20. октобар

СТРАНА 3

4 ОКТОБАР 1946

20 ОКТОБАР :

ОПШТА ДРЖАВН А БОЛНИЦА У НОВЕМБАРСКОМ ТАКМИЧЕЊУ .

о први

НАПОРИ ЛЕНАРА И ОСОБЉА

Грешке

и пропусти џ досодешњем роду

Разоп деђе

Британци намеравају да употреб е четнике за чувањ утврђења у северној али ту

= Ваше величанство, ваши се четници буне! Веле, тамо где

су их преместили били су Андерсови људи, и сада

шта да се пљачка!

о

нема више

ивот. у домовима

за ученике у привреди

„Омладина је наше бла. го, наш капитал, наша будућност", (Тито)

По свим великим градовима. било је увек дечака, који су крали, лутали у беспосличењу по улицама, тукли се, спавали на таванима напуштених кућа, коцкали се по избама, гледали каубојске филмове и — гладовали. Таквих беспризорних је било доста и нико о њима, није водио рачуна, најмање држава. Они су постајали лопови и кријумчари, пијанице и варалице — држава их је толерирала,. То је било, и прошло је...

Народна држава у овој години дала, је 29 милиона, динара 'за стварање домова, у ко„јима ће социјално угрожена, омладина становати, да би могла несметано да учи занате. Само у току једне године створено је пет мушких интерната, један женски, а, ускоро ће бити отворен још један за мушкарце. Планови за изградњу домова, се праве, дечаци и девојчице без родитеља, без материјаллих могућности, наћи ће се увек под окриљем државе. То је постала стварност у новој земљи, у земљи каква, је наша република. Само у дому за девојке за један месец је утрошено 100.000 динара за, одело, само за један месец једна ин- | тернаткиња _ кошта _ државу 1.900 динара. У буџету наше народне државе предвиђа се сума за неговање и подизање омладине, да би се стварали људи са знањем, да би било стручњака и нових хероја рада. Домови ученика, у скорој будућности, постаће куће из којих ће излазити човек, који је научио како треба волети "рад и колико волети човека,

~

Улазимо у један од домова у Београду. На улазним вратима, натцис: „Човек — то гордо звучи". И даље. Омла-

динац, занатски "ученик, са траком дежурног на рукаву пита: „Шта желите" Лифт.

А онда, осредњи хол са столом за пинг-понг, стотина мушких гласова, испреплетаних радосвим узвицима, док лопта, Звони по столу у игри. По зидовима хола зидне новине, натписи, а у задњем делу просторије две главе у гипсу: /Лењин и Његош.

„У пролазу дечак од 13 година говори своме другу:

— Ја мислим да наш колектив треба. да води рачуна, о чистоћи још више, јер знаш...

Са, реченицом која, нестаје У граји и клопарању нанула, по поду, чује се са дна ходника, реченица, која одзвања:

Читалачки час женске шегртске

— Данас неће бити конференције, имамо преглед очију!

Мспред амбуланте отегао се ред, који чека на лекара.

Управник прича:

— Наш дом живи својим животом, има 213 дечака, неко је немиран, неко тих, а у заједници постаће сви добри.

Из с причања управитеља, расветљава се пред нама један велики, леп живот дечака о коме нисмо знали ништа, а који је пун чудних утисака, развојних могућности, младићских узбуђења, Сви дечаци устају у пет часова ујутру, дежурни омладинац контролише, намештају се собе за спавање, васпитачи обилазе омладинце,

_ из облачионице излазе спрем-

ни дечаци за, доручак и, најзад, одлазе на рад. И из дома који је препун праска, стотине дозива и речи, нестаје све то, одласком ученика на посао, ,

Увече, опет се по дому разлежу кораци, причање, по собама се конферише. Домски одбор од пет чланова самих ученика расправља о држању својих другова, а у соби која, је одређена за читаоницу праве се зидне новине. То је један део живота дечака из дома.

Митате некога, од њих:

— Јеси ли нешто научио у радионици 7

— Него шта, тражићу. да, полажем испит, иако сам годину и по дана на учењу, говори четрнаестогодишњак из Ужичке Пожеге.

Код дечака у дому добио је рад нарочити смер и нарочити смисао у њиховом животу. До јуче дечаци су били незбринути, остављени улици; данас се налазе у радионици, у дому, У заштити државе, данас они мисле о себи како ће бити 60љи, способнији, мисле и о својој будућности. Велика, је то појава, побудити у дечаку жељу да мисли о своме раду, животу и приближити га његовом позиву, а не шареним и непотребним сповима дечака-авантуриста. Сада дечак од 13 и по година из дома пише у чланку зидних новина; „Највећа добит је Омладинска, пруга која отвара прилаз за Босну, која је економски слаба“. Тако мисли малишан, са таквом зрелошћу он конферише на својим састанцима,

А. нова држава мислећи на, човека, подиже домове за, своју радничку омладину, за своје будуће новотаре рада.

В. ПАСКАЉЕВИЋ

школе у Француској ул. бр. 31

у стварању повољних услоза за лечење

Пога дана болесници у Општој државној болници доживели су изненађење, Још рано ујутро појавили су се болничари и саопштили да ће почети генерално чишћење соба. Док су се болесници дизали из постеља, неко расположен а неко љут што га дижу, један болничар унесе неке справе. Вели, то је за уништавање сте. ница. Већина болесника примило је ту вест са неверицом; знају они те приче. Ономад су их дизали — па ништа,

Почело, Сви се болесници 0купали, потшишали и добили чисто рубље. За то време соба је дезинсектована, а постеље пресвучене.

Ето, тако је особље болнице почело у новембарском такмичењу да испуњава обавезе бро1 10 и 11 у одељку „Санитетска служба“ које гласе: „Органи зовати што бољу негу болесника. Окупати све болеснике који дођу у болницу (тешке купати у постељи), а остале, који леже дуже од недеље дана, купати сваке недеље. Пресвлачити их једанпут недељно, а бријати два пута недељно. Очистити стеничава одељења за сто процената.“

· Прошло је више од два месеца од тога дана. О стеницама се говори само у прошлом времену. За то време извршено је 14.214 купања, 14.465 пресвлачења, 7.436 _ бријања итд. Обавеза је стопроцентно испуњена,

Данас Општа државна болница личи на санаторијум. Цве-

и:

ће по улицама болнице, цвеће по болесничким собама, цвеће по канцеларијама. А између њега људи живе и раде, бо. лесници се лече. Некада црне и прљаве зграде добијају нов изглед — крече се. До ове зиме биће реновирано преко половина од свих зграда.

Али, не само да се споља-

шњи изглед болнице мења; мењају се и људи, почев ол лекара па до вратара. Сваки

од њих учествује у такмичењу — такмичи се у томе ко ће више и боље помоћи болесни; цима. Лекари су се обавезали да ће настојати да болеснике у најкраћем року излече и на тај начин да смање просечно лежање- болесника од 30 на 22 дана. Др Јовичић дежура сваког другог дана по 28 часова,

. а његово радно време је 14

часова дневно. Јосип Гргић, квалификовани болничар Хируршког _ одељења, _ изврши дневно преко 30 завоја оних болесника Који су оперисани на Хируршком одељењу. Милан Батар, кројач шиваре болнице, својим спретним кројењем уштедео је материјала У вредности од десетину хиљада динара. Вратари су се обавезали да ће се боље понашати према странкама и чистити улаз болнице. М, тако, читав низ обавеза.

За два месеца такмичења дата су два извештаја о такмичењу, Оба на по десетак страна, откуцаних без прорела. Ту су, тачка по тачка, изнете конкретне обавезе сваког појединца, сваке канцеларије, сваког одељења. Ево само неколико резултата: за два месеца "звршено је 19.867 18.739 интервенција, 2.467 операција, – 42.829 амбулантских прегледа, а све дијагнозе 6". су тачне. Чиновници су ексие.

У једној болесничкој соби Опште државне болнице

завоја, |

Део дворишта Опште државне болнице

дитивнији, а занатлије врше на време све оправке у болничком кругу.

Болница располаже са 1.454 постеље. У њима обично лежи око 1.300 болесника, О свима њима болничко особље води рачуна. Али не само то. Осо-

бље болнице одлази и у села. Од 1 августа посетили су 42 села и том приликом лекари су извршили близу 4.000 прегледа, а занатлије болнице извршиле су безброј оправки из своје струке.

У болници су основани разни стручни курсеви и колективни радови — почевши од приказа интересантних случаја које врше лекари, лаборантског, максерског, инструментарског, дактилографског, па до колективног одласка у биоскопе.

Постоји једна ствар на коју се мора указати, Већина нижег особља болнице станује на мансарди појединих зграда у становима који не. одговарају ни најосновнијим хигијенским условима. То питање требало би такође у најскоријем времену решити.

Данас је Општа болница на сигурном путу да постане народна болница у којој ће сви грађани под најповољнијим условима моћи да се лече.

државна

С. МИХАЈЛОВИЋ

Усташе су наредиле прекрштавање Срба, које је вршено у масама: у којима је било одједном _ по

2000 лица. у

· Колико си данас прекрстио верних у Јасеновцуг — Мислим „пречасни, око две хиљаде, Руке су. ми замрле 5, крштења, |

Хришћанска љубав

редничко-ио Мештеничких бошта

адничко-намештеничко поз,

вртарство добило је снажан ослозац у Закону о а= грарној ресорми и колонига» цији „који предвиђа да се из« весли комплекси обрадиве гемље, подељени на плрцеле, мо+ гу додељивати на искоришћа» вање групама радника и п“::ештеника разних предузећа и установа,

Циљ радничко-намештеничког повртарства, јесте, у првом реду, да побољша, снабдевање радника и намештеника, потребним намирницама, и да помогне рационално искоришћах вање сваке стопе земљишта,

Својом одлуком Извршни од. бор ЈСРИНЈ дао је синдикалним организацијама ошширна у“ путства о радничко-намеште+ ничком повртарству. Све синдикалне подружнице, прихватајући ову одлуку, још у овој години отпочеле су да органи» зују рад по својим баштама, Сетвена, комисија, „која је образовама при месном синдикалном већу, уз помоћ пољопривредног отсека ИНО-а, издала је ове године око 8315 хектара, земљишта, за колективну и индивидуалну обраду.

Међутим, радничко-намештеничко повртарство у Београду ове године није показало оне резултате који су очекивани.

Примећено је да су поједине синдикалне подружнице, а и појединци, врло често узимали за обраду више земљишта, него што су моглин да обраде. С друге стране „због непознавања повртарства и пољопривредног рада уопште, дошло је до тога да ни колективи ни појединци нису умели да одаберу усеве који ће са успехом донети плод на добијеном земљишту.

ЏМоред ових двеју погрешака, учињен је још један пропуст. Обрада земље вршена је с брда с дола, неплански и несистематски, а такмичење на, 0вом сектору уопште није постојало. Четврта погрешка у обради радничко . намештеничких 68шти била, је та, што радови у већини случајева нису отпочели на, време, већ у касно пролеће. Слаба организација, лоше функционисање и одоцнело формирање сетвених комисија по предузећима, у многоме су утицали на лош исход убирања плодова .

По многим предузећима пало се у погрешку да се одабира земљиште које је прилично. удаљено од предузећа, због чега се на радове није могло да стиже на време, нарочито у оним случајевима када предузеће свом радништву није могло да стави на расположење превозно средство,

У прошлогодишњем раду била, је честа, појава да се на радове излази нередовно, Такав је случај био са, баштама, фабрике Гођевац и радионице Аутокоманде на Макишу.

Сетвене комисије, Не позна» јући саме пољопривредне радове и не знајући да одаберу врсте усева, ретко су се када обраћале за упутства сетвеној комисији Месног синдикалног већа или пољопривредном отсеку ино-а,

И поред многих погрешака, радничко-намештеничко с повртарство забележило је у прошлој години извесне успехе, Искуства, која. су при томе стечена послужиће корисно у наредној повртарској сезони,

Да би успех у наредној години био већи, сетвене комисије при синдикалним подружницама треба да обрате пажњу на то да не узимају више земљишта Него ишто могу да. обраде, и да се обраћају чешће економској комисији Месног синдикалног већа ради добијања података о врсти усева које треба сејати. Поред тога у новој сезони, у којој радове треба, отпочети још ове јесени, потребно је да се сви радови организују такмичарски, да се такмиче предузећа међусобно у обради земљишта и да се такмиче појединци унвутар предузећа.

Дужност је свих појединаца који се приме колективне 0обраде земљишта да своје обавезе испуњавају и да редовно изллзе на радове, јер ће само на тај начин моћи да користе себи, а с друге стране да народним властима олакшају посао око снабдевања,

Значај радничко-намеште. ничког повртарства је огроман, због тога треба још ове јесеви приступити што.бољој организацији и раду како бл Колт идућа година долсла што соће успехе и приносе,

Д. ВАСИЋ