20. октобар
т, ВА ПН АРТ у Х ш " :
27 ДЕЦЕМБАР 1946
[Др | НОВ ВОТИ Џи НА ТЕЧАЈЕВИМА НЕ
који подржа-
вају бесмислене | ||
скраћенице
а последњих месец дана појавила су се два увод“ на чланка у „Борби“ о рђавим и глупим скраћеницама и о њиховом бирократском, љу“ боморном чувању од стране самих предузећа и установа. „Јеж“ је досада штампао читав низ карикатура, шала и козерија о скраћеницама, сви су се смејали, видели да су бесмислене, чак неке и шарлатан ске, али оне нигде нису промењене. Нико не може да разуме да ли је у питању тврдоглава упорност руководилаца предузећа да сачувају ове скраћенице, или њихова недовољна смелост да их збришу Једно је жалосно, да наша дневна штампа мора неколико пута да понавља, предлаже њихову измену, обасипа критикама а да се сви оглушују и мирно примају тачно окарактерисан узрок постојања Ољу“ таво скројених и изнакажених скраћеница: а то је „бирократска укалупљеност“ од стране самих руководилаца предузећа која носе такве скраћеница. Можда би било већ досадно да се оне цитирају и понавља начин њиховог ковања, па да се види скрнављење чистоте нашег језика. Али зато је потребно потражити на који начин ћемо их што пре уклоннти, указати на надлежне који треба првенствено да поведу о њима рачуна и на кривце који су их досада подржавали, Многи се грађани питају ко дозвољава да ничу овакве скраћенице2 Да ли неко контролише и олобрава њихово јавно истицање, или је остав» љено самовољи сваког предузећарг Пре два месеца формиран је у Извршном одбору Отсек за рекламе и натписе који треба о овоме да се стара Отсек је учинио толико да се израде уличне табле за плакатирање, а даље... Привредна предузећа Извршног слбора ГРАНАП, ГРАТЕКС, БЕЛСАП, БЕВОД, ГРАПОЗАВ, КОМ: ГРАП итд. остала су украшена својим скраћеницама које су
"_ци, Отсек се није постарао да скраћенице буду измењене и он сноси главну кривицу.
Свакодневно на камионима могу се видети натписи ВПЧ, ИНДАП, ЖАО и ргткс да ко зна коме припадају ти камиони. Можда су им кумови били ду“ ховити људи који желе да терају шегу са грађанима или им се загонетисање скраћеницама нарочито лопада. Свака ко да су ОГРАПС, ГВОПРЕД, ХЕМПРО, ГУМПРО, ГУНРАЛ, ЗЕМАГ, ЗУГОП, ЗЕМТЕКС,
|
ПРОМЕС, ПИПРЕД, надмаши“ ·
ли све могућности, „оригинал• ности“ у називима и да су већ вероватно и мипистарствим 3, којима припадају та предузећа, дотужили. А мипистарства и синдикалне подружнице са» мих предузећа, не могу вика• ко. да се сете ла у нашој земљи све што није добро мо» же да се измени врло брзо, без бирократских затезања. Синдикални савези, и поред великих организационих послова, могли су. узгред да се позабаве и овим питањем; си> гурно да им оно не би одузело много времена, а сами би помогли много.
Ипак, не може се поверовати да материјалне немогућности коче чишћење тих скраћеница; премазивање натписа трговина не захтева толико велике издатке. Тачно је да треба водити рачуна и о спољњем изгле: ду градских трговина, али није ту целокупно тежиште и брига. Смисао самих назива .остаје и ако се дозволи да се они укорене међу грађанима, 'биће тешко доцније их поправљати. Зато је баш прека потреба да се што пре избришу из практичне употребе. +
Па ако и ово не помогне и не нађу се надлежни који ће их исправити, изгледа да ће Контролна комисија морати да каже завршну реч, Најстрожије казне морају се применити да не би» све критике биле причање ни око шта и вероватно да ће их онда приметити и руководиоци предузећа и сви који су досада требало да искорене непромишљене скра'
ћенице. Дејан ГАЈИЋ
ИРАНА вино
СЛЕДЕЋИ БРОЈ „20 ОКТОБРА“ ИЗЛАЗИ У ПРОШИРЕНОМ ИЗДАЊУ СА УМЕТ_ НИЧКИМ ПРИЛОЗИМА НА: ших КЊИЖЕВНИКА И ли. + КОВНИХ УМЕТНИКА
ОНА ЈЕ ИЗГУБИЛА МНОГО У РАТУ: НИЈЕ ИШЛА У ШКОЛУ; АЛИ САДА ЋЕ СВЕ САВЛАДАТИ
вде нема никаквих маши. (5) на, а осећаш ипак како ће оне негде прорадити од ових руку, које мукотрпно исписују слова: зужд...
Учионица основне школе скоро празних зидова са великим прозорима, иза којих се види плавичаста ноћ, разливена, по снегу.
У тишини задрхти глас учитељице: — „на. овом месту треба завршити мисао и задржати се, Тачка..."
На малим, ониским, дечјим клупама, седе жене, девојчице, девојке и дечак, окји се загле.дају дубоко у очи седе учитељице и понављају у себи реченицу, која добија свој завршетак тачком.
Колико је данашњи човск далеко од човека који је некада — давно морао да ствара прве гласове, да их везује, да из њих изгради мисао од речи и тек онда да је искаже. А. ипак, и данас аналфабгта преживљава то заборављено време када. се рађала прва, ргч, преживљује је у читању по. знатих гласова, познатих речи, преживљује је у оној чудкој несигурности када узима са хартије створену мисао од речи које он тешко, несигурно, скоро пипајући гласом изгова.ра. Данашњи човек је ипак 0. тишао далеко од стварања, првог говора и првог писмена, и њему је данас потребно само месец, два, и он ће прескочити читаве векове унспред од 0о-
оме је био. Али то није сметало ништа, да У прошлости, пре наше „народне револуције, многи, хиљаде људи остају од свога времена за неколико векова уназад, не знајући шта, је написана речи мисао.
Мрачно цензорско-политиско време је прошло а нова епоха гура човека напред, тура га из старог брлога незнања, гура за векове напред и даје му књигу. И све мисли прошлости и лепоте највећих истина ду. ховних бораца и народних јунака биће њихова својина. Од тога ће они постати јачи и већи „за људску главу“.
Тридесетосмогодишња, Мара, отвара уста и везује реченицу о дречи на, тексту, прислушку-, је глас учитељице која чита, текст испред свију, да би се течајци лакше навикли повези.вању „речи. Мара Нинковић, радница широких образа, забрађена _ марамом, — оловком прати ред слова а очи као да испијају сваку реч жедно и похлепно. |
Она је радница, ради у народној трпези и погледате ли је боље, видећете душевну сна-
ПИСМЕНИ ГРАЂАНИ САВЛАЂУЈУ СВОГА ВЕЛИНОГ НЕПРИЈАТЕЉА
ПИЛЕ СЕ БУКИЊЕ ЗВАЊА
свуда -- за све
гу која јој греје ситне очи и краси лице.
Чудна је страст обгрлила девојчице, које нису училе досада школу због рата, а сада већ читају; старије жене које су тек прогледале кроз књигу и дечка, који учи да би могао да пође на загат.
Устрепталих очију Радисав
Стефановић, — четрнаестогодишњак, испуцалих руку, пише по свесци несигурно као ход деце: Филип Кљаић је народни хер... — и онда још једном Радисав баца поглед на таблу, није ли тако!... ЏМођите и у друге школе, мините кроз све народне школе и чућете свирепе историје деча-
ка и девојчица, жена и људи; кроз те историје осетићете како је у њима увек тињала мисао: када бих знао да читам! А нико, баш нико није се могго наћи, да им помогне, да их учи.
У топлој соби, за дугачким столом, учитељица води девојку са Кордуна, по словма на
ЖЕНЕ НА ТЕЧАЈУ ЗА НЕПИСМЕНЕ У ШКОЛИ БР. 4
ПИСМЕНОСТ. .;
"ЕСТОГОДИШЊАК, САВЛАЂУЈЕ |
РАДИСАВ СТЕФАНОВИЋ, ЧЕТРНА• |
тексту и као да јој убацује кроз читање ново срце, нов дах који ће јој загрејати руке да боље раде, очи да више виде, и цело њено биће како би дубље волела, топлије осећала и била корисвија, себи и заједници.
Одлазите од њих. Снег шкри. пи под ногама. На школи бе светле окна и пада вам напамет колшко је пгозора засв-тлело у овој ноћи на народним школама, колико светлих очију гледа у снежно небо — у светлају будућност.
По читавом граду рагплела се мрежа течајева за аналфабете и свуда, у сваком крају, сваке коћи по школама и приватним становима, шити се писменост. А онда се присетиш речи Лепосаве Радтчевић са, течаја у Школи број 4:
— Научићемо, и све ћемо знати...
А човеку је од Тога топло, јер се пале буктиње знања свуда и за све људе,
В. ПАСКАЉЕВИЋ
Поки облици ометања |
танова у Београду нема довољно, То знају сви. Станбени проблем је због тога и један од најкрупнијих проблема који се постављају пред народне власти у Београду. Али, ипак је Станбено одељење ИНО-а учинило све да 0они, којима је стан најпотребнији, до њега и дођу. После реорганизације Станбеног одељења извршено је преко 5.000 проверавања станбених прили-
ка подносилаца молби за станове, Тај посао омогућио је да се број оправданих молби за доделу стана сведе на 1.700,
Приликом додељивања станова у обзир долазе у првом реду она лица која су преме штена из унутрашњости по потреби службе и немају код кога да се сместе.
Али рад станбених органа
отежан је тиме што већина 0>.
них Који добијају премештај
ода Стонбоног
пресељавају из унутрашњости у Београд не само своју најужу породицу већ и оне чланове породице који би и даље могли да остану у унутрашњости и немају никаквог оправдања за боравак у Београду. Обично се дешава да приликом тражења стана новодосељени чиновник наводи као образложење за долазак своје породице чињеницу да његови
КАКО СЕ УПРОПАШЋУЈЕ НАРОДНА ИМОВИНА Ке
| НАРОДНЕ
ЂУТИМ, ЦЕЛО ЛЕТО ЈЕ ПРОШЛО, НИ ПРИВРЕМЕ. НЕ ГАРАЖЕ НИСУ ПОДИГНУТЕ, И САДА КАО И
ПРОШЛЕ
Дочекали смо и трећи снег после ослобођења. Међутим, искуства из прошлих година изгледа да се брзо заборавља“ ју. Пре годину дана говорило се н штампа је писала да се
ВЛАСТИ СУ БЛАГОВРЕМЕНО УКАЗАЛЕ НА ПОТРЕБУ ИЗГРАДЊЕ ГАРАЖА ЗА АУТОВОЗИЛА ДА НЕ БИ ПРОПАДАЛА У ЗИМСКИМ ДАНИМА. МЕ-
ГОДИНЕ ПО МНОГИМ БЕОГРАДСКИМ У. ЛИЦАМА ЗАВЕЈАНИ СУ КАМИОНИ И АУТОМОБИЛИ |
треба побринути 0 аутомоби“ лима, да треба саградити га раже у којима ће они бити смештени за време зиме, да треба избећи и онемогућити
Размишљања Бука Карашића
– ЕЈ Вуче, безвриједног си се посла лаћао, колики ли те превазиђоше.,
упрошћавање возног парка који нам и онако мањка,
Први снег покрио је масу државних аутомобила а по у. лицама и гаражама могу да се виде завејана кола: Покриве“ них гаража нема довољно. За« то су криви сви они који нису благовремено предвидели да ће у зиму кола трунути под снегом и да ће се гуме, којих и онако мало има, распадатт Као да је зима дошла изнена' да — непредвиђено!
У Босанској улици кампон број 7231 и још један без броја завејани су снегом. У Адмн: рала Гепрата 62, у дворишту отворене гараже гомила заве“ јаних аутомобила. У гаражи на Булевару Црвене рмије број 80 велики број теретних и лаких возила труне под снегом. У Душановој улици стоји заве» јан камион Радничко · службе ничке задруге Петог рејона број 6533. На углу Риге од фере и бившег Маршала Пил. судског улице труне апарат за мешање цемента. Пред гара жом у Задарској улици „Џем и „Џип" број 716. На празном простору између Булевара Црвене армије и улице Народне Републике пропадају камиони општег транспортног предузећа (Саобраћајни центар Бео' град) број 5897, 6310, 6339, 3184,
. 5701, 3174, 6254 и приколице 6253, 6255.
То је слика Београда под снегом. А на пролеће моћи ће. мо да сумирамо резултате: половина нашег возног парка, који је п онако био оскудан, биће упропашћена,
ОДСЉеЊи
приходи не дозвољавају вође-“ ње два газдинства (једног у Београду а другог у унутрашњости) и да у интересу штедње мора да досели целу породицу: мајку, оца, тетке, стрине и тако даље и тако даље,
Уместо да Станбено одељење У оваквим случајевима смести само једног (или у најбољем случају три лица), као пратиоци, новодосељених редовно се појављују четири до пет лица.
Случај је сасвим обрнут код оних чиновника који добијају премештај за унутрашњост. Такви обично остављају целу породицу и даље у Београду, а У место премештаја одлазе сами За то време се разни пријатељи, познаници и рођаци свим силама труде и утичу на надлежне органе да се премештени чиновник из унутра“ шњости поново врати у Београд. Врло су чести случајеви да они који се отсељавају у унутрашњост у своје станове у Београду примају пријатеље и познанике, пријављујући их као потстанаре, а по своме одласку остављају стан њима не при“ јављујући _ уопште — одлазак Станбеном одељењу.
Чиновници премештени из унутрашњости у Београд врло често добијају премештај ·из Београда поново у унутрашњост због потребе службе. Овога пута се разлог, да се „не могу водити два газдинства“, више не помиње, Цело« купна породица, досељена не“ колико месеци раније са горњим изговором, овога пута о стаје и даље у Београду. Поново премештени мобилише, као и У оном првом случају своје пријатеље да пораде на његовом повратку и премешта ју за Београд. :
Станбено одељење нема могућности да се ефикасно бори“ са овом нездравом појавом ко“ ја омета правилан рад њего“ вих органа. После шест месе“ ци боравка у Београду породица премештеног чиновника стиче право боравка Али, схватање туђих потреба и интере“ са заједнице налаже чиновни“ цима који одлазеу унутра“. шњост (јер њихов премештај захтева обнова и потреба за правилном расподелом кадро= ва), да своје премештаје схвате не као казну већ као по“ требу земље, да не предузима“ ју никакве мере за поновни повраћај у Београд и да приликом одласка одводе са собом и чланове својих породица ко-. је за Београд не везује рад и служба Дужност је такође сваког пресељеног грађанина да. станбеним _ властима пријави“ свој одлазак и ослобаћање стана, Поред користи коју ће на“ овај начин имати држава, и Станбено одељење имало би. ту олактицу да у стан, из кога. се преселио премештени службеник, усели оне којима је“ стан неопходан, Б. ВУЧКОВИЋ“
ама ит-_ЕћЕ- - и
Ри.
|