20. октобар

"СТРАНА 6

Станарска савест

— Ју наопако, оставила сам ноћас прозор отворен и пукла

цев...

— Море гледај пос'о, није наша кућа него државна.

_БЕСПРАВАН РАД У ТРГОВИНИ — ОСЛОНАЦ ШПЕКУЛАЦИЈЕ а ђ :

Очистимо НОШУ трговину

од беспрабног рада

П очетак последњег чишћења шпекулације у Београду захтева низ енергичних мера које морају да изврше народне власти, тако да се изчешља и последњи шпекулант из нашег трговачког апарата и казни по заслузи. Бесправан рад у трговини је везан са штекулацијом, уствари, он је Једно њено залеђе, или боље, њен _ извор.

Најчешћа је појава да људи послују без икаквих дозвола. Ње има у свим гранама трговине. Али исто тако је чест случај и бесправан ортаклук, који је постао озбиљан и болестан проблем наше трговине, Многи трговци под видом ор• таклука крију разне хохштаплере, ратне добитнике па и ратне злочинце. Заједно с њима врше шпекулантске обрте који су равни најгорем шићарлуку, Бесправног ортачења има највише код кафеџије и гостионичара. Средоје Вукотић, Душан Поткоњак и Марко Живковић држали су гостионицу заједнички, ма да за.то

„нису ова тројица имали дозво„Лу, Милијан Сарачевић и Ни: кола Богдановић склопили су неки такозвани „тајни“ ортаклук за држање кафане „Стари Балкан" у Карађорђевој улици. Бранко Чанак и Радмила Радовановић ортачили су се и трговали пићем у свом бифеу. Бесправног ортачења ин: ма и код осталих трговаца и зато их Одељење трговине и снаблевања кажњава строгим новчаним казнама, а оне који се ухвате и у шпекулацији о-

дузима им право пословања. Тако је казнило Вукашина Симића _ власника — гостионице

„Смедерево“ због троструке шпекулације,

Тежиште _ спречавања _ бесправног рада лежи на органима унутрашњег одељења народне милиције који морају вршити свакодневну контролу у трговинама, а Одељење трговине и снабдевања ИНО-а изрицаће казне за прекршаје. Организације Народног фронта допринеће и помоћи ће органи. ма власти ако сви грађани бу“ ду пријављивали преступе о•

вих врста. То не значи да ће фронтовци чинити и вршити неки потказивачки посао, већ напротив показиваће на делу чврсту _ сарадњу Народног фронта и Народних власти на гоњењу последњих остатака шпекулације, Овај задатак треба озбиљно извршити да би што пре план наше трговине био остварен,

Појачан је довоз угља

едно време услед, недо-

статка _ вагона, довоз угља у Београд био је опао, Завршетком кампање превоза и откупа шећерне репе ослобођен је добар део железничких вагона, који су одмах стављени на расположење за превоз огревног материјала, Прве количине угља — почеле су да пристижу. Последњих неколико дана нарочито је појачан довоз „угља из руд“ ника, . Креке, Олагалишта Пре-

дузећа, за огрев издају свако. дневно све количине угља којима, располажу, снабдевање грађана врши нормално.

тако да се огревом

Истовар лигнита на угљена складишта

Предузете су нове мере за боље снабдевање становништва животним намирницама

оскора животне намирни

це као што су: кромпир, купус, пасуљ, лук и остали повртарски производи продаване су на пијацама у слободној продаји. Међутим, услед слабог овогодишњег рода намир ница, њих у последње време није било у довољним коли: чинама на пијацама, а могле су се добити по бифеинма, ка: фанама и тако даље; то значи, да су намирнице шпекулантским каналима доспевале тамо одакле се њима не могу користити широки народни

. слојеви. Постојала је опасност

да се пијаце опет претворе у места за стваоање редова и шпекулације. Зато је Одељење трговине и снабдевања одлучило да кромпир и купус почне да издаје на домаћинске К-скарте. На овај начин Сваком домаћинству осигуране су олређене количине намирница које ће се првенствено делити по потрошачким Р-картама, а нешто У мањим количинама на Г-карте. Једна мала партија кромпира је већ подељена, не довољна, али свако домаћкаство је добило одређену количину, до доласка других контингената. Киселог купуса има У довољним количинама и по: што се он може брзо да квари потрошачи могу да подижу своја следовања двапут недељно, све ло краја јануара месеца.

Већ код првих расподела примећено је да се грађани не држе упутства о подели намирница. Неке намирнице подижу одмах, бојећи се да не нестану, и стварају гужве у продавницама задруга н трговина, док, на пример, највеће коли“ чине кромпира су полигнуте тек последњих дана. Сваком потрошачу треба да буде по: знато ла те количине намирни: ца које су одређене не могу нестати са тржишта до одређеног рока излавања. Грађани се рокова морају придржавати и новац за подизање намирница треба благовремено да припреме, јер се накнадно те количине неће делити.

Због недовољних количина поврћа удвостручено је следо“ вање меса на потрошачке карте, које ће се делити два

пута недељно у току целе зи-.

ме. Оваквим начином поделе постићи ће се економичност потрошње меса с јелне стране, а уједно побољшаће се и исхрана становништва,

Многе грађане ће бунити изненадна забрана продаје лук. сузног пецива и бурека. Разлог

овој одлуци је двојак. Нера: |

ционална потрошња белог брашна била је достигла велике размере, а шпекулисање пецивом толико се намножило да се није могло на други начин спречити. Власник продавнице пецива Мита Стојановић у Ста» љинградској улици и власних бифеа „Колосеум“ зарађивали су дневно од 20.000 ло 60.000 динара. Ограничене количине

пецива продаваће се н даље у мензама индустриских преду. зећа, а Градско млекарство ор ганизоваће поред продаје мле: ка по свим школама и продају пецива које ће добијати и: Гранапових пекара. ,

Мере, које је предузело О дељење трговине и снабдева ња. ИНОга, ванрелне су, али е фикасне и једини начин да се граћанство снабде основним

намир: ница које су потребне за исхрану. Пошто је известан део

количинама животних

становништва већ _опскрбљен леким животним намирницама, њихове несташице у Београду сопште неће бити, а да би по: дела ишла благовремено и пра. вилно, грађани се морају пот“ пуно придржавати упутстава Одељења трговине и снаблевања.., Прва трамватска кола изређена у Београду

Нова трамвајска кола израђена у радионицама „Белсапа"

П рви трамвај, израђен у радноницама __Белсапа, почео је да саобраћа на кружној линији број 2. Оскудица у трамвајском возном парку руководила је раднике, да по. кушају, се скромним матери јалним средствима, првипут у Београду да израде трамвајска кола. Они су радове за: почели 25 маја и завршили их ових дана, углавном У прековременим часовима, Недостатак материјала омео их је да кола буду у олрсђеном року пуштена у саобраћај.

План конструкције дали су сами радници, Дужина кола је 8,66 метара, а ширина. 2,10. Конструктори су посветили велику пажњу практичности кола за данашње прилике, Она могу да приме нормално 80 путника, _ иначе превозе много више, Погон се врши једним АЕГ мотором, Распоред седишта је као у италијанским колима типа „Бре да“. Осветљење је индиректио, каблови се налазе у кровној конструкцији уместо У поду, а ручице за држање изнад прозора,

Сви делови су израђени У радионицама Болсапа. Бравари _су обавили .радове. за 3.468 часова, електричари за 2.200, а фарбарв 38 800 рздних часова. Завршено је још пет оваквих кола (вешто: ма»

њих — типа „Сименс“), која ће ускоро бити пуштена у саобраћај, а пот је још у раду.

ЗАШТО ЛЕЖЕ ВЕЛИКЕ КОЛИЧИНЕ „СЕЧЕНИЦА“ НА ДРВАРАМА

а складиштима Преду-

зећа за огрев налазе се велике количине огревног дрвета треће класе, коле скоро годину дана лежи неиско ришћено, Грађани га слобо ку: пују; међутим, ово дрво може да послужи добро у инду стрији, То су такозване сечбнице и гуле, најбоље за ло жење пекарских ложишта. Али и пекари не подижу ова дрва, из ових разлога. Количина које су њима додељене боновима односе се на првокласно тврдо дрво, чија је топлотна моћ много већа од трећеразредног, Ако би са тим истим боновима подизали сеченице, пекари не би могли да испеЕ предвиђене количине хлеба. Да не би велике количине дрвета треће класе пропада: ло. по складиштима, потребно зе извршити расподелу — овог дрвета пекарима по калоричној моћи и додељивати ону количину која им је потребна, тојест реалну _ количину — за задовољење дневиих потреба,

Зимска заштита

_ вод" мера "и ВОДНИ НЕСТаЛеЦИја =

осле упутства „Бгвода“

о заштити водсмера и водних игсталација, примећско је да многи кућевласници У својим зградама нису и пород ових опомона заштитили водомере од мразева. Прскање је

· настало услед замрзавања во-

деу оним водомерима чија склоништа нису имала дво струки поклопац или где изолација од хладљог ваздуха није била. добро извршенз. Због недобтатка водомера дирекција „Бевода" била је прин, ђе. на да поскида – Бодомере на тим зградама пре поправке оштећених и да затвори воду“

Какве мере тр:ба предузети да би се извршило потпуно осигурање водомера: Мако су читачи утрошка воде објас:или на који начин треба преду“ зети потребне мере, „20 Окто«

| бар" овим малим чланком же-

ли да подвуче важност заштите водомера и водних инстала» ција у току зиме и уједно још једанпут да да објашњење о заштити. Прво, свам власлици• ма зграда. треба да буде ја-но да. водомера. уопште нема и да је њихова поправка скупа, о томе и кућни повереници треба, да поведу рачуна, јер ако знаљју да је и најмања уштеда матерпјала основ за даљи наш напредак, онда би могли и ози да потсете аљкаве кућевласнике о извршењу овог упутства да не би сви станари остали без воде. Склолишта водомера која се налазе у двориштима, заптивају се џаком струготина или шушки, а у подрумима спречава се њихово смрзавање затварањем прозора, тако да хладал ваздух не допире ди= ректно. Мере су просте и не траже велике материјалне из. датке, нити изискују много труда, а спасавају много веле трошкове,

Водоводне изсталсције по зградама које су сг замрзава. ле у прошлам зимама шгите се на овај начин. У току ноћи тргба затворати всргкалљу доводну цев воде и н:рзч:.то пазити на то, да се из ње вода испусти. Овако се мора по. ступити увек са цезима које се налазе у спољним зидсвама или са олима које су окре:уте северу. Многи грађсна не до= звољавају да се вода преко ноћи затвара, иако заједнички инетерсс свих станара то за. хтева. Мировање воде у току ноћи, кад је температура. нижа, од дневзе, довољан је услов да се цеви замрзну и испуцају. А онда настаје одгрејава ње,' обијање зидова да би се извршила оправка. Расходи приликом поправке и овде су велики, а све то може да се избегне само добром пажњом, придржавајући се упутстава, које је издала диргкција, „Бевода", и

—___Хх животи гРАДУСССР Ж ззишње

носилац Лењинова ордена __ им Стаљинове награде

Г рупа филмских оператера снимила је пре годину дана у Новосибирску један леп призор. ' Зидала се велина кућа. Бритада познатог зидара Мансимен. ка узиђивала је цигле неверо ватном брзином, тако да је ку: ћа, може се рећи, расла на о чиглед пролазника. Тога дана Мансименко је са три помоћна радника узидао 121 300 цигала, постигавши светски рекорд. Семјон Махсименко познат је широм целог СССР, Пре Вели ког отаџбинског рата он је по стизавас приликом грађења ку: ћа сјајне резултате У Мосиви. , Примењивао је свој, тада 1ош нов начин рада. За време рата Максименко је радио у Сибиру. где је његова метода успешно практикована приликом _ поди зања великог броја грађевина. Мансименко је заиста унео У зидарски рад многе новине, та-

ко да је потпуно заспунио ве лико признање које му се ода је. Применио је начин „бе скрајне траке“, приликом узиђи. вања цигала. Радници нису зау" зети само на једном малом сен. тору радова, Они кепрекидно иду дум целог „фронта радова“, узиђујући цигле. Док сам Ман зименко, на пример; обавља пољно узиђивање, други зидар рши унутрашње, Један помоћни адник за то време припрема ементну масу, други — пигле тд. Нов начин рада захтевао г да се унесу измене и у при гремне радове. Да би се осигу: зао брз темпо, ваљало је увек зодити рачуна о потреби честог говонења великих количина ма: вријала на градилиште.

Једном је Мансименку дата ова количина грађевинског маг теријала: преко – 1,000.000 _ цигала, 1000 тона баласта, 300 кубних метара дрвене грађе, око

300 тона цемента. Све је то било потребно Максименковој бригади да би у току 15 дана подигла три двоспратне куће свака са по 12 станова,

Максименке, наравно није одједном постигао овако лепе резултате, којима се у Совјет сном Савезу поклања велина памња. Први значајан _Мансименков успех датира из 1937 године, када је његова бригада — два зидара и пет помоћних радника — узидала у току осам часова 45.000 номада цигапа, · Пет година. касније, зећ за време рате · Мансименкова _ бритада

. "зидала је за исто време 81.000

цигала. Крајем 1944 | године

Максименко је са. десет рад:

чина подигао за девет дана

пвоспратну кућу у којој има 12

танова, а вв а

Пре „извесног времена Мансименно је допутовао У Лењин: град. Треба истаћи да месни органи власти и њихове грађевинсне организације у Совјет ском Савезу указују највећу патњу достигнућима заслужних радника. Потстичу њихову ини: цијативу и у свему им прунају помоћ. Новосибирске организаг ције упутиле су Максименка у

Лењинград и Бије поверивши му задатак да тамо проучи резултате такмичења зидара, да покање свој рад и да прихвати све што је ново у техници рада

плењинградских и“ хијевских ·зи“ дара. . .

Лењинград је срдачно. дочекао сибирског зидара. У грађе“ винску управу: лењинградског Градског извршног номитета дошли су познати инжењери, руховодиоци грађевинских трусто“ ве. сарадници научно . истранивачког. института за комунално газдинство. Исто тако били су позвани. најбољи „лењинградски зидари — Еуљиков,. Цветков, Абрамов и други. Сви су-е великом пажњом саслушали Мак сименнов реферат о његовом начину рада. -

· Сибирски, зидар био. се добро припремио 'за' реферисање пред оваквим слушаоцимс: он је пропратиб свој реферат шемама и цртетима. Приказао је алат и инструменте којима се слуњи на раду. _ Ма

Алпи једна је ствар: добар- реферат, а друга — правтичан рад. Знајући то, Манксименко је захтевао да му се омогући да на једној новоградњи прикаже радницима“ свој начин зидања.

У Чугуној улици, на великој грађевини — у њој ће стано“ вати радници завода за оправку ватона — било је припремљено све што је неопходно за Мансименко. Одмереним; · мирним покретима, сибирски зидар почео је да узиђује цигле. Поспе прве његове радне „нарине, приступила је раду и друга. Ма да је посреди било- само

приказивање Мансименкова не чина радсф тако да је темпо морао бити успорен како би сви могли пратити радни процес, иплан је дневни задатак петостру. но надмашен. Велики успех, ле ла победа!

Лењинградски _ инжењери и Радници, а у првом реду славни зидар ЕКуљинков, признали су да је' Максименков начин“ најбољи. Данас се тај начин већ уводи на многим новоградњама Лењинграда. :

А сибирски зидар — новатор отпутовао је У Кијев да би и тамо приказао свој метод,

о... •

Семјон Максименко ради већ 2. година · као зидар, Његов

отац и деда такође су били зидари. Отац је пренео на сина зидарсну вештину коју је Семјон свесрдно заволео. На том раду он је стекао поштовање и свенародно признање,

Совјетска влада доделила му је највећа одликовања — Лењинов орден и звање носиоца Стаљинове награде.

Максименко има врло високу зараду. Талентованом раднину прунене су све могућности 3а уасвршавање и он данас успе» шно студира на грећој години Новосибирског грађевинског ин“ ститута. Манксименко преноси на остале раднине своје искуство и знање, упућујући их у вештину убрзаног зидања.

С. ГЛУХОВ

Кућа са сто станова у Новосибирску