20. октобар
И
| Брно ==" =
њкУЛМПУРНМ Ж
|
20 ОКТОБАР „===
от
ПОВОДОМ КОНКУРСА ШИРОКА
ГРАДСКОГ КУЛТУРНОГ ОДБОРА
ЗА ЈЕДНОЧИНКУ
Мо једночинкама које су стигле
за конкурс Градског културног одбора није било ни једне која би заслуживала прву награду, Код нас
многи пишу драме. Али већином пишу драме људи који не умеју да пишу, док они који умеју да пишу не пишу драме. Има и таквих који и умеју да пишу и пишу драме — а не умеју да пишу драме. Они не воде довољно рачуна о томе да се драма битно разликује од песме, м стиховане и прозне, или приповетке.
И многи од учесника у конкурсу очигледно су мислили да се драма састоји у томе да нека лица на позорници говоре, известан текст, Тако у једном од примљених списа на 30 страна без прореда људи говоре о »гвозденој завеси« Черчиловој. То што говоре углавном је тачно, местимице чак и духовито, и све бди то могло да се каже на некој конференцији или У новинама, усменим — или – штампаним, Али узимајући чланке разних новина о једној теми и расподељујући реченице тако да једне говори једно лице, друге друго итд. ми можемо да до. бијемо само дијалогизовану полемику, а не драму.
Аутори таквих дијалога често смећу
с ума и то да сваки чове _ за својих особености и да се те о сти показују не само у његовим ступцима
него и у његовом начину #з; „жавања, У једном комаду стичу се радници омладинских бригада из најразличитијих крајева Југославије: Босанци, Војвођани, Црногорци... А сви они говоре истим језиком, као да ниједан од њих није никад живео ван Београда. Наравно, кад се, у другом једном комаду, »стари професор« на конференнији жали што се тако посту па »сас нас старци« и овако се брани: »Инсам гу ја крив што је она млада, а ја метор вук«, онда се човек само може питати да ли то професор тера шегу са присутнима на конференцији или аутор са жиријем,
Међутим, ни ' најкарактеристичнији говор, ни најшароликији разговор није драмско дело ако се сводн на речи и причање, ако недостаје радња. Прочнтамо ли поменуте дијлогизоване чланке, полгмике, репортаже, ни упитамо ли се шта се у њима дешава, нли не можемо ништа одговорити или морамо одговорити: ништа! У полемици о »гвозденој завеси«, на дну 31 стране, »у позадини се диже завеса и види се како је у Совјетском Савезу« (како се то »Биди« остављено је режисеру да пронађе). Сви кличу Совјетском Савезу — и чин је, завр шен. Јасно је да ту и нема никаквог »чина«; а без чина и радње, без акта м акције нема ни драме,
Но ни свака радња не чини драму. 'За драмско дело потребно је да и рад-
Далматинци,
„иња' буде драмска, а.то ће рећи да са-
одржи неки сукоб. У комаду у којему
омладинци граде канал ради се много и добро се ради. Али то је рад, а не драмска радња. Омладинци раде вредмо, предано и, што је главно, сложно, Сви се, без иједног изузетка, слажу у том да је потребно све силе уложити у обнову — и то је за похвалу, то тако и треба да буде, Али на тај начин, са тврђењем које нико не оспорава, са тезом без антитезе, без противљења, без заплета, без сукоба не може да се створи драма,
Најзад, све то: и карактеристични поступии и говор, м радња са драмским сукобом — све то не сме да постоји само ради себе, ни само ради тога да читаоцу или гледаоцу прође време, све то мора нешто да казује», свим тим мора нешто одређено да се каже, покаже и докаже, све то мора да буде засновано на једној одређеној идеји. Ко нема шта да каже пу-“ блици, нема права ни да говори, односно да пише, односно да објављује, тј, он ке може захтевати да га људи слушају, да његово дело читају или гледају,
Да данас има о чему да се лише, јасно је, а и овај конкурс је потврдио да не оскудевамо у темама. И рад на обнови и на ликвидацији неписмености, иправо омладине на слободан развитак п кућне конференције, и питања међунаролне политике, и потреба сузбијања фашизма н у будућности и значајне догађаје из скоре прошлости све су то обрадили писци послатих комада. Али шта је у тим темама ре“ ченог Готово нигде проблеми нису п0-
“ стављени у свој својој дубини и оп-
сежности а нигде нису решени правилно и драмски успешно. Тако у комаду који се бави важним питањем о неписмености нашег сељака, ролитељима, после дугог узалудног чекања, стиже писмо од сина ратника, но пошто су неписмени, они не сазнају шта је у њему док не дође ђаче пионир па; им га прочита, · Зато се и отац и сестре уписују У аналфабетски течај, Да ли је тиме показано и доказано колико је важно да сељак буде писменр Не, јер се значај писмености
. смелост и
своди на то да писмени понекад који сат раније могу сазнати садржај при-
мљеног писма. У другом једном комаду“
млад пар напредних ва се без пристанка родитеља, тачније: без ходног пристанка.
схватања венчареакционарних њиховог прет10 зар такзу исту »самосталност« нису показнивале чак и размажене малограђанске шипарице из наших предратних лакрдија2 Зар се дубока супротност између реакционарне остарине и напредне омладине данас може решавати одустајањем од родитељског благослова»
Писац драмског дела мора тачно да познаје проблем који „обрађује, да га излаже истинито, без извитопсравања, а решење за које се залаже мора недвосмислено и природно да произлази из радње, из спора између истинито приказаних сукобљених личности. Врло раширено извитолеравање је у томе да се једна лица оцрне или извргну потсмеху, а друга идеализују. – Тако један аутор упозорује ла су једине две личности које заступају реакционарна схватања, бивши полиписки пи-
сар и његов син, »комична лица«, Комика је оправдана ако произлази из верно, истинито приказаних карактера и односа. Али када се живим личностима навлаш противставља беживотна карикатура, онда се не само изопачује стварност него и одузима озбиљност противнику, умањује његов зна чај н тиме прикрива опасност његових поступака.
Многи мисле да је једночинку лако написати, свакако много лакше него дело у 3 чина или чак у 5 чинова. Међутим, и ово што смо навели показује већ колико тога треба да је садржано у драмском делу; сажети то у тесни оквир једног јединог чина није ни лако ни просто. Но ако неко не само жели него ни уме да пише, да пише истинито, ако своју мдеју уме да изрази очигледно, кроз драмско збивање, ако јасно види не само проблем него и његово решење, он ће успети да својим комадом обогати оскудни репертоар наших аматерских
позоришних трупа. _ Х. КЛАЈН
ЊНездрања тојеањга у нашем уметничком животу
ултурно - просветни одбор
Шестог рејона објавио је преко пленума фронта, пред недељу, 8 ов. месеца, да ће се у недељу у вече на летњој позорници Шестог рејона одржати вече народних песама, уз пратњу радио - оркестра. За. ову приредбу у Шестом рејону владало је велико интересовање, међутим, она у недељу није одржана.
Заинтересовао сам се код Просветног одбора због чега 7 Добно сам следеће објашњење: било нам је немогуће да примимо тако велику материјалну обавезу, јер нам је преко музичког одељења, радио-станице дато обавештење да би гостовање оркестра, са пет радиопевача (укупно око двадесет лица) стајало 5.000 динара за једно вече. Напоменуто је да би то уствари било са попустом, јер се иначе плаћа 300 динара сваком учеснику. На моју тврдњу да је то прескупо добио сам одговор да је, на-
против та цена доста солидна,
г обзиром на хонораре које наплаћују други уметници. Обавештен сам затим да су 30 августа, приликом свечаног отварања летње позорнице коју је добрим делом подигао народ Шестог рејона добровољвим радом, гостовали наши познати уметници Жарко Цвејић и Драгутиновић. Да је Цвејић том приликом отпевао три песме а Драгутиновић играо У кратком комаду „Домаћи мир" од ПЏуртелина и да су за то своје гостовање узели сваки по 1.000 динара. Затим је речено да је друг Драгутиновић, с којим је ово гостовање уговорено, изјавио да Управа позоришта и синдикална управа, стоје на гледишту да „прваци"
Опере и Драме за своја гостовања треба да наплате такав хонорар. Разлог овоме је тај да помењуте уметнике не би сувише позивали због чега, би они могли да покваре орган, а и „да не би постали сувише 0бични", због чега би публика, ређе долазила, у позориште,
Од одговорног лица из Управе позоришта добио саму погледу хонорара уметника следеће објашњење; Ни управа позоришта ни управа, син. дикалне подружнице нису од. редиле никакав хонорар за гостовања, појединих ' чланова. Пракса је да „прваци" Опере на, гостовању уз јаче напрезање (свакако не за петнаест до двадесет минута певања) _Уузимају до 1.000 динара. „Прваци" драме обично за једно гостовање узимају до 500 димара. На моје тражење да ми друг каже лица, која се рачунају У „прваке" између осталих чуо сам и име Жарка Цвејића, али Драгутиновић није био поменут. Касније сам . се сетио да је требало питати да ли можда има и „дуплих првака, пошто је „првак" Драгутиновић наплатио 2 пута 500.
Грађани Шестог рејона дали су преко 100.000 бесплатних добровољних радних сати, али с друге стране за. 15 до 20 ми. нута гостовања, они морају на. шим уметницима да плаћају масне хонораре.
Интересује ме такође да ли су горе наведени наши умет.ници збиља мислили да, ће овим својим гостовањем помо. ћи рад на културно-просветном пољу, јер је друг Драгу-
тиновић знао да је чист при,
ход био намењен у те сврхе. Зоран СТОЈАНОВИЋ
таи
Род колтурно-уметанчких ДРУШТИВи
са националним и покрајинским обеленјем
По ослобођењу формирана су културно · уметничка друштва са нацисоналним и покрајинским обележјем Словенаца; о Мстрана, Примораца. и Горана; Личана, Бановаца и Кордунаша; Босанаца и Херцеговаца; Ма. кедонаца; _ Црногораца; Војвођана; Шиптара:
Сва та друштва треба да раде на оживљавању своје националне културно-историске прошлости. Међутим, ако се прегледа њихов репертоар ви. ди се да је он врло оскудан, да често и није (рећно изабран, да на пр. Сло» венци нису узели ниједну ствар од И.
изложБћАзЗА ПИОНИРЕ
биће отворена 1 октобра
а изложбе пионири су помагали на изради глинастих предмета ·
_ важан и користан,
вана Цанкара итд. Исто тако су иза брали само по једну песму 0. Жупан. чића, Грегорчића и две од Кајуха. Тре бало би свим силама настојати да се изнесу уметнички јаке ствари, да се заиста осети дух и живот народа. Кад наступи једно такво _културно-умет-
ничко друштво оно треба да нам при. |
каже преко свог програма културно богатство и обичаје народа (фолклор), тако да бисмо са свих страна до краја упознали сваки крај ФНРЈ, Тиме се и популаришу у исти час поједине истакнуте Културне _ личности, Осим тога та друштва треба свакако да се повежу са културно - уметничким друштвима својих република, да од њих узимају поједине ствари из
њиховог репертоара, да тиме. свој до- ·
пуњују и да га обнављају.
Преко лета готово сва културно. уметничка друштва нису била у стању да пронађу нове, за лето одговарајуће форме рада. Шта више, већина ЊИи• ових чланова разишла се на одмор, тако да су скоро сва друштва прсстала с радом, Много су ту и криви руководиоци појединих секција, који су се удаљили, а себи нису нашли замене, А све то долази у периоду појацаног међуградског такмичења,
Рад културно _ уметничких друштава са националним обележјем необично је ако се правилно води. Има их који тврде да њихов рад,ј тј рад Културно • уметничких друштава. са националним обележјем, води _ ширењу _ шовинизма. соград. главни град ФНРЈ, није више главни град само једне нације, него га подједнако осећају главним градом сви наши народи. То и јесте велики плод народноослободилачке борбе, Зато рад културно - уметничких _ друштава са нанионалним _ обележјем, који истичу културу појединих федералних репу блика, појединих наших народа, води ка међусобном _ упознавању и зблимг жењу, води ка ширењу братства и је динства међу свим нашим народима,
_вању нашег села.
ДЕЛАТНОСТ
Коларчевог народног универзишеша
искуствима
| -1 ористећи ' се досадашњег рада Управа.
Коларчевог народног универзитета израдила је обиман и разноврстан програм рада за нову 1946-47 годину. ;
Као новина, уводе се циклуси од по шест предавања, који ће обухватити низ проблер ма из разних области науке, уметности, историје итд. ГраБани ће моћи да се упишу као слушаоци појединих циклуса и у том случају ће улазнице за њих бити јевтиније. Да би се омогућило да се са предавањима упознају и они грађани, који из било ког разлога нису могли да га слушају, биће сви циклуси отштампани у брошу“ рама. Ове брошуре моћи ће да послуже и предавачима народних универзитета у унутра. шњости. Поред ових циклуса, који ће се држати два пута недељно, то јест у току једне недеље биће три циклуса са по два часа сваки, предвиђено је, сваког дана и по једно предавање са слободном _ темом из најразличитијих – области. Управа намерава да поред научника и јавних радника из Београда, позове и предаваче из других народних република и иностранства, нарочито из
Совјетског Савеза.
Обновљена зграда Коларчевог народног универзитета . (
Формирани су, и ћећ са у спехом раде, течајеви. руског, пољског, чешког, француског и енглеског језика. Основаће се и низ других течајева: коректорски и редакторски за потребе мале штампе у УНУтрашњости, стенографски, говорнички и лепог читања, Те-
чајеви лепог читања и говор“
ништва су новина код нас.
Делатност Коларчевог универзитета не ограничава се само на то. Књижара Колар. чевог универзитета треба да постане главни издавач и растурач популарне литературе. У пројекту је издавање по шест брошура месечно, које ће на популарни начин расправљати низ проблема из науке, историје, војних наука, географије, књижевности итд. Ове брошуре нарочито су намењене предавачима из Уну: трашњости,
Да би се спровело систематско стварање библиотека по селима, књижара ће имати на расположењу _ библиотеке У вредности од 1000, 2000 и више динара. Тако ће грађани, који хоће да поклоне библиотеку неком селу моћи У овој књижари да купе готову библиотеку, која поседује књиге које су најпотребније за село, а да притом неће погрешити у избору. Књижара ће такође имати неколико модела за ормане за библиотеку, и посредоваће приликом наруџбине истих.
Управа Коларчевог универзитета посвећиваће и даље највећу пажњу раду народних универзитета. у унутрашњости. Тежи се за стварањем широког кадра локалних предавача и, да би се имала тачна евиденција о њима, створиће се кКартотека предавача.
Досадањи рад на културно. просветном уздизању села није у потпуности успео и због тога што се није водила једна заједничка просветна полити.“ ка. Због тога се сада настоји да се створи један центар из кога ће се руководити просветном политиком и као прва
фраза тих настојања је коорди: |
лација рада Одељења за не зодно | просвећивање _ Мин! "тарства. просвете Србије и У траве Коларчевог универзиге: та, која ће несумњиво, омогу“ ћити бољи успех у просвећи-
" лектричног отпора,
Неки Владимир Миладиновић из Мале Крсне пао је на У
„Мајсторске _ оцене |
непиту при Окружном одбору занатских удружења У
Смедереву јер није донео — прасе!
(„Нови дани“)
ЕР
— Е, бато, за оволико петица што смо ти овде написали могло је и то прасе за 5 кила да буде теже, и барем реш печено!
НОВЕ КЊИГЕ
БРЕ Љ 45 срељра КЕ.
(Треће
Прелиставањем најновијег, _ трећег кела »Мале дечје библиотеке« (уреддник Љ, Стојковић) може се са задовољством утврдити већ на први поглед да се ова колекција стално побољша. ва м да добија све изразитији, одређенији карактер.
С овим трећим колом учињен је према ранијима опет један корак напред. М овог пута води руски писаш: Алексеј Толстој заступљен је једном веселом историјом о двојици мушкарчића који су се једног дана искрали из родитељске куће у потери за пустоловинама и провели неколико часова у пуној слободи као путници и бродоломници. Приповетка је пуна хумора, забавна и сасвим реална, без икаквих. примеса из царства немогућ ности,
Што се тиче домаће књижевности за дешу, којој ова библиотека посве“ ћује у сваком свом колу по неколико свешчица, што је свакако за похвалу с обзиром на садашње стање овог жњиажевног рода код нас, овог пута су заступљени Десанка Максимовић, Бранко Ћопић и Маја Зрнић,
Могло би се приметити да би у та квој колекцији, поред забаве у прози и стиховима, требало _ читаоцима сваки пут пружити и понеку свеску са грађом из природних наука. (Ово се донекле покушало овог пута с Евалдовом свеском >Невидљиви чудотворцис), Тиме би, проширивши свој план у овом правцу, ова библиотека _ још потпуније задовољила потребе и здраву радозналост малих читалаца,
Г. ТАРТАЉА
Библиографија
Дени Дидро: ОДАБРАНА ДЕЛА, светски класици свеска 3, издање Др. жавног издавачког завода Југославије, Београд 1946, стр. 434, латиницом, 80, цена 72 динара.
А. Синклер: ЦАР УГАЉ, роман пре вео _ Стеван _Ј. Миловић, издање »Просвете« _ издавачког. предузећа Србије, Београд 1946, стр. 378, ћирилицом, 80, цена 53 динара,
Мартин Андерсен-Нексе; У БОЖЈОЈ
ЗЕМЉИ, роман, превео Стеван Миловић, издање »>Просвете«
издавач-
Хоризонтално:
Ту град у Кини; 2) назив, хемиска ознака за бор, свеза, река на Косову; 3) роман Ванде Васиљевске, футбалска јединица, река у Сибиру, топот,
„лична заменица; 4) скраћенице за јед-
ну установу народне власти у Београду једна неизлечива болест, свежањ, врста спорта, одобрење (признаница); 5) свеза, врста гласа, патос, једна птица, хемиско једињење; 6) неодређен глас, индустриска биљка, превози средство, део круга; 7) срчана болест. задужење, чувени немачки _ композн тор, посао, река у Француској; 8) ми
ран, добија се цеђењем воћа, забава,
индустриске биљке, простор у коме се затварају овце; 9) запрежни прибор. напуњен, лична заменица, није гладан, фарба; 10) наш рудник бакра, свеза, и сугласник и самогласник, индустриска биљка; 11) свеза,
Вертикално:
1) свеза, река у Украјини, река у северној _ Италији; 2) река У Босни, притока Дрине; 3) јавља се при саго: ревању материје, упитна заменица; 3) најчувенији француски песник | ХИ века, забавна игра, друго слово азбу. ке; 5) иницијали чувеног совјетско! новинара, оквир, мрк; 6) део терази· ја, река у ссср; 7) домаћа животи“ ва, биљка за зачин, свеза; 8) сугла> сник, наше острво, предлог; 9) наглајак,“ иницијали претседника _ српске зладе; 10) предлог, хемиска ознака за баријум; 11) јединица за мерење еталас; 12) сугласник, проналазач бакцила туберкуло“ зе, предлог; 13) свеза, срећка, тиши
нађ 19, необувен, супротно од Мирина тњић ТАМА ЛАУРА
коло)
Рао
ког предузећа Србије, Београд 1946, стр. 392, ћирилицем, 80, цена 62 динара,
Светозар Марковић: СРБИЈА НА ИСТОКУ. издање »Просвете« издавач. ког предузећа Србије, Београд 1946, стр. 181, ћирилицом, 80, цена 33 динара.
Велибор Глигорић: О ЖИВОТУ И ДЕЛУ СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА, из дање »Просвете« издавачког преду зећа Србије, Београд 1946, стр. 52, ћирилицом, 50, цена 6 динара,
Мишко Крањеи: СЛИКЕ, јевтина би блиотека свеска 16, >Просвета«, Бео= град 1946," стр. 30, 160, ћирилицом, цена 2 динара.
П. Соколовић, Д. Ђорђевић и 3, М. Павловић: ПРЕГЛЕД КОНТИНЕНА.ТА, издање »Просвете« издавачког предузећа Србије, Београд 1946, стр; 232, ћирилицом, 60, цена 27 динара, БУГАРСКЕ ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ, »Про• света«,“ Београд 1946, превели с бу« гарског Сергије Сластиков и Десанка Максимовић, ћирилицом, 80, цена 20 динара,
ЧАСОПИС „МЛАДОСТ“
Изишао је из штампе најновији, 9 број, часописа »Младост« са следећим садржајем:
О Светозару Марковићу; _ Миодраг Поповић: Светозар Марковић и књижевност; Светозар Марковић; Како
су нас васпитали; Велимир Ковачевић; Три песме; Скале Митић: Ми друже; Бата Цагић: Пролетње кише; Славко Јаневски: Нашите иљади раци; Маријан Савиншек: | Оним на крижпотју; Влад. Паскаљевић: Деда Марко; Радо, мир Констатиновић: Као ми лане; Вук Трнавски: Свитање; Василије Казимировић: Чекање; Радослав Д. Ерић: Каћуше; _ Милица _ Славковић; Девојке пред житом; Л. Тимофејев: О језику уметничког дела П, Фељтон, Библио• графија, Ликовни прилози,
Младост излазни једанпут _ месечно, Одговорни уредник је Душан Костић. Адреса уредништва ин администрације; Београд, Краља Милутина ЗтЈМ1.
у) цар животиња, није тежак, лична „меница; 16) коњ, једна установа, иамцијали српског писца из прве поло“ вине Х1Х века; 17) сугласник, страна, правац' кретања; 18) хемиски елемент, говеђе сало; 19) женско име, ратни поклич,
РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА хоризонтално:
') Ко; 2) она, мој; 3) са, Баба; 4) дина, роса, »Дуга«; 5) лабава _ виза, сено, вила; 6) алоја, Дева, рола, логор; 7) вила, Кина, „сиво, Садова; 8» Тома, мета, Сена; 9) раја, ат; 10) ока, ро; П) ум.
Вертикално:
1) на, рива, мак; 2) оса, вема, рог ') на, дим; 4) бол; 5) нва, ко; 6) маја, м; 7) али; 8) лав; 9) ка, база, се ја, у; 10) о, маса, рита, ом; 11) оба, сова, ар; 12) ја, дело, сто; 15) Уна, 26; 14) го, лан; 15) а, буда; 16) Иго (Виктор); 17) лов; 18) ара.
ФАРАОНА ДАР
У СУБОТУ ИЗЛАЗИ ЧОВИ 60 БРОЈ ИЛУ. "ТРОВАНОГ ЛИСТА
СЉЉЉАЉЛАЛЛА __ 22.
4 Мура бр 16 ЦЕНА БРОЈУ 6 ДИН.
узђ
11 њ МА А
р и
ин
и