20. октобар
За већи успех аналфабетских · течајева
Рејонске
екипе мора да појачају своју антивност К рајем лета у Београду су пописани сви неписмени да би се имао тачан преглед о њима и да би могли што б6оље бити „обухваћени на курсевима, који су отпочињали са радом почетком јесени. По свим рејонима створене су рејонске комисије, које су успешно извршиле У то време своје задатке. Рејонске екипе, као агитациона тела, повезивали су се са свим неписменима по улицама и насељима, тако да је кроз рејоне Београда створена чврста мрежа свих аналфабета. На курсевима је било обухваћено 1.390 неписмених и евиденција је показивала да се курсеви и добро посећују и редовно одржавају. Али касније, што је рад на курсевима даље одмицао, слушаоци боље упознавали међу собом, посете на курсевима су биле слабије, а евиденција је ипак остајала иста, Несумњиво, да "овај застој У раду аналфабетских курсева произилази умнотоме и отуда, што су акције фронтоваца У последње време биле многобројне, што је предизборна кампања отстранила многе људе од овог важног задатка, редовног одржавања курсева и што масовније посете Можда и због безброј других послова на различитим секторима, рејонске комисије, и поред својих редовних састанака, нису могле да успешно потстакну рејонске екипе да њихов рад није завршен са етварањем курсева, већ да он треба да добије свој пунији смисао и У време одржавања курсева. Екипе треба да аги: тују Код слушалаца, да им у“ казују на значај редовног уче» _Ња, да им објашњавају шта значи просвета за нашу земљу. Међутим, рејонске екипе услед неактивности и недовољне будности, дозволиле су да у Другом рејону на једноме курсу од 22 слушаоца долази само 9 на час. Ни мало није бољи случај ни у школи број 8, где је уписано 16, а долази на курс 7. Исто тако и у школи број 13, од 14 уписаних до лази на курс само |], и на просветном течају од 15 уписаних посећује часове само 9, у школи број 20 од 26 уписаних долази на часове само 9. У овоме нема ни мало отступања ни на аналфабетским течајевима, које организују подружнице, тако да у Бродари од 16 уписаних аналфабета час посећују само 7. Тако отприлике изгледа на многим аналфабетским течајевима на којима треба по“ правити садашње стање и повећати број слушалаца.
Пред рејонским екипама стоји велики и врло тежак задатак, да поврате уписане те чајце на часове, али да у свом агитовању пронађу нове форме, како би могли имати пра" вог успеха. Многе рејонске екипе можда немају довољан број чланова, а Могуће је да је потребно многе чланове 34менити и новим снагама, које ће унети у рад рејонсках екипа и новине. Пред рејон ским екипама, које се морају налазити стално на терену 38 време агитовања, стоји задатак да.према уписаним курси“ стима и према њиховој запо: слености предложе и поједи начна учења за оне којима то више одговара, То значи ла Рејонске екипе морају са више одговорности и брижљивости да се прихвате рада и да што пре поврате све отсутне анал“ фабете на часове, који се одржавају по свим рејонима.
Не. сме се дозволити да се
продужи овако стање на КУРсевима, а још мање да рејон“ ске комисије шаљу извештаје Који не одговарају истини.
Фронтовске организације морају ангажовати своје активисте да пруже помоћ рејонским екипама које морају за најкраће време агитовања да окупе све аналфабете и да, уско по везане са рејонским комисијама, оживе аналфабетске КУР" севе у свим рејонима.
ВП.
Дарта „Ибо-Лола Рибар“ Троба До. ОНО
интелектувлиу и Родвичку омладину
з умјетничке групе од о-
самдесет омладинаца и омладинки, углавном студената Музичке академије, која је организована по ослобођењу Београда, а пред Први конгрес Народне омладине Србије, развило се данашње културно друштво „Иво-Лола Рибар". Послије Београда група је са програмом пјевачког и рецитативног хора, оркестра, драмске секције и групе за народне игре наступила у Новом Саду и Скопљу. Своје име и нове задатке добила је у марту 1945 године, на дан културе у току Свјетске омладинске недеље.
_ Проносећи дух братства и Јединства својим умјетничким програмима, тај колектив је међу нашом омладином подизао борбено одушевљење У данима када се још водио рат и подизао радни елан у обнови ослобођених крајева. Тако је, поред приредби јединицама наше војске на сремском фронту у вријеме припреме за прољетну офанзиву, умјетничка група „Иво-Лола Рибар“ дала приредбе радним бригадама на сјечи дрва на Црном Врху, бригадама у Војводини, рударима Бора, Идрије иу другим местима наше Републике, Одмах послије завршетка рата пред групом су стајали нови, шири задаци. Она није
могла тако више да егзистира, а да се не зачахури и изолује из културно-просвјетних напора омладине, а камоли да буде једна од знатних снага У Културно-просвјетном и у“ мјетничком животу и васпитању наше омладине. На првој скупштини, фебруара ове године, ти задаци су прецизирани, Умјетничка група је постала културно друштво. То значи да је добила задатак да окупља омладину не само за врсте умјетности за које су већ У друштву формиране секције, већ и омладину која се интересира и улаже своје напоре на разним пољима културе. У том смислу формиране су нове секције. Тако је пружена, могућ“ ност да друштво окупља не само студенте Музичке академије, већ нарочито младе људе из редова остале интелектуалне и радничке омладине, чланове организације Народне омладине који желе да раде ма У ком облику на пољу културе и умјетности, и да унутар друштва развије живу културно-забавну и нарочито идејнополитичку дјелатност.
Кад данас резимирамо резултате рада, што је пре неколико дана учинила прва конференција, видимо да управо у томе и јесте један од основних недостатака друштва. И даље, поред мале принове, број чланова је остао углавном исти, круг сарадње с обзиром на сарадњу омладине ох стао ограничен.
Идејно-политички и културно-забавни живот унутар дру“ штва Као цјелине, био је недовољан с једне стране, а с друге стране најчешће неправилан. То се нарочито односи на културно-забавни дио. У-
мјешним карикирањем богатог македонског – фолклора, као што су народне игре „тешко. то и друге сличне тачке које су често испуњавале безидејне програме, стварале су буре смјеха У дому, али је то, ма да несвјесно, рђаво утицало на здраву и правилну забаву и нарочито на идејно-политичко васпитање чланова друштва. Због тога, да би друштво успјешно извршавало своје за•датке, поставља се у првом реду да чим прије у разне секције друштва ступе не нови појединци, већ десетине и десетине чланова Народне омладине са Универзитета, средњих и стручних школа, из фабрика, предузећа и радионица; да оживи, не само рад секција под стручним руководством умјетника педагога, већ и да заструји бујан и здрав забавни и нарочито идејно-политички живот унутар друштва. Културно-проесвјетни одбор, који је формиран на конференцији, УЗ одговорност управе треба одмах да приђе рјешавању тога питања не само организујући чешће _ интерне
приредбе, већ у првом реду, уз помоћ културних радника. умјетника и руководилаца наше државе и омладинских организација, да обезбједи прзвилност и идејно-политичку висину приредби и предавања, дискусије по разним питањима и др. Све ово због тога што друштво треба да допринесе васпитању својих чланова У свјесне градитеље нове земље и због тога што из редова интелектуалне и радничке омлгдине треба да помогне уздизање нових умјетничких и културних радника.
Трогодишњица смрти На родног хероја, незаборавног руководиоца омладине Иве
Лоле Рибара, треба да потејети и потстакне на извршење ових задатака и друштво и младе људе из Београда који се интересују културно-умјетничким питањима, да је то друштво њихово друштво, и да морају достојно чувати име које друштво носи с успјехом извршавајући задатке који се постављају. Нусрет СЕФЕРОВИЋ
ИЗЛОЖБА „ПОЉСКА У БОРБИ И ОБНОВИ"
Културно-просветним секцијама > рејонима за успешан рад
потребне су
музичка секција Четвртог рејона показала је већ добре резултате окупљањем млађих снага око себе, Увођењем аудиције последњих недеља, секција је успела да одабере талентовану децу, да би
Филмови Који штетно делују
илм је у ваше време добио ве фФ лики задатак; да васпитава 40. преказује на платну и ла верно тумачи велике историске догаБаје, да показује нову епоху и да служи као помоћно средство научним предавањима и поуларизацији науке. Укратко: филм има високи васпитноидејни значај, У нашој држави фил“ му се поклања велика пажња. Развитак нашег домаћег филма већ добија своје прве облике. Већ сада сваки филм који се код нас приказује, мора имати свој смисао м задатак, мора васпитавати нашега човека. Нарочито се то односи на филмове који су се затекли још од пре рата, и то америчке продукције. Филмови те врсте иако негативно делују у васпитном погледу на гледаоце, ипак се приказују у налим биоскопима, Филм такве врсте је >Изгубљени граде који се приказује код Балкана.
Фабула »Изгубљеног града« обилује чудним садржајем и још чуднијим 'завршетком. У читавом свету дешава се безброј несрећа, поплава, бура, И Катастрофа. И никако се не може сазнати откуда све то. Али, неким чудним магичним апаратом млади електрачар проналази да се узрок свих тих несрећа налази у срцу Африке, у неиспитаном крају. Експедиција полази у Африку и после много трагања проналази магнетно брдо, где се налази неки изгубљени град из кога извире фантастична, рушилачка снага у облику електрицитета која руши све на једној земљиној полулопти. Члано» ви експедиције долазе у »Изгубљени град« у коме влада страшни човек, који господари над великим пронала. зачем тих чудесних магнетних сила и уз његову помоћ руши по земљиној кугли. Али не само то, већ лови по моћу свога робља прнце урођенике, помоћу нарочитих направа одузима им памћење и под електричним зрацима претвара их у дивове, Али »>племенити« људи из експедиције боре се противу њега уништавају му убојна средства Којима је дотле рушио и беже из »>Изгубљеног града« заједно са заробљеним проналазачем свих тих чуда.
Шта се све види у овоме филмур
Да научни проналасци служе за уни-« штење света, 84 влочиначка господа“
века, да
на гледаоце
рења над људима, а никако у племе. ните сврхе и за стварање новога света. Да научник који обилује високим квалитетима ин знањем може бити У ропству човека незналице џи злочинца Да се црнци урођеници _ могу лако убијати, а још лакше њима господарити. МИ на крају, да злочинац свих тих злодела остаје некажњен. Филм са оваквим садржајем и перспективом, са оваквим чудима, болесном фантазијом и назадним схватањима, шта такав филм може да каже нашем човеку и колико му може објаснити морал и схватање Америке.
Овај филм гледају претежно дечаца који аплаудирају на све немогуђности у овоме филму, чуде се, одобравају и верују да човек може господарити над другима до миле воље, да се са црн. цима може играти свако и уништавати их до миле воље јер су нижа раса, да се злочинци не морају кажњавати јер је довољно да им се одузме 0 ружје. Овај филм говори све оно што је у супротности са новим и здравим схватањима напредног човека а ми дозвољавамо да се такав филм приказује по нашим биоскопима и да се кроз њега с кријумчаре — назадна схватања,
Напредне снаге човечанства кров велику ни мучну борбу противу фашизма, дошле су до нових тековина и до нових гледишта о човеку, о народима, о моралу и етици. Данас је свакоме јасно да човек злочинац не може господарити несметано над љу“ дима, јер су народи јачи од сваке снаге да сви народи на свету, па н колонијални народи имају право на своју националну и економску независност — а доказали су да се за ту независност знају ни да боре, да сваки злочин у историји друштва мора бити кажњен, а да наука мора корнстити човеку. Међутим, давање филма »Изгубљен граде значи кријумчарити империјатистичка схватања код нас ин преносити у свест наших младих људи, филм »Изгубљени град« који се при. казује у биоскопу >Балкан«ч ин кога гледа свакодневно до 200 дечака и преко 500 грађана, штетан је. Потребно је једнам за свагда извршити ревизију филмова овакве врсте и одбацити их, јер не доносе ничега корисног већ назадна и страна схва. тања нама и читавој нашој друштвеној заједници,
В. ПАСКАЉЕВИЋ
Шта треба да имају у своме програму културне екипе за село
адгод су се припремале екипе за село више се мислило колико ће бити чланова у екипи или како ће се отпремити, него што се мисли: ло о квалитету програма који оне треба да изводе, Али, већ данас културне екипе не смеју и не могу више одлазити на село ради тога што су дале обавезу, што се такмиче, већ је нужно да њихов извођачки програм буде што боље припремљен и високо квалитативан. У последње време примећује се да многе екипе које одлазе на село, немају У свом саставу
СА ОМЛАДИНСКЕ ПРУГЕ
0
Б. МИХАЈЛОВИЋ: У
хорове, или ако их и имају, да ови немају репертоар који је погодан за село. Разумљиво је да екипе не могу имати вели: ке хорове, али је могуће организовати хорове са два гласа, који ће бити погодни да уносе у село квалитативне песме, песме популарне које су дубоко повезане са историјом наших народа. Скоро свака дилетантска екипа има већ припремљене ноте: „Погледајте, браћо“, „Друг Тито“, „Пјесма о пести“, „Работничка“, „Падај сило и неправдо“, „Пјесма раду“, „Ма. тија Губец“, „Ком-партија“ и друго, Међутим, врло мали број екипа обрађује ове песме.
Наш народ воли песму, село нарочито, јер су песме дубоко ушле у живот народа који их је сам саставио и који их пева, преко њих изражава своје жеље, љубав, свој став и убеђење, Велики број песама, које хорови треба да певају, на: род је сам испевао по разним крајевима наше земље и баш пред хоровима културних екипа стоји задатак да популаризују песме народа и да их пруже селу у правој лепоти и значењу, како би их село правил' но и разумело и прихватило.
Један од важних сектора рада свих културних екипа за се: ло је припремање позоришних комада, који се морају изво: дити са још више продубљивања и знања, него до сада. Дилетантске екипе ће још ви: ше успети уколико · направе правилан избор позоришних дела, који ће одговарати селу.
· Дела као што су „Слуга Јер:
неј“, „Власт“, „Аналфабета“, „Глава шећера“, која већ неке екипе играју, могу да постану
· изврстан репертоар за све о'
стале групе, Уз припремање ко. мада треба неговати пажљиво и рецитацију, која може да по. стане једна од важних тачака у програму културних екипа Исто тако и читање прозних дела из листова, часописа, нарочито са тематиком из села, допринеће да се на селу још више створи интересовање 84
"књигу, а људи навикну на чи-
тање,
просторије
их могла подизати и оспосебити за музичке школе. У пла ну је стварање оркестра који би концертирао на рејонским приредбама.
По досадашњем раду и по перспективама које музичка секција има пред собом, може се назрети да она успешно окупља људе Четвртог рејона заинтересоване музиком, Али није довољно само окупити љу“ де ако се музичкој секцији не ставе на расположење и потребне просторије за даљи рад. Музичка секција, засада, ради у претсобљу библиотеке Четвртог рејона, где се рад не може несметано обављати. Читава делатност по свим културно - просветним секцијама Четвртог рејона развија се несистематски, јер недостају про сторије. Многе секције, Као што је фолклор, хор, драмска секција у недостатку просто“ рија раде у једној јединој сали, где се врло често сукобљавају у току самог рада. Поред тога, рад много ометају заказане или непредвиђене конференције у самој сали. Онда сек ције престају са радом, чланови губе стрпљење и врло че сто је то узрок да фолклор или хор губи своје чланство.
Културним одборима рејона постављају се задаци од којих зависи културни живот у На: сељима и рејонима Београда, па је зато потребно и омоту“ ћити рад културним секцијама. Није довољно да секције окупе око себе људе. Културно-просветни одбори по рејонима 0давно су изишли из фазе пр вобитне изградње и окупљања људи око себе, тако да је са“ да нужно да њихови резулта“ ти рада покажу квалитете, ко“ је је могуће постићи само онда ако постоје услови за рад. Зато је неопходно да народни одбори по рејонима брижљи“ вије размотре то питање и, повезани са станбеним одеље“ њем ИНоОа, пронађу просто“ рије у којима би се омогућио рад културних секција по рејонима. У Четвртом рејону У улици Огњена Прице 47, посто ји зграда у којој би се могле сместити све културне секције, чиме би се умногоме омо“ гућио успешнији рад и разви-
-так културног живота у рејо-
ву. Међутим, одбор Четвртог рејона није се довољно побри нуо, нити је објаснио ситуацију _ Станбеном _ одељењу ИНО-а о потреби уступања ове зграде културном одбору Четвртог рејона, тако да је та зграда већ ангажована у дру“ ге сврхе. .
Позоришна трупа Петог рејона у Рипњу
Позоришна трупа Културно просветног одбора Петог рејо“ на посетила је у нодељу Рипањ, где је ва велики број се“ љака и рипањску релну бригаду дала успелу приредбу.
Чланови позоришне трупе дали су један чин из Глишићеве »Подвале«, једночинку »да народ«, неболико репита“ ција, соло хорских тачака партизанских народних и других музичких тачака,