20. октобар
“
А
"20 ДЕЦЕМБАР 1946
Домови културе кео центри културног живота __ по рејонима
К од нас се у Београду често прича о домовима културе. У многим рејонима на појединим зградама висе нат' писи и тиме се даје обележје установи, за коју сматрају. дз је дом културе. Међутим, то нису домови културе, јер пе мтту олговарати својим зада цима, пошто немају довољно просторија одакле би се пен трслизовано могао организовати читав културни живот у рејону. Д'мови културе, који ће ге _Рразвијати и оснивати у рејони: ма, гле постоје могућности с "обзиром -на слободне зграде у којима би се сместили домови, постаће центри целокупног културнт | уметничког и идеоло шко - ваопитног рада у читавом ' рејону. Све организације у |ед: номе рејону које се баве кул турно - уметничким редом тре: ба да учествују у управи домо-· ва културе и оне ће на себе примити задатке које су до сада вршили градски и рејонски
_ Културна · просветни одбори!
На тај начин рад организација са, рејона прешао би на дом
· културе, који ће организовати
предавања, _ културно · уметничке приредбе, аналфабетске течајеве, курсеве за опште о. бразовање, дебатне клубове, читаонице и још низ других курсева и књижевних вечери. Према овоме, рад културних
' домова био би врло разгранат, • многострук,
а истовремено би се развијао централизовано преко управе дома, која би имала преглед о целокупном раду
. У рејону, а истовремено им.
гућности за успешније стварање плана културног рада у ре: јону. Домови културе постаће носиоци културно - просветне делгтности по. рејонима, о коћих ће се окупљати сви заинтересовани за културне про: блеме и сви они који желе да уче:
Потребно је отпочети са 0' снивањем домова културе по рејонима, испитујући услове за њихово образовање, водећи рачуна истовремено како стоји овеки рејон са станбеним згргдама, у којима би се сместили
»: домови. Разумљиво је да у сваком рејону неће бити услова за... оснивљње дома, али будним и:
спитивсњем прилика у сваком рејону, нарочито правилном евиденцијом кућа народних не пријатеља, могло би се скоро свуда пронаћи кућа са довољно просторија, у коју би се могле сместити све секције једног дома. У проналажењу зграда, а истовремено и у оснивању домо“ ва, потребно је инвентивно прилагођавати рад дома према кул турним потребама самог рејона. Таку ако у рејону посто-
ји централни дом, онла је м>
гуће стварати филијале по периферним деловима рејона ко ји су удаљени од централног дома. За сада у Београду постоје два дома културе у Сед' мом рејону на Сењаку и Чу“
' карици и један у Трећем ре· јону. Зграде
или просторије појединих синдикалних културних. друштава. могле би се про ширити или боље реоргенизовати читав рад у њима, како би
“се могао сместити и Дом кул ~ туре. Просторије друштва „Рад "ник" дозиђивањем могу се пра
ширити и тиме ће се на: врло
-лак начин омогућити оснивање
Дома културе Петог рејона:
Оснивањем домова културе, којих у Бесграду, може се ре-
_ћи, још и нема у вравоме. сми“
слу, могло се још боље и много успешније остварити за вре ме лета и јесени. То !е велики пропуст, утолико пре што је оснивање дом ва и јелна од важних обсвеза у међуградском такмичењу. Без нарочите ду бље перспективе градско ,културно · просветно руководство направило је велики пропуст у времену, тако да се није довољ-
но искористио кредит дат од - Градског извршног
олбора за помоћ рејонским културним одборима. НО лсн'данас постоји близу 400.000 динара неиско ришћеног кредита, иако многи рејони немају клупа за приредбе, лок су им сале руиниоане и рђаво опремљене за успешне и“ ступе. Да се на време мислило о помоћи рејонима, о оснивању демова културе, сада би скоро сви рејони могли имати своје домове У којима би се концентрисао сав културно · просвег. ни рад, а тиме би се омогућила правилнија и свестранија делатност свих секција рејонских културних одбора. 2
_ За даљи рад и развитак кул турног живота у рејону домо· ви културе су врло потребни и њих треба сснивати у сваком
рејону. џ В· ПАСКАЉЕВИЋ
1
пл а ЕУ А
МЕН
О
ПОВОДОМ ПЕДЕСЕТОГО ДИШЊИЦЕ СМРТИ ВЕЛИКОГ СОВЈЕТСКОГ ПИСЦА
НИКОЛАЈ ОСТРОВСКИ
но најдраже што човек има — то је живот. Ож му се даје само једном греда га проживетци тако да не буде мучног бола 360' бес“ ниљно проживљенит година, да се не гори на ватри стида, због подле ч ситничарске про“ шлости цч да умирући узмогнеш рећи: сав живот и све снаге били су дати у најлећ« шем свету — борби за ослобо“ ћђење човечанства«,
калио челик« и »Рођени у бури«, Друго дело остало је незавршено: на недељу дана пре смрти Островски је издиктирао последње реченице првог дела, »Рођених у бури«...
Узвишени подвиг слепог и тешко болесног књижевника, у истој мери као и његове књи ге, остаје дубоко урезан У свест, у стваралачки замах, У племениту борбу милиона, и милиона људи ин омладинаца,
НИКОЛАЈ ОСТРОВСКИ ГОДИНУ ДАНА ПРЕ СМРТИ, КАДА ЈЕ НАГРАЂЕН
ОРДЕНОМ ЛЕЊИНА
ве речи" подједнаком“ сна гом, огромном "и шном, осветљавају и ствара“ ње и животни пут Николаја, Алексијевича Островског, великог совјетског књижевника, Ослободилачка, човекољубива, идејност, непомирљива ин че: лично чврста према насиљу и мраку, руководила је сваком
акцијом, сваком речју Николаја "Островског. Од своје двадесет пете године – везан
за постељу, слеп, непомичан све до смрти — последица, контузија и рана добијених у грађанском рату — Островски том џиновском моћи идејности, том неизмерном љу бављу према Совјетској земљи, њеним нродима; и омла: дини, према човеку _ уопште, савлађује физичке патње и ствара велика дела, »Како се
Смотра нултурно-уметничких друштава
оквиру прославе двогодишњице оснивења Је динствених синликата одржаће се у јануару смотра радничко“ намештеничких културно :У метничких друштава у Беогрз. ду. Најбоље друштво добиће прелазну заставицу Месног син пиколног већа. У Ова смотра треба да-покаже у којој су мери поједина друштва успела да организационо учврсте свој рад, да из редов“ синдикалног чланства омасове овоје секције и подигну уметнички квалитет свога рада, Ве“ ћина друштева врло је озбиљН> схватила ову смотру иу свим просторијама _ друштва свакодневно се одржавају про бе. пошто чланови друштва сматрају за дужност и част да учествују о овој смотри: Током јануара свак друштво које се буде јавило за смотру одржаће једну приредбу на к>јој ће извести своје најбоље и најоригинелније тачке из поје диних секција. Нарочити жири састављен од претставника дра' ме, музике и фолклора прису стваваће свим тим приредбам и оцењивати их: Градски кул турни одбор одредиће нарочи те награде за најбољи фолклој и хор: На крају смотре одржа.
ће се на Колорчевом универзи '
тету свечана приредба на ко
јој ће најбољем друштву бит!
додељена прелазна заставица. Милица НИКИТОВИЋ
непресу- »,
„света,
"деда и оца Тимофеја
пе И тоне "само совјетских, јер |
пламена, реч Николаја Островског „одјекује широм пелог свугде где св мрачња“ штву, . нечовечности и тупој
саможивости супротстављају снаге напретка, ослобођења и "изградње,
роману Островског »Како „се калио челик« изражена, је, ванредно једноставно и МУ дро, мисао о томе да, је извор масовног хероизма совјетских људи у њиховој високој идејности, Велики Отаџбински рат дао је најмоћнију и нај“ лепшу потврду тој мисти, Ји“ кови . сменожртвованих брани“ лаца достигнућа — сопајалистичке Отаџбине, тако дубоко и истинито „дати у романима, Островског, добили су на, свет ско-истојиској _ проби Отаџ бинског рата свој још херој“ скији смисао, Одиграли су значајну улогу у потстицању на неупођедиве подвиге достојне Павла Корчагина л Андрија Птахе, јунака. дела Николаја Островског. У рат ним тегобама и борбама лик Павла Корчагина,. васпитаника Комсомола н Партије, ч0' века, кристалне чистоте, снажног преставника Стаљинског поколења младих људи по: беднички је зрачио борцима на фронту и непокореним совјетским људима У позаДИН, __У ратним данима књиге (0: стровског су врло много Читане, Одважни борци Обвјет: ске армије црпили су у њима снагу ни храброст. Ношене кроз борбе и на маршевима, пробијена мецима, те књига прошле су пут заједно с победоносном Совјетском арми“ јом — пут од Волге до Њемена, Висле, Дунава и Елбе, С књигом Островскот непоко рени совјетски младић ишао је На стрељањеу данима при: времене окупације.
Уочи смрти Николај О: стоовски стављао“ је самоме себи питање: »Да ли ћв моје књига служити делу комунистичког васпитања, омладине% Да ли ће узбуђивати читаоце и позивати их на борбу, на. подвигеј« Време н совјетски народ у великом Отаџбинском рату дали су диван потврдни одговор на то питање.
И данас књиге Николаја, Островског, после победе књи, жевниковое велике Отаџбине,
врше и, даље своју мисију, на | покољења, _
спитавајући нова, сввјетске омладине, духовно снажећи и уздижући омлади: ну других народа,
СТРАНА 7.
ИЗГЛЕД ЧЕХОСЛОВАЧКЕ ЧИТАОНИЦЕ
ренин
ОТВАРАЊЕ ЧЕХОСЛОВАЧКЕ ЧИТАОНИЦЕ
ре извесног времена отворена је чехословачка читаоница у просторијама »Прашке банке«, _— Основни циљ, који се имао пред очима прилн ком отварања ове читаонице, био је да се ка тај начин учини корак више ка упознавању братске ивм Чехословачке, Кроз низ слика и фотографија, које се повремено мењају, приказују се поједине манифестације из политичког, привредног и културног живота; папори на обнови и изградњи земље као и поједини градови и предели. Чатасница располаже великим бројем листова, како дневних тако и периодичних, ин разним стручним, књижев. ним и илустрованим часописима.
У Београду
Омогућено је сваком посетноцу, који жели да се претплати на неки лист или да купи неку књигу, да то учиви преко читаонице. У читаоницн постоји већи број књига, како оних које су штампане пре рата, тако и књиге које се сада штампају и оне се могу ку“ пити, Ово је нарочито кприсно за студенте им све оне људе дуојима су потребне стручне књиге, ~
На основу досадашњег искуства може се рећи да је интересовање за ову читаоницу и за куповину књига Белико, што доказује да је чехословачка читаоница отворена у право време и да ће са успехом извршнти залатак који јој је намењен,
је потребно
отворити дечји биоскоп
центру града има велики
број биоскопа који су удаљени један од другог не више од Стотину метара. Суседство биоскопа у центру доказује нелогичност и невођење рачуна о потребама људи из удаљених крајева града, на: рочито људи са периферије. То наслеђе из прошлости најбоље показује колико се мало водило рачуна о човеку, већ само о интересима трговаца и банака, који су под својом контролом држали скоро све биоскопе у Београду,
Има биоскопа као што је „Топола“, „Таково" и „Балкан .где се и данас приказују каубојски филмови авантури“ стичког и криминалног жанра. "Углавном, целокупна публика по тим биоскопима су дечаци који, навикнути на ове биоскопе познате још пре рата као
_ Поводом приказивања комедије „Без пребијене паре“
К омедија »Без пребијене паре« од Тургењева даје фрагменат из живота ситног руског племства, У
"другој половини деветнаестог века.
Главна личност, Тимофеј Петровић,
"млади племић напушта своја имање на
селу на којем више не може да опстане и одлази у Петроград да тражи нове могућности зараде, Он води ра> скалашан живот, какав приличи људима из његовог реда, али, пошто ни, шта не зарађује, он се задужује баш код. оних друштвених слојева који
: треба да замене племство. Сваког да-
на јуре га повериоци и његов слуга Матвеј има много мука да убели по. вериоце да његов. господар, који за
| то време чучи иза паравана, није код
куће и да ће кроз неколико дана сигурно да исплати рачуне, У међувремену, Тимофеј Петровић шаље Матвеја код двојице пријатеља да му узајме новаца, али га ови одбијају. ТУ
"рђаву новчану ситуацију искоришћује
стари слуга Матвеј, који је служио и Петровића, па служи и њега, н наговара га. да се врати на село, где ће на свом имању
“много боље живети, Тимофеј Петровић обе за тренутак колеба и већ пристаје да се врати, бар преко зиме, кад на„илази Василије Васиљевић,
властелин
и сусед Тимофеја Петровића, и узај. _мљује му новаца, Тимофеј Петровић мења одлуку н победоносно одлази са својим суседом у једну кафану да се проведу. ) У ' Добро одиграти ову комедију није
СЦЕНА ИЗ »БЕЗ ПРЕБИЈЕНЕ ПАРЕ« ОД И. ТУРГЕЊЕВА
лако и, као што се то на претстави која је одржана у суботу 14 двог месеца показало, драмска трупа ПГ рејона јот није за овај задатак дора> сла, Потребно је приказати сву де. аоријентисаност руског племства које пропада и које тражи нове форме опстачка али то не успева, Потребно је створити тај »тургењевски« _ штимунт · пун дискретне ироније, без нарочитих заплети и претеривања. Међутим, У лику Тимофеја, Петровића, Б. Буљан приказао ја једног типа из Дрштве мог система који је постојао у бившој Југославији и који живи на рачун . других, Добија се утисак као да такав човек покушава, али рђаво успе, ва, да игра улогу племића који пропада, Требало је приказати једнога 40. | века — племића који није у стању, зато што је историски већ одређено, да се снађе у савременим, за Турге
| Фалл
Беда ти смрти великог Ру | ског песника Миханла Јурје. вића Љермонтова совјетска ктнематографија посветила је уметничко филмско дело »Маскараду«, према истонменој Љерментовљевој драми у стиху.
Ово, класично с дело) руске днтературе оживело. је на платну у пуној својој садржини и песничком тзразу,
' љефније
њева приликама, и не да изазове кол публике симпатије за себе, као што је то био случај на последњем приказивању, већ да изазове сазнање све бесштиљности даљег егзистирања тог сталежа.
"Павле Пејчиновић одиграо је улогу старца Матвеја добро, Он је успео да створи тип слуге који се економски, а самим тим но психолошки – потпуно повезао са својим господарима племством. Може се само поздравити овај покушај да се прикажу и комади који до сада нису били на репертозру наших рејонских позоришта али, при том избору би требало више водити рачуна о реалним извођачким снагама и давати комаде који типичније н реприказују како прошлост
тако п савремено друштво, с. М.
пејачано стажном динамнком радње, која је доступна самој филмској уметности, Кроз бурни ток збивања, кроз до. следну и детаљно обрађену режију Левина, дубоко простудирану глуму, маске, костиме, блистави декор, 90светлење ин музику, дата је атмосфера живота, лице п наличје аристократског _ друштва и прве половине деветнаестог века, које је под лажном маском ведре м елегантне без брижности грчевито _скривало своју душевну празнилу и незадржљиву- про. паст. Приказани су људи »бљештави али ништавни«, за које је песник узвикнуо: »О, како желим збунити веседост њихову и дрско бацити вм у очи гвоздени стих, наквашен жучи и зло. бом.«
»Драма љубоморе«, сукоб и заплет
створен изгубљеном наруквицом, по служили су као основа да се скине маска, осветли м разголнти сва беда друштва, које је у раскошним палата» ма н коцкаритцама, на разузданим ба. ловима живело на уздасима, зноју и крви народа.
Галерија карактеристичних — типова трулог феудално - племићског друштва приказана је у »Маскарадн«. Централна личност филма је Евгеније Арбе.
' њив, члан високе аристократије, који
је проживео и искусио живот, упознао успоне и падања, који је »све осетно, разумео и сазнао«, Свестан порока своје класе, у пиничној пасивности, изшао је ослонап у поседничком, его“ истичном заносу за своју децу и мла-.
биоскопске јазбине за каубој ске филмове, нагрћу у њих и
претстављају њихове главне гледаоце. Данас, разумљиво, не могу
се створити одједном услови за зидање нових биоскопа, али исто тако је разумљиво да се биоскопи ове врсте могу расе лити и дати им други смисао, како би могли добрим филмо“ вима истински васпитавати нашега човека.
У Београду не постоји ни један дечји биоскоп, иако би и: мало разлога да постоји. У дечјем биоскопу би се прикази“ вали филмови забавног карак“ тера, историског и друштвеног жанра, уз предавања и непрестана објашњења за време претстава. Биоскоп оваквог ка“ рактера послужио би васпита• њу деце, јер би се у њему деца могла осећати Слободно као озбиљни гледаоци. У том случају читава сала би се морала преорганизовати и преудесити за најмлађе гледаоце. Дечји биоскоп постао би омиљено место, састајалиште деце, а и“ стовремено Корисна огледна школа у којој би се деца пре ко филмова упознавала са да» леким земљама, људима, њиховим обичајима и животом. Мо» ра се признати да наша леца која оллазе у биоскопе са ро• дитељима не разумеју ништа, тако да се често дешава да де: ца почињу да галаме, јер су незадовољна. Међутим, отва• рањем дечјег биоскопа решила би се једна велика потреба деце, .
Отварањем дечјег биоскопа, претварањем _ сале – биоскопа „Балкана“ у просторије за ар» тистичке иступе биоскопи који данас штетно делују претвори“ ли би се у нове установе које би корисно послужиле потребама људи нашег времена.
„МАСКАРАДА“
ду жену Нику. Али сумња у верност жене и љубоморни очај уздрмали су његову равнотежу и он, увређен и не.
срећан, не верујући истинитим речима _
своје жене, безобзирно н цинички мучи своју жртву, Убијајући жену уби“
%
Ја и самог себе, Кроз дубоко психе“ _
лошки обрађену и анализирану улогу, кроз одговорајућу дикцију, кретње и мимику, кроз проживљену глуму, Ни колај Мордвинов дао је снажну креа• цију, која гледаопа хиптотизира н 0, дузима му лдах. "а Чист и светао лик безазлеле, безбрижне н невине Арбењинове жене Нине дала је Тамара Макарова, Сладострасног, размаженог слабића, »гиздавог, али ништавног« кнеза Звездича М, Садовски ин бескрупулозну _ баронесу Страл С. Магарила,
Бурни ток радње снажно допуњује одговарајућа музика композитора В. Шушкова. Кк. 1Т.
нама нмисљињу.
(семите
В. Колбановски „О комуни“ стичком моралу", издање „Кул“ туре“, ћирилипом, стр, 36, це на 4. | - Н, Фјодоров „Борба за стварање Бољшевичке партије", и-_ здање „Културе“, ћирилицом, стр. 39, цена 4. и