20. октобар

!

СТРАНА 8 — •

БРОЈ 97

|-- собизно сложен задатак пао ми је у део – да 0брадим на филму лик највећег човека наше епохе.

Пре десет година, 1935 године, први пут је било говора о томе. Режисер Михаил Чиуарели ми рече: „Ја хоћу да створим филм из историје Бољшевичке партије и да покажем у њему организаторе Октобарске револуције, вође партије Лењина, Стаљина и њихове сараднике, „То је одлична идеја", сагласио сам се ја.

Чиуарели је заћутао, озбиљно ме проматрао и изненада, за.питао: „Хоћеш ли да у том филму играш Јосифа Висарионовића 2"

Ја га одмах нисам схватио.

Кога2 — питао сам.

„Друга Стаљина/.

„Шта ти је2 Ја да играм тако великог човека: Ту је потребан огроман таленат.“

После неког времена Чиуарели је поново повео разговор о томе. Тад сам почео да размишљам о својој будућој тешкој и почасној улози. Две пуне године сам се спремао за први наступ у тој улози. Шта све нисам преживео у тим месецима грозничавог рада над ликом Стаљина. Са жеђу сам ишао од извора до извора, безброј пута сам слушао плоче Стаљинових говора, изучавао сам стенографске белешке 360рова, разговарао сам са људима, који су познавали друга Стаљина у младости, Што сам више проучавао материјал о животу, раду и лику Стаљина, све је сложенији постајао мој задатак. Размишљао сам о томе како да искрено обрадим лик вољеног вође.

Први пут сам наступио у 0овој одговорној улози у филму „Велико огледало“, који је снимљен 1988 у Тбилисију. Кад сам видео себе на, платну, осетио сам да сам још далеко од циља, Ја сам видео себе у масци Стаљина, а не њега, самога, После „Великог огледала“ играо сам улогу Стаљина у фил. мовима: „Лењин у 1918 години", „Човек са пушком“, „Виборшка, страна“ и „Одбрана, Петрограда“, продужујући стално обраду лика Стаљина, од филма до филма.

Судећи по оценама, мој труд је прилично успео. Ја сам успео да дам одговарајући спољни изглед Стаљина, усвојио сам његов ход, гестове, интонацију и поглед.

Али ја нисам био задовољан постигнутим. Ја сам знао да сама чињеница да се Стаљин појављује у уметничком филму изази»а узбуђење глидалаца, и. да с“ :тај наступ, и поред све несавршености моје глуме, претставља велики догађај.

Ја сам маштао о томе, како би што је могуће истинитије и дубље приказао лик великог Стаљина, показао га таквим, какав'он живи у свести народа.

И ево, режисер Чиаурели је приступио снимању филма, „Заклетва“. У свим досада шњим филмовима Стаљин се појављује само У појединим епизодама, а у „Заклетви“ он је у центру филма, он је главна личност радње.

Периоди, који су обрађени у досадашњим филмовима јесу предвечерје Октобарске рево: луције, Револуција и године грађанског рата.

Период, који бројчано обухвата, двадесет година, а који је нензмеран по значају и величини садржаја и смисла, збивања, у художественој форми је изражен у филму „заклетва/', филм почиње Стаљиновом заклетвом после – Лењинове смрти, а завршава се у Кремљу, свечаношћу у част победе над хитлеровском Немачком 1945 године.

У свом новом филму ми смо тежили да покажемо неразрушиву везу Стаљина са свим совјетским народима, да покажемо да у Стаљиновој личности ми имамо великог државника, који поседује генијалну моћ расуђивања, а у исто време Стаљина, човека, блиског и схватљивог милионима људи.

'Гаквог сам хтео да га покажем у филму „Заклетва“.

Осстио сам се у сличној ситуацији као пре десет година, да сам поново себи поставио питање: „Могу ли ја открити унутарњи лик друга, Стаљина, у свој његовој дубини и много. струкости ~"

Ја сам дсетио у томе свој професионални дуг совјетског | уметника и увидео да ми се-

|

Уредништво и администрација „29 октоб

“

ГОДИНА |

МИХАИЛ ГЕЛОВАН

о своме раду на лику Стаљина

МИХАИЛ ГЕЛОВАНИ

тиме пружа могућност да часно изразим великом Стаљину своје лично дубоко поштовање, оданост и љубав.

Четири пута сам мењао маску у току филма, старајући се да га прикажем што је могуће тачније, а уговору сам настојао да сачувам његову боју гласа.

Тежио сам да покажем на платну нашег вођу блиским и

(

снажним, једноставним и мудрим у исто време; Старао сам се да усредсредим у себи сво знање и утиске о Стаљину и да, га ја искрено покажем у различитим ситуацијама, у разним периодима живота, земље,

Ако мој рад) заиста. буде помогао гледаоцима да схвате зашто је Стаљин постао вођа, совјетског народа после смрти Лењина, зашто је баш он на-

. Фискултурнице · Југославије у дефилеу

Карактеристике футбалских ·

репрезентација

Четири · футбалске ' репрезентације у: _

чествују на · такмичењу Балканског шампионата у футбалу: Југославија, Бугарска, Румунија.и Албанија.

Југословенска репрезентација издва. ја се испред осталих у техничком погледу, Наши футбалери свакако су најбољи техничари на такмичењу.

Албанци су мали растом, али. врло покретни и брзи, Њихова велика одли-, ка је изванредна борбеност. Стартују , на сваку лопту, добро скачу увис, има- | ју много смисла за модеран начин игре, често мењају места и створе се | тамо где их најмање очекују. Систе | матским дужим радом албански футбал | могао би да заузме лепо место међу балканским _ народима у футбалском спорту.

Бугари су свакако најпожртвованија | екипа на такмичењу. Они се боре од почетка до краја утакмице с таквим еланом да то задивљује. Веома су издржљиви, брзи њихове навале су вео, ма опасне. ;

Румуни су после Југословена најбо“

ра“ Влајковићева 8 у Београду. Штампарско предузеће Н

љи техничари,“ Њихова игра је' про“ мишљена, израђена и доста брза,

ж

ЛАКОАТЛЕТИЧАРИ СУ НЕСЕБИЧНИ СПОРТИСТИ

Једна од најлецших одлика спортиста. је несебичност. На Бал, канским играма у Тирани ова леп) ' особина дошла је потпуно до изра: жаја. Југословенски _ лакоатлети-

чари, који имају у највећем број дисциплина најбоље _ резултате ' који су највећи фаворити да осво је прво место на такмичењу, тре нирали су кадгод им је то вре ме дозвољавало, а заједно с њим вежбали су н чланови остали ре: презентација.

На тренингу наши репрезента. тивци поучавали су албанске, бугарске и румунске спортисте у по јединим дисциплинама, показујући им разне техничке' ствари н нсправљајући њихове погрешке, И овом приликом изражено је потпуно пријатељство и срдачне везе које спајају балканске народе.

ставио дело Илића, зашто је тако силна његова, веза, са народом, како је он знао да сједини совјетске народе и да приведе земљу победи у највећем рату у историји човечан. ства, ја ћу бити потпуно задовољан, '

· Лауреат Стаљинске награде Михаил БЈЕЛОВАНИ

Дефиле наших фискултурника пред трибином генерал пуко:

= ==

БЕОГРАД " ПЕТАК,

41 ОКТОБАР 1946 ГОДИНЕ Маљајааливи === у

ПРОБЛЕМИ НАШЕ ФИСКУЛТ.УРЕ

оком ове недеље се дневна штам“ па бавила питањем организације

приредби; поводом бокс-меча _Радниче ки (Суботица) — Раднички (Београд). Међутим, треба одмах констатовати да се из тих чланака не виде мере које треба предузети да би се рђавим фискултурним приредбама већ једном стало на пут. Ово се питање намеће као хитно тим пре, што је у задње време било више случајева, где је рђавом организацијом озбиљно пољуљано поверење спортске публике у фискултурне форуме, чија је дужност да ово питање узму озбиљно У рама. трање. Наводимо само примере из Београда, Тениски сусрет чехословачких и наших тенисера на Таш-мајдану, где је велика гужва и неред при уласку на терен као и закашњење са почетком — разочарало љубитеље те ниса; тренинг утакмица А и Б репрезентације Југославије пред утакмицу са Чехословачком, када је преко штампе објављено ла ће улазнипе за стајање бити 5 а трибина 10 дина. ра. Међутим на терену се видело да организатор уопште није – пустио у продају карте од 5 динара за стајање, те су сви морали да плате улазни цу од 10 динара, иако су неки дошли са намером да са стајања посматрају ову утакмицу. — Најзад, случај са последњим · бокс-мечом. Сва београд“ ска штампа је објавила састав екипа и прапаганда је привукла већи број гледалаца који су очекивали да ће видети неколико лепих мечева. Међутим, рђава организација м ненастул пање извесних боксера је показало да је организатор стао на гледиште да је важно постићи материјални ефект, без обзира на то што се неће испунити све оно што је предвиђено програмом. Вероватно зато није ни об» јављено на време да неки боксери не ће наступати, Публика је, природно, звиждањем пропратила појаву замене (које су далеко слабије од оних који су имали да наступе),

Најлошији _ утисак је оставио меч Вујосић — Бошњак (овај је зансмио репрезентативца Ђулаја) који се завршио за неколико секунди, нок~ ву. том. Сви присутни су добили утисак да је Бошњак изишао на ринг само 3зато да би се одржао меч, а не да боксује, Зато је при првом ударцу, који га је само окрзнуо, — пао, и сачекао да судија одброји до десет, чиме је меч завршен, Бурно протестовање публике био је одговор на ову »борбу«.

Довољно је навести само. ова трн случаја да би се илустровао низак ниво наших приредби. Ова оцена важи за све приредбе, са малим изузетком.

Како изићи из ове ситуације2 Где је грешка коју треба отклонити

Овакве приредбе су по правилу ортанизоване на брзину, у великој журби, јер се утакмице не заказају на време, већ у задњим моментима, Организатори, с обзиром на слабо финансиско стање, често се поводе за финансиским ефектом, па се понекад служе и средствима која нису у духу фискултурног покрета, Тако, на пример, одмах се објави састав екипа које ће наступати, али се никада не 06јаве измене које настану у међувремену, (нарочито ако је тиме екипа ослабила, што би имало одјека на

а.

вника Енвер Хоџе

Шеочекиван развој утакмице

Југославија-Албанија

| ЕКада-је У деветом _минуту

првог полувремена. по трећи пут узастопце лопта затресла мрежу југословенског гола, и-

згледало је да ће утакмица Ју гославија — Албанија _ донети највеће изненађење балнанских игара. Срећом, овај трећи гол судија Румун Истрати поНиштио је оправдано због оф'ајта и резултат је остао 2:0 а Апбанију. И тај исход, који ја постигнут за свега шест минута игре, изненадио је све учеснике на такмичењу. Утакмица Југославија — Алба. вијс протекла је заиста под нзобичним околностима. Албанши су водили у првом полу. времену са 2:0. Југословени су изједначили. резултат за девет минута другог полувремена и

ародног фронта Србије. Одговорни уредник Д

већ у 12 минуту водили су са 3:2. Затим се игралиште претворило у праву мочвару, у велику бару, ко нојој су футбаплери такорећи „пливали“,

продају улазница). Овакав став, Јасно је, произилази од неодговорности ру« ководилаца, који су задужени за прдпаганду приредбе.

Организација приредбе по правилу пада на мали број људи, а то је најчешће сам секретаријат, на тај начин је претворен У технички апарат, уме сто да буде тело које ће водити фискултурву политику друштва, Довољно је да секретаријат одреди једног чла= на који ће контролисати спровођење припрема за приредбу, а остали чланови секретаријата да настављају нор. мално рад. Данас се дешава да секретаријат решава и техничка и принципијелна питања, ни једно ни друго добро, јер је то технички немогуће,

Везе друштва са вишим фискултурним форумима по практичним питањи. ма су слабе, што се огледа у слабој сарадњи по питању организовања праредби. Контрола приредби од стране виших форума засада није добра, и нужно је што пре побољшати је.

Код свих друштава се осећа недо« статак кадрова. Мали број способних, свесних, одговорних људи који су ангажовани радом у фискултурним друштвима не успевају да стигну да сврше све послове, Сада друштва томе сама не посвећују довољно пажње и не труде се довољно да оспособе но« ве руководиоце, који ће попунити не достатак који се сада осећа, На тај начин би се друштво оспособило за нормалан рад, те би се лакше спро« вела правилна подела рада, како У, стручним секцијама, тако у раду стручне комисије и секретаријата друа штва,

Најзад, велику помоћ у организова« њу приредби може да пружи штампа својим правилним _ ставом. Дужност штампе је да укаже на све недостат= ке који се јављају у фискултурном жи« воту, а нарочито на јавним приредба“ ма, како би својим писањем утицала васпитно на масе фискултурника с јед“ не стране, са друге стране помогла организаторима да решавају проблеме,

Милош РАЈАЧИЋ

Хоризонталног

ту Талас, планина У Тесалији; женч ско име, босоног; 2) јединица за мерење електричног отпора, позив суду да извесне ствари узме у обзир, град у СССР, велика азиска држава, део копна оштро истуреног у море; 98) наш приморски град, сугласник, врће земљу плугом, друго слово а азбуке, нпродви херој из Чачанског 0-

круга; 4) зачин, производе га пчеле, свеза, наш хумористички лист, место У Бачкој; 5) иницијали | једног _ нашег књижевника, наша покрајина, телесна

стража, лична заменика; 6) свеза писмено, прво слово азбуке, речна ивица, сугласник; 7) узвик, курјак, предлог, врста гласа, на (франц.) најчувенији француски песник Х1Х века, четврто слово азбуке; 8) животиња, наста вак за присвојни придев, наша река река у СССР, град у Румунији; 9) прилог за време, лирска похвална пе» сма, споља, узречица. Вертикално;

1) превозно средство, јесте (лат.);

2) запрежни прибор, водена биљка, предлог; 3) сугласник, код картања најјача боја, војна јединица; 4) 380,

цеста, предлог; 5) варош у Албанији, домаћа животиња, предлог; 6) свеза, главни град највеће словенске земље; 7) књижевни састав; 8) предлог, осно. вица посуђа, пето слово азбуке; 9) предлог, свеза, мера за површину; 10) временски отсек, аждаја; 11) поврат“ на заменица, сугласник, иницијали нашег министра саобраћаја; 12) свеза, узвик, прво слово азбуке; 13) брање плодова; 14) иницијали потпретседника наше владе, совјетски војсковођа = ослободилац Београда; 15) речна ма“ тица, свеза, хемиска ознака за бари“ јум; 16) држава у Индији, титула иза имена нижих турских чиновника, су“ гласник; 17) сугласник, најситнији де лић материје, река у Француској; 18) злато (франц.), ваљак, мера за по. вршину; 19) део намештаја, прилог 88 место.

РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА

Хоризонтално:

Ту унос, уман; 2) Москва, Ардени; 3) КН (Коста Нађ), тон, ми, со, дар, ав; 4) арак, ки, Липар, ти, рало; 5) 06, тура, наг, Лика, ди; 6) се, Икар, али, ујак, иг; 7) Кале, Уб, сте. на, Ур, ткач; 8) од, алт, ос, СМ (Си• ма Милутиновић), ура, се; 9) лабава; промет; 10) Анин, Нера,

Вертикално;

Ту Умка, Кола; 2) нон, роса, дањ 3) ос, табела, би; 4) скок, елан; 5) ВН (Владимир Назор), ти, ТВ (Тодор Вујасиновић); 6) а, куку, а; 7) Мира“ бо; 8) Ил, ар, СС (Станоје Симић); 9) инат; 10) Пале; 11) агин; 12) ср (своје ручно), Лу, ас; 18) опијум; М) 8 Икар, п; 15) РД (Радоје Домановић), ак, Ур; 16) удар, трн; 17) ме, Радика, ме; 18) Ана, дига, Сер; 19) ниво, чета,

48) 15. 16 1718 13

ушан Будимировић. Чек, рачун 62.317. Поштански фах 58

пре•'