20. октобар
“~ 1
Предузеће које ради
До на градњи мостова, раднику приликом бушења рупе за закивке прсне бургија "услед јако компримира.ног ваздуха, то је врло непри. јатан догађај. А када она прсне по самом сечиву, онда радници грде произвођача, који није добро калио бургију. Без бургије се ни један мост не може склопити ни учврстити, оне су најјачи „прсти" радника у подизању мостова.
Да би бушилица била чершћа и отпорнија за. рад потреб. но је зналачки спровести ка. љење. Али услед недостатка кокса или његовог лошег квалитета. прерађен челик врло често не добија довољну чврстину и — прска. Предузеће »“ јули" у последње време о. стајало је без кокса, и онда се престајало и са каљењем челика, а бушилице које су толико потребне нису се могле довршити. Када би предузећу понестало кокса „настајала би права трка за њим. Телефонира се Јасеници, шаље се камион у Граљево, тражи се и моли и најзад се добије 200 до 300 килограма, а када се то потроши, настаје нова, потера за њим, Без кокса нема бургије, а без бургије немогуће је подизати мостове.
Са свих страна стижу по. руџбине. Словенија тражи 60 хиљада бургија, траже их и друге наше народне републике за, потребе с железничког саобраћаја и разне друге потребе, а каљење бургија иде тешко јер нема кокса,
Позловођа предузећа „тТ јули" Јожеф Фодор размишљао је како да направи друкчију пећ за коју се,не би употребљавао кокс него неки други материјал за гориво и почео је да прави пробе. Сматрао је да цео материјал за прављење пећи не може да стаје више од 300 динара; ако га поквари неће учинити велику штету предузећу. Досетио се да је нафта, јевтина, да, је има У доБОљЉНИМ количинама и да она уз помоћ компримираног ваздуха развија велику температуру. А када је Фодор градио план за нову пећ мислио је на добро каљену бушилицу и на мостове и на металургију којој су те бушилице неопходно потребне. Од старог материјала направио је нову пећ у њену унутрашњост убацио. шамотну чауру са спиралама, спровео компримирани ваздух и плин у чауру и у новој пе. ћи разгрејао ужарену ватру,
У КСКСА — НАЧЛА
дим ==
_ Проналазак пећи · за Каљење челика
бургије за мостове
без кокса. Као иза, сна прену.ли су се сви у предузећу кад су увидели да се кокс може заменити нафтом.
Радници су испробали нову пећ и увидели да се сада за седам сати кали 400 бургија уместо 200, да је пре било по. требно пет сати за распаљивање кокса, а сада, само тренутак за одвијање вентила на. одводу нафте. Приметили су да је сада довољан само један радник уместо два, да је потреб. но утрошити 8 литара нафте по 6,50 динара, уместо 50 килограма кокса по 8 динара, кило. грам. Приметили су да се че» лик на плину одлично кали.
И још нешто: када се на овом принципу изгради већа, гоћ а такву ће пећ Фодор из. градити, онда ће се и велике бургије од једног метра калити на, исти начин, а неће ста. јати тако скупо као досад. До сада је за израду једне велике бургије распаљиван кокс чија је вредност износила око 400 динара, а у току каљења, пр. скале су по три бургије док би испала једна добра. То је штета коју ће Јожеф Фодор отклонити. Некада се причало да мала предузећа нису рентабилна, да, у њима никада не може бити отваралаштва, А шта се дешава7 Мала предузећа се развијају, јер имају новатора, прегаоца, имају човека који воли
Јожеф Фодор проналазач бургија нове пећи за каљење
рад. Мала предузећа са људима каквих ми имамо, постала су велика. Јер без предузећа „Т јули" не би било бурги-
ја за мостове, ни за котлове, не би- било рада у металур-
гији. В, ПАСКАЉЕВИЋ
Страни хумор или..
65949
БЕТЏАМ АТ ОМСЕ !Р мот ОЕУЕКЕО
ТнНЕ РНШАРЕРН!А МАТОМАЋ ВАМЕ
РНЊАРЕЦРНЛА,, РА,
ери – – ~ лова |
... атомска бомба у географији “
културних
,
Ма фопај Вапк ог Јпада, ЈЕа.
Тапгабаг, Хидовјамћа.
7 му 4
3 ~
И поред електричне инсталације — гасне лампе
ардарска улица има е-
лектричну мрежу до куће број 12 и 13, а надаље има исто некакву електричну мрежу, г“" несигурну. Кадгод дуну вс. „ви или пада киша електрична мрежа престаје да спроводи струју, становници 0стају без осветљења и чекају
" да престане киша или да ста-
не ветар. Онда настаје кубура у кући, тражи се петролеумска лампа, мора се, наравно, набавити и петролеј, и поред тога што висе лустери са сијалицама, и поред тога што постоји електрична инсталација. Неколико пута грађани Вардарске улице тражили су да се поправи електрична мрежа у улици, али ни до данас св нинје ништа постигло, Станов“ ници Вардарске улице са стрепњом очекују јесење кише и ветрове, јер са њима долази и мрак у читавој улици а уједно с тим остају и некорисни претплатници електричне струје. Да ли ће се БЕЛСАП заинтересовати за своје претплатнике или ће и даље дозволити да онн естју у мракуг Мита _ЛИМИТРИЈЕВИЋ Вардарска 9
ж
ЛИФТОВИ У НАДЛЕШТВИМА
ЈЕ еоград има велики број надлештава, а нарочито разних управа и предузећа која се брину о производњи, набавци и расподели свих потре. ба, Разне фабрике и друга предузећа имају са њима, свако. дневно, многб посла. Све те ве. зе и послови обављају се и врше углавном преко спољних службеника, а ти људи, као и други "појединци, с честосуу темогућности да користе трамБаје, те пешке прелазе растојања до разних надлештава. То и само по себи претставља велики замор и губљење вре. мена, али да би им било још горе, многа од ових надлештава смештена су на горњим
спратовима палата, у којима скоро по правилу лифтови не раде, На пример: Министарство трговине и снабдевања, Србије: фграда има три лифта,
а ни један не ради; Мини. старство индустрије Србије: лифт није довољно с сигуран,
па га искључују за људе; Ми. нистарство рударства Србије: лифт не ради.
Лифт није никакав луксуз. За велике зграде он је потреба. Он се поставља не зато да _ кућевласници · зарађују, већ зато да служи свету а У толико пре надлештвима.
Слободан БОГДАНОВИЋ Хх
ГДЕ СЕ МЕСЕ КОЛАЧИ КОЈЕ КУПУЈУ НАША ДЕЦА
(С луча је хтео да свратим У кућу број 1 у улици Генерала Хорватовића. Одмах на улазу, као замка за хвата. ње људи и деце, стоји отво» рен бунар, а двориште је пре пуно ђубрета и свакојаких отпадака, па више потсећа на буњиште или на ђубриште ван града. У отвореним по друмима пуно је разне и људ: ске нечистоће,
У кући станују већином сезонски радници, међу којима је маса непријављених, а мно“
ги и немају никаквих исправа, док се горе на некаквим чардацима, који су препуни мува и остале гамади, справљају медени колачи, што се износе на продају и које купују већином наша деца. Одговорни би требало да предузму нешто да кућевласник, уколико га има, доведе у ред ову запуштену кућу, како би се избегли несрећни случајеви и извор заразе. "Петар БАБАЦ
ж
ТИШИНА НА КУЛТУРНИМ ПРИРЕДБАМА
ди" је констатација да на културним приредбама не влада до. вељна тишина за време извођења про грама, чиме се омета посетиоцима да с пуном пажњом прате тај програм. Дешава се да на приредбе долазе често и они које програм не интересује, али је најчешћа ометају деца, Ова нежељена појава нарочито је добро запажена у Шестом рејону за време културно , књижевне. вечери посвећене Петру Кочићу. Предавање је било добро посећено, интересовање грађана велико и успех би био потлун да за цело време предавања у салу нису улазила и излазила деца од осам до десет година старости, смејала се, трчкарала и.гласно разго“ варала, Пред салом, која је н онако у живој прометној улици, такође се скупила група деце. Често су фронтов-
појава да програм
им:
же. „Њ
С!
РА
УКЛОНИМО редове пред
станбеним отсецима.
етрнаестог септембра био сам, ЧИ ви у Народном одбору ПрПролазећи поред станбеног отсека приметно сам велики број грађана како чекају ма ред, да би свршили послове око станова, Ни мање ни више, осим оних који су били већ пуштени у отсек, чекало је 48 грађана. Да ни последњи грађанин обаки свој посао у том отсеку требало би да се ради до 2 и 3 часа. Колико је драгоценог губљено у томе чекању! Г тога потребно је ла се овај рад Упрости и рејони растерете. Поготово ако се узме у обзир да су по новој реорганизацији управа народних власти у једном рејону сједињена по два па и три ранија »кварта«, те је услед тога и обим рада постао много већи, нарочито после рата „а посебно на 0овом тако важном сектору станбеног питања Предлажем, да све послове око пријаве и одјаве станара, самаца и самица пролазних гостију итд, обав. дају насеља, и то за оне улице, које потпадају под њихову надлежност, а одобрење и додељивање празних станова, кав врло деликатан посао, нека и даље остане у надлежности станбених отсека по рејонима. Свакако ла ће насеља подносити извештаје _ пријављених и одјављених грађана својим рејонима У предвиђеном времену. Овај начни рада око пријаве и олјаве није тако компликован да га не могу обављати насеља. Рејони ће бити раетерећиии, а три ће брже обављати своје послов но 6 Веселин МИРКОВИЋ
жХ
ЗА ЈЕВТИНИЈЕ ЦЕНЕ УЛАЗНИЦАМА ФУТБАЛСсКиХ УТАКМИЦА (7 улазницама, за футбал-
ске утакмице су превисоке. Изгледа да је прешло већ У праксу да се за утакмице наплаћује за стајање 20, за три-
вог рејона.
времена изБаш ради
бине 30, 40, 50 а за ложе 60
динара. Некада, када је код нас футбалски спорт почео да прела.зи у професионализам и када су поједини клубови врбовали добре играче, те за њих плаћали повеће суме за прелаз из клуба у клуб, тада су биле и повишене цене улазницама. Али данас, када сви раде на томе да својим залагањем на послу што више појевтине жи-
РРАБАНИ БЕОРРМЕА
ит
рејона
вот свију нас данас се тако високе цене ничим не могу правдати, поготову када, знамо да у нашем спорту нема више професионализма. ' Одговорни, који одређују цене улазница. ма, „требало би да помисле ма. ло на, оне (што сачињавају нај. већи део спортске публике на омладину. Е
Омогућивши омладини поге. ћивање спортских приредаба, смањењем _ цена улазницама, много би се учинило за пропаганду нашег спорта, .
Исто тако и сви они који после свакодневног напорног ра. да у затвореним просторијама, желе да се мало разоноде на чистом ваздуху, имају права на то, да им се изађе у су. срет и уз подношљивије цене омогући приступ на спортска,
игралишта. Светислав ПЕТРОВИЋ ж
МАЛО КРЕЧА И МАЛО ВИШЕ ДОБРЕ ВОЉЕ
НК злико су пута већ покретане акције да се Ууклоне застареле пароле са наших задова и ограда: Колико је критика упућивано преко штампе Не може се рећи да резултата није било. Скидане су старе пароле местимице. А. ли нису уклоњене. до краја,
На углу Кнеза Милоша и Немањине још и данас боду очи пароле: „Сви на изборе!" „Гласај...' Верујем да многи.
ма смета али нико се не одлу.чује да ту сметњу уклони. А потребно је мало креча и
мало више добре воље. Јанко ПЕЈОВИЋ ж
МЕСТО ЗАПОСЛЕЊА ТРЕБА ДА БУДЕ И МЕСТО БОРАВКА
Дознато је да је велики број Београђана, запослен по предузећима која се налазе ван Београда, на пример у Земуну, Раковици, Кијеву, Кнежевцу итд. Ради одласка на посао,
о ииттитииети
и БРИШТИЊУЈУ
ци морали да излазе, да умирују, да се објашњавају. М тако за цело вре. ме предавања,
Сматрам да би се о овоме морало да поведе више рачуна ако желимо да нам приредбе и предавања у пот-
пуности успевају. Нађа ЈОВАНОВИЋ
х
ЗАШТО УЛИЦА ГОСПОДАРА ВУЧИЋА НИЈЕ БОЉЕ ОСВЕТЉЕНА;: .
УУ пина Господара Вучића је једна од прометнијих у" лица Београда. Саобраћај је нарочито жив у вече, када се возила враћају са дневног рада, Тада настаје права опасност за грађане који се у то
"време крећу, само зато што је
улица слабо осветљена, Од ку. патила „Спасић“ тојест од по. четка улице па до кафане Станковић, што износи један километар, постоје свега три сијалице, Врло је чест случај да су и оне преко целе ноћи угашене. Ово је утолико чудније што су У спореднијим у“ лицама, где саобраћаја готово
и нема, сијалице постављене скоро На сваки електрични стуб.
ЈБубинка ИЛИЋ
ШПЕКУЛАЦИЈА СА МЕРЕЊЕМ
ок свакодневно видимо
да цене на тржишту опа-
дају, и то местимице са 50%,
на улазу у Калемегдан посто-
ји вага поред које стоји цена: „Мерење два динара“.
Пре два месеца исти човек
на истој ваги, мерио је за је-
дан динар. Да ли вага са вре-
меном и употребом добија у вредности или је ово шпекулација» На другим местима у граду мерењу је цена један динар
М. С.
БЕОГРАДСНЕ СЛИНЕ - ЧАСОВИ
Час јачања живаца
Час јачања плућа
Час „западне културе“.
Час за ликвидацију разарања
ови Београђани су принуђени да изјутра устају бар два ча-
са раније како би · на време стигди у предузећа. При повратку пак, враћају се својој
кући бар један час касније, А каткада, због конференција, или других изванредних случајева, задрже се и дуже од једног часа. Све ово утиче на 0громно с физичко изнуравање радника, Узалудна су сва на» стојања, радничких мензи при предузећима да обилном исхраном побољшају њихове физичке кондиције.
Познато је исто тако да превоз ових радника и намештеника до предузећа и натраг захтева _ ангажовање _ већег броја моторних возила и вагона, А. све ово пак, изискује утрошак већих количина, погонског материјала,
Међутим, свега овога не би било када би ови радници и намештеници становали у месту запослења, Не мислимо да су станбене прилике у ме стима које смо примера ради навели — идеалне, али веру“ јемо да су много боље него У Београду. Сматрамо да 68 једна одлука ПИНОа у овом смислу била" на правом пуу.
Миша СИМИЋ. у
(ООтворене су две 'нове аутобусне ли:
до Поли. улица до Дедињу но Булеваром до Белога двора, затим истим П9• Тем натраг До Теразија, И овде с% обраћа један аутобус сваки сат 9
6 ло 22 часа. Цена је 5 динара. Ујутро, у Нодне џи увече саобраћа м један помоћни аутобус, пошто + то време већина службеннк одла У трад илн се враћа са посла, _ у Као“ што се види отварање ОР:
двеју о путобуских _ линија са 738 јевтиним ценама превоза значи је, дно велико олакшање за становии. ке тих крајева који су често 617 на посао
=
улица Саве Живановића тичке – школе,
Румунска болнице на
приморани да иду пешке У град, о Два аи
није у Београду
(Оште транспортно _ предузеће У
Београду — ОТРАНС отворило је 26 овог месепа кружну 2710. буску линију Славија— Дедиње, Ли пија иде: Славија, Булевар ЈГУ0 словенске армије, Авалски друм до Војног училишта, улица Леди Бау« дри, улица Љутине Богдана, Сл вија. На овој кружној линији Саб» браћа један аутобус сваких 1078 сата од 6 ујутро до 10 часова ; вече, Цена је 4 дипара,
. 27 овог месеца отворена је ДРУта аутобуска линија; Теразије, УЛ“ ца Краља Милана до Лондона улица Кнеза _ Милоша до Сењака