20. октобар

пуна идр

ут —_-_-

Одредити време чишћења улица

(акога јутра између пола

седам и седам, у време када радни свет иде на посао а домаћице купују намирнице на пијаци „Зелени венац", баш

У оно време када је улица поужурбаног ред пијаце пуна тевета, чистачи, не обазирући се на пролазнике, чисте улицу и диже се прашина, пошто се претмодно не полива водом. Мислим да овакво чишћење шкоди радном свету који сву то. време жури на посао, аи осталим пролазницима, па сма_ трам да бн одговорни могли да “ едреде време чишћења, И. А.

Грба Бер

Радници на Белим Водама сами инсталирали биоскоп

адници на Белим Водама

_ одлучили су пре извесног времена да инсталирају у свом Дому културе апаратуру за биоскоп и да преуреде салу тако да у њој могу давати биоскопске претставе. И радници су се дали на посао. Мекористивши неколико – специјалних делова, које су већ имали, направили су у прековременом раду читаву гпа.ратуру. Поставили су платно, поређали клупе и — у недељу 13 овог месеца дата, је прва претстава. У том раду нарочито су се истакли: Бранко Пајић и Ђорђе Зубовић, дреери, Ратко Маринковић бравар и Божа Крсмановић, заваривач. На евечаном отварању, на којем су присуствовали деле. гати Месног синдикалног већа, Месног одбора комуналаца

КаВво креће

и других, приказан је совјетски филм „Четири срца“, Од сада ће се редовно, сваке недеље; давати претстава а, улазном ценом од 4, 6и 8 ди-

нара, Сав приход намењен је подизању великог Дома културе на Белим Водама који ће имати неколико сала, читаоница и канцеларија,

Ђ ж х

Службеници ПТТ. не знају где се налази њихов Савез

ао курир, требало је да

однесем једно писмо у Савез поштанеско-телеграфских и телефонских службеника. Речено ми је да се просторије Савеза налазе у згради Поште број 1 у Таковској улици. Тамо сам питао поштанске службезике за просторије Савеза. Рекли су ми да одем на УЏ спрат, јер се просторије тамо налазе. Са У спрата послали су ме на У спрат, наводно: тамо се налазе просторије, Одатле су ме послали код шефа

Џи ЊРИШКИНУЈУ

несрећне случајебе

на трамбајима

едавно се опет десио њесрећан случај на „шестици“. Била, је, к“о и обично У то време, пуна, а на папучици је било окачено пет-шест људи. Један од њих, између етанице „Лиона“ и „Ђерма", ударио је главом у бандеру и пао поред трамваја. Ово није први случај у Бео· граду. А неће бити ни послед_ њи, ако одговорне власти не „онемогуће качење на папучи. цама. А то није тешко пости" Ћи. Довољно би било да у сваком трамвају буде по један службеник или милиционер, бар у времену кад су трамваји пре· вуни. Он би одређивао колико се путника може попети у

трамвај. Путници би на станицама чекали у реду; па би се избегле гурњаве ни не би се „ ени, који последњи дођу, за"хваљујући својој недисципли_ неваности, први попели. Тада би сигурно и овакви несрећни "елучајеви били онемогућени,

Д. С.

___БИЛИЈАРИ_— ОПАСНОСТ · ЗА ОМЛАДИНУ ЖАРКОВА селу Жаркову нма 14

| У кафана, а од њих омла_ дина, најрадије посећује кафану Лазара П. Блајнћа, стога што се у њој налазе два билијара. Предострожност беспосличара

+ + 5 Не, не, _ ће више носити јаја.

Цело дето, од јутра до мрака, омладина је била око билијара, а своје домаће и пољске послове потпуно је занемарила, У4

=— Тај пусти билијар, децу нам исквари — вајкају се Жарковчани. Ми их шаљемо на посао, у њиву, 8 они; право у ка-

фану... Од сваке одигране партије мет динара.., Ко ће да им надаје пара!

— Да ли има судаг Да ли

има власти: Ко би могао овом зљу да стане на пут: Тако говоре Жарковчаци, Омладина је често принуђена, како би могла да плати играње билијара, да поткрада сопствене домове, а дешавало се и да су поједини младићи сачекивали људе из других села и уцењивали их ва новац. Сматрам да би одговорћи требало да се заинтересују за ову штетну забаву жарковачке омладине. А напомињем да је окарково саградило Дом културе, каквог нема скоро у читавом округу, и да је правилније да омладина одлази У Дом, но у кафа Милорад М.

ТРОТИНЕТИ И МИ У СУТЕРЕНУ

СПАСЕНОВИЋ

"ј зко станујем у сутерену, = и то на углу улице (Његошеве 69 ин Баба Вишњине), апсолутну тишину не могу захтевати, услед саобраћаја који је доста жив, али сматрам да не морам ни да трпим несно. сну галаму коју несташна, де-

комшинице, да нећетеслучајно. да отворите радњу на него смо чули да од идуће године кокошке не-

ца, редовно изазивају возајући се на тротинетима.

Десетина, деце, о којој родитељи слабо воде рачуна, увек у доба, када треба да, се одморим или радим, организују трке" тротинетима и тиме стварају несносно трескање.

Покушавао сам да их замолим да, се не возе поред мојих прозора, али без успеха.

Прашина, ларма пролазника, и саобраћаја са тим сам се већ помирио, јер је неизбежно, али ово би приморало нас, који станујемо по сутеренима, да се херметички затворимо у наше скромне станове,

Постоје многи прописи и одредбе народних власти о кућном реду и о саобраћају на улицама, да би се осигурао миран живот Београђана, и када, су сами дечаци несвесни тога

што чине, а њихови родитељи не жеде да. их посаветују, питам се да ли треба, да нас органи поретка заштите, забрањујући им да то чине на оним местима где нарушавају ти. шину, толико потребну онима који уче и раде.

| Д. АЛЕКСИЋ, студент

КЊИЖИЦЕ УМЕСТО ЛИСТА |

| о свима надлештвима и

фабрикама практикује се да се попуњавају бланкети и то'у дупликату, када неко жели да иде на преглед у Уред за есигурање радника. Ови бланкети важе · само за, један преглед. Ако Неко иде више пута у месецу мора да има увек нови бланкет,

Сви ми знамо да се хартија прави од дрвета али нако је од дрвета она је скупа из много разлога, „Зар не би било боље да се издају књижице у виду легитимација, које би се оверавале. сваке не-

деље У самом предузећу, тако '

би била искључена свака малверзација, а издаци би били

више пута мањи, Исто тако се

много губи у времену кад се увек иде у канцеларију по уредеску листу.

Појављује се ташкоћа у слу"чајевима да се осигураник или његов неки члан лечи у кући, лекар неће да га прегледа без

листе, Постоје многе чињени- | це које иду у прилог завође-

њу једнообразног система У

„социјалном осигурању У по- | " гледу издавања лервитимација. ·

_ Владимир. БОЈКОВИЋ _

(целулозе) ·

за снабдевање!7 Он, наравно, није био Савез, па ме је упутио у уредништво „Весника птт". Одавде су ме послали на, други улаз према Марковој цркви. Тамо нико није знао за Савез. Вратио сам се, и нисам предао писмо.

Интересујући се, индиректно, али не више код службеника птт, дознао сам да се просторије Савеза птт службеника налазе у Палмотићевој улици број 2.

Милисав СТОЈАНОВИЋ

ит

Треба спречити извлачење чункова кроз прозорска окна и фасаде београдских кућа. Треба ни даље настојати да се из" глед града улепшава

ТРЕБА ЛИ ГРАНАПОВЕ ПРОДАВНИЦЕ ПРВЕНСТВЕНО. ДА СНАБДЕВАЈУ КАФАНЕ:

Н давно сам на Каленића пијаци, у Гранаповој продавници, хтела да купим пола килограма ситних папричица за туршију. Међутим, жена која је стајала испред мене, добила је свих 12 килограма, колико је било у продавници, Када сам

_запитала ту жену шта ће јој

толике папричице, ми је:

— Ја држим кафану и зими се уз папричице троши више пића...

Питам се да ли Гранапове продавнице треба да излазе У-

одговорила

· сусрет првенствено грађанству

или су намењене велико-продаји за кафане2 Ово су свакодневне појаве

"и мислим да би им требало

стати на пут. Даница ПЕШАК

ЛЕГЛО ЗАРАЗЕ У ТЕТОВСКОЈ УЛИЦИ

Тј родазећи "Тетовском улицом, на Лекином Брду, баш на углу Тиквешке и Тетовске улице осетио сам страховит емрад. Погледам: на самој улици излива се препуна нужничка. јама. У непосредној близини играју се деца, Заинтересовао сам се за тај случај и сазнао сам да је тако већ читавог лета ни да до данас није ништа предузето, ма да су излазиле три комисије из Здравственог отсека. Међутим све се свршило на жењу комисија. |

Нећу да удазим у све оно

шта, је могло да, се деси у току

“ длета због овог легла заразе, |: · али хоћу да преко јавности но- |-

кренем питање овога, пропуста, како би се избегле јесење епидемије, које су врло честе, Напомињем да у овом крају хигијена и иначе није на завидној висини, па је ово питање јако актуелно. | Бора ЈОВАНОВИЋ

КЕ

изла |

Са хиподрома

Примећенд је да су неким коњима давана опојна средства.

пв

1 па а

5 аи НЕ

— Ви мора да сте мађионичар када сте и ову трку добили, — Глупост, мађионичари су неспособни за велике посло-

ве. Ја сам апотекар.

“"

; |

( |“ Ф ЗА АА

богу МУ У

Нехуманост болничких лекара

Даг првог септембра одвео сам своју жену на Универзитетску клинику др Барјактаревића, ради контроле трудноће, јер је била у деветом месецу, После два-три прегледа, којима је присуствовао и др Тасовац, установљено је да дете нема правилан положај и да ће порођају, који треба да наступи за 15 дана, морати присуствовати и лекар.

Тек 8 октобра, око 6 часова пред вече, жени је позлило па сам је, позвавши кола за спасавање, одвео на клинику. Међутим, на клиници нису хтели да је приме, стога пожуримо У породилиште, али бабица, на коју наилазимо, саопштава да нема места и шаље нас у Општу државну болницу. Ја јој кажем да је др Тасовац рекао да је свакако доведем, јер ће порођај бити компликован, али то ништа не помаже.

За то време жена се превија у боловима. На моје наваљивање да дође лекар, појављује се једна лекарка, али не пристаје да прими жену, већ једино да је прегледа, Иако жена има честе болове, она установљује да се пре поноћи неће породити. Ја предлажем да донесем кревет и постељину и да се то постави у ходнику, јер не смем жену даље да водим, али лекар Милева Анастасијевић упорно виче, не слушајући ме: Е

= Идите у болницу, овде нема места!

Једва спустим жену низ степенице до кола и кад стижемо у породилиште Опште државне болнице наилазимо на бабицу Милеву Дејановић у тренутку кад је моја жена већ

· изнемогла од бола.

— Нема места — прво је било што нам је рекла. Идите у Ррадску болницу.

— Шта ћу да радим ако ми и тамо то исто кажу, а видите да жена тек што се није породила» Бабица диже руке у вис:

— Београд је пун бабица и лекара... Водите је кући...

— Ја немам тих могућности, а случај је тежак, одговарам ја, остаје ми само да идем са женом у Саву..

= Кака хоћете — одговара бабица,

Тада сам затражно дежурну лекарку. Бабица је позива, али 10] одмах саветује:

= Кажите да нема места, : Предлажем, поново, да донесем кревет и одмах после три дана да жену водим кући. Али то не помаже. Бојећи се да ми се жена сва_ ког тренутка не породи, молим . дежурну лекарку да нас допра„ли до Градске болнице, [еђу· ТИМ на самом поласку из породилишта среће нас др Јаша _ _Фотић, Објасним му какав је _ случај. Видећи да се жена једва креће, лекар нас врати натраг и, прегледавши је, закљу. КИ да не може издржати До Градске болнице већ да мора ' ту астати, Било је скоро .8 часова, та ла

заје М # МБ

. Каква

У |

Да не би узнемиравао болницу једва дочекам јутро ну 7 сати упитам телефоном како је са женом.

— Дођите у болницу — био је одговор. у

Чим сам дошао саопштила ми је једна сестра да је жена родила сина, али да је дете умрло... Наиђе и др Фотић;

— Да вас нисам вратио, синоћ, жена би ти се породила у колима — рекао ми је он. А за овакве случајеве, ниако нема слободних кревета, ту су кревети дежурне лекарке, бабица и сестара, где се морају примити акутни случајеви.

Испитујући овај случај сазнао сам да се нијг само мени то десило, већ да је то редовна пракса. Баш због тога. -износим овај случај не би ли се о овим лекарима без хуманости повело мало више рачуна, и не би ли се нагнали, кад већ нису хумани, да буду исправни на своме послу.

Јован ВРАЊИЋ

СЛУЖБЕНИЦИ КОЈИ НИСУ ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ

ре неколико дана био сам на железничкој станици да сачекам мајку која се враћала са стварима из Новог Сада. Да не би морала да плаћа носача, од воза до изласка, ја сам извадно перонску карту са намером да изађем на перон и да јој понесем ствари. Међутим, дежурни ЧИНОВНИК, који је стајао на вратима, није никако хтео да нас пусти на перон, говорећи стално да воз није још стигао...

Кад је воз већ улазио у станицу, нас Дваестак са перонским картама, (међу нама су биле и две мајке које су чекале своју децу), захтевали смо да нас дежурни пусти на перон, говорећи му да ми не путујемо, већ хоћемо само на перен и да смо и карте купили.

На сва се ова наша објашњења он само смешкао не дајући нам. да изађемо, Кад су већ сви путници изашли са перона онда је дежурни отворио врата и смешкајући се задовољно саопштио нам да можемо да идемо кући. Наравно да нам после свега тога није друго ништа ни остало него да се окренемо и изађено. #

пад сам стигао кући мајка је већ била дошла, Ми ја пИсА Могао помоћи, морала је

· плати око 1 ара носла 00 динара за

питам се зашто са ја, као и остали онај свег, вадио пе. ронску карту кад се нисмо њозашто је моја

ме користили, и плати 100 ди-

мајка морала да ваја. зацело зато што јог

постоје такви државни служ је. НИЦИ, који се никако не могу одвићи од старих рђавих наз. Вика. За њих не би била ништета кад би их Држава одвикла од државне службе. | ; Момчило. ПЕТРОВИЋ 5

| с _ Етудент. права пи

и Ма. 7