20. октобар

3а један дон преко

"5000 књига за село

недељи књиге« пре некоднко месеци кад је Београд водио велику акцију за помоћ селу, Пети рејон је показао резултате који.су заиста задовољили. Целу једну библиотеку од преко седам ни по хиљада књига они су скупили као помоћ за _ културно уздизање нашег села, — од чега је одабрано око 6000 књига које су послане у разне округе да се раз= деле сеоским библиотекама и читаони, џама.

Грађани Петог рејона, међутим, нису остали само на том. Они су н да» ље марљиво одржавали везу са седом, а у прошлу недељу они су поново били у једној сличној вкцији, И у свом »дану књиге, у току само једнога дана, поставивши себи овај спепијални задатак у оквиру такмичења, они су скупили. једну нову би. блиотеку, дали су преко 4000 књига опет за наше село.

И овога пута су се насеља — међу. собно такмичила ин у броју – прикупљања књига и у њиховом квалитету. И заиста се може рећи да се у овом погледу успело. Највећи проценат ће бити упућен за наша разна села, док је мали број књига које су издвоје» не, јер нису за село, или потпуно од» бачене.

Село Остружвипа већ је — осетило резултате ове акције грађана · Петог рејона. У прошлу недељу, кад је по шла једна радна екипа за ово наше село, понесено је и око 150 одабра. них књига које су предате сеоској скромној библиотеци.

Сељапи су захвалили _ Београђани= ма на овом лепом дару исто тако кад што су били захвални и радници“ ма који су својим радом за један дан учинили врло много корисних 0правки кућних предмета сиромашних сељака, њихових пољопривредних а“ датки, обуће им одеће, као што су за= хвални и вредним лекарима клинике Петог рејоша, који су извршити У току овога дана многобројне прегле„ де и дали савете за чување здравља депе и одраслих,

завршни родови НО обнови летње 1030рНице НО Колемегдину

ТИ

4 4

Пре кратког времена су 07“ почели радови на обнови летње пезорнице на Калемегдану и већ сада се налазе при завр“ шетку, Тако ће Београд доди“ ти још једну, трећу позорницу под ведрим небом.

(Ове радове изводи Комунал. ни отсек Првог рејона са врло скромним средствима, Сам изглед позорнице биће једноставан, без много украса, па због тога, можда, и лепши, Намера је да она поприми изглед око: дине у којој се налази, да бу“ деу хармонији са старом бео: градском тврђавом. На том плану су остављене две куле које ће бити распон бине и које ће потпуно одговарати своме амбијенту. . |

Нова позорница је својина Градског културно.просветног одбора, који већ припрема и програм за њено свечано отварање, већ после 12 овог месе“ ца, а можда баш и самог тог дана,

Грађани Шрвог рејона. оправљају летњу позорницу

ИСТОРИСКИ СПОМЕНИЦИ БЕОГРАДА

т"

= | те

ЕУ ~- и. жи

ДОСИТЕЈЕВ ЛИЦЕЈ

Наша наслеђена срамота постаје наш понос:

оситејев лицеј, то је 1808,

то је побуњена, устанич-

ка, од борбе још крвава Србија, која се латила књиге и науке. То је племенити старац Доситеј, који је дошао отуда из нашега Трста, напуштајући све удобности грађанског жи“ вота, овамо, к нама, У побуње“ ну Србију, међу борбом прека“ љене српске сељаке, да пун родољубивог заноса учи младе сељачке синове оним знањима које је годинама стицао путу“ јући Европом. Доситејев лицеј, то је велика мисао, која је одтада па све до данашњег дана струјала кроз наш народ, мисао да се успешна народна борба може водити не само пушком, већ и књигом: то је у свом пуном сјају, својој пу“ ној лепоти, мисао о књизи и науци у служби народној бор“ би за слободу, за лепши жи вот,

Доситејев лицеј, бивши Пашин конак и символ угњетавања, који су. на јуриш 0својили српски устаници при: ослобађању Београда, да би у њему отворили Велику школу за своје синове, најлепши је тренутак и једно од највећих постигну“ ћа Првог устанка. 5

То. су биле мисли с којима смо пошли да посетимо стару зграду Доситејевог лицеја на Јовановој пијаци, Тешко и ту“ жно је деловало на нас оно н8шта смо тамо наишли, деловало тако да смо се и ми морали да стидимо због дивљачког и варварског односа, који су не: кадашњи званични претставни. ци наше културе имали према овој драгоценој историској згради.

После пропасти Првог устанка зграда је прешла У приватне руке. У приземљу су отворене најпре магазе, а затим ду“ ћани који још и данас тамо постоје, Место прометно, како се то већ каже, те су ту трго“ вало и телалило годинама, ДуБанџије су печалиле и згртале паре, а сопственици примали приличне своте за кирију. У старој Југославији за кирију од дућана добијали до 20.000 динара месечно.

Горњи део зграде подељен је на дванаест малих сиротињских станова, у којима данас живи дванаест породица. У соби где је Доситеј мислио и радио налази се кујна. Једна таваница, израђена у интересантном дуборезу још У осамнаестом веку премазана је и 0: штећена, По просторијама где је Вук стицао своја прва знања из класичне културе шетају пацови и плаше станаре.

Да би било више ћара и ве ћих кирија, око лицеја су до»

на Калемегдану

" потписана имена.

борбе и учења

Зграда Доситејевог лицеја

грађиване неке страћаре, У. њима се данас чувају свиње. Лепа тераса, некада обрасла ружама и виновом лозом с погледом на Дунав, била је пре 136 година најомиљеније место Доситејево. Ту је он, слушају“ ћи жубор турске чесме чије је врело избијало крај саме терасе, мислио шта још даље да уради на ползу своме народу. Тераса је срушена, а на месту гле се она налазила подигну“ ти кафански нужници.

Сама зграда је доста трошна и оронула, Више од педесет тодина властодршци су преговарали о њеном откупу и пре“ тварању у музеј, У току пре“ говора какав новинар би кроз дневну штампу пустио реч две о „историској згради“, 0 „славној прошлости“ и ствар би се на томе завршила, До откупа није долазило. Никако нису могли да се погоде. Дућани су и даље доносили добар приход сопственицима, а онда шњим властодршњима није» би:

ло много стало. до лицеја и. Њима .

Доситеја Обрадовића,

Изложба радова ученика школе за примењену уметност

ре него што посетилац

разгледа изложене _ра“

дове ученика Школе за примењену уметност, потребно је, ради бољег разумевања, да зна под каквим се условима, радило у школи од њеног 00" нивања, боље рећи њене реорганизације, фебруара _ месеца 1945, па до данас, јер, она, по' стоји још од 1999 године.

Немајући довољно просторија за све раднонице, учени. ин су издржали једну зиму само папором своје воље, ко“ ја замста задивљује и увек се показује при савлађивању свих осталих препрека, као што су недостаци у матери“ јалу, алату и стручним КЊИгама. По одељењима су изложени плакати, од којих неки са правом очекују да буду приз мљени и умножени, декора“ тивна _ писма, | орнаментика, радови у разним сликарским техникама — темпери, графиу техници средњовековне и. конографије, радови У батисту, видно сликарство, вајар“ ство ин унутрашња архитекту“ ра. ба

Испод сваког рада стоје Међу њима Истичу Мени“

Бер“

има лепих талената. се: Александар Грбић, јилка Митровић, Оскар

Изложба Државне школе за примењену уметност соба са плакатима

дућани и пиљарнице биће музеј

даааљасљнаали сала каља ава а га лаааље

никако није ишло у рачун о. живљавање традиције Првог устанка.

Однос старих властодржаца према лицеју није случајан. Он у потпуности открива тежњу владајућих кругова да од на рода прикрије све што је и стинско и напредно и униште све трагове који би приказивали праве ликове народних великана, Главно је да пада пара...

Однос данашњих народних власти према величинама кул' турне прошлости из основа се изменио. Руковођене НОВИМ схватањима, наше народне вла. сти откупиће Доситејев лицеј, тај историски докуменат вели“ чине српског народа. Он ће бити рестауриран и као културна и национална драгоценост предат данашњим и будућим генерацијама да се на његовом примеру надахњује духом борбе и учења, духом најужег везивања науке и књиге са животом и напретком свога на-

рода. и ММП.

беља, _ Милена _ Младеновић, Драгослава _ Миленковић и многи други који ће временом што важи и за све остале, кад стекну још знања и праксе, радити слободно својом ма штом и рукама,

Библиотека !! рејона

| бинотека Другог рејона располаже са 6700 дела из лепе књижевности и науке, на нашем и страним језицима. У. писаних _ чланова има 1382, махом омладинаца, Систем рада у библиотеци је такав да читаоци имају слободан при ступ књигама, али ипак руководилац врши надзор, да се не би узимале књиге које не одговарају читаоцу или пак не би нестале. Истина, због оваквог система књиге се брзо кваре и нестају, али су ипак користи далеко веће,

Тешкоће у раду јављају се првенствено из материјалних разлога, а затим и због недо“ вољног броја просторија, Пре свега недостаје дечја читаони ца, па је предложено Култур“ ном одбору да у ту сврху усту. пи музичку салу која чини са. ставни део библиотеке,

9 АВГУСТ 1946

| 20 ОКТОБАР.

СТРАНА 7,

ДУВА

Руски шах Кроз векове

Недавно су на острву Фаде! совјетски поларни истраживачи нашли трагове пребивања старих руских морепловаца. каменитом стењу открили су читаво складиште разних ствари као накит од стакла и ћи“ либара, новац и многобројне друге предмете. Занимљиво је да је пронађен и врло _ леп шах од мамутове кости. Тако се испоставило да су почет“ ком седамнаестог века руски морепловци, када су полазили на опасна путовања у полар. не крајеве, носили собом И шах.

Према подацима страних писаца, шах је у то доба у Ру сији био већ много развијен. Године 1616 изишла је у иностранству књига о шаху од Густава Селенуса. У том делу се каже: „Московљани играју шах врло оштроумно. Толико су у игри искусни, да се други народи не могу лако са

њима мерити!“ Један франџуски летопис помиње да је 1685 године у Па.

Руски /“жисти пре три века (Цртеж: „Затенник"“ Москва, мај 1946)

риз стигла московска делега. ци на челу са два врло угле“ дна бојара и свитом од педесет људи. У летопису се. надаље каже: „Ови Руси ван. редно играју шах. Наши најбољи играчи пред њима су

ђаци!“ ж

Невидљиви партнер

У последње доба радио-ме“ чеви ушли су у велику моду. Славна совјетска десеторка победила је прво америчку екипу са 15 и по према 4 и по, а затим британску репрезентацију са. 18. према 6. Надаље Аустралија. је добила радио. "меч против Француске са 5 и по према 4 и по. Занимљиво је питање како се осећају мајстори у игри са невидљи“ вим партнером, удаљеним на више хиљада километара. Московски велики мајстор Лилиентал је изјавио да има неугодан осећај што не види пред собом противника. Тада отпадају многи психолошки е лементи јер се немогу пратити изрази лица партнера за време игре, што често може да буде од великог значаја. Ти изрази могу да покажу да ли је партнер поуздан у самога себе или се плаши, да ли је нервозан, какву комбинацију рачуна итд. Московски првак Давид Бронштајн, да би незгоду унеколико ублажио, за време радио-меча са Аме“

ТУ.

"мајстори дали

риканцима ставио је на су“ протну страну табле фотогра“ фију свога противника Санта“ зјера! И Међутим, неки совјетски су изјаву да им нимало не смета, што не мају за столом противника. У чему је ствар2 Несумњиво У првом реду одлучује ту нерв“ но стање играча. Узмимо за пример првака Естонске великог мајстора Кереса. У првој партији радио-меча про“ тив Велике Британије он _се није усудио да жртвује фи“ гуру ради напада, већ се за“ довољио ремијем, Та жртва даваја му је велике изгледе, и како се касније у анализи испоставило, водила би га добитку. На једном турниру таку згоду он не би пропустио. Али овде се он на ту жртву није усудио. Није видео пред собом свог партнера, а то МУ је умањило смелост и борбе“

ност. · Х

Како Ботвиник тренира

Совјетски шаховски првак и главни Кандидат за титулу светског шампиона инж, Миша Ботвиник нимало не крије методе свога тренинга. Међу осталим приправља се и на све неизбежне непријатне стране турнирске борбе, као

што су силан дим у сали м жагор публике. Зато он пре сваког турнира одигра низ

озбиљних партија с каквим и. грачем који много пуши, а истовремено пусти у дејство два до три радиоапарата са разноврсним програмом!

Проблем 12 Браћа В. и М. Платов

Бели на потезу добива,

Идеја ове завршнице ће осигурати белом пешаку сло“ бодан пут до последње хори“ зонтале, где треба да се пре“ твори у краљишу, посла чета је партија добивена. Да св ово постигне, мора св. црноме коњу отсећи прилаз _слободном белом пешаку. Тешкоћа је што и црни има слободног пешака, _ Славни _— совјетски компонисти _ студија _ браћа, Платов нашли су ово решење;

1) КЕб—е4 583—12+; 2) Кед4! 512—43-+; 3) Кебд—1! 543еђ; 4) Кебе5 ЊА—Б3 5) 18—17

Ба—ђЊђа; 6) п7—ћевр 52—610; 7) рћв—а8в + Каз—54; 8) Рав—рв + кр4д—ад; 9) БрВр] и бели до“ бива,

— =

Хоризонтално; 1) главни град једне европске земље, место код Београда. да; 2) злато (франц.), река у Сибиру,

земљиште кречног _ састава _ богато понорницама, грчко слово; 3) кућа, део зграде, равна површина, делић

течности; 4) присвојна заменица, животињска врста, напад, цар животи“ ња; 5) име заменика нашег министра спољних послова, и сугласник и са» могласник, место 'у Срему, сугласник усијана маса коју избацује вулкан; 6) свеза, јединица за мерсње електрич“ ног отпора, предлог, сугласник, јед“ на скраћеница, река у северној Ита• лији, свеза; 7) сродник, свлачење, јед. на течност; 8) беле косе, најситнији делић, материје, циљ, поклон; 9) про“ сторија у коју се затварају овце, у“ говор о савезу, планина код Београ• да, израслина на глави неких животи“ ња; 10) мера за површину, знаци про. лаза, надање, свеза; 11) почасна паљ. ба, планина у Централној Азији. Вертикално: 1) патос, совјетска 0 бавештајна агенција; 2) пријатан ми рис, река у Босни; 8) и сугласник им самогласник, један од највећих фран“ цуских с комеднографа, сугласник; 4) река у француској, јесте, _ подземни свет, иницијали нашег министра сао браћаја;, 5) сродник, удар, сат (пром

125%5 +| | | |- | - 16 7 2| | | | | | [22

винцијализам); 6) јужно воће, сугла« сник, женско име; 7) припадник тур“ ско-татарског племена, плодан пре део у Србији; 8) првак, _ омладинска организација једне политичке пар“ тије; 9) присвојна заменица, поседује; 10) једна скраћеница; 11) орган ЈСРНЈ, узвик; 12) коњ, срмба, 18) дефект, је, дан гас; 14 једна тешка болест, вр« ста спорта, речно острво; 16) осовина, шести тон _ Цедур _ музичке скале, предлог, свеза; 17) сугласник, место у Македонији, сугласник; 18) град У Чехословачкој, пријатан укус; 19) врста, шума.

РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА

Хоризонтално; 1) Тиса, Елас; 2) СР (Стјепан Радић), опера, ар; 3) маса, сто, вита; 4) Шо, трн, о, Вис, ми :5) Тара, мај Кап, сало; 6) елан, име, ага, стог; 7) ав, еја, к, аве, ЕК (Ед• вард Кардељ); 5) Арда, лес, атар; 9) та, Кијев, на; 10) мрак, доба.

Вертикално: 1) са, ан, рт; 2) Мора“ ва; 3) шала; 4) те; 5) Трст, Едам; 6) им, армија, р; 7) се, На-ма, ка; 8) апс, је, лик; 9) ето, кеј, 10) Еро, ка, сед; 11) ла, вага, во; 12) а, Випава, 6; 13) Санс, Етна; 14) рт, СС (Станоје Си• мић), а а (ад акта); 15) аматер; 16) Илок; 17) Ог.

бат

ги | |

Хан туда а и.

па

„У