20. октобар

у 1 5

| 6 СЕПТЕМБАР 1946

ПНЕ И ан 55 ||

Зашто су прогорело

_ Водио ломпе Код

Неких претплатника У М рејону |

Н едавно приликом једне олује у Коперниковој, Стојана, Новаковића и Карађорђевој улици због ветра, настао је кра. так спој на уличној електричној мрежи и у неким становима,

изгорело је неколико радиоа_ па ата, решоад ми електричних пе и. Грађани У чијим се становима, Ма "десило упутили

“Заједничку претета ПК чи слани

Међутим, ма да је главни узрок свакако у кратком споју и невремену, ипак штета не би настала да су осигурачи били исправни, Грађани обичавају често да у осигураче ставља. ју много дебљу жицу, но што је то потребно тако да она не може да регулише напон стру_ је, и уствари престаје да буде осигурач. М природно, прили_ ком временских непогода морају да настану такве штете.

Контролом исправности о. сигурача, на струјомерима, сами грађани могу увек да отклоне сличну штету. Поред скупоцених апарата могли би се поставити посебни осигу. рачи, који не коштају више од 10—20 динара. На тај начин избегла, би се свака могућност да се ти апарати покваре,

КРАТКЕ КОМУНАЛНЕ ВЕСТИ

Цена хлебу у Београду снижена је са 7 на 6 динара. Извршни народни одбор у могућности је да снизи цену основном предмету исхране за 16 од сто захваљујући томе што је изврше. на концечтрација пронзводње. хлеба, боље организован рад и смањени режиски трошкови,

Начелно је усвојен предлог Комуналног одељења Извршног одбора за зидање зграде Градског народног предузећа за снабдевање _ Београла Гранапа — на тргу Славија, с тим да Комунално одељење са пројектантским бироом Србије продужи разраду плана за подизање ове зграде.

ја а чуо

Довоз

ОТКУДА ОПЕТ РЕДОВИ НА ПИЈАЦАМА

воћа и

поврћа

премашује стварну потребу те

КУ ~: а београдским “пијацама + поред тезги с кромпиром и луком последњих дина појавили су св редови. Док је с Једне стране довоз поменутих намирница на тржиште не само довољан, нето чак у извесене дане и превазилази дневну потрошњу Београђана, до“ тле је међу грађине у великој мери унесена пометња и немир како“ кромпира ни лука, тобоже, ове године 4бог суше неће бити у довољним количинама. Откуда и чему та пеихоза2

Недавно синдикалне _ подрутнице у Београду дале су узгред једно упутство својим члановима да се они, с обзиром на, довољне количине намирница којих има на тржишту постепено _ већ сада ·почну

снабдевати за зиму, да не би доцније, ако све буду куповали одједном, упали у дугове. Било је људи који су наопако схватили савет својих подружница п потрчали на пијаце да купују. Пронета је вест ка“ ко кромпира и лука тобоже неће бити у довољним количинама, — И, природно, на пијацама су се створили редови. . Последњих дана — Гранад, Главна _ београдска _ задруга, Савез српеких произвођачких задруга и »Воћар« довозе на, београдске пијаце _ свакодневно преко шест вагона кромпира. Ову количину Београд никада досад није трошио. _ Па ипак редови, редови., – Пред страхом да усред зиме не о: стану без потребних намирни-

Кафилериска надлежност

Не зна се ко треба да откупи округу.

ЖИЧКОМ

биље у У„ГЛАС“ лековито

— Ја мислим да је београдска Кафилерија за то

жна кад се остали не јављају...

дуће године навршиће се три столећа од оснива-

ња Харкова, Пре триста година, на месту где се сада налази град Харков, саграђена је дрвена тврђава са за" датком да буде брана од че~ стих татарских најезда. Од тог _ времена почиње да расте градтврђава и касније добија име по реци Харкову. Н Петар први посетио је 1708 и 1709 године харковску ТВР“ ђаву. Задовољан местом, на коме је она подигнута, Петар је наредио да се тврђава знатно прошири и што боље уреди. Проширењем граница Московске државе према, југу, харковска тврђава изгубила је свој војни значај, ма да су се поједини тврђавски осбјекти сачували све до почетка ХЕХ века. Међутим, Харков је пре ре волуције уживао глас досад“ ног, незанимљивог града. Изнад калдрме од облутака ди“ зала се густа прашина, „Каква је овде прашина! То је У жасно“, = жалио се пријатељима славни руски критичар Висаријон Бјелински, који је пропутовав кроз Харков у пе тој деценији прошлог столећа. "После. Велике октобарске револуције за Харков су почеле тодине процвата.

надле-

Тамо где је блато претстав'

. љало, такорећи, хроничну по-

јаву, где су приземне кућице стајале у цикцаку, подигнуте су у годинама совјетске власти вишеспратне куће, сатрађени су дворци културе, створени су нови булевари и скверови, Трамваји и тролејбуси по везали су предграђа са центром Харкова.

Преобразила се и харковска.

индустрија. Напоредо са ре конструкцијом старих завода, у Харкову је подигнуто много нових индустриских преду“ зећа, То су џиновски заводи: харковски тракторски завод, завод за израду турбина, завод за прбизводњу тешких машина, велосипедски и многа дру: га предузећа која су „Харкову прибавила славу града напредне социјалистичке индустрије.

У годинама совјетске власти Харков је заузео огромну територију од 30 квадратних ки“ лометара. На тој територији извршени су комунални радо“ ви врло великог обима, На тргу Ђержинског поникле су нове вишеспратне зграде. Становници Харкова поносе се До. мом државне индустрије. У том Дому, у његовим великим и светлим просторијама, ради“

ца грађани су почели да се онводарај уран 4. крах ром већ "у августу, ма да је пвалитет садашњег лука, и кромипра врло лош за зимницу, Грађани треба у погледу спремања _зимнице да О0уду

потпуно спокојни,. Кромпира, лука и осталих намирница има у довољним количинама и Ђеоград их не моаже потрошити. Велики комплекси земље које је ове године У својој; режији обрадио „Гранап“, успех про. шлогодишње сетве и организован довоз намирница на београдске пијаце у току читаве сезоне — све то пружа такве изгледе какве Њеоград никад досада није имао у погледу снабдевања,

Задруге и Градска привредна предузећа имају детаљан план

ита ; У Е , х за снабдевање "Београда за зиму и он је добрим делом већ остварен. „Гранап“, Главна београдска радничка = задруга, „Воћар“ и Савез произвођачких задруга посветили су велику пажњу преради воћа. Ва гонске количине прерађеног воћа разних врста мармеладе и пекмеза, воћних сокова, полупрерађеног, пулпираног воћа, знатним делом налази се већ у складиштима Гранап-а. Садашњу панику на пијацама створили су они који из читаве те психозе желе да извуку материјалну корист, Београдски снабдевачи ће, међутим ставити грађанима на расположење велике количине тих артикала и врло брзо Пун ћуткати непријатеље и разбијаче сређених прилика на тржишту. |

ПРИ РАСПОДЕЛИ РОБЕ првенство треба да имају задруге

етврта радничко · слу-

жбеничка набављачкопотрошачка задруга обраћала се неколико пута »Гранапу« и »На-Ма« да би јој ова преду зећа · ставила на расположење извесну количину конзервира них намирница »Унра« које су у слободној продаји и за којима постоји велика потражња- Ради се'о парадајзу У малим кутијама, џему од поморанџи, кикирики-у итд. Овим | намирницама потрошачи задруге били би подмирени, а сама задруга имала би извесну зраду за покриће својих режија Овом приликом управа Четврте радничко-службеничке задруге добила је одговор и од »Гранапа« и од »На-Ма« да предузећа не располажу до“ вољном количином поменутих намирница. Одговор је прим“ љен без икаквих рекламација,

Међутим, два дана откако је Четврта радничко - службеничка задруга тражила те на: мирвице и добила одговор да их нема на лагеру приватник Татомир Ристовић) који има продавницу у близини задруге, добио је од једног од ових двају предузећа исте намир“ нише за које је Управи задруге одговорено да их у »Гранапу« и »На-Ма« нема: Не зна се тачно од кога је предузећа Рстовић добио робу. Управа

задруге, верујући да је ово била случајна омашка, није правила питање због тога, а

Ристовић је својим муштерија-

"ма продавао парадајз, кикири-

ки и другу »Унрину« робу Ових дана догодио се поно“

во сличан догађај, по коме може да се закључи да ни први није био само случајност, већ да је посреди неисправност У раду. Управа задруге обратила се поново »Гранапу« ради добијања џемова од поморанџе, јер се они много траже Она није добила оно што је тражи“ ла већ јој је понуђенд извесна количина _пекмеза од шљива, јабука и трешања, за које артикле потрошачи не показују велико интересовање и не купују их. Али, 9 августа у 18 часова Татомир Ристовић је довезао у своју радњу 550 кутија џемова од поморанџе 1 друге конзерве. Ову робу до“ био је он од »Гранапа«, а на лог за додељивање робе издао му је чиновник »Гранапа« Савић, Управа задруге је сутрадан послала свог претставника до »Гранапа«, тражећи да им се доделе потребне количине џемова: И ово тражење офтало је без успеха. Чиновник Савић, упитан како је могао Ри“ стовић ла добије поменуту робу, а Четврта задруга не може. одговорио је, да се ради а случајној погрешци за коју је крив неки други чиновник:

Мислимо; да би овај случај требало што подробније испи„тати јер он није једини, Ми немамо намеру да оспоравамо приватним трговцима да се и

· они снабдевају код »Гранапа«,

али сматрамо да задруге тре“ ба да имју првенство; јер су њени _ потрошачи, — углавном, радници и; намештеници:

Ј. МИХАЈЛОВИЋ

СТРАНА 5

. ош 4 4 + 1 | Ц 41 = . мџ — Шта мислите, када ће Београђани престати да бацају ; отпатке од воћа по улици» — Па, друже, ја мислим на зиму. Најчешћи прекршаји Закона ји ању Раднички повереници не у казују никакгу помећ Оде“ љењу рада по питању сецијалног осигурања оцијална заштита радни. _ца да доставља филијали свака обезбеђује се пријав- ко повећање наднице односно љивањем њиховог _ упослења _ плате. Овакве повреде су најфилијали Земаљског завода за чешће вршили они послодавци социјално осигурање у Београ- који су пријављивади своје радду У року од осам дана по сту _ Нике ло прописаној сатној надпању на посао. Дужност при“ раса а радницима су омогујављивања упослења лежи 'на авали, уступањем радова У 4ЕЛ и он је извршује _корд, већу зараду него што на тај начин што доставља Фи- износи њихова сатна надница. лијали име радника и своје, Најзад, четврта врста тужби, дан ступања на посао и висину _ која обухвата / од сто; односи зараде, То знају сви послодав" се на повреде законског пропи“ ци у Београду, па ипак многи са, Који обавезује послодавца се од њих, намерно или небре- да води регистар упослених жењем, огрешују о прописе радника и платне спискове: Не У Закона о социјалном _ осигура- водити, или неуредно водити њу. За време од 31 јула до 27 о платне спискове и регистре уавгуста Одељење рада је при- послених значи онемогућити мило 191 тужбу противу по- филијалу да води ефикасну слодаваца Који су извршили Контролу у погледу плаћања разне прекршаје Закона о со: социјалног доприноса од стра“ цијалном осигурању. не неуредних послодаваца, · | А Констатовање ових повреда свих спелих тужби - 34 из ПИ ва повреде И ЊИХОВО кажњавање нису јеји - 765 дина средства За отклањање оног пролиеа ОНЕ 9 СОЦИ“ | означених повреда закона. Рад јалном осигурању који говори | о дужности послодавца да у МИЧКИ повереници, на сваком року + ОСАМ лана пријави по- месту где се одвија радни од" менутој _ филијали__ упослене 1 Звају ЕН ПЕТ "и раднике ради социјалног оси- 0,“ ПИ Ва гурања. Као што се из постотка ла да интервенишу код управе ) ; ; Ри БИ ту предузећа да се ти другови види, ово је најчешћа, скоро | -' ~ Е И зе редовна форма повреде Зако“ пријаве ради осигурања. Исто ба о сонијатном осигурању, и; 1400 Бадниаки повереници Мик ха Миа : 5 ба да контролишу да ли њихов , најчешее мали посло- а = и Ава ој и отребљују _ послодавац води уредно региобичне по једног радника (ве- _ стар упослених радника и ли 5 : не спискове према стварно 7 ; о ПИР је у питању кућна п заради. ИМ за плаћање доспе“ Дуга) пење го ок ЛИХ Рата социјалног доприноДруга врста тужом, која о0у- са они могу повремено тражи“ хвата 17 од сто, односи се на ти обавештења од управе преповреде прописа који ставља _ дузећа и старати се да посло: у дужност послодавцу, Који је _ давац то плати на време. За већ пријавио Ра шина све тешкоће, на које би радосигурање, да плаћа филијали вички _ повереници наишли У одређене ПА своме раду на решавању ових ног осигурања, ов! а задатака, они се могу обрати“ се плаћају у повременим иЗНО- — ти за помоћ, Одељењу ада сима; на које филијала исло- _ ИНО-а града Београда и добиставља платне налоге с позивом ће у том погледу пуну помоћ да их послодавци уплате У Ро Ако би раднички повереници ку од осам дана по па и тако поступали, уштедели би | Али послодавци не уплаћују много времена и нелотребног благовремено доспеле“ рате | труда и филијали око писања чиме повређују поменути за и проверавања тужби и Одекон. љењу рада око ислеђења и до“ Ј Трећа врста тужби обухвата ношења решења о казнама по- | 3 од сто и тиче се повреде про: _ слодаваца. 6 писа, који обавезује послодав- Живислав ЂОРЂЕВИЋ тв де њи – ло је око 20.000 службеника _ ција. Успешно се спроводе раразних организација и устано- дови на даљем уређењу града В ва, Главна брига инжењера. и на подизању његова благоградитеља била је да тим љу- – стања. Само у току последње 3 дима створи што боље околно- _ две године на трговима и ули- 4 сти за рад. Градитељи су по- цама Харкова засађено је пре- 7 стигли у томе потпун успех. ко пола милиона дрвета и у- Е Огромна зграда, чији обим из- _ красног шибља. 54) носи прекб 350.000 кубних ме- Понова ври живот у харков- : тара, чији поједини делови и- ским високим и осталим шко- ; мају од шест до четрнаест лама, у научно-истраживачким Ш спратова, ипак не оставља у- институтима, библиотекама, 4

тисак тешког џина; За прозоре те зграде било је потребно тачно 11 хектара стакла, Око Дома државне индустрије подигнут је читав ансамбл“ нових грађевина — Дом пројектних организација, Задружни дом и зграда новог хотела.

Харков је с правом важио као „студентски град“. 1940 године високе харковске школе похађало је преко 54.000 студената, "а

"Вероломан напад немачких фашиста на совјетску земљу, а затим више него двогодишња окупација града, донели су Харкову страховита рушења. Немачки окупатори уништили су половину станбене површине, Потпуно су онеспособили сва комунална постројења и порушили индустриска преду“ зећа, уколико она нису била евакуисана. _

Чим је Црвена армија ослободила Харков, почели су радови на његовој обнови. У гра. ду је већ успостављено преко 800.000 квадратних метара станбене површине. Створена је моћна база за подизање вели ког броја зграда за становање. У предратном обиму успостављени су водовод и канализа-

клубовима и позориштима. Харков живи пуним животом великог совјетског града.

При' крају остварења новог Стаљиновог петогодишњег плана Харков ће постати још лепши и величанственији него што је био пре рата. Повећаће се списак џиновских харковских завода: сада се већ увелико граде завод за израду куглич“ них лежаја и завод графичких“ машина. До 1950 године у Харкову ће се створити, поред постојећих, још 69 километара трамвајских и тролејбуских ли нија. До тог времена биће петоструко повећан број трамвај. ских вагона и тролејбуса, Инсталираће се 186 | зеви за гас, Потрошња гаса лорашће шестоструко у пноређењу са предратном, Нови врто• ви, паркови, скверови допринеће лепоти града. Обале харковских река биће покривене гранитом. Према пројектима најбољих совјетских архитека“ га подићи ће'се монументалне _ зграде. На Тргу Тевелева налазиће се нове зграде градског Совјета и универзалног магацина, а на Станичном тргу нова зграда станице, За у

Александар Касјанов, главни архитекта Харкова

километара ·