20. октобар
СТРАНА 4
ано ујутру сарајевске махале су будне. Са, чардака, одјекује дозива_
ње суседа,
— Добро јутро, Фехима! Је. си ли уранила 7
= Хоћемо ли поћи; Да ли си спремант — пита Србин свог комшију муслимана.
=— Е бива, нијесам сит, 2 вазда сам спреман...
Лагано се окупља становништво читавог насеља, Групице људи излазе из узаних сокака, и сливају се у поворку. Радни народ Сарајева, старо и младо, мушко и женско, полази на рад. Песма људи ме. ша се са појањем петлова,
„Улепшаћемо, — дчистинемо, подићи Немо ново Сарајево“, рекли су грађани примајући обавезе такмичења,
Више убоги ага не седи по цели дан на сећији и не пре. браја, по неколико стотина пута, зрна теспиха губећи уза. лудно време,
= Мијења се инсан, промијенио се! — чује се глав поје. диних незадовољних хома ко. ји у задње време покушавају да унесу пометњу у збијене редове муслиманског живља, окупљеног око Народног фронта, = Не поштујете адет, радите у вријеме које је куран од_редиб за молитву. Прије не. ки дан, док сам ја окуисао икиндију, младеж која је заборавила на вјеру, пјевала је испод џамије. Иду у поворци и пјевају! И то сада у врије. ме Рамазана Зар немате страха од џехенема У који ћете сигурно доспијети: Тешко је пријећи Сират ћуприју, •.
Тако проповедају старци хоџе.
Петак је а уз то и рамазан. ски»пост. Према радилиштима, врви народ и ускоро се разле_ же смех. Руке се прихватају посла а снажна песма, буди и зове на рад остале уснуле грађане,
Када се први зрак излазећег сунца окупа у жуборавој води Миљацке, речно корито је већ препуно људи који раде, Омладинци, радништво, пионири, муслиманке у зару са подигнутом. фереџом и старци чисте речно корито од му: ља и ђубрека које ту лежи већ годинама. Високо се диже у снажној руци будак и вла. жан од воде блиста на, сунцу. Шкрипе колица, којима, се. односи муљ, Клепећу нануле по дрвеној скели. Мотор камиона, зврји... Кроз јутарњу измаглицу далеко се чује жагор са радилишта, _ Болничарке
Чишћење корита Миљацке
спретно указују помоћ повре. Ђенима.
Ниже, ка радничком насе_ љу, гради се бетонски мост. Преко „Сират ћуприје" тешко
"је проћи, али данас муслима. ни и остали грађани Сарајева граде себи добре, широке и сигурне мостове, овде, преко земаљских река: а
%
Мредграђа Сарајева, наро. чито у Трећем рејону, нису и. мала воде, Грађани су одлучили да је доведу и прва смена нашла се 28 јула на Тре. бевићу. Било је потребно про. копати 600 метара канала за, полагање водоводне мреже. Први пијук ударио је у земљу у 6 сати изјутра, Када, је око 9 сати дошла на радилиште друга смена грађана, речено им је:
_ Можете се зратити. Ми смо већ сами прокопали канал. . ,
Одељци Трећем сарајевског
- рејона ускоро ће бити снабдевени довољном количином во. де.
А. промукаб глас непријате. ља народа, проповеда: Гријех је радити у = тај и тај дан! А
е
Када је Адем Бркичевић, ударник 'Трећега, ·рејона, примио прелазну заставицу као најбољи радник свога насеља, педебетогодишњи "муслиман, сед и насмејан, чврсто је сте. тад овај знак: признања, ши роко се насмејао и рекао:
"Онај ко 'хоће да је има, мораће- добро да нажуљи своје бијеле руке.
Адем Еркичевић варвари. жуљавим “рукама, још увек чврсто држи копље прелазне заставице.
Лејла Володер; 68-годишња, муслиманка радила је за тројицу. Упркос тодинама,
— КЕ, дјецо, рад "ме чини млађом . «. -— објашњава, Лејла. Проглашена је Трећега рејона
%
__На. тргу Старине Новака, свакога · дана ужурбано _се свршавају послови, Сарајево нема паркова. Зашто: Пре. плануо старац) се засуканим рукавима. брзо одговара: ,
=— Беговима 'и. владарима, није било до-Нацижх паркова. Потребан им-је био само наш рад, а људи који за друге раде немају вријемена да мисле
"на себе. Што тако су они пла~
. нирали, Али прошло је: то! до-
- ба, За увијек! .
Велики трг биће претворен
ударницом
_Руководилац „велике вредности“.
1 Х ,
го | «од'6:000 "коју · добија
- 8
захвалности.
— Друже Давидовићу, изв олите, 10. је вама од
» Мретседник "кож врскв задруге“ ' „Колектив“ има : месечну плату "10.000, 18 по ник управе 'сам себи
"10.000 је доделио као претсед-ва репрезентацију, поред суме
да: прековремени рад У задрузи.
"нас у знак
улица Сарајева невичном пе.
"ће. И грађани су прионули на.
“је 190.610 радних сати; 29.505 људи радило је на уређењу града,
"мо испред улаза _љ- А. зашто не би! у хору - Ониска просторија на чар-
ај ева ЈУЕ обнови
у парк и дечје игралиште. Де. ца, сарајевске сиротиње имаће своје игралиште са, базеном и справама, Саградиће та ста_ новници Четвртог рејона. И испред железничке станице биће саграђен парк. Људима, треба по завршеним послови ма осигурати место за одмор. Има право онај који проповеда! „Мијења се вријеме!“ „Али та промена је човеку „реднику само од користи, џ |
Корито потока Сушице било је легло комараца и боле. штина. Сада је оно поново прокопано добровољним ра.дом, Болести више неће бити,
Упрков рамазанском посту, када муслимани не једу преко дана, такмичење на уређењу града не престаје, Становни"ке Пофталића и Красног пост није могао спречити да однесу прелазну заставицу.
Две стотине хиљада, комада оцигаља извадили су са рушевина „Седмокуће“, које су моУни за време бомбардова-
а, ј па Пале МА
Чврсто забрађене жене чи. "ете цигле од малтера,
= Урадиле би ми још више, али нас убија ова, врућина, А. у такмичењу између градова, ипак ћемо побиједити, ми Сарајлије, МЕЦ
=
· Насеље; Цигана Горица, до-, биће канализацију и водовод,
— Ко се томе надао! Нијесмо могли ни вјеровати да се неко о нама брине, а сад...
А. сада се гради, Народне власти осигурале су материјал
54 7 : 5
и средства, а "становништво ради. Са Му стев инн КМ.
"По. калдрин перифериских
шаку било је тешко да, се кре-!
посдо, Из дана у дан град до. бија сасвим други изглед. На тим радовима, од почетка ме. Беградског такмичења, дато
'— Смијемо ли ући“ — пита. |
одговарају гласови.
муслиманске куће. У фалим _ школским _ клупама | прављеним за основце, седе жене, Неке су у зару, Ар обичној градској ношњи. На табли обешеној о зид ишарана. су невештом руком слова, Муслиманке, Српкиње и Хрватице овде се уче писмености,
— Да ли се радујете што ћете умети да читате“
~ А ђе се не би радовале, Дојадило нам је бити слијеп код очију! — одговара у име свих црнооска, муслиманка, __ФЖене Босне су прогледале, оне сваким даном постају свесније својих права. Народна власт донела им је једнакост
даку_ малим
са мушкарцима. До ослобође.| Лике у тома _них алатки.
та о томе су могле само да | сањају. све неписмене жене журе са букваром испод пазуха на течај. . + Ги 4 Сарајлије се такмиче У
= 20 ОКТОБАР-
У. МЕЂУГРАДСКОМУТАНТМИЧЕЊУ ЕТ АНОВНИЦИ. САРАЈЕВА УЛАЖУ. ПУНЕ НАПОРЕ У 057 7
“"ца, опибмењено је даљих '1.497
"познају се са стварима које
"ррадско такмичење, за Сар
"бе са становницима осталих
_ зе, Сваки излет је м пријављен Техничкој
Данас, после, рада, | _
културно-просветном раду. Од 12.000 неписмених у прошлом такмичењу научило је-нитати и писати више-од 5,000 људи. У другом делу, од маја месе-
грађана. Борба против неписмености не престаје, Докле год постоји-и један неписмени грађанин,
[
А. вечером, под ниским кровом чардака, у собици где су. до пре неки час седели непи. смени, бастају се читалачке групе. ЈБуди пуше и пажљиво
слушају монотони глас онога |
који чита, унији — Е бива, тако ти је то у
свијету! ...
Тако почиње разговор и коментар прочитаног штива, До дубоко у ноћ људи и жене унису знали. 1.598 оваквих ба- “ станака одржано је у Сараје. ву за последња, три месеца,
Откако је ослобођено, 8. на.» рочито откад је почело и
е. | во је отпочео нов живот, про. цват и препород,
г Сарајева | такмиче
главних градова наших народних република. 0
ава бе још увек пије, На. |
"вече се „егленише“ и певају
севдалинке, Али се преко да на ради. =
Имају право старци Сарајева, — Мијења, се инсан, мијења, се вријеме! . +.
Или боље: Сарајево се такмичи у обнови.
Бран. ВУЧКОВИЋ
Копање канала за водовод на Требевићу : Цртеж Зупчевић Шахвудии — )
Грађани Љубљане помажу изградњу
порушених села
као" товске организације "Љубљане. и синдикалне
_ подружнице имале су врло жи_ву активност У помоћи пору-
шеним селима. Њихови резултати у току месеца јула су сле. дећи: дато је 29.000 добровољних радних часова, учествова ло је 4300 добровољних радника, ефекат рада износи 949.000 динара, а у сабирним акцијама
"скупљено је 395.000. динара, Организатори добровољних изле-
та у порушене крајеве држали су се упутстава Техничке ба ао бити ази због евиденције, контроле и саме организације, у |
На тим. излетима узимају Уучешћа најразноврснији професионални радници, Тако је 26 радника Управе за путеве и 46 службеника Одељења за трговину и снабдевање и Управе народне имовине радило у једном селу, Дали су 360 добровољних радних часова, Зидари су оправили школу, и порушене куће, а ковачи су потковали 21 коња и поправили велике количине “пољопривред.
"На крају радова радници одржавају са сељацима ' заједничке. масовне састанке, на којима се обично дају културне приредбе, ј
шпекулантима инсЦ
љивању богородице и иско,
"сврхе.
ЛЕЦЕОЕРИЈА - НА ју #27, 2174 2
У
75; КЕ
__ У овом знаку обогатићеш се! = А шта бисмо тек зарадили, пресветли,
заиста веровао У чуда!
РА
23 АВГУСТ 1946
Наше златно доба
У селу Пауловцу клерофашисти у заједници са енирали су лаж о чудном појав«
ристили је у, материјалне
Превео]
када би народ
Куновлисници и обнови став
Ратна пустошења нанела су Београду и у овом погледу ве. " лике штете, Преко 600 станбе_ них зграда, са, најмање 1.500 станбених јединица. потпуно је уништено, док је теже и лакше оштећено око 1.200 зграда, са око ,2.500 станова, који се могу оправити и понова, кори. стити.
На овако смањени станбени простор дошао је већи број становника, јер је стварањем административних центара, дошло до наглог прилива, бео. градског становништва. "Тиме је станбена криза још више заоштрена,
Поред мера које су наше народне власти по ослобођењу „предузеле да; би се расположиви станбени простор правичније поделио, најпре се мора. ло решити питање оправке 0штећених станбених зграда, У смислу Закона о обавезној 0правци оштећених и доврше_ њу започетих зграда на, тери_ торији Републике Србије, Извршни одбор Београда израдио је план, према коме је, под“руководством посебног Одбора за обнову станбених зграда, до краја године треба. ло оспособити све оштећене станове у Београду. Задатак Одбора био је пре свега да покрене саме кућевласнике ради оправке њихових зграда, а Затим да контролише да, се зајмови које је у том циљу давала Државна хипотекарна, банка, заиста троше за сврхе кодима, су намењени. Сем тога, Одбор је требало да осигура, што правилнију расподелу грађевинског материјала и радне снаге, како би се пр. венствено обновиле зграде, ко. је су са општег гледишта ко. рисније. у
Велику тешкоћу за обнов оштећених станова пре“: ов. љало је питање рентаби. става, С једне стране, владала је велика скупоћа, грађевинских ра.дова, док су, са друге, кирије биле смањене на 50%, њихове предратне висине. Смањење кирија била је важна и веома, - ефикасн а мера, за побољшање
" положаја широких радних слојева, који су били у тешким животним условима, створеним ратним пустошењима, Ова ме_ ра, критикована од појединих кућевласника, била, је неопходна, јер је природно да у ова. ко тешким приликама терет падне првенствено на економски јаче слојеве, ,
_ Да би се поправио рентаби“ литет грађевинских радова, народне власти предузеле су низ мера, које су знатно олакшале положај кућевласника, Одлуком Привредног савета каматна стопа по зајмовима за обнову станбених зграда сћижена је на 8 од сто годишње, а рок продужен на 30 година, тако да је знатно смањен терет годишњих анунтета, Сем тога, омогућено је давање зајмова У пуном износу који је потребан за оправку ратом оштећених, зграда, Даље, дате су знатне: пореске олакшице У виду ослобођења од порезе обновљених станова, И. најзад, обновљени станови могли су на основу одлуке станбене власти да имају предратне. кирије, тј, двапут веће од данашњих,
Другим речима, Држава је на себе преузела знатан терет обнове станбених зграда, а и-
· сто тако и закупци који пла-
_ ћају увећану кирију. Ако се
- Узме у обзир да је највећи део |
. закупаца на овај или онај на-
чин укључен у производњу, где иначе својим залагањем доприноси бржој обнови зе-
мље, јасно је да су и они узели на себе максимум терета који могу поднети, Куђевласници, напротив, већином нису схватили обнову
боних згради у Београду
станова Као општи проблем, при чијем се решавању сви морају ангажовати и сви подне. ти извесне жртве. Од почетка свога рада, па све до. данас, Одбор за обнову станбених зграда наилазио је на крајње неразумевање код великог броја кућевласника, Само је мали
"број правилно схватио своју
дужност и одмах приступио изради елабората и других предрадњи за обнову својих зграда, док је већина то учи. нила тек после многих опоме“ на од стране Одбора, Шта више, око 500 кућевласника до данас нису, Упркос свим настојањима Одбора, ништа предузели за извршење претходних радњи које су потребне за оправку (израда планова, пред. рачуна итд.). Због тога је било прилично застоја у издавању послова у рад предузима чима, што је, поред техничких тешкоћа, била главна сметња У раду на обнови станбених зграда.
Већи број кућевласника је, и после завршене . лицитације, одуговлачио са закључењем зајма и другим пословима, чиме је опет мтицао да се закасни са почетком радова. Због туга, преко 300 излицитираних предмета нису још у раду, мако за то постоје готово сви услови, Ова сарадња кућевласника са органима Одбора за обнову нарочито је важна због завршет. ка радова у предвиђеном року. Прекорачење предвиђених ро. кова отежава рад Одбораи о. немогућује да се са расположи. вом стручном радном снагом изврше сви предвиђени радови у току ове године, поскупљује радове и исувише дуго задржа“ ва техничке органе Одбора,
Докле иде неразумевање кућевласника најбоље се види из примера, када су поједини ку. ћевласници покушали да приступе рушењу својих зграда „које се релативно лако могу оправити, само да се не би ан_тажовали У њиховој оправци и да би, продајом преосталог . грађевинског материјала,. до“ шли до непосредне зараде. другом случају, кад је треба. ло · извршити рашчишћавање порушених објеката, кућевла“ сници се нису по правилу уопште одазивали позивима да ове рушевине уреде, мако су оне претстављале опасност за здра. вље грађана, као извор нечи' стоће и прашине, Било јен случајева да кућевласник прода материјал који се може про“ дати, а да се не постара 32 одношење шута и неупотребљивог материјала, већ остави властима, да то учине на тро. шак читаве заједнице,
Из ових примера види се ко. " лико овакав став појединих кућевласника омета правилан развој радова на обнови станбених зграда и отежава напоре народних власти да се што пре реши овако важно питање ко“ је је од највећег интереса 34 све грађане Београда.
Из тих разлога питање обно-
„ ве станбених зграда није само
интерес појединаца него пита“ ње општег значаја, Одбор 82 · обнову станбених зграда Мо раће убудуће много енергични“ је да примењује законске 02" редбе и сам приступи задуже“ њу и припремним радовима за обнову свих оштећених зграда чији власници нису те припреме до данас извршили, Р. М. СТАНИЋ