20. октобар

ПОШТАРИНА ПЛА,

ЋЕНА У ГОТОВУ рт ————=——

БРОЈ 94 ГОД. П

аши народи прослављају

22 септембра једну зна-

мениту _ стогодишњицу,

дан рођења једне од најсветлијих фигура у историји нашег револуционарног покрета. Та прослава нема ничега заједничког са раније уобицајеним прославама и јубилејима, јер лик Светозара Марковића тек данас искрсава пред нашим народима, и не само пред нашим народима, већ и пред читавим напредним човечанством у пуној својој величини, Народноослободилачка борба није само донијела политичко и економско ослобођење наших народа, она је омогућила да се истргну из заборава и да се на једино могући научни начин обраде све оне појаве наше историје и нарочито револуцио. нарне историје наших народа. Она је између осталог омогућила да се по први пут, и ако тек послије седамдесет година од дана смрти Светозара Марковића, у правој свјетлости по каже борбени животни пут, овог истинског борца и прете“ че модерног револуционарног покрета не само у Србији, већ и на Балкану. Стваралачки рад Светозара Марковића почиње у ствари одласком 1866 године као стипендиста на студије техничких наука у Русију, он одлази баш у вријеме када је у Русији узимао снажан замах покрет народњака, који је дао такве људе Као што. су Чернишевски, Доброљубов, Бјелински и други. Он стиже у Русију баш у вријеме када се испод царистичкога угњетавања истргао велики број научника, писаца, у доба које је и руској и свјетској науци и књижевности дало велики број имена, Природно је да је на човека, какав је био Светозар Марковић, обдареног, бистрог, смјелог, проницљивог, то доба морало да остави снажан печат, природно је да је он постао један од најдосљеднијих ђака. школе руских филозофа материјалиста.

Већ у једном од својих првих радова, у чланку „Како су нас васпитали“, он обрачунава са прошлошћу, са назадним политичким уређењем, које Је владало у Србији. Указује на путеве борбе. Већ у томе чланку Марковић се појављује, као револуционар, као материјалигта и дијалектичар, као човјек који је врло близак схвата. њима Маркса и Енгелса. Занимљиво је подвући, да Марковић већ у том чланку увиђа потребу борбе против читавог система противнародне влада. вине, која је господарила Ср бијом, и то не као реформа“ тор, већ као револуционар, Његове ријечи „Треба уништити услове, који су створили овакво стање, од којих зависи и влада, и духовништво, и на"родно изображење), личе нам на Марксове ријечи о потреби потпуног уништења старе др“ жавне машине и њене замјене новом, Светозар Марковић није могао да да правилан одговор на питање шта треба урадити када се „униште услови, који су створили овакво стањег“ Да се да одговор на ово питање била је потребна Париска комуна, била је потребна Руска револуција ОД 1905 године и ми знамо да је тек Лењин одговорио на ово питање у књизи „Држава и револуција.“ Због тога су неумјесни приговори да су Марковићеви закључци о новом државном уређењу неправилни, исто као што би били неумесни приговори Марксу, што није обрадио детаљно питање како треба да изгледа нова државна машина, која треба да замијени стару разбијену државну машину,

Послије краћег боравка У Швајцарској, гдје је упознао револуционарне _ идеје запада, Марковић је 1870 године У предвечерје Париске комуне, морао да се врати у Србију,

јер му је српска влада одузела |

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

БЕОГРАД, 20 СЕПТЕМБАР 1946

ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23-00%и 20-443

ПОВОАОМ СТОГОДИШЊИНЕ РЕОВЕЕ А

стипендију, због чланка „Српске обмане“, у коме је оштро ударио по владајућој клики, којој је изгледало да је опозиција у Србији потпуно ликвидирана. Повратак Светозара Марковића у Србију, значи истовремено и ударање првог темеља за развитак марксизма у нашим крајевима, први потстрек за развитак радничког – покрета, прво окупљање људи, који су на челу са Марковићем започели борбу за боље друштвено уређење, и у томе је једна од највећих заслуга Светозара Марковића.

Његова велика дјелатност, коју је развио тих година, показује да је он био добар орга низатор борбе против реакци је, добар новинар, јак мисли лац и што је најглавније он се показује као први код нас дијалектичар > материјалиста, Ра: зумљиво је да је његов материјализам имао све оне мањкаво-

сти, којим су страдали и руски материјалисти Х!Х вијека, али је он ипак отскакао од Фајербаха и других њемачких материјалиста из Хегелове школе. Њемачки материјалисти ХЛХ вијека, ограничили су се само критиком пруског апсолутизма, не показујући ни мало смјелости да отворено ступе у борбу против постојећег поретка. Они су били као што их је Енгелс крстио: „овце које су мислиле да су вуци!“ док је Светозар Марковић за српску реакцију био прави вук који је против ње повео немилосрдну борбу. Он се несебично и “У потпуности ухватио у коштац са реакцијом, не обазирући се на последице, које су могле за њега лично наступити, он је у тој борби и сагорео и у томе је Светозар Марковић једна од великих фигура нашег револуционарног покрета.

У једном кратком новинском чланку немогуће је макар и површно освијетлити лик човје-

најодно ЗООМДОДЊИЛЉАА, РЕАЛ И СВЕТО АРАДА РОВ АИ

је случајно што народи

нове Југославије с данас на широкој основи прославља. ју стогодишњицу Светозара. Марковића, великог сина, српског народа, одужујући се на

"тај начин његовој свијетлој у-

спомени и одређујући му право мјесто које заузима у историји југословенских · народа. Наш Народноослободилачки покрет, његове основне прогресивне снаге, законити су наследник великог дјела Светозара Марковића, као што су насљедник свега онога напредног и стваралачког у прошлости наших народа. А. дјело Светозара Марковића, његова многострана активност и траг, који је оставио, посебно У развитку српског народа, тако је велико да, заслужује наше данашње пуно признање и поштовање и, осим тога, даље разрађивање и упозна. вање.

Светозар Марковић појавио се на политичкој и културној позорници Србије седамдесетих година "деветнаестог вијека, онда када је већ давно био заустављен даљи пораст на-

ционално-демократске револу«“

ције, започет Првим и Другим устанком и када, су били створени сви предуслови за, стварање једне експлоататорске класе, а званична, Србија журила да, по узору на западне државе, развије капиталистичке односе, доносећи сва она зла, која собом носи капиталистички систем. Истина, иако је чаршија, а то ће рећи трговачка буржоазија и зелена. шки капитал, већ имала, знатан утицај на државни и јавни живот, грађанска – класа још није била развијена и развитак у Србији налазио се на оном нарочитом стадију развитка, прелаза из првобитне акумулације у капиталистички начин производње, Форме првобитне акумулације капитала у Светозарево доба задржале су још свој пуни смисао, са свим узгредним продуктима, које собом доносе. Основног обележје политичког и друштвеног живота Србије било је: већ деценијама формирани бирократски апарат државе, на челу којег је стајала монархија као установа са _ династијом · Обреновића. Бирократски апарат, формиран у процесу првобитне акумулације, претстављао је главног чиниоца експлоатације 0сновних нарсдних маса, сељаштва. И тако се, У једном прилично дугом процесу, апарат експлоатације изједначавао са државним апаратом, У том процесу, који је трајао десетинама година, извршено је упропаштавање и осиромаше-

ње сељачких маса, распадање првобитне патријархалне срлске задруге и стварање оштрих класних супротности и поли. тичких сукоба, који су у Србији обиљежени многим бунама, политичким превратима, уставном и династичком борбом. У таквим друштвено-економским односима, када, је, још уз то, на књижевном и политичком пољу цвјетао сладуњави и | безидејни романтизам, а династија Обреновића, проводећи у унутрашњој политици брутални реакционарни курс, „звмо-

| - ОСлЛобО5

ка, као што је Светозар Мар" ковић, Мако је његов живот био и сувише кратак, он је дао много ствари о којима би требало говорити. Светозар Мар: ковић је организатор напредне штампе, он је увидио каква улога и будућност претстоји радничкој класи, због тога није случајно, да један од његових листова носи наслов „Раденик“, он је пламени заштитник Париске комуне и њених идеја, он је извршио јак утицај на пје снички развој Јована Јовано“ вића - Змаја и Ђуре Јакшића, он је био вјешт у илегалном раду, као што показује случа! јхеговог илегалног преласка проко Лунава у Војводину почетком 1872 године. Он је први оштро ударио против реакционарних _ планова о стварању »Велике Србије« и иступао за стварање чврстог братства и јединства балканских народа. Светозар Марковић је због својег несебичног, залагања за добро српског народа био затва-

РЕДА,

ОВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

(Репродукција – оригиналне

сила се бизмарковским и мегаломенским идејама о „уједињењу" српства, наравно под жезлом своје круне, појавио се у српском народу млади "петроградски студент Светозар Марковић са својим првим чланком „Српској омладини" штампаном 1868 у листу „Ср-

бија". Од тада, па за непуних.

седам година, до своје смрти, 1875, он ће развити једну широку и многострану активност, дотичући се свих. мање-више актуелних питања, која, су раз-

(АЛОЛАДА,

ран, мучен, суђен и отеран у пожаревачки казамат, исто она: ко грубо и бестијално, како се у вријеме старе Југославије поступало према члановима Кому нистичке партије.

У старој, антинародној Југо славији, предузимане су све мјере од стране реакционарних кругова да се лик Светозара Марковића преда забораву. И. скривљавале су се његове идеје и његова политичка дјелат-

"_ност, вршени су груби фалси-

фикати, али борба наших народа поставила је све ствари на своје мјесто. Један од највећих противника Светозара Марковића, био је свакако Слободан Јовановић, који је своју Каријеру и као политичар и као човјек срамно завршио на процесу против Драже Миханловића и осталих злочинаца. Књига Слободана Јовановића о Светозару Марковићу само је једна карика у читавом ланцу антинародне дје-

фотографије) ~

бије и не само Србије. Он је писао и о друштвеним и економским питањима тадашње српске стварности, о државном уређењу и о проблемима, националног ослобођења, Срба и других "балканских народа. Био је страсни политички 60рац, борио се против монархије и реакције, опредељивао књижевни и културни живот свога времена, писао о међународним проблемима, бавио се социјалистичким теоријама, популарисао науку итд,

СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ!

латности овог лажног научни“

ка и ратног злочинца, _ О Светозару Марковићу ће се још много писати, али о

њему ће писати покољење, ко:

је је идући његовим стопама, довело до краја борбу коју је он започео. На његовом при: мјеру, васпитаваће се нова по-

кољења, његова дјелатност би-'

ће обрађена не само у историји револуционарних покрета наших народа, већ и у истори-

ји револуционарног покрета деветнаестог вијска у Европи.

Његова мученичка смрт У словеначком _ Трсту, потсећа нас да наша борба још није за-

вршена, Ми ћемо се у потпуности одужити успомени Све“ тозара Марковића, када будемо могли у нашем, југословенском Трсту, свечано поставити меморијалну таблу на дому, У коме је провео последње тренутке овај велики српски револуционарни борац,

В. ВЛАХОВИЋ

ји перу = повијдиљ, –РЈ желимо јело.

ло Светозара Марковића са једним већ научно утврђеним и изграђеним методом, наравно да ћемо код њега наћи доста, погрешних закључака, недоречених мишљења, извјесних неправилних решења, нарочито ако се ради о ономе У чему је он видио излаз из ондашње друштвене ситуације. То је разумљиво када се има у виду ондашње стање у Србији, заосталост друштвене среди. не код свих балканских народа, који су до скоро били или су још стењали у ропству турске и аустро-угарске империје, Светозар Марковић није био научни социјалиста, а у оним приликама то није могао ни бити. Мако је у неколико познавао дјела Маркса и Шнгелса, великих оснивача научног социјализма, и у Првој интернационали стојао на њиховој страни — против Бакуњина, Марковић у суштини није схватио њихов научно дијалектичко + материјалистички метод, нарочито његову примјену у друштвеним питањима, Његови главни учитељи били су руски револуционарни демократи Чернишевски, Доброљубов и други, чија су дјела, и због сличности стварности ондашње царистичке Русије и Србије, оставила, на Марковића снажан утицај. Мпак све то није сметало Светозара Марковића да

теоретски и тактички правил-

но постави све основне пробле-

"ме, да изврши радикалну критику националних, друштвених и економских питања ондашње Србије.

Светозар Марковић био је наш велики и истински револуционарни демократа, који је у својим схватањима, пошао један корак даље, и актуелна питања проматрао са станови. шта, теорије социјализма, иако углавном утописког, и сам био страсни присталица, .социјалистичког уређења. Шегово учење и његово дјело, читава његова револуционарна активност израз“ су ондашње прилич. но заостале друштвене и економске стварности у Србији и на Балкану, глас широких пауперизованих и пригњечених сељачких маса, занатлија, интелигенције, радника итд. Његово дјело и појава у ствари су израз недовршене буржоаске-Демократске и _ националне револуције, пред којом су стајали балкански народи, међу њима у првом реду Јужни Славени, и чијем довршењу су стајале на путу свакојаке препреке, између осталог двије феудалне монархије Турска и Аустро-Угарска и новонастале владајуће клике код

самих балканских народа, као

дирала ондашњу стварност Ср. __ Када данас проматрамо дје у Србији режим мегаломанске

ћ