20. октобар
РГ"
раа
Сцена из филма
џикистан“ је лепа филм“
ска прича која нам го: вори о томе како се у година. ма совјелске власти расцветатала једна од совјетских сред. њеазиских република и каквим природним богатством и изо биљем располаже ова совјет ска земља. А најглавнији су У овој причи смели и храбри људи, који су у данима Отаџ бинског рата без резерве по-
Днеи филм „Та
осветили атаџбини свој налован стваралачки ·рад. Тако, у најузбудљивијим _ деловима
филма, видимо како су у суро: вим данима рата 50 хиљада колхозника — Таџика, радећи заједно са својом браћом Уз" бецима, изградили велики Гусарски Канал са 30 брана, У дужини од 50 км и тако нато: вили водом 35 хиљада хектара ад сунца исушене земље.
Режисери Л. Степанова и Б. Кимјарагов створили су филм који показује какве неисцрпне могућности за културни и при. вредни развитак пружа народи“ ма совјетски систем.
Иаке су се Таџици раније хранили увезеним житом, дане. "је Таџикистан постао једна од житница Совјетског Савеза.
У филму је на занимљив на' чин приказано како се у Таџи-
екистану негује памук, обрађу„Ду вртови, како расту колхозна
Музеј постаје организационо информативни центар природ њачки рај
постоји одавно, али тек сада је добио своју самосталност, Но“ што, је у прошласти био у саставу Бт вографског музеја. Музеј је, отскора, » отворен и смештен са досадашњим срећеним материјалом У четири просторије у Његошевој улици 51. Потреба за 0: ваквим музејом је била велика. Данас кад народ има широке могућности 38 учење и стицање културе, Природњач“ ки: музеј може народним масама пру: жити много, материјала за упознавање „са природњачком историјом Србије. Материјал којим располаже музеј је разноврстан и карактеристичан за живат земље, биља и животиња У Срби, ји Преко изложених руда које се На: дазе у Србији, добија се слика рудног богатства наше земље. Одељење са бакром, оловом, антимоном, пиритом и другим рудама, добро, уређено. # даје изванредан преглед до каквих 08
Пси музеј у Београду
граница може развити индустрија Код с, а уједно и кроз какве преабражала Њ пролазила земља у току свог гео“ лошокг развитка. "Џртежима и хербарским примерцима и Уа а БЕО, беше Виљне збирке располажу | са пример: цима цветница које се налазе само #02 нас, као Панчићев Сербика и Роман. дија. Зоедошко „одељење Има велики број птица, гмизаваца и риба,
мо МАЈУ 1–
„Таџикистан“
Природњачки музеј Сисари
Совјетски
лаокументарни Филм
„ТАНИКИСТАН“
стада и како искусне уметнич“ ке руке колхозница прерађују
чауре _ свилене бубе у нежне свилене нити. Двадесет година раније У
Таџикистану није било инду стрије. Данас се тамо добива угаљ, нафта, злато, волфрам, олово, цинк, бизмут, железна руда итд.
У данима рата хиљаде кол' хозника Таџика ишле су да раде велики Стаљински пут. Кроз планине Памира пролази сада аутомобилски пут јединствен на свету на висини од 4.000 м.
Екран преноси гледаоце на улице ррада где су изграђене многе лепе и велике зграде, где у лабораторијама и библиотека“ ма ради испитивачка и ствара. лачка мисао, где се рађају нови производи националне _умет
ности, То је Стаљинабад. Име. |.
ном великог вође свих совјет“ ских народа прозвали су Таџи. ци своју престоницу.
Пролор и епилог филма по» свећен је повратку бораца“ 'Гаџика с поља великих битки против мрачних сила фашизма. Радосно је дочекао народ сво: ја вољене синове,
Крај филма посвећен је традиционалном празнику првог пралећнаг цвећа. _ Пролећни празник у 1945 био је нарочито радостан, јер је то био празник Победе,
Природњачки музеј сређен Је врло научно, са мнаго нови» витрина и ти: ка, М пружа потпуно нов изглед. На сређивању и мабору материјала 0006" ље музеја радило је нешто аише од два месеца. Изложени материјал, који је систематски сређен, даје широке мо: гућности за изучавање природних наука, средњошколцима студентима.
Музеј располаже са још већим ма' теријалом, али није сав узет У обзир због недостатка просторија за #зла гање, Али стварањем нове погодније зграде за музеј остали материјал 69 могао, бити мскоришћен тако да 68 музеј био, упатцуњенији м тек онда 1о6на би у својој целовитости и већи значај.
Задатак музеја је углавном да на учним методом решава проблеме и 46: туелна питања ма области природе 43:
ше змеље, водећи притом рачуна 9
културним, привредним 8 просветни потребама нашег народа. Ма овај на: чин музеј би служио народу и он би био више установа само за излагање мртвих ствари 43 Природњачка место“ рије, већ би постао 4 организационо информитиван центар за природњачки музејски рад: Овафвим радом нрирод: њачки музеј у Београду 64 подизао научне и стручве Кадразе 4 помагао развитку локалним ВРирОдЊачКих му“ зеја; : З
|
Најважније АФИ ЗА ЗБЛИЖЕЊЕ
у женином такмичењу
На једној конференцији нашега првог насеља Четвртог рејона, на којој су изнети пла“ нови за такмичење, друг · РУ" ководилац за уређење улица У граду подвукао је, доброна» мерно, да су жене нашега на: сеља за кратко време такмиче ња дале 900 добровољних рад“ них часова, док су људи за и: сто време дали само 300,
Таква констатација мнота је
жене обрадовала. Нас, међутим, није. Није зато, што се у на: шој новој држави не тражи 04 жене да њен рад у такмичењу буде усмерен више тежем фи _зичком раду, тако да јеј не о: стане много времена за њено културно: просветно и палитич: ко образовање.
За разлику од стања у бив' шој Југославији, у којој се на: мерна спречавао сваки женин напредак у културном педиза“ њу, данас, напротив, у новој и напредној Републици Јурославији, тежња је, да се она шта више у културно-прасветном погледу уздигне, и да се у по: литичком погледу изгради, Јер, само тако ће њена равноправ' ност са човеком доћи до ствар.
ног изражаја. Данас се иде за'
тим, да и она сеоска жена из најудаљенијег планинског засеока прогледа, постигне изве. стан степен образовања У кул' турно:просветном погледу, да би и у политичком погледу могла себе да изгради им, према својим _ способностима, уче: ствује У изградњи наше нове ломовине. Зато је потребно, да се наша жена из најширих народних слојев и сама Јавља фронтовским _ организацијама, које ће јој помоћу аналфабетских и других културнопро“ светних _ Течајева _ омогућити писменост до те мере да пра“ вилно схвати смисао њено из. једначења са човеком, смисаа и науке и културе, и економ: скосопијалне структуре ново: га друштва, У коме је она нашла своје човечанско — место, као и опште појмове из зако_нодавства о. уређењу не. само наше нове државе, већ и брат“ ског СССР, па и целога света ради критичког упоређивања.
Данас, када жена у новој Југославији активно суделује И у управљању, јер је и мини' стар и посланик, ради се о то» ме, да и она жена из најзаба ченијег планинског засеока, која још не зна ни како изгледа воз, прогледа, пролпутује, до" ђе у контакт са јавним живо том суделујући у њему актив= но, према својим способно“ стима. .
То ће се и постићи, ако наша жена правилно осети, да је њен задатак на првом _ месту рад на културно-прасветном уздизању и пелитичком изгра ћивању жене града и села у 0" воме масовном такмичењу #34 рода ФНРЈ.
Мара Ст. ЂУРЂЕВИЋ
Мало цвећа на столу чини лепшом и најскромнију собу, ИМ најштедљивија домаћица не би требало да жали да се времена на време да који динар за мало цвећа — мало радости за очи својих укућана: Да би вам цвеће дуже трајало, треба знати следеће:
слива
Гладиоле
а Кад га доцесете кући, ако није сасвим свеже, нарочито ако је путовала, сместите цвеће преконоћ у ши рок но дубок суд пун воде, тако да из фе само главе цветова мзвирују. и кад вам цвећа после. веколика дана стајања у, вази почне да Клоне; неки“
#
Идући стално путевима који воде стварном зближењу града и села, АФЖ ЈИ рејона организовао је по други пут одлазак у Срез тамнавски, овог пута У села Новаке. Добро ортганизоване екипе 11 рејона увек са. стављају лекари разних специјалности, ветеринари и занатли“ је, они који су најпотребнији селу,
Радна екипа је дочекана од стране Месног одбера са Уба одведена у село Новаке, где је велини број најсрдачније дочекао екипу.
Не губећи времена, одмах се прешло на посао. Како су У школи већ биле припремљене машине, кројачи и крејачице су приступиле послу. Мекројена је велика келичина рубља и одела и много посашивано, али како није било могуће за један дан све завршити, кројачка екипа адлази идуће недеље да недо вршено заврши, Један ветери“ нар извршио је 50 вакцинисања против свињске куге, серу“ мом који је нарочито понет из Београда, Лекари су извршили 120 прегледа, а једна зубна лекарка 55, које вађења које
пломбирања зуба. Три фризера
Да би нам дуже трајало цвеће у вази..
пут га овакво ноћно купање може да поврати.
а Варате се ако мислите да звећу мното прија хладна вода: оно више воли млашу него ледену, нарочито лети:
Руже и лале се некипут могу посве: жавати ако им крај дршке аамачите у врдо врућу воду, пре но што ИХ ставите у вазу. Неколико секунди У врелој воли добро чине м ружи нуза: вици, булкама и далијама,
а Да би цвеће живело, треба да у пија воду, а да би је могла упијати, крај дршке треба да му је слабодаћ отворен. Дрвенасте дршке јергазана, глога, врбе, јабуке треба при крају нреста здробити, исецкати кору трв: ба на приличној дужини засећи уздуж нажем.
о Цвеће у пази не подноси промају ни магле промене температуре. Према томе, погретно је стављати их ноћу на прозор нли балкон — да се »осве“ жич. То је најбољи начин да га уби“ јете:
а Пољско цвеће ће боље да вам се одржи ако му у воду додата на 805 ножа кухињске соли.
а Горанијум (мушкатла), циклама и ганциније траже кашичицу твећера У праху на дитар воде,
с Раскошним плавим хортензијама одржаћете небеску боју ака у вазу ставита неколико зарђалих ексера.
п Гладиоле ће у вази да вам узе тају до краја ако им. постепено чу пате већ увеле цветове.
ш Хоћете ли да сачувате руже #8 зиму% Пресешите жилетом дршке 4» густовоких ружа У пупаљку. Изгори. те крај дршки на парчету жара. У вартонску нутију поређајте пветоне,
завијајући сваки посебно у танку хар
тију, Кутију добро затворите; Зими треба само да мавадите руже из куије м да их ставите у, вазуа
и СЕЛА И |ГРАДА ' АФЖ П ре~
| јона у селу Новацима
таи Швајсери крпе судове
-_________,
обријала и ошишала 110 лица, а два обућара извршила 32 оправке обуће. Швајсери су ис крпили читаву ремилу старих судова. Сав алат, потребан ма: теријал ва рад и конац за ши' вење понесен је из Београда, заузимањем АФЖ-а овога рејона. 3
Један од лекара одржао је успело предавање о туберкулози, које су сељаци саслушали са највећом пажњем,
Сав овај несебичан и поле: тан рад учинио је лел утисак на меено становништве, тако да се силом наметало поређење 0 едносима села н града сада и некада, Данас сељак види да У ррадскем трудбенику има ис кренор брата и сарадника, а ке туђина и експлоататора'
Под утисцима свега овога, месни учитељ је спонтано по· здравио учеснике екипе, упо знао их са историским значајем Тамнавског среза кроз деценије, и изнео патње кроз које је народ овога среза прошао и жртве које је дао у ослободилачкем рату. На крају се захвалио екипи на труду и братској љубави, и изразио жељу да је
што пре види понове у Горњој Тамнави,
У највећем расположењу, УЗ песму, вратила се екипа у Београд, задовољна што је и ове недеље дала користан прилог У делу зближења села. и града.
Љубица ПРИЦКЕР
Хоризонтално: 1) река у Војводини, народнеослобе“ дилачке војска Грчке; 2) иницијали великог хрватског политичара после Првог светског рата, драмско дело, у коме се речи певају, мера ва површиву; 8) множина, део намештаја, жи“ вот (лат.); 4) савремени енглески да тиричар, бодља, предлог, острво У Јадранском Мору, лична заменица; 5) река у Црној Гори, један месец, делић течности, маст, Шест; 6) полет, назив, титула нижих турских — чиновника, пласт; 7) два слова, совуљага, предлог, вдраво (лат.), иницијали _ потпретсед“ ника наше владе; 5) река у Сутарској, плодно земљиште које наносе реке, стари персиски песник; 9) покавна 83меница, град у СССР, предлог; 10) по“ мрчина, време.
Вертикално: 3
1) предлог, на (франц.), део кећиф ештро истурен у море; 2) река у Ср" бији; 3) комика; 4) свеза; 5) наш највећи приморски град, пристаниште у северној Холандији; 6) свеза, регуларна војска једне државе, и сугласник и самогласник; 7) зачин, једно држев• но трговачко предузеће, предлог; 8) затвор, јесте, физиовомија; 9) узвик, озидана обала; 1) у Србији таке аову Ужичанина, предлог, беле косе; 11) тести тон у Џсдур музичкој ска• ли, канигар, домаћа животиња; 12) свеза, река у Јулиској Крајини, ару, го слово азбуке; 13) град у старом Б» гипту, вулкан на Сиџилији; 14) део копна оштро мстурен у море, два су• гласника, скраћеница у администраци“ ји; 15) човек који се бави неким по» слом има љубави; 16) место у Срему; 17) краљ кога су Јевреји победили кеда су дошли у обећану земљу.
РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА
Хорнзовтално:
1) Мисури, с, Тирана; 2) Торез, м, СИБ, врена; 8). трола, со, ж, Нера, Па» пук; 4) лом, бас, југ, Сезан, сте; 5) е, упут, Лапад, 806, им, 6; 6) Праг, п, тарен, в, слив; 7) И, ар, Лаб, навод, Крит, р; 8) лош, Жуков, Вис, топ, Врла; 9) Истра, Трут, н, Лу, скроб; 10) ОуБен, кит, а, савет; 11) менажа, 0, Кгр• дељ.
Вертикално:
Путем, пар, што; 2) ре, ура, 06; 3) тле, п, или; 4) Мол, Буг, ж, рум; 5) ирв, ат, Лу, аве; 6) се, СС (Станоје Симић), пакт, ен; 7) уз (у замену), 6, 2, бер, на; 8) р, м, Јеш, вук, ж; 9) и, жупан, ти, а; 10) се, гарав, то; 1) 7, Ин, Де» вин, К; 12) и, бес, нос, а, а; 13) ра, вез, Дд, Л, ср (својеручно); Ма, Азов, ту ад; 15) НЕП, (Нова економска по“ литика), аб, ко, све; 16) Ана, н, ср кељ; 17) апс, или, врт; 18) Ут, Мит, л'о; 19) коб, в, Раб,
УМЕ Сеуаа
2 августа 1807 долазак Комстантина Константиновића _Родофиникина, поре клом Грка, руског дипломатског претставника у Београд.
„
3 августа 1884 довршен савски железнички мост који је аапочет 1 јануара 1882.
•
4 августа 1716 Евгевије Савојски заузео је Београд
— 1945 отворен Градски музеј. “
5 августа 1894 отворена је изложба слика Ристе Вукановића. — 1945 одржан конгрес ЈНОФ-а. „
6 августа 1807 долазак Доситеја о. брадовића у Београд. Обрадовић је у престоници убрзо отворио са Иваном Југовићем Велику школу м приликом отварања првог министарства обновље• не Србије постао попечитељ Просвештенија. ~
7 августа 1842 престао је да раји зТеатр код Ђумрукач због Вучићеве буне. '
=" 1945 трећи састанак АВНОЈ-а,
“.
В августа 1839 извршен је избор прве општинске управе у Београду,
Ри
Пракфични савеши
Домаћице, јесте ли знали да..
„„ пепео питаре"
та, сачуван у ли
менај кутији, 04"
лично _ служи 84
чишћење свих хро'
нираних предмета,
Да бисте очнстила
хремнране _ кааке
на вратима, оквир
слике или столну лампу, треба на на
мочену крпицу да узмете пепео, да
истрљате предмет, па да га обришете меком крпом, ;
„“ талог од кафе одлично служи за мепирање _ замуће: них _ стаклиних И кристалних бокала и ваза, Сипајта у суд кашичицу 79' лога, додајте мала воде, кап сирћета па мућкајте у свим правцима. Мепернте чистом подом.
Ако вам се млека ухватила 34 дно шерпе, узмите мало талога кафа на гужау зартија но тиме протрљајтв суд.
Ака вам руке, после рада у кујни миришу на бео мли на црни лук, метрвајте их талогом кафе м мирне лука ће потпуно нестати,
ж
мчсеменке дуња. окузане ч проџећоне кроз сито, дају желе који одлично за мењује желатину у кремовима но кола:
чима. Осушено семе дуња треба чува» ти у затвореним лименим кутијама.
ж ,
.. главица пр ног лука, пресе“ чена на пола, је одлично средство за чишћење уз красних предме« та од – бакра. израђених у ре: љефу.
.„ увела зелен од шаргарепе, увело лишће салате и купуса, исецка“ ни у резанце и просушени одлич“ 'о служе за чет / кање фотеља пре“. '
свучених сомотом, #ж
. се са са оста« џима тоалетног сапуна може да направи леп, велики калуп, ако их растопита на па.
> ри, додавши им двадесети део њи•
хове укупне тежи“
не => гаицерина. Растопљену масу сипати у калуп, 8 после сушити на проч маји,