20. октобар

СА ИЗБОРА ЗА УСТАВОТВОРНУ СКУ

Маршал Тито напушта гласачко место са Претседником владе Народне Републике Србије Благојем Нешковићем и министром финансија ФНРЈ Сретеном Жујовићем

У свим београдским рејонима највећи број гласача изишао је у преподневним часовима да изврши своју обавезу према Народној Републици и Фронту '

По свим бирачким местима после гласања, комисије су

„приступиле пребројавању куглица да би

резултате Изборној комисији о великој фронта

поднеле бројчане победи Народног

ар а авва рии

ПШТИНУ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

После гласања ло у Државној болници

народно ко-

Међу људима који су оставили просјачки штап

Многи од њих данас, у Дому просјакг, раде корисне послове

Нису сви питомци Дома, просјака целог века били просјаци. Животна борба, и непоштедан рад у свету бога, интереса, је многе радне људе сатро. Хумано друштво „засузбијање просјачења" им је указало пут са лименом кутијом око врата и пруженом руком по улицама, Београда. Сузбијање просјачења свело се на његово организовање, Београд се прочуо по слици кљастих и бедних који су салетали пролазнике на сваком кораку. Било је меЂђу њима и професионалних прдсјака, који су више волели овакав начин зараде него да прихвате мотику, ]

У новом Београду предузете су одмах мере да, се са улица уклони слика старог друштва: да се збрину они који су дали раду све од себе а да се они којима је просјачење занат лате кориснијег посла. Они који су некада радили до изнемоглости нису ни овде могли дуго да мирују. . Многе од њих су покупили склупчане по бумацима, улица јер су их изда“ ле ноге, али здраве руке су

тражиле посла, Карте и новине.

нису могле да их задовоље,

Жако је десет бивших просјака прионуло на рад Један од таквих је Радоје Ковачевић, бивши бравар: он је са тестером и шперплочом

израдио примитиван али не и

невешт намештај за лутке. Радовао се као дете учињеном делу. Управник је прихватио бравареву замисао и набавио бољи нацрт и материјал. Десет бивших просјака, после договора, одушевљено је прионуло на посао. Своје собице у којима и једу и спавају, јер про“ сјачки дом нема трпезарију, претворили су у радионице. Намештај се израђује лепо, темељно и сериски,. Бивши бравар, болесни електротехничар и служитељ кроје намештај по нацрту. Две старе чистачице улица глачају исечене дашчице. Сви то раде по цео дан, брзо, без зауставља. ња, као да. се боје да ће рад

измаћи, да неће моћи да га доврше па стално траже по. тврду својих моћи Глувонеми обућар не уме ништа да каже али насмејано лице му је речито док показује како вешто саставља сисечене делове сиЋушног намештаја,

— Одох ја у политере, жмирка кроз наочаре, стари Миро. слав Ђорђевић. Када је после толико времена, видео шта, могу његове руке, дрхтао је од узбуђења _ показујући свима како уме лепо да политира.

— А. нећу ја дуго овде да

седим, наставља заборављају-

ћи на немоћне ноге.

Стари Ђорђевић, борац из првог светског рата, један од организатора општег железничког штрајка. 1920, затим радник у фабрици шећера, радио је што је стигао и борио се док га није сломила ста.рост. Он је један од оних питомаца Дома који најживље прате спољне догађаје,

— Ми смо се зато борили да данас ви млађи нашу кућу подижете и истребите државу од гангстера м хохштаплера, Данас је право — ко год може да ради нека ради; ко не може — у домове!

— Видећаш нас десетог кад дођемо камионом на гласање, наставља старац. Не бој се: ако не могу на ноге, другови ће помоћи.

„Ко год може да ради — нека ради!"

Питомци Дома просјака, свакодневно читају новине, не. стрпљиво очекују радио који им је обећан и радују се свакој књизи која им се пошаље,

— Знаш, волео бих нешто од Максима, Горког, додаје (стари Ђорђевић.

У углу лежи гомила свршеног рада — педесет сјајно политираних спаваћих соба и две кујне. Када се буду продале зарада ће се делити онима, који раде, неспособнима за рад и фонду из кога. ће добити отпуснину они који одлазе из Дома. Тешкоћа је једино У продавању израђених предмета,

јер „Нама" даје само 65 динара за откуп сваке собе која стаје 1830 динара. Решење би било у отварању самосталне тезге на пијаци.

Има у Дому још просјака који су способни за лакши рад, можда лепљење кеса од хартије, Управник је покушао да понуди њихов рад предузећима али су га свуда одбили. Треба помоћи тим просјацима тако различитих од професионалних просјака каквих такође има у Дому. Њихова весслост и повраћени оптимизам кога је живот давно збрисао буди мисао: шта значи за човека свест да може да ради.

Иванка БЕШЕВИЋ

у СТРАНА 3

ПРЕД СВЕСЛОВЕНСКИ КОНГРЕС У БЕОГРАДУ

Словенска идеја

Осмог децембра слободни словенски наради изразиће своје жеље и мисли

ловенска породица је да(5) нас једна од најмного-

људнијих у Европи. Захваљујући својим животним способностима, тојест: великој от порности, знатној плодности, расној младости и високим интелектуалним особинама — Словенство је мукотрпно али отпорно издржало многа искушења у прошлости, поднело ужасне нжртве у својој борби противу угњетача са свих страна и данас се нагло уздиже на своме путу ка напретку и култури. Ни једна раса није у својој прошлости забележила толике најезде, таква крвопролића и погроме као што је случај са словенством. Налазећи се на путевима којима су се кретали сви освајачи од најстаријих времена, Словени су читаву своју историју проткали крвавим бојевима за слободу и самосталност.

Од дана кад су се населили у крајеве у којима данас живе, Словени су морали скоро непрекидно да се супротстављају насртајима суседа — окрутних завојевача. Исцрпљујући се у тим неравним борбама, а нажалост и међусобним трвењима, словенски народи су у Средњем веку

један за другим губили усвоје самосталности и постајали“ робље тирана који су са свих

страна угрожавали њихову слободу. Утврђујући ову чињеницу, треба одмах нагласити да су Словени дошли у ропски положај не услед своје неспособности за самосталан државни живот, већ услед стицаја танвих околности под којима би и много већи народи свакако поклекнули. Само је једна словенска земља очувала своју самосталност. Она је одолевала свим насртајима, борећи се и унутра и споља противу поробљавања, да би једнога дана осветлила пут ка слободи свим засужњеним Словенима и осталим народима.

#ж

Мрак који је са ропством покрио име Словена, изгледало је да је заувек отстранио Словене са светске позорнице. И заиста, ако се погледа у историју видеће се да крајем Средњег и почетком Новог века нема скоро ни помена о Словенима.

Међутим, живећи тешко под јармом својих угњетача, Словени су у тишини обнављали своје снате. С колена на колено предавао се завет Слободе. О њој су певане песме у пространим шумама које су Сповени настањивали, о њој приповедало крај огњишта у сиромашним кровињарима поробљеног народа. Они ноји су изнад свега волели Слободу нису могли нестати.

Под сталним претњама са свих страна Словени су у дубинама својих срдаца чували успомену на изгубљену слободу и челичили поколења да се за Слободу боре.

Први знаци словенског буђења, после веновног сна и мировања, показали су се крајем ХУШ века. То је био век препорода, просвећености, напретка у односима међу људима. Напредни потстицај покренуо је најбоље синове словенских народа да се почну више занимати историјом Словена, њиховим језицима, културом, књижевношћу. Тако се родила Славистика — наука о

Сповенству. Првоборце на'том пољу дали су поробљени словенски народи, највише Чеси, Словаци и Пољаци. Поменимо само најважније међу њима: Јосифа Добровског, оснивача Славистике; Вацлава Ханку, великог агитатора словенске идеје; Самуела Богумила Линде-а, језикословца и творца упоредног речника словенских језика; Фрању Палацког, великог историчара словенства; Павла Јосифа Шафарика, научника који је поставио сјајне основе изучавању словенске старине; Јана Колара, песника Славије.

Темељним проучавањем јези. на, историје, нултуре, археологије, етнологије и књижевности сповенских народа, је поставила стварне основе са несумњивим доказима за познавање словенства. Показујући научно осветљену старину — Славистика је потстакла "словенске осећаје, изазвала идеју с словенске солидарности.

Други важан догађај који је код Словена изазвао живље интересовање за идеју словенске солидарности, побудио мисао ослобођења, збио се почетком ХЛХ века. Устанак Срба противу тла-

"читеља Турака изазвао је див-

љење читавог света, али је међу Словенима·имао највећег одјена. · Читав ХЛХ век проткан је гибањем словенства и подизањем словенске идеје. Словени су долазили на светску позорницу млади духом, борбени и смели, снажни својом младошћу, бујни и револуционарни.

Под утицајем тих словенских стремљења и потребе за отпором противу навале мађарских и германских шовиниста, Словени се припремају за одбрану. Чеси, Словаци, Пољаци, Хрвати, Срби, — поданици бивше Аустро-Угарске — били су највећма угронени германизацијом и мађаризацијом. Они се ваљано одупиру. По угледу на германско окупљање, код Словена се рађа идеја законитог прикупљања словенских снага. На потстицај хрватског историчара Еукуљевића Санцинског аустрискни Словени упућују проглас за сазивање словенског конгреса у Прагу. У прогласу се истиче потреба да Словени дођу до својих права

исто онако како та права има-

ју Немци и Мађари. Проглас се изражава противу угњетавања народа.

Позив који је објављен у мају 1848 године наишао је на одушевљени одзив код свих Сповена. Око 250 делегата из свих словенсних крајева (под влашћу Аустрије) и гостију из иностранства, окупили су се на дан 2 јуна 1848 у Прагу. Тога дана је Палацки, изабрани претседних Конгреса, отворио заседање говором у коме је поред осталог истакао:

„Оно у што се наши очеви не би никад усудили да понадају, данас ми остварујемо. Из удаљених крајева дошла су у великом броју у славни Прат наша словенска браћа, да би ту плосведочила припадност својој великој породици, да би ту прунили руке једни другима у знан вечног савеза братства и љубави... „Осећај слободе, братске љубави и слоге окупио нас је на овом месту. Слобода. није неки нови и непознати гост међу нама. Није то егзотична биљка; то је

После избора у Француској

Комунистичка партија највећа странка Француске,

КЕ

Маријана — Хвала, другови! Да није вас ови би ме стрпали у тај кавез!

Славистика _

стабло које је израсло на нашој а ђ

груди, то је старо наслеђе наших предака. Стари Словени, међусобно једнани пред законом, нису никада имали претензија да владају над другим народима... -

„Велики народ као што је наш не би изгубио своју првобитну слободу да се није поделио, исцепкао, да наши дедови нису постали страни једни другима, да свани. од њих није ишао за другом политиком. Монда су те невоље биле потребне да бисмо, поучени вековним и свирепим искуством, најзад постали свесни наших правих потреба“.

Док је Палацки ипак увијено исказивао мисли, Шафарик је ватрено и занесењачки иступио;

„Бакво мишљење имају о нама (Словенима) други народи, наши немачки, мађарски и италијански суседи% Упознајмо га; манар копино да је тешко објавити га. Они изјављују да ми нисмо дорасли за пуну слободу, да нисмо способни за виши политички живот — једино зато што смо Словени. Словен је, према њима, по природи упућен да слуши избраним народима боље обдареним и племенитијим.

„Ко су ти који дају такав суд о нама (узвикује Шафарик) То су они који су нас притискали, који нас још притискују гвозденом руком, који су остригли ву“ ну са наших оваца, који су се угојили од сржи наших костију, који су живели од зноја наших тежака, за које су наши синови крв пролевапи, који нам, под изговором да нас цивилизују и да нас штите, одузимају наш словенски карактер. Ми их називамо нашим угњетачима, убицама наших душа...“

Језгровитим речима је велики Шафарик дао суштину и срж заветне мисли свих Словена...

Први словенски конгрес, онда још поробљених Словена, био је први израз словенске идеје, словенске солидарности, словенске чешње за слободом.

После овог првог конгреса одрнана су још два састанка као израз словенских тежњи. Један је био састанак“ у Моснви 1867 године, поводом антрололошне изложбе и етнографског конгреса. Други је био опет у Прагу 1908 године. Овај други значајан је по томе што је на њему постигнуто измирење Руса и Пољака.

После толико векова борбе, Сповени се данас издину пред светом као слободни народи. Са још свежим ранама, још под утисцима страшне море, преко згаришта, преко гробова, преко ирви. Словени пружају“ руке једни другима. Они су поносити зато што су савладапи не само своје непријатеље, већ тиране читавог _ човечанства... Пред Словенима стоји будућност. Будућност слободног развијања.

Први велики израз словенске свести, израз потпуно слободних Словена, показаће се 8 децембра 1946 у Београду. Избор Београда за одржавање Првог конгреса слободних словенских народа, велика је част. То је одавање _ признања _ слободар“ ском граду, мученичком граду, ноји је много пута у својој историји давао пример отпора, пример борбе, пример самопретора. Најсвежији и најскорији пример тога борбеног става Београда јесте 27 март 1941 и

отпор током читаве окупације.

На дан 27 марта 1941 Београд је упалио зубљу слободе, пламен отпора према домаћим и страним угњетачима.

Зато су претставници словенске мисли из братских нам земаља одабрали Београд дасеу

њему _одрми Први словенски конгрес слободних словенских народа.

Сповенска идеја, идеја солидарности и узајамности, идеја братства и човечанства, нивела је одавно у срцима словенских маса. Данас ова идеја није уско уоквирена. Она постаје свенародна. То долази отуд што су данас сви сповенски народи, први пут од далеких дана, кад су се почели расељавати из прапостојбине, слободни народи, То долази и отуд што су у овом рату сви Словени, после ужасних патњи, сатледали тачно ко им је једини пријатељ и на кога се могу ослонити у страшним часовима. То долази најзад отуд што је у прошлом рату Совјетски Савез, у коме живи највећи део Словена, несебичним залагањем извојевао и ослобођење свих словенских народа.

Милан К. ИВАНОВИЋ

пи