20. октобар

ми

Сељанка из околине доноси млеко у град

кидање трошаринске тарифе на житне произво-

де и друге артикле и смањење пијачних такса, претставља значајну помоћ произвођачима, а уједно и широким потрошач“ ким масама. Одлуке ИНО-а о укидању трошарине долазе и

поред тога што је став о град.'

ској трошарини и пијачној такси ушао у. буџет прихода ИНО:а. Ово још више потврђује да је народној власти стало да скине произвођачима трошарински терет, и на тај на-

ДА БИ СЕ ЗАШТИТИЛ

Ду

И ПРОИЗВОЂАЧИ ОД ВЕЛИКИХ ДАЖБИНА

Укидање троширине И ПијочНе токее но многе земљорадничке производе

чан им омогући да од својих производа имају већу корист. _ На пшеницу и раж укинута је трошаринска тарифа, која је износила на 100 килограма 5 динара, Исто тако неће се наплаћивати трошарина од 1 ди

нара на 100 килограма јечма, зоби, кукурза, сточне хране, хељде, на остало жито и на се. ме од лука. Трошарина више не обухвата свеже млеко, кисе. ло и јогурт, која је износила 20 пара по литру.

Пијачне таксе некада су биле велике и оне су умногоме доприносиле да произвођач подиже цену својим производима. По одлуци ИНО:а смањиће се пијачне таксе од 4. динара на 1 динар на земљишту које су запремали нестални продавци и произвођачи, Досада је пијачна

такса за запремање земљишта

Појевтинила је струја _ у Београду

ојевтињењем многих про.

извода, који утичу на стандард живота, омогућује се и пал цена и многим другим продуктима, као и електричној струји. Обнова индустрије, велики замах у производњи, све је то допринело да су се при“ лике у електричној индустрији побољшале, што условљава њено појевтињење. Појевтиње“ ње струје значи и то — да се потребе радног човека могу боље задовољити,

Потрошачи за осветљење По новој тарифи више неће плаћати 8 динара по киловату, већ 5 динара; Али сви они који троше по четири киловата на струјомеру од пет ампера, или пет киловата на струјомеру од песет ампера — остају са и стим месечним износом плаћа“ ња. Међутим, они који утроше десет киловата на струјоме ру од пет ампера или 20 киловата на струјомеру од 10 ам пера, плаћајући по новој тарифи, праве велику уштеду. Јер, Када се урачуна месечни _ до“ принос, који се плаћа ЕПСУ, од 25 динара за домаћинства са струјомером од пет ампера, или 30 динара за струјомере ед 10 ампера, и дода на сваки утрошени киловат по пет дина“ ра; онда је уштеда У првом случају 18,50 линара, а У ДРУ" ком случају 43,50 динара ме „сечно за свако домаћинство. Сва домаћинства, која су са 0' ваквим начином плаћања, Ра чунају се у ја категорију,

Потрошачи који желе да користе електричву енергију по блок-тарифи, М то по новој, "платиће по киловату 9,50 дина-

ра и 20 динара за сваку стан“

бену просторију, рачунајући и кујну: Тако на пример: за стан од две собе н кујне, у коме се троши 60 киловата по старој тарифи платило би се 275 дина: ра, док по новој 210, чиме се штеди 65 динара. Домаћинства која троше по новој блок-тарифи рачунају се у 16 категорију: Појевтињење електричне е" нергије односи се и на послов“ ке просторије, на потрошаче за погон и на претплатнике за струју у термичке сврхе са издвојеном инсталацијом,

Да би се омогућило домаћин“ ствима, која су досад била -претплаћена по простој тарифи, а блок-тарифу, потребно је да Усада би желела .да пређу на плате допунски аванс_ од 200 динара најдаље до 15 септембра ове године. После овога рока, и све до ! децембра, не може се мењати тарифни став. Они, пак „који желе да одјаве блок-тарифу и пређу на обич“ ну тарифу морају то да учине ло 15 септембра ове. године. Разумљиво је да приликом пријаве треба поднети и последњи рачун. То све важи и за претплатнике по термичко! тарифи и за оне који користе струју за погон. Од 1 1947 године потрошачи ће моћи да врше избор тарифе два пута годишње и то од 1 јануара до 1 јула а рок ће бити ма: кнадно објављен:

Овим смањењем пала је цена |,

утрошка електричне енергије за 17 од сто у Београду. Тиме ова мера снижења цена елек“ тричној енергији _ претставља значајан моменат у ланцу по" јевтињења свих продуката У нашој зем и:

танари једне велике куће

Црвеногардиском реЈОНУ Лењинграда окупи“ ди су се у светлој, пријатној соби намењеној њиховим свечаностима И састанцима. Дошли су радници, инжењери, домаћице — сви станари. Ке путат рејонског совјета Ана Покровска одржала је на = пу реферат 0 новом петогоду шњем плану. Присутни су с огромном пажњом _ саслушали њена излагања 0 перспектива: ма развоја свога града и Ре 54: У оквиру петогодишњег плана, = рекла је Покровска, = совјетска влада одредила је за успостављање станбеног и комуналног газдинства Прве ногардиског рејона близу милиона руба го екровска је сликовито при“ казала велике перспективе да: љег развоја и унапређења рејона Затим је узео реч стари“ ји радник Василиј Новиков. = Оне што је у плану глав· нб, == рекао је он, — То је брига о нама, совјетским људима. Ми знамо да данас има још много тешкоћа У

ља само за ову

раду наших

совјетских бргана и обећавамо им са своје стране најсвесрд“ нију подршку и помоћ. Да би се убрзало извршење плана У нашем рејону, ја предлажем да у току лета властитим снагама доведемо у ред водовод и ка

нализацију наше куће и ла направимо нов кров. Ја ћу и сам да радим на крову;

Сви учесници скупа једнодушно су прихватили Новиков“ љев предлог. Сутрадан су сви станари, наоружани разним 84латима, већ успостављали кућну канализацију, коју су не пријатељске бомбе за време блокаде Лењинграда биле порушиле. При Извршном одобру Црвеногардиског совјета депутата раднога народа има око хиљаду сталних активиста, Дању они раде у својим предузећима и установама, а увече, У слободном _ времену, помажу Извршном одбору У целокуп“ ном његовом раду; ЕН

Месни органи совјетске вла: сти ослањају се у. целој својој делатности на многебр "лу ар“ мију активиста. Активисти = то је велика енага, зује месне органе совјетске

јануара | >

која пове-

колима натовареним поврћем, воћем, дрвима износила обично двапут више него градска трошарина. Како је градска трошарина износила 10 од сто од тежине робе, а пијачна такса износила 20 од сто, то цео износ наплате на изнесене про. изводе једнога произвођача из" носио је 30 од сто, Тако, на пример, ако би земљорадник донеб на пијацу једна кола лу. беница од 9590 килограма, мо рао је дати градској трошари“ ни 50 динара, пијачну таксу двоструко од трошарине, дакле 100 динара, што чини укупно износ од 150 динара, Међутим, сада ће пијачна такса износити само 10 динара, без обзира на врсту и тежину робе, тако да ће земљорадник по новој одлу“ ци нлатити, поред трошарине 50 динара и 10 динара пијачне таксе, што значи 90 динара ма ње, него пре овог смањења.

Смањење трошаринске стопе на најважнијим артиклима широке потрошње неће остати само на овоме. ИНО ће спрове“ сти доследну политику о уки' дању градске трошарине и У ту сврху већ је издао налог Финансиском одељку да подне. се предлог за укидање градске трбшарине и на остале пољопривредне производе, на сиро. вине за индустрију и готове индустриске производе. На овај начин помажу се најшири слојеви радних маса града и села.

Како је откупна цена жита“ рицама нормирана, то ова разлика од укидања трошарине иде у корист земљорадника, што значи да ове одлуке доприносе _ повећању прихода произвођача.

тата пати

Извесни трошарински Слу. жбеници у раду имају непра' вилности, нарочито у нетактич, ном поступку са произвођачима. Због тога, да би ова одлука имала стварно користи по произвођача, мора се повести много рачуна да се трошаринским службеницима не дешава“ ју случајеви, да се по два пута наплаћује трошарина, Било је случајева да једанпут наплате трошарински _ службеници, а други пут контролни органи наплаћују као допуну трошарине., Све је ово само новећавало трошарину и доносило штету произвођачима. Међу. тим, правилним контролисањем трошаринских службеника и њиховим _ личним _ залагањем, треба да се отклоне ове немиле појаве да би одлуке ИНО:а 0 смањењу трешарине и пијачних такса имале стварне кори. сти за произвођаче,

ВП.

Данашњи изглед Палилулске пијаце

На Чукарици и Палилули подижу се две нове пијаце

У фквиру обимних комунал“ них радова који ће се извести у овогодишњој грађевинској сезони, поред пијаце на Сењаку, предвиђена је до краја ове године изградња још две нове пијаце: једне на Чукарици, а друге на месту са“ дашње Палилулске пијаце. Досадашњи плато пијаце на Палилули нивелисаће се према улици Георгија Димитрова раније Битољској — и поднгнути изнад уличног коловоза метар и по, Простор пијаце биће поплочан великим _каме-

Склањањем отпадака сачуваћемо своје здравље

У сезони бостана који још

увек пристиже у великом количинама на наше пијаце, 0. добрена је његова продаја до 20) часова сваког дана на свим

пијацама. У циљу одржавања чистоће од стране пијачних продаваца скренута им је па

жња да поставе корпе за ода патке кора и осталог како би се одржала чистоћа и спречило скупљање мува које су често

СТАРАЊЕ О ЧИСТОЋИ

8. '

,

= Шта се догодило! — Зар не видиш да иде камион за

власти са широким масама трудбеника.

Ту скоро актив школске ко“ мисије Црвеногардиског рејон. ског совјета извршио је проверавање рада дечјих домова,

који се налазе на рејонској територији, Утврђено је да дечји домови — они су се недавно вратили евакуације — не располажу довољном количином намештаја, рубља итд, Актив је о свему томе поднео извештај на седници Извршног од“ бора, који је преузео све по“ требне мере да се домовима пружи помоћ. а Активисти су сами отишли у

| Зграда лењинградског

пре уља а а а њи

Државног академског позоришта „Ки-

екупљање ђубрета,

комбинат за израду намештаја и предложили јавним трудбеницима тога комбината да се приме старања о дечјим домовима. Колектив комбината ра: до је пристао. Ван својих радијих часова трудбеници комбината израдили су за дечје домове велику количину гар“ питура меканог и тврдог наме. штаја, столица, кревета, итд. Чланови _рејонске комисије за трговину на челу са лепу. татом рејонског совјета Василијем Ашковим проконтролисали су рад трговачких организација, У току неколико да. на они су се потпуно упозна-

ров" била је јако оштећена за време блокаде, Али сада се на тој позоришној згради више не примећују трагови рата

,

преносачи разних обољења и нечистоће,

Сами продавци схватили су ову потребу и поставили кор“ пе за отпатке. Но, тиме није отклоњено даље бацање кора и других отпадака пошто је врло честа појава да сами гра“ Ђани као купци бостан секу на пијацама, а отпатке бацају на лицу места не мислећи о по требама одржавања чистоће.

Овде је обратан случај мн Уместо да народне масе скрећу пажњу продавцу на одржава. ње чистоће, то продавци мора“ ју чинити својим муштеријама.

Апелује се на грађане да је општа потреба ла воде рачуна о чистоћи на сваком месту. Ми.

„слим да није потребно нагла.

шавати Колику штетност може имати бачена кора од лубени“ це на улицу или пијацу. Општи интереси руководили су нас да се успоставе корпе за отпатке и по улицама где се баца хар» тија и други ситни. отпаци, што значи ла је неопходно потребно одржавати чистоћу свугде, а нарочито тамо где се продају животне намирнице као што је случај са пијамама, Ј. ОПСЕНИЦА

и

ФОспособљавање зграде Лицеја Доситеја Обрадовиће за музеј Станбено одељење ИНОд — исели. ће станаре на зграде некадашњег Ли цеја _— Доситеја Обрадовића, код Јо. ванове пијаце, да би се одмах отпо“ чело са радовима на – оспособљавању

зграде за музеј.

ли са делатношћу целокупног трговачког система и утврдили извесне недостатке. О тим недостацима _ активисти су о бавестили Извршни одбор рејонског совјета и успели да се рад на трговачком _ сектору знатно побољша.

У годинама рата Црвеногардиски рејон Лењинграда тешко је настрадао од дејства непријатељске артилерије и вазду. хопловства, Већ првих дана по завршетку рата актив Извр. шног одбора рејонског совјета прикупио је од становника ре: јона преко 700 предлога о то. ме које радове на успоставља. њу треба предузети у првом реду, О свим тим предлозима расправљало се на нарочитој седници Одбора и они су ве ћим делом већ спроведени У живот, Према предлозима становника,_у Црвеногардиском рејону појачано је осветљење у 32 улице, отворено је шест менза, 11 радноница за израду и оправку предмета широке потрошње, три млечне кухи. ње, два поштанска одељења. Подигнуте су две нове школе.

Нема питања у вези са животом и благостањем рејона, којим се совјетски актив не би бавио. Његови чланови често посећују школе и комуналне установе и предузећа, чији је задатак да се брину о потребама становништва.

(Ослањајући се на актив, Из вршни одбор рејонског совјета успешно решава све велике " сложене задатке, који стоје пред њим у овим поратним да

нима. Николај ЗАГОРОДНИ

ним плечама и одвојен од улице зеленилом, Место садашњих барака и тезги које претстављају и ругло пијаце и града сазидаће се двадесет затворе“ них и полуотворених продав“ ница и поставити 56 мањих те“ зги које се према потреби мо гу склапати и расклапати,

Пројектована пијаца на Чу: карици треба да се подигне на простору између Обреновачког друма и железничке пруге. Ду. жина пијаце износиће 46 мета“ ра, а ширина 15 и по метара. Пијаца ће бити заштићена од уличне прашине и гара са локомотива појасом зеленила и оградом — перголом. Као и на Палилулској пијаци поред већег броја дрвених барака #зградиће се известан број про, давница од цигаља.

Подизање ових пијаца олак“ шаће у знатној мери снабде“ вање грађана животним намир“ ницама, а и у многоме допри. нети уређењу града.

Лепљење плокото дозвољено је СМО Ни РОКЛОМНИМ таблама и стубовима

о ЈУ наредбом од пре неколико месеци народне власти најстрожије су забрани“ ле лепљење плаката по зидовима, Па ипак, ова наредба за многе није важила, У најпрометнијим улицама У центру као и на периферији доскора могли су се на сваком кораку опазити излепљени афиши и плакате на фасадама зграда. Пре неколико дана појавиле су се на разним местима по Београду прве рекламне табле за лепљење плаката, које Је израдио Пронореклам. За сада је постављен известан мањи бреј, у најскоријем времену пеставиће се и свих 168, коли» кб треба да се изради. Табле имају димензију 3Х 2 метра и убквирене су дрвеним рамом. Сем рекламних табли, Комграп до краја грађевинске сезоне треба да подигне и 50 рекламних бетонских стубова који ће служити истој сврси. Разуме се, временом ће сем овај начин плакатирања заменити савршенијим и модерни“ фдим, као што јен у другим

великим градовима,

Рекламна табла на Универзитетском трг: