20. октобар
СТРАНА 8 •»
«
БРОЈ 104 ГОДИНА ||
ПОВОДОМ ПОСЛЕДЊЕГ
БОКС-МЕЧА
_ Изграђивиње објентивне и стручне спортске публике
Један је од задатака фискултурних друштава и спортских орга низација
Пре рата боксерски спорт код нас развијао се под веома непоВОЉНИМ околностима, постављен на менаџерско-трговачку базу, развијајући код омладине материјалистичко схватање спорта.
Бокс је на — тај сасвим изишао из онвира спорта и постао вашарска атракција.
Нови фиснултурни покрет поставио је наш спорт на нове основе. Његов успех не састоји се. само у постигнутим техничким резултатима, већ је напредак последица нове садржине,
Свежина и снага новог фискултурног покрета продире постепено и сигурно и тамо где стари функционери или њихови једномишљеници покушавају да својим штетним радом спрече његов пун развој.
Њихова делатност још увек је антивна и'с времена на време испољава се на разне начине, али су те појаве све ређе, јер се уклањају енергично и преданим радом. Једна таква појава, у духу предратног схватања спорта, дошла је до изранаја на такнмичењу за првенство Београда у бонсу. Ово такмичење одржано је, наиме, у психози предратних бокс-мечева. Танву атмосферу створио је један мали део публике, група навијача којима још нису јасни принципи новог фискултурног пскрета и који не виде разлику између данашњег аматерског бокса и предратног менаџерско-трговачког. Они су овога пута иступили организовано, распоређени по разним деловима сале, звиждали, викали, претили песницама, настојали да изазову неред. Њима ниједна одлука судија није била правилна. Они су били ту да звижде, галаме — да изазову неред, да покушају да створе нездраву атмосферу професионалних бонсерских мечева.
Против таквих елемената међу посетиоцима спортских такмичењса нарочито на бокс мечевимса» "који не долазе ради спорта већ да би задовољили своје егоистичне пиљеве, треба се борити енергично, ма да је њихов број врло мали.
Боксерски спорт је један од најлешпих спортова, у коме допазе до изражаја све добре особине: борбеност, техника, издржљивост, хармонија покрета, брзина. _Руководства · боксерског спорта настоје напорним радом да побољшају техничко знање наших боксера и стварањем нових талентованих кадрова бокс се поставља на чврсту основу, с широким могућностима за развој у блиској будућности.
Али исто тако треба посветити луну пажњу и љубитељима боксерског спорта, боксерској лублици. Добром организацијом, извођењем програма према раније објављеним мечевима, обезбеђењем места пуштајући у продају само онолико улазница колико има места у сали, водећи рачуна о свему што је у вези са организацијом, фискултурна друштва и спортске организације сутицаће знатно ова: квим радом на повећању броја гледалаца. Сем тога, приређивањем повремених пропагандних састанака, на којима би се ту мачила правила бонсерске бор“ бе, недозовљени ударци, начин бодовања на (бокс мечевима, приређивањем ексбицијсљ постигло би се много у стручном васпитању љубитеља боксерског
спорта. У нашим спортским листовима и кроз рубрике дневних листова требало би што чешће
=
начин
писати о стручним проблемима боксерског спорта, упознавати публику са техником борбе и свим оним елементима који утичу на доношење одлуке о исходу једног бокс меча.
Таквим радом, стварајући нови млади кадар боксерског подмлатка, створићемо и стручну и објективну боксерску публику.
Х
Провусти 1 недостаци | оргавизанији роса
у Београду
народа« углаворагинзацији и
Јсењи крос >Побда ном је успео. По спремности такмичара премашен је успех постигнут на пролећњем кросу. Такмичари који су трчали пролећњи крос дошли су на јесењи крос после читаве једне сезоне која је обиловала успесима. Крос је завршио овогодишњу летњу спортску сезону и уједно започео зимску сезону. Јесењи крос је још једном обогатио искуство организатора, који ће убудуће рганизовати велика такмичења,
За разлику од пролећњег кроса, јесење такмичење било је децентрализовано, То значи да је организација била поверена фискултурним друштвима и рејонским саветима посебно, У највећем броју случајева крос је био добро организован и успешан, Али ипак се догодило да извесна друштва нису поклонила довољну пажњу овом веома важном такмичењу.
Тако није обраћена „довољна пажња на могућности спремања такмичења. Мислило се у извесним случајевима да је најважније пријавити велики број такмичара макар они не били у могућности да се припреме за крос. На тај начин се догодило да се појавила велика разлика између броја пријављених _ такмичара и броја учесника. Тако је ФД „>Ботип«, који обухвата око сто подружница, извео на крос свега 45 такмичара. ФД »Слобода« у чествовало је само са око 60 такмичара, а ФД »>Напредак« једва са десеторицом својих чланова! Ова друштва
нису на време. довољно проагитовала међу својим члановима да. изађу на крос,
На неким местима јесењем кросу дат је карактер манифестације, а не карактер правог такмичења који крос уствари треба да има. На тај начин догодило се да су на крос нека друштва изве„ ла већи број неспремљених такмичара. Само мали број друштава и актива 0држао је са својим члановима потреб не тренинге.
Иако је од надлежних фискултурних форума изрично наглашено да се на крос не пуштају такмичари који немају бар шест тренинга, ипак се та гре шка поткрадала врло често. На Калемегдану се догодило да такви такмичари трче у зимским капутима, па шта више и са ташнама и са торбама у рукама. То ниуком случају није био успех већ је само кварио узорну сли. ку организације коју је спровела на Калемегдану >Црвена звезда« са око 3000 учесника,
Дешавало се, жао на такмичењу Петог рејона, да стазе нису добро измерене и да штопери нису показивали реалне резултате.
Фискултурно друштво »Металац« поклонило је велику пажњу спремању својих чланова за крос, али је под“ бацило. на сам дан такмичења, Тако су бројеви такмичара дељени и на самом старту, па су судије на циљу били у немогућности да одреде имена првопласираних такмичара због неподуда. рања бројева из списка,
Мако крос означава ткмичење на слободном простору, у природи, ипак је Четврти рејон одржао такмичење по калдрмисаним улицама. Ово је нега. тивно утицало на учеснике.
Сви ови пропусти и недостаци у организацији морају бити уочени и о томе треба повести рачуна, како се на будућим такмичењима не би поноВИЛИ, Спортска борба захтева врхунац физичког напора, без обзира да ли се так-
мичи у футбалу, боксу или неком другом спорту, Слика лево: са утакмице
Београд — Будимпешта: с крајњим на порима бек Рудеш ометен од Михаиловића. Десно је Томашевић. Слика
одбио је лопту,
десно: _ Цереј води у
јесењем кросу средњопругаша.
ПЕН НИ Уредништво и администрација Влајковићева 8, телефони: 23-003 и 2
2
БЕОГРАД ПЕТАК,
Београд је испратио! _ прве регруте |
етири сата после подне.
На тргу пред Железничком станицом окићена трибина, а около заставе, цвеће, зеленило и безбројне пароле и транспаренти, Још има два сата до поласка воза, а на тргу једва да има места. То грађани Београда, радници, ударници из наших фабрика и предузећа, омладина и мајке оних. што полазе, испраћају прве регруте наше Армије,
Помешали се они што иду и они што их испраћају. Опраштају се са песмом И сузама што долазе у часовима радости, Млада девојка, са рукама пуним цвећа кити регрута: »Друже, срећно ти ступање у редове наше Армијеј« — и оде да окити другога.
Стоји у гомили младића што полазе, старија жена у црнини и брише сузе. Она нема свога рођеног да испрати. Син јединац погинуо је у борбама 1943 године. Али и ови су и њени ин наши, И они полазе као њен син кад је ишао, радосни и свесни где иду и коме да служе. На једној страни чује се ги: тара. То су Земунци. »Е, једва сам чекао овај дан, а тешко ми је било. Сви су ми другови били војници, а ја једини нисам. Сад сам се добровољно јави, али не само због другова-.« прича Бранко Дружетић својим Земунцима.
Мала Гордана на рукама своје баке, маше оцу: Данас он полази у редове оних међу ко. јима је част бити, Вратиће се Горданин тата са знањем да рукује оружјем, али не зато да
50.000 Београђана испратило је прве регруте
. да Гордани и свима обезбеди
срећан живот пун стваралачког рада.
Никада Београд пре рата није овако испраћао регруте. Али никада и није имао своју Арми: ју и такво поверење у њене ре дове и руководство. Данас Београд шаље своје најбоље омладинце, Београд у коме су се деценијама _ стварале најбоље генерације наше омладине: први устаници народне борбе и први ударници у данима обнове. И данас када их шаље зна да ће и у редовима Армије служити на понос свима народима: Зна да ће поред својих војничких дужности чувати и развијати у редовима бораца братство наших народа, јер је оно залога снаге наше Армије. Чуваће они славу и част коју је Армија стекла у рату и која се проне-
прети некоме или да убија, већ ла широм целога света. •
спраћају првих регрута присуствовали су претставници Народног фронта Београда, претставници Извршног – Одбора, Југослозенске Армије. Митинг је отворио Сретен Стојановић потпретседник Народног фрон та Београда, а у име Извршног одбора говориз је Нинко Пе: тровић претседник ИНО-а. У име Југословенске Армије регруте је поздравио мајор Светислав Савковић. Ђорђе Кова чевић, студент, говорио је у име демобилисаних бораца, а регрут Илија Банковић дао је обећање у име нових регрута да ће испунити задатке који им се буду поставили,
Поред 50.000 Београђана,
Код Светог Петра...
Раднику Милету Мандићу који се убо на раду, није дата на време инјекција против тетануса, него напротив уверење да је способан за рад од Земаљског завода за осигурање радника, док је он после 6 дана подлегао од инфекције. — Да ли имаш болесн,чку листур — Не, али имам лекарско у верење да сам способан за рад...
Хоризонтално:
1) варошица код Београда, грчко слово; 2) смрзнуте водене паре, не. склад тонова; 3) преврће земљу плу: гом, река у северној Италији, гас, у“ питна заменица (у дијалекту); 4) река у Босни, река на Косову, француска колонија у Централној Африци, при. падник словенских народа; 5) згодан час (лат.), свеза, творац совјетске државе, најближи сродник, лична заменица; 6) свеза, једна птица, средство за прање, кућа, супротно од мира; 7) падање, наше острво, друштво пче ла, поен; 8) река у Француској, кретање птица, предлог (франц.), совјетски информативни биро; 9) мутав, физиономија; 10) иницијали потпретседника наше владе, од (старословенски),
Вертикално:
1) гњев (лат.), блато; 2) лична заменица, грчко слово; 3) сат (провинцијализам); 4) предлог; 5) острво на
хемиски елеменат,
Јадранском Мору, одречна речица; 6) два различита сло.
ва, речни нанос, медикамент; 7) два комада, један од оснивача Рима; 8) река у Сибиру, час; 9) река на Косову; 10) песма која опева неки јуначки догађај; 11) лична заменица (у падежу); 12) ранг; 13) временска јединица, старосегипћански бог сунца; 14) варошица у Срему, река у СССР; 15) алкохолно пиће, врста, вода (франц.); 16) јединица за мерење електричног отпора, главни град једне европске земље, није гладан; 17) чамац, домаћа живо-
' тиња; 18) првак, сужањ; 19) беда; 20)
0-443. Штампарско предузеће Народног ф
коњ. »
РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА Хоризонтално:
1) ур Иго, ад; 2) Маша, пир, рог Нева; 3) на, Тара _ Ла, Рус, Одра, кр; 4) ати, ма ли, а, ас, ом, Ива; 5) Ид, пи, сто РД (Радоје Домановић),
# 29 НОВЕМБАР 1946 ГОДИНЕ
ПИ
Женски шаховски покрет
КОД
На својој последњој седници у Бео. граду Шаховски савет Фискултурног савеза Југославије позабавио се н Пи. тањем женског шаховског покрета У нашој земљи. Нажалост услед других хитних ствари дефинитивно решење организације женског шаховског покрета није пало, и одложено је за касније, Ипак су сви изгледи да ће се у скором времену повести акција за популарисање и омасовљавање шаха међу нашим женским светом, те ће се коначно прекинути са инерцијом у погледу организовања турнира за жене.
Досад су сенаше жене врло мало бавиле шахом, нити су за шаховски покрет показивале веће интересовање. Пре рата су приређена код нас свега два дамска шампионата,
После ослобођења у новој Југославији пружене су велике могућности и за наш женски шаховски покрет. У Бео. граду имамо читав низ шахисткиња зачлањених у »Црвеној звезди« »Космају« и другим фискултурним друштвима, Сличан случај је у Загребу, Љубљани и другим градовима, Очевидно је да готово у свим већим местима располажемо низом добрих шахисткиња, али недостаје повезаност и ор. ганизација,
Да шах и међу женама може да узме велике размере н да се квалитативно уздиже, доказ је огроман број шахисткиња у Совјетском Савезу. У ра-
нас
дио-мечу СССР — В. Британија у ју“ ну ове године совјетске шахисткиње Бјелова и Руденко однеле су побе» ду над својим британским партнерка. ма. У такмичењу за женски шаховски шампионат СССР-а учествује сваке године огроман број шахисткиња, Држе
· се прво полуфинални турнири, а нај»
боље улазе у финале. Колико је висок квалитет совјетских шахисткиња показује случај литванске. првакиње Милде Лауберт, која је некад на међународним утакмицама шахисткиња имала велику улогу и била међу првима, док у совјетском женском шам,. пнонату не може да уђе ни у финале,
Проблемска идеја у партији ·
Често пута се тврди да практичан и. грач нема користи од проучавања мат-проблема, јер да су позиције таквих задатака далеко од стварности. Помиње се да је практична партија проза, а проблеми поезија шаха.
Ж
шут ЈЕ
%
КУ
ЕМ | УМ „МЕ
= 1 и пгв 5
Следећа позиција из партије Рубцова—Бјелова са совјетског шампионата јасно показује да проблемске идеје могу и у практичној партији да нађу примене.
Црни; Бјелова
Бели: Рубцова
Рубцова је вукла у последњем по• тезу топом да би дала шех_шах. Совјетска првакиња Бјелова то је у иду. ћим потезима парирала врло лепом и духовитом комбинацијом. Партија је даље текла овако:
1)... ОАТ-26; 2) ТЕ4-рА, 533е2+-!; 3) ша1:е2, Пр5:ез--; 4) Кел-ћ1, #5:Е4; 5) рр5-51, Пез53; 6) рђ1-а1, Брб-15; 7) 44-45, р23-14+; 8) К-21, 24-28; 9) Ге2-ћ5, Те8-.8. Бели (Рубцова) предаје.
Други по реду потез црних јавља се често у проблемима, а познат је под именом »сециште Новотнога«. То показује да је совјетска првакиња Бјелова добро упућена и у проблемски
шах, чије идеје зна да примени у практичној партији.
Необични дечји таленти у шаху
Велика већина светских мајстора почела је врло рано са шахом. О томе је писао у своје доба чувени Рети ни изнео занимљиво запажање, да највећу сигурност у игри показују баш они светски мајстори који су већ у најранијем свом детињству научила шах. Ка пабланка, који је дуго сматран непобедивим, научио је шах у својој четвртој години са очевог крила, посма. трајући оца како игра с неким својим пријатељем. Десило се једног дана да је отац вукао неки погрешан потез. Мали је тада ударио у пдач. Сви су се изненадили кад су видели узрок те
жалости. Још веће чуђење било је кад је малишан прво свог оца тукао у шаху, а затим и очевог партнера.
После неколико дана одвели су га у шаховски клуб и тако је почела његова шаховска каријера, која га је коначно довела до светске славе и титуле светског првака.
Аљехин је научио шах у својој петој години и већ страсно га играо. Исти је случај са некада чувеним Та: рашем. Ка дје први пут одведен у школу и учитељ му дао да пише, мали Тареш је читав низ тајанствених слова исцртао на школској табли. Шта значе та слова и бројкер — зачудио се учитељ, На то је малишан одговорио: — Ово су први потези шпанске партије у шаху!
И велики број совјетских мајстора је врло рано почео са шахом. У СССР постоји данас велики број малишана који одлично играју шах, и верује се да ће неки од њих, кад одрасту, стати у први ред светских мајстора.
Као малишан чувен је био некад својим продукцијама С. Решевски, ро· лом из Пољске, чији су се родитељи касније преселили у Америку. Већ као дечак од шест година држао је симул тане пролукције, Да би могао да гле.
да партије, стављали су приређивачкт дугачке клупе, по којима би Решевски ишао играјући симултанку. А у појединачним сусретима већ тада је био страх и трепет најчувенијим мајсторима, који су избегавали са њиме да играју и уклањали се ризику да изгубе са малишаном.
Наш млади мајстор Глигорић први
пут се истакао на једној симултаној
продукцији као најмлађи учесник. Усред партије, док је мајстор који је држао симултанку био далеко, пришго је малишану један из приређивачког одбора и питао га шта ће да игра. Глигорић му је тада изложио читав
свој план: — Ако мајстор игра то, онда ћу ја ово и ово, па ћу наставити тако и тако. — Овај се тада много
изненадио, видео какав таленат има пред собом и рекао: — Бато, видим да ја немам шта да те учим. Па ти боље знаш од мене!
СПОРТИСТЕ КАО ШАХИСТЕ
Познато је да читав низ одличних спортиста разних дисциплина одлично игра шах. На тај начин физичка грана спорта употпуњује се духовним спор“ том. Наши одлични футбалери при својни путовањима често носе собом шах н путем играју. Наш тениски пр
вак Пунчец много воли шах и често га ·
игра. Приликом једне предратне тур. неје у Египат одигран је на броду шаховски турнир, на коме је наш славни тенисер освојио прво место. Том победом у сасвим другој врсти спорта него што је тенис Пунчец је био необично задовољан и поносан. "
5| || И |! | и ТТ | Ми Ме
Ф[ | | 7
ода; 6) зло, до, Лу, а, КП (Комуни-
стачка партија), со, ати; 7) ро, лава,
хорда, беда ор; 8) Дева, лоп ала, срам; 9) Фо, оро, ни
Вер гикално:
1) ум, ДФ (Димитрије Фурманоз);
7) рана, зрео; #) Шатилоа“ 4) ат, ИНО,
ронта Србије, Одговорни уредник Душан Будимировић, Чек,
ла; 5) ам, д, да; 6) ра, п „Лил, ал; 8) или, Ј и
ов; 7) па,
ухо; 9) ира, с. ово; (0, 2 господине, Ретар, р; 11; ору 0 дао; 12) Оса, кал; 13) го, срп, Ба (бази 10, д, се, 12 РМ (Ратко Митровић) о, од; 16) на, Ида,
ас, 17) екватор;
18) Авра, Иран; да, ми, " МЕ
рачун 62.317. Поштански фах 53