20. октобар
9 АВГУСТ 1746 |
Зашто у бозеними
7;
) +
по парковима Номш воде)
3 време рата окупатори су по парковима и скверови-
' ма изградили чврсте бетонира· не базене у. које је пуштана
вода за гашење евентуалних пожара приликом бомбардовања града,
После ослобођења много се дискутовало о томе у коју свр.ху да се употребе ти базени и како да се најбоље искористе. Многи су предлагали да се они претворе у дечја купатила, , а неки грађани су чак и путем штампе предлагали да се што пре омогући деци купање,
_ ИМ доиста, једног дана била је пуштена вода у базене. и само тај један дан био је довољан да се увиде негативне стране ових „купатила“, Вода је врло брзо била загађена, деца су се ваљала по прашини па затим улазила у воду, бацала у базене стакло и каменчиће итд. Жељна игре истрчавала су и на коловозе, излажући се опасности од возила, Коначно, никада се не би могла отклонити велика опасност од заразе у таквој води.
- Претварање ових базена У купатила претстављало би огромне издатке за Београдски водовод, који улаже огромне напоре да грађанима обезбеди довољне количине воде и коме је, уз велико пожртвовање, у спело да овога необично вру: ћег лета сви крајеви града имају воду преко целог дана, што ранијих година није био случај,
Коначно, бесмислено би било форсирати нека купатила у центру града који лежи на обалама двеју наших највећих и најлепших река. Јер, да би купање повољно утицало на дечје здравље није довољна само вода него и сунце, чист ваздух и широки простори где постоје могућности за игру Н спорт. Треба обале наших река учинити деци што присту“ пачнијим; тиме ће она више добити него да се сви базени по парковима претворе у купатила. 20
ПРЕКО 1000 СТУДЕНАТА БИЋЕ СМЕШТЕНО У ДОМОВЕ
Пресељење Пољопривредношумарског факултета у Земун
мирање домова, Пољопривредна факултетска огледна имања снабдеваће мензу повртарским производима.
[о рата Пољопривредно-шумарски факултет налазио се у Земуну, где су била његова огледна имања на Бежаниској Коси и имање Црвенка у Панчевачком Риту. Отцепљењем Зе муна од Београда за време окупације факултет је пребачен У Београд и ту завршио прву послератну школску годину.
Пошто је правилан рад бно онемогућен _ због недостатака зграде и удаљености огледних имања, где су студенти преко целе године на пракси, универзитетске власти су одлучиле да одмах по завршетку школске године факултет врате У своју стару зграду у Земуну. Смештај самог факултета је убрзо и завршен; али је искрсло друго питање, Многи студенти су захтевали да се испишу са факултета због његове удаљености и немогућности решења станбеног и прехранденог питања. Како се очекује да факултет прими још већи број студената, а не да их смањује, јер је један од прворазредне важности за нашу привреду, Министарство пољопривреде ФНРЈ, Универзитетске власти и Акциони одбор НСО приступили су заједничком решењу овог питања,
Било је прво потребно пронаћи погодне зграде за студентске домове и мензу. Од стране ИНО:-а осмог рејона, предложе не су као најпогодније: државна зграда »Кроација«, бивши Дом
милосрдних _ сестара, бивша Грађанска _ девојачка – школа, зграда садашње милиције и
бивша Полициска школа. Зграда »Кроације« је насељена приватним лицима и она се већ испражњаватакође и остале зграде где су моментално смештени борци курсисти наше
Армије, Бивша полициска школа употребиће се за-мензу. На тај начин сместило би се студената и студенткиња у домове, а менза би могла да прехрани преко 2000 студената. (Омладинаке _ организације И Фронт до сада су пријавили 30 соба које приватници стовљају на расположење студентима, Рачуна се, да ће за студрнте бити могуће закупити најмање 100 сеоба.
За оправку зграда, набавку инвентара за домове и мензу У пројекту је да буде одобрен буџет од стране Министарства, пољопривреде ФНРЈ у износу од два милиона динара као најпотребнији кредит за Фор-
а пи
На Сази и Донову подину се две водоцолно станице
Приликом високог водостаја Саве и Дунава често се дешава да се прљавштина м вода у ка. нализационим цевима враћа и, избијајући кроз уличне решетке, разлива се по улицама најближим обали,
Отсек за мелиорацију Извршног одбора до краја ове године подићи ће две водоцрине Ста нице које треба да регулишу отицање воде у канализацио“ ним цевима: Обе се већ налазе у раду. Прва ће се подићи на Сави испод Калемегдана, недалеко од ушћа Саве у Дунав, а друга на Дунаву поред места где пристаје скела за Панчево.
Површински радови око копања и бетонирања рупе већ су у току и завршиће се по свој прилици, до краја ове године, када ће се извршити монтирање мо торних пумпи.
Пољопривредно . шумарски факултет и зграде у које ће се сместити студенти
20 ОКТОБАР.
Ко би рекао На
= = СТРАНА 5
7
— Просто невероватно, да смо оволико струје потрошили! 2
_ ПОСЛЕ ВИ ШЕСТРУКОГ РАЗАРАЊА И ПАЉЕЊА
одигнута још 1884 годи-
7] не, београдска желе-
зничка станица, наглим
развитком нашег саобраћаја,
пре рата једва је успевала да
обави правилно примање и от. премање путника. )
Шестог априла 1941 године станица, је изгорела. од немачког бомбардовања, а почетком 1942 окупатор је саградио провизорну, крај десног крила, док је стара преправљена, за, његове војничке потребе. Савезничким бомбардовањем 1944 она је поново тешко оштећена, тако да је остала, неспособна, за употребу. До решења, бео градског железничког чвора, и подизања нове железничке ста. нице потребно је што брже реновирати стару станичну зграду. нарочито после успостављања међународног саобраћа_ ја са Чехословачком и Аустријом. Спољни изглед зграде остаје исти. Једино чеоно крило са, прилазом из Карађорђеве улице биће продужено за, 35 ме-
"гара. Док, лево и десно кри-
ло са прилазом из Немањине улице, неће се у спољњем уређењу ништа, мењати. Али целокупно тежиште обнове зграде, биће реновирање унутраштњег уређења, Ових дана завршено је десно крило у коме се и у приземљу и на спрату налазе саобраћајне канцеларије. Нарочито се води пажња, о правилном решењу улаза и из. лаза. Улаз остаје где је и био пре рата само с том разликом, што ће имати још два, помоћна улаза који воде лево из вестибила где ће пролазити носами и пртљажно особље. На чеоном делу вестибила, (некад службени пролаз) налазиће се једанаест путничких благајни са. шалтерима. Гардероба, продавница просветних издања, пошта, информациони биро, телефонске кабине налазиће се такође у вестибилу. Путници ће улазити у воз једино кроз чекаонице које се налазе десно од вестибила, Пролазиће се кроз ходник, који ће имати на, средини стубове, а биће широк 6 метара, док је пре рата био свега 3,20. У њему ће бити смештене трафике и продавнице штампе. Ходник води крај пет чекаоница, и то; чекаонице за мајке са малом децом, ђач. ке и три велике за остале путнике. Он се завршава на углу зграде где ће бити ресторација само знатно прошире. на. '
У чеоном делу налазиће се два излаза, Између њих сместиће се велика гардероба и трошаринско одељење, тако да, ће путници свраћати лево и десно, :а испражњавање станичног перона вршиће се брзо. Испред излаза дозидаће се и полукружни део у коме ће бити смештени: обавештајни и
њено подизање нових дрвених | У > њи ~ У “~ МО и
СТАНИЦЕ
туристички биро, пошта, теле. фон и телеграф, мењачница, новца и инспекциони чиноБник, тако да путници који даље путују могу да. обаве своје најважније послове на самој станици. На крају чеоног крила, налазиће се две чекаонице за, болесне и заразне путнике, амбуланта, транзитни магацин, две сале за пуњење електричних акумулатора, експедиција поште и друге службене просторије. На спрату биће смештене бербернице и купатила које ће служити путницима за освежење и касарна, возопратног особља, Зграда. ће се загревати централним грејањем. Радови су у току и вестибил ће бити завршен половином октобра. Једино може овај рок да омете недостатак армираног стакла које треба да. дође
ОБНОВА БЕОГРАДСКЕ ЖЕЛЕЗНИЧКЕ
место крова, а које ће тек почети да се израђује у нашој земљи ових дана. Чекаонице ће бити завршене крајем новембра, Тешкоће су велике, јер је окупатор потпуно преиначио зграду за своје потребе. Од ресторације су направљена купатила и нужници, а од вестибила, трпезарија и кујне. Висина, чекаоница, од метара смањивана је на 3. а преко паркета стављени су бетонски слојеви од 30 сантиме“ тара, тако да, се прво морају. потпуно изнутра да руше зидови и то с великом пажњом, па тек онда да се настави са зидањем,. За то време саобра. ћај ће се обављати преко мале железничке станице, а завршетком радова, она, ће служи“ ти искључиво за саобраћај во. зова уског колосека и локалних возова,
Десно крило зграде потпуно је оправљено
Кекве (о борике > повиљони Могу подизати
а време рата, нарочито по-
следње године после бомбардовања, на разним странама Београда подигнуте су дрвене бараке, У прво време служиле су за становање, а касније за смештај мањих продавница. Због тешких станбених прилика народне власти после ослобођења, а и данас, толерисале су и толеришу ове дивље бараке, подигнуте неплански без грађевинске до зволе, ма да оне заиста претстављају ругло улица и гра: да. .
У оквиру једне шире забране зидања нових зграда, огра да, дозиђивања кућа, рушења зидова и измека распореда просторија 623 претходне грађевинске дозволе, Комунално о дељење Извршног одбора пре извесног времена донело је У редбу којом је уопште забра“
барака, Од ове Уредбе изузи“ ма се једино зидање барака“ павиљона, који се могу поди“ ни на празним плацевима или на местима ранијих рушевина
„по дозволи Грађевинског отсе-
ка. . + Лица која желе да подижу такве грађевине претходно мо рају поднети Грађевинском отсеку Извршног одбора готов пиљан или скигу Павиљони треба да буде на првом месту архитектонски ч естетски лепо уређени, светли и пространи, спасани зеленилом, затим да имају уведено ссветљење, воду и каналигаџију. Природно, сасвим је кепогребно улагати зеће инвестиције пошто ће се приликом првог новог регулационог плана или зидања на истом месту нове грађевине, павиљони морати рушити без икаквог оштећења или накна-
де.
ЈЕ. ПРЕТЕРАНА РЕВНОСТ |
ПАСА ПРАЗЈАИЦА КАКВА | [ШТО СИ СЕ МОРЕ Боље ти менито је
ма Шрај од ДАНАС ВИШЕ НЕ мееимо || АМА „АРУЗЕ КОН ТТОлоРЕ: КОИЛАТА : ОВДЕ ЈЕ БАР ВОО Кила, [2] измери Ма = | НА ВАСУ, ВЕЋ ОА ОКА ! ево признанице. |ДОПЛАТИ, БРАТЕ ПА У РЕДУ! БРАТИС | | дам НА РЕКУ етра. | ПАрА 300 КИЛАГОВДЕ ИХ ИМА, | ПОЛА |нисАМОА, _ГАУ,ОДЕ МИ БОСТАН У ЋЕ ЕРИ Виа ЈРМАГИНУ фри 3 Ј РАНТА: ГО | Ц 2 5 5 5 5 | , Џ ЕЕ ~, ЈИ ] по авђие_.__ -“