20. октобар

20 СЕПТЕМБАР 1945

и ћ и 1

РОМТОВСКАЕР СПОТИСАР

Недеља чистоће у Петом рејону

џ оквиру такмичења на улешшавању града, На. родни фронт Петог рејона, организовао је акцију уређења, дворишта и чишћења улица у свом рејону. Цела недеља од 9 до 15 септембра проглашена је „недељом чистоће" и за ово време улични одбори су се обавезали да на Свом терену, поред других акција које су у току изврше све оне задатке које је рејонски одбор. Фронта, поставио у вези са чистоћом и: улепшавањем града.

Акција је дала лепе резултате и забележила масован одзив грађана на овом послу. У току седам дана у свим улицама, могли су се приметити радне екипе, које су склањале разне отпатке, ђубре, шут и траву, тако да су после тога и

ове перифериске улице „прогледале". Поред чишћења улица уре-

ђивана су и дворишта, и зграде, Тамо где по одобрењу Народног одбора појединци још држе стоку или живину, изБршена је контрола од стране комисија, образованих од оних грађана који су поступили по наредби о забрани држања стоке и ову на време склонили. Ово је пружило доста података Народном одбору који ће предузети мере против несавесних појединаца који су прекршили прописе из поменуте наредбе.

У току акције извршена је агитација за кречење зграда и поједини власници су се одазвали, те је у току недеље 0кречено на десетине приватних и неколико јавних зграда.

У акцији су с ајвећи број радних часова дале жене, али је одзив ин омладине и фронтоваца. такође био знатан. А М. МАЛИЧКОВИЋ

Х АКТИВНОСТ РАДНЕ БРИ-

-ТАДЕ ЧЕТВРТОГ РЕЈОНА ДРУГОГ НАСЕЉА

У општем такмичењу у раду

на обнови земље, ни грађани другог насеља Четвртог рејова ви у чему не изостају иза осталих. Нарочито пада У чи чињеница, да је радна бритада састављена и од фронтоваца преко шездесет година. Мако су услед старости физички прилично исцрпени, #пак по одушевљењу за рад ниуколико не изостају иза о

них млађих. Нарочито треба истаћи 70-годишњака етра, Ива-

Минића и 6бОгодишњака, на Бездолног, а од фронтовки: Налу Фортунато, 67 година, Љубицу Павловић 65; Милку Дангубић 62 и Анку Поповић 60 година, .

Од 24 јуна, када је прва радна екипа ступила у акцију, па до 31 августа, радна, бригада је постигла завидне резултате. За време од 4.294 радна часа или 536 и по радних дана, 1.585 фронтоваца (од којих 111 мушких и 824 жен-

! ских) очистило је и сложило

19.415 цигала, утоварило и истоварило 188 камиона и четвора запрежна кола, односно 768-кубних метара земље-шута, док је поравнато 4.484 квадрат-

на метра, земљишта, М Миша СИМИЋ

ж ЗЕДАН РЂАВ НАТПИС.

Поједина наша предузећа, нарочито трговачка, ствара“ њем скраћеница својих назива, довела су дотле да ста"новништво често није могло да. се снађе. Не само да су ти називи били рђави по свом склопу, већ су многи накарад“ но исписани.

Покушај техничара или фирмопнеца да код Земаљског магазина изведе рељефни нат“ пис претворио се у најпрости“ ји вашарлук, Дречеће зелено М, неп опорционална, црвена слова Ве—аг, а иза њих цртеж куће изнад које сијају црвени враци сунпа, -елични на јапанској ратној застави су најјовтинија композиција симбол“ ке трговачке куће и лрактичног нисписивања натписа, највећи лаик, кад погледа, Ви“ деће да ту нема никаквог сти' ла ни склада. А пртож куће одаје неку тромост, отпуштеност, 5

За чудо да ИНО, који је У“ вео контролу скраћеница и натписа, и Управа предузећа не предузимају ништа да се овај натпис промени, данас када наша многа предузећа то. чине, Боље је дати прости као. (Гранал, Рратекс, Градско млекарство) пего тражећи 6 фекат натписа, упропашћивати

их и стварати ружан _ изглед трговина у граду. а у По ГАЈИЋ

пе рам

УДАРНИ ДАН ДРУГОГА РЕЈОНА

Преко три хиљаде грађана

дало је 1572 4

() баалко небо и ретка киша "обрадовала је фронтовце Другог рејона, кад су пре шест часова ивјутра, пошли да својим добровољним радом допринесу раскрчавању рушевина на, своме рејону, Уређењу паркова, насипању улица и пошумљавању „зЗве-

здаре".

Идеално време за физички рад извело је на радилишта и старије грађане, тако да је опло на свих тридесет и шест радилишта доста људи и жена преко педесет година. Али је „исто тако, било и много омладине, пионира и жена.

Карактеристично је за овај ударни дан Другог рејона да су грађани изашли – масовно, али да организација није била на висини. Није било обезбеђено довољно камиона, лопата и будака, тако да ефекат рада, и ако значајан, није онакав, какав је могао да буде. И поред организационих пропуста, захваљујући сналажењу и готовости добровољних радника, којих је било 3.198, дато је 11.872 радна часа, а на „Звездари" ископана, 3.921 рупа за саднице.

Пролазници, недељни чи, „незаннтересовани"

шетамора- "ходу с Уо УМ Ку У У У

МЕ

“И “У # МАНА

5 з У У Цу “ МА.

ли су да застану, привучени ведрим расположењем _ ових недељних радника, који су 0ставили домаће послове, жртвовавши одмор, па дошли да допринесу с" уређењу и обнови свога града и да, такмичећи се са грађанима осталих главних градова народних република, покажу своју готовост и своје расположење за обнову, за колективни рад, за напредак и процват наших градова,

О :

2276

На пошти Земун 1 не могу се у радно време купити марке

| решао сам 20 августа у 3емун, да посетим рођаке и по обичају, као поштар, свратио сам на пошту Земун 1, да се видим са својим друговима.

У 3 и 15 минута, кад сам улазио на пошту, сретнем једног узрујаног младића, са писмом У руци. Гласно је грдио „поштанску бирократију“. Заинтересован, запитао сам га за разлог његове љутње.

— Ето, одговорио је он. Ово је пошта на којој не могу да купим марку за писмо...

— Какор — изненадио сам се.

— Ето, кажу чиновнице на шалтеру број 3 да су заузете сменом, јер једна одлази, а друга долази...

Позвао сам младића да покушамо поново, да бих видео о чему се ради.

Најучтивије сам замолио да младићу продаду марку. Али, са оне стране шалтера четири чиновнице повикале су у глас:

— Не, не може... Ми вршимо примо-предају касе и немамо за то времена...

На моју примедбу да је време рада са странкама, да су дужне да услуже странку, као и да је њихово тврђење о примо-предаји само камуфлажа за

_њихову непредусретљивост, 0-

не су остале упорне Н млалић је отишао са поште не купив-

ши марку.

'Да ли је ово недисциплинованост, нехат, или бирократија — то нека испитају управа ове поште и синдикална подру-

жница.

Питам се: кад ове чиновнице тако поступају кад је у питању најобичнији посао — продаја једне марке, — како је онда кад има много света и кад им се неко обрати за обаве-

штење» Б. ПИПЕРСКИ

Шетња једног акта

језни тужилац града Београда актом број 2082 од 15 прошлог месеца, тражи списе предмета о рушењу бараке Дана Личине, ратног инвалида у Будимској број 9 — Први рејон. Акт је адресован на Четврти рејон, мако у њему стоји Будимска број 9 Први рејон. Исти акт, да би грешка, била још већа, послан је ИНО-у, а не Четвртом рејону како је адресовано, где је заведен под број 21944 седамнаестог прошлог месеца. Чи. новник ИНО-а не увиђа грешку, већ га доставља Четвртом рејону, где га заводе под бројем 9217, два дана, касније. Народни одбор Четвртог рејона продужава шетњу и доставља акт одбору Другог рејона, а они га заводе под новим бројем, опет кроз два дана. И на крају акт доспева у Први рејон где се заводи У књиге 22 прошлог месеца. ШЛетња, је очигледно – непотребна, али је још јасније да се чиновници нису удубили у посао, већ су га површно радили. За то је требало седам дана шетње и завођења _ под четири броја за један обичан акт, Мерима Х. ЈОВАНОВИЋ

Онима који раде — боље цигарете

ДК отивгент цигарета, које београдски трафиканти приме свакога дана, довољан је да подмири све потребе становника, Цигарета „Морава“ и „Дрина“ нема у довољној количини, због чега се врши правилна подела свих расположивих залиха, Међутим, чињеница је да до „Мораве“ и „Дрине“, у

Миш бели — срећу дели

По Београдским улицама виде

се људи који уместо

да се баве озбиљним послом продају „срећке“, које из(Глас) влаче одвратни мишеви“

| ГРХВАНИ БЕОРОМА

главном, најлакше и увек до лазе беспосличари који имају довољно времена да чекају У реду или су са трафикантима повезани пријатељским и родбинским везама, Чест је случај да, и поред тога што ових врста цигарета нема у довољној количини да би све потребе биле подмирене, појединци добијају од трафиканата по пет или више кутија, чиме им се омогућава да код своје куће створе залиху, Поједини несавесни грађани имају обичај да иду

· од трафике до трафике и у

свакој добијају по кутију „Мораве“ или „Дрине“ С друге стране, по свим ресторанима могу да се добију и „Дрина“ и „Морава“ по црноберзијанским ценама, коликогод то човек жели. 5 Чињеница је да до ових бољих цигарета не могу да дођу радници и намештеници који су запослени. јер немају времена да чекају у реду. Овакве појаве су нездраве и требало би им, савеснијом и штпром контролом од стране ургана Управе монопола, стати на пут, | Што се тиче деобе „Мораве“ и „Дрине“ требало би да се; она врши после радног време“ на, На тај би начин и радни

| народ дошао до бољих цигаре-

та, а било би онемогућено да их купују само беспосличари,

„НЕ

Дечје обданиште | или ухљебије за управу у М

' | На Вождовцу постоји обда-

ниште број 13. које има за сада 17 питомаца, а седам чиновника у персоналу. И поред тога што је број. намештеника несразмеран __ броју питомгца, деца су прилично прљава. Када АФЖ организује добровољним радом помоћ при спремању зимнице за обданиште, ни један намештеник, од њих седам, није дошао да помогне другарицама из АФЖ-а. Свакако што би поквариле лак са својих ноктију или дебео слој шминке са лица,

Како се послује најбоље се вили по томе, што се лет чн“ новника храни у обданишту. И не само то, већ се за њих хра-

КАКО СЕ ПЉАЧКА ПО ПРИВАТНИМ РЕСТОРАНИМА

Више пута свраћао сам на ручак и вечеру у гостионицу „Акваријум"' у Нушићевој ули-

ци. Увек сам могао да приме-,

тим пљачкање гостију, уобичајено још у време старе Југославије. После ручка или – вечере, приликом. наплате, цена је увек скупља по неколико дизара него што предвиђа ценовник. Кад се узме у обзир да се тако наплаћује од сваког посетиоца, свота коју с убира келнер или власник ресторана, прилично је велика.

Једном сам тражио од кел-

ТД нера да ми тачно изведе рачун, пошто се његов прорачун није слагао са мојим за 64 динара, Успео сам да ми келнер врати 30 динара.

Пре-неки даж'опет ми је наплатио неколико динара више. Када сам му скренуо пажњу да то више не чини, јер је његов ресторан и без тога најскупљи у Београду, он ми је дреко одговорио;

— Ја те нисам звао да дођеш,,, Мислим, да народне власти треба да поведу рачуна о ресторану „Акваријум“ и њему сличним и да не дозволе 0вакво пљачкање гостију.

· Павле БЕОТИЋ Карађорђева 99/11 жХ

мислимо својом

ГЛАВОМ | пијаци смо. На много места редови, безразло-

жно створени. Стајем у ред гред Задружном продавницом и слушам разговор жена.

— Купи свуда, где год има, то је мој принцип, тврди говорљива, енергична, крупна, жена. По пет, по десет кила... Док је време... Јер после неће бити, а шта ћеш зимус да једеш 2 |

Одједном, све су жене узнемирене. Пребројавају _ новац, који имају код себе, решене да, купе све што је могуће. Неке чак моле да им се причува место, како би отрчале по новац и зембиле, Брижно гледају

жене колико још има робе на тезги. Створила се од једном нервоза. Као да се глави...

„Једна старија, забрађена, жена рекла је мирним гласом:

ради о

— Вар верујете да. нема и неће бити Зашто пуштате да вас неко заведе: Мислите својом главом... Што, ја сам чула да свега има, да вагони и ва.гони робе треба ове јесени, кад за то буде |време, да стижу у Београд... Осим тога, ово

"није ни лук ни кромпир за о-

стављање, ето, лук је без љусде, крдмпир није зимски... Одједном се нервоза зауставља. Жене преносе ове речи онима које нису чуле. Све се смирује. ИМ заиста, све по-

чињу да мисле својом главом.

ЊОМ

М. М. ШЕВИЋ

тих исправи,

, да изучи занат и положи

на кува посебно. Управник 06даништа објашњава да сваки од ових пет чиновника плаћа месечно за храну по 360 динара. Ово би било више него јевтино за ралпике и намештени“ ке који по својим мензама пла= ћају најмење 800 до 1000 дина= ра месечно.

Крајње је време да пословање управе сбленишта број 13 прегледају контролни органи и рашчисте са пепсоналом „запосленим“ у овом обданишту, које место ла бул обданиште за децу, даје ухљебије несавесним на 'теџичима.

Миливоје СТЕПАНОВ машин-орзлвар ложио“ нице Беогоад

ПРОСЈАЦИ НА КАЛЕМЕГДАНУ

Дошли сам на Калемегдан. У том назтем порку, који треба да служи за одмор, на сваком кораку сретала сам просјаке. У кратком размаку сре. ла сам равно седам њих, Шест жена и једног мушкарца. По. ређали су се, чекајући шетаче.

Често-малицајци пролазе по-

4 __- ред тих просјака, не обраћајући | на њих нигакву пажњу, иако

би им била дужност да сваког

—— просјака упуте у Дом. Брајње

је време да ове ружне појаве нестане, не само са наших улина, већ н из паркова, јер је радном човеку покварен одмор када их срепе на сваком ко-

раку. Славка РИСТИЋ ж

ПОСЛОДАВАЦ КОМЕ УЧЕНИЦА ПЕРЕ НОГЕ

(јр Резерски мајстор Станимир Миладиновић _ примио је првога маја 1941 године избеглицу Наду Марјановић на изучавање фризерског за. ната. Како овоме послодавцу — није ишло у рачун да ова девојчица постане квалификована радница, јер би у том случају морао више да је плаћа, то је није пријавио Занатлиском удружењу, Ученица је, на тај начин, изгубила четири године. радећи пре. тежно на спремању радње и обавља“ дући кућне _ послове код послодавца Миладиновића, Радно време није постојало за њу, тако се дешавало да је Миладиновић често морао да позива своје пријатеље + агенте, да после полициског часа одведу Наду кући, Поред свих осталих послова Нада је била принуђена да пере ноге сво“ ме послодавцу, а често је награђивана батинама, било од »газде«, било од његовог посинка Павла Шторака,

пореклом Немца, који је ову радњу

тесно _ повезао са ром. Због ове везе, радници у овој радњи били су ослобођени одласка на рад у руднике. То је, наравно, изнуђивало слепу послушност, јер се жи= вело под сталном претњом.

— Ако нећеш као што треба, не ги, не ти рудник,

После .ослобођења, Нада, која је. имала три разреда гимназије, заврши. ла је и чегврти и вратила се код Миладиновића _ са намером да заврши свој занат и положи испит, рачуна. Дући да ће Миладиновић, внајући за своје грешке према њој, настојати да

Фелд.команданту“

Међутим, вић није дао својој ученици прилике калфенски испит, в није је ни пријавио Заводу за социјално осигурање. Данас је Нада болесна и принуђена је да се обрати приватном лекару. |

За илустрацију бездушности овог послодавца треба навести и да је На. да, услед батина, још за време ок. нације, имала контузију лобање, ла

је била приморана да лежи десет дана, —

Ово све треба да покаже како има остатака старих, окрутних погрешних односа,“ које морачо коренито да и-' справљамо, а уједно да скрене одго• вларнима пажњу на бездушан, експло= ататорски став овог послодавца,

2 Бора БОГДАНОВИЋ секретар Савеза бер= берско . фризерских

радчика

тога није било. Миладино.

| фраавуиљеитиким

% “ | и н ;