20. октобар
|
РРИЦ МАША
Ри
ни
27 ДЕЦЕМБАР 1946
Културно ДОуШтВО
„Нео-Лола Рибар“
постаје КУЛТОВНИ
_ дентор београдске омладине
ре _ извесног _ времена Културно - уметничко друштво, „Иво · Лола Рибар", које је било под руководством "Централног већа Народне младине Југослсвије, прешло је у надлежност Градског одбора омладинске организације у Беетраду. .
Као централно културно - уметничко друштво београдске омладине оно има, поред до садашњег задатка, да окупља само најбоље омладинске уметничке снаге, дужност да омасо_ви све своје секције; да у своје чланство прими сваког омладинца, како средњошколца
· и студента, тако и радника и · чиновника.
Друштво Располаже данас следећим секцијама: културнопросветном, литерзрном, хором, _фулклором , драмском, а У
- „формирању су још ликовна, балетска и музичка секција. „о Фалатак културно - просветне секције је да организова“ " њем предавања, усмених нови“на, приредби итд. свестрано уз· диже омладинце који раде по осталим секцијама, Ова секција је већ организовала пре" давање на којем је говорио директор драме Велибор Глиго“ рић о значају Словенског конгреса. Ускоро ће књижевник Ото'Бихаљи-Мерин држати
предавање о сликарству.
Литерарна секција држи сваке недеље састанке на којима ·_ се кроз реферате, читање ори“ гиналних омладинских _књижевних радова и дискусију стиче знање потребно омлздин цима који се баве књижевно“ шћу, да правилно схвате зада "так. књижевника, способност да боље уоче данашњу стварност и да се уздижу у техни_ ци писања. .. Хор друштва има за собом славну традицију и познат је _не само у читавој земљи него и у иностранству. фолклорна секција има срп"
,
_ ФсКУ, македонску и југословени СКУ ТРУПУ, Као и своје костиме за св ји = 7
најбоље облике народних и"гара, тако да ту нема застра: „њивања ни у погрешним сти“ лиззцијема ни у вулгаризацији појединих кола.
Драмска секција има у даљој перспективи задатак да прерасте у централно смладин“ ско позориште, које ће у својим редовима окупити најбоље · "снаге и бити способно да даје „и тежа драмска дела, Да би
се чланови што више уздигли, . управа друштва је ангажовала - првака наше драме Рашу Пла- овића, који држи курс из те“ · орије рецитације и глуме, Би: ће знгаж"вани и други стручњаци да одрже своја предава-
ња: Делатност ликовне секције биће за сада у организовсњу
• изложби на којима ће омла· динци моћи да излажу своје „“ радове. На тај начин се пру"жа могућност млађим талентима да се брже афирмирају као „и да, зохваљујући правилној «критици, постижу веће знање и технику. „- Приступачна цена за балет“ = -еке часове у балетској секцији друштва, омогућиће много шиурем кругу омлодинаца да се посвете овој грани уметности. ка Културно - уметничко дру„ штво „Иво · Лола Рибар" има • пред собом низ великих задатака. Оно треба да се омасо• ви и да постане центар из кога ће се добијати знање и стручност, које је потребно за правилан развој културно пр)светног и уметничког рада _беогродске омладине. У појединим секцијама треба да уче-
_ствује што већи број омлади. __наца: Али, друштво омогућује |
и омладинским руководиоџима културно просветног и уметциКог рада у активима да стичу потребно знање које ће после преносити у' своје активе, Још и више. Омладинци, који нису из Београда већ се овде на: лазе на школовању преносиће знање, које стичу у секцијама
друштва, и међу омладину „градова и села из којих су д,'шли. __ На омладинској организацији је сада зодатак да спроведе масовну и системтску агитацију да се што већи број о“ млаљинаца упише у друштво, јер ће једино тако моћи да се постигне задатак који се поставио: За упис У поједине сек" ције · није потребна никаква претспрема и п требно би би лз ду се у њима окупе омла динци, из свих гимн'зија, са Универ:
1 ! зитета, а још више из преду.
-зећа и установа. с. М.
· свесавезну фиску.
или бар руководиоци,
Без плана предавања нема
успешнол рада на народним универзитети ма
ародни универзитети, ко-
| ји постоје у свакоме рејону, имају значајан задатак: да уче и васпитавају народне масе, да навикавају људе учењу и приближе их науци, истини, Развитак народних универзитета по рејонима мора ићи у стопу са повећањем жеље људи за учењем, са већим интересовањем народних
"маса за науку и са порастом
културног нивоа становника,
Зато је нужно да и рад народних универзитета из дана у дан буде што интензивнији, да делује што дубље и боље, То ће се постићи утолико пре ако план предавања на народним универзитетима буде што боље припремљен и на тај начин предавања која ће се држати на њима буду што садржајнија и популарнија, У пла-
"ну треба предвидети предавања која би тумачила природне
појаве, постанак земље, живота и човека, предавања која би приказивала велике друштвене преокрете који су условљени економским развитком друштва и другим условима, тако да би се преко њих човек на најлакши начин приближио дијалектичном начину мишљења, Још много других важних проблема из области науке, књижевности и актуелне политичке проблематике наше стварности могло би наћи правилно тумачење у низу предавања на народним универзитетима.
На овај начин народни универзитети би постали популарне, приступачне и интересантне школе за широке народне масе, Људи би се везивали за народне универзитете, пратили свако предавање на њима, јер планским радом, који би се појединачно развијао по свим рејонима, привукли би се на предавања народних универзитета и многи који до данас нису били тиме заинтересовани.
Међутим, тако се данас не ради на народним универзитетима по рејонима. Предавања нису систематски припремље-
успешно својим обавезама. Ни-
је редак случај да су предавања незанимљнва, досадна чак и потпуно неуспела. Често се предавања држе без реда и без икакве перспективе, Резул: тат таквог рада је да је у новембру у Првом, Петом, Осмом рејону одржано само по једно предавање, у Седмом рејону три а у Четвртом четири пре: давања.
Из досадашњег рада, из ис кустава појединих рејона може се видети да је за даљи рад најпотребније стварање једног заједничког плана предавања за све народне универзитете по рејонима. Наравно, могле би се за поједине рејоне пра-
вити местимичне измене У плану предавања тако да би се стављала она предавања
која одговарају највише интересовању грађанства. Али, У сваком случају један такав план предавања у коме би се водило рачуна о потребама народних маса, план у који би се унео читав низ предавања из свих области науке могао би оживети рад на народним универзитетима и подићи њихову популарност. Заједно са стварањем плана предавања за народне универзитете истовремено мора се повести рачуна и о ангажовању што већег броја предавача који се могу прона. ћи из редова учитеља, гимназиских професора, студената и професора са факултета и стручњака из министарства, Та. ко би се могао формирати је дан централни актив предавача, који би помогао да се план предавања употпуни и што успешније реализира.
Прошло је много месеци откако се на народним универзитетима држе предавања која су слабо посећена, јер су неинтересантна, Пред градским културним одбором стоји велики задатак да што пре поведе иницијативу за стварање плана предавања и јединственог актива предавача. Управе народних универзитета из рејона треба да дају сугестије за стварање плана предавања
дговарају "према приликама-и потребама
грађана из њихових рејона.
КРАЈЊИ РОК ЗА ПРЕДАЈУ РУКОПИСА ЈЕ 1 ФЕБРУАР
КОнкове 30 најбољу Причу И Песму О слободарском
БеогвОду
ма скоро месец и по да-
на како је Просветно одељење Извршног народног одбора расписало конкурс за најбољу причу и најбољу песму, позивајући све књижевнике и све оне који се баве писањем да узму учешћа на овом Конкурсу причом или песмом чија тематика треба да буде из живота слоболарског Београда.
Овај конкурс има 33 циљ да да могућности за иступање не само књижевницима, већ и људима који се баве књижевно“ шћу, и то нарочито младим, који се још нису оформили.
Крајњи рок за предавање рукописа је фебруар, те би требало да сви они који су почели са писањем за овај конкурс пожуре са отпремањем својих рукописа, У жирну за оцењивање радова су Милан Богдановић, Вељко Петровић и Нусрет Сеферовић.
Ду Гистав _ Флобер: _ СЕНТИМЕНТАЛНО ВАСПИТАЊЕ, издање >Просвете«,
ћирилицом, стр. 467, формат 80, це. на 70 динара.
Иљф и Петров: 12 СТОЛИЦА, изда ње хумористичке 'библиотеке »>Јежа«, ћирилицом, стр. 366, формат 80, цена 58 динара.
В. И. Лењин: ОПОРТУНИЗАМ И СЛОМ 1 ИНТЕРНАЦИОНАЛЕ из
дање »Културе«, ћирилицом и ла. тиницом, стр. 18, формат 80, цена 3 динара.
И. В. Гитис: МЕТОДИКА ОСНОВНЕ НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ, издање >Про• свете«, ћирилицом, формат 80, стр. 163 цена 19 динара.
А. П. Чехов: _ КАШТАНКА, »Просвете«, ћирилицом, _ стр. формат 80, цена 18 динара.
А. Костић; ОСНОВИ НОРМАЛНЕ ХИ, СТОЛОГИЈЕ, » издање _ »Просвете«, ћирилицом, стр. 790, цена 250 данара.
издање 65,
„Младост наше отаџбине“
ду биоскопу »Београде почело је приказивање _ совјетског умет“ ничко . документарног филма у при родним бојама »Младост наше отаџбине«. Ово мајсторско остварење колорисане филмске уметности показује
лтурну свечаност У оскви 1946 о године, Пренесена је на платно величанствена парада младости, здравља им лепоте, _ животна снага и радост срећне омладине социјалистичке земље, Ведрина младости богатство и лепота покрета, живописност фигура, разноликост кости“ ма, складност вежби и прекрасне боје пружају гледаоцу пуни уметнички
доживљај. Филм _ показује снагу и величину фискултурног . покрета у земљи где
је фискултура општенародна својина и где се она негује на широком плагу у интересу најширих слојева. радног народа. ка ; Режисери _ Јуткевич, Посељскиј " Венжер дали су широку идејну основу филма, Сликовито и поетски, симболнично везујући дивне пејзаже, национална обележја и друге снимке, творци филма су показали органску повезаност вежби, игара и ритмичких мотива са стварним животом омладине појединих совјетских република. Поетска веза измећу параде и ствар ног Живота илустрована је у Многим вежбама и фигурама. Орнаменте мозанка ташкентске Џамије преносе на параду узбечки _ фискултурници "на
' ОЈ
ступу белоруских омладинаца
Из филма »Младост наше отаџбине«
својим штитовима, Златно Класје са поља плодне Украјине њише се у рукама украјинских фискултурника, На прет• ходе снимци белоруских шума, где су белоруски партизани за време отаџбинског рата чували част своје 0 таџбине, Фијук и пуцање бичева, којим укроћују своје коње, Киргизи су пренели на поље московског стадиона, Ведра и насмејана лица н здрава тела јунака овога филма — совјет. ских младића и девојака — дуго 0" стају У сећању као лик младости со“ цијалистичке земље.
филма показују високо до.
Боје савремене филмске техни-
стигнуће ке.
Филм су снимала 34 оператера, Главни оператери су Доброницкиј, Семјо. нов и Тројановскиј.
>Младост наше отаџбине« добио је две међународне награде на овог дишњем великом филмском фестива“ лу у Кану; награду 38 најбољи кратки филм о актуелним догађајима и једну од две награде Савеза књижевника и критичара за филмове, који
највише доприносе миру и разумева“.
њу међу народима. =.
ФИЛМСКЕ ВЕСТИ
У вновосибирском студиу снима се фили »На обалама Јенисеја«, _ Филм приказује историска места: Шушинково, у Које је паристичка, влада про: гаала Лењина и општину Трухенко, где су се састали Стаљин и Свер-
длов, #
У студну »Звезда-фили« — Прелу“
зећа за производњу филмова У Бео. граду — завршен је велики докумгнтарни филм из легендарне јуначке
борбе наших народа за ослобођење —
»Трагом Четврте и Пете офанзивек. > ће се истовремено снимати у францу“
плској и немачкој верзији,
је написао Теодор Балк,
Сценарио а ре
"који је са Жоржом Скригином
Помоћник режисера је М. Петровић, оператер Н. Жедричз“ ски и асистент В. Карановић. · Музику је написао Н. Хецигоња, а монта жа филма је Н. Рајића. Дужина фил-. ма је 1,400 метара. Филм је започет 1 априла, а дефинитивно завршен 1 де. цембра ове године.
# ;
Према најновијим вестима "франпу“ ске штампе режисер Андри почеће У: скоро снимање филма »Црвени и ср. ни«, према роману Стендала. Филм
жирао филм,
Кроз изложбу 4 „Борба словенских народа за слободу и независност“
ожда никада јаче и сна:
жније не могу искрсну“ ти сећања на велике п тресне догађаје из ослободилачких ратова словенских народа, него кода се прође кроз изложбу „Бтрба словенских наро да за слободу и независност". И за све време док се хода из просторије у просторију, чини се човеку да листа велику књигу свеже исписаних стра ница о херојству јунака из о слободилачког рата, 9 ликовима незаборавних бор:ца, о типичностима догађаја којима се обликује читава епоха осло бођења од фашизма, о дугим и суровим данима терора фа шиста нНод голоруким народи ма. Ређају се успомене из те: шке прошлости, која тек што је минула, а утисци искрсавају у својој величини и као да ти шспућу у уво: били су то ве лики дани за слободу, када су
словенски _ народи _ показали чуда од херојства. Мако сваки део изложбе:
Совјетског Савеза, југословенски, бугарски, чехословачки и пољски има своје особености, ипак сви делови изложбе изра“ жавају подједнже тежње словенских народа у току рата, у извојевању слободе и независности које су скуп"цене, јер су плаћене жртвама најбољих њихових синова:
На' изложби сваки детаљ, натпис, фрагмент, фотографија говори јосним и разумљи вим језиком; да су у читавом историском збивању _ МНОГИ словенски народи били жртва освајачких тежњи других н3 рода и да су словенски народи показивали увек много Виталности и снаге за одбрану својих права и слободе.
Ако се прође кроз пољски део изложбе, види се налет Немзца на пољску постојбину почетком ХИ века и обележје дудбинске битке код Гринвалда 1416 године против Тевтонаца. Пољаци су се свуда бо“ рили. Тукли се на својој земљи, бранећи је, а косније само неколико векова више пољ ски војник је ратова и у Шпанији, и у Африци, и на Источ ном фронту, и на прилазима Берлин» То је Пољска која је израсла из мучења и јунаштва.
Прођете ли кроз чехословач ки део изложбе приметићете на сликама почетак оних исто риских дана када су словен ски народи почели да падају под ропство фашизма, због и када су почели да ничу први концентрациони логори по Европи, А у бугарском делу изложбе, мако нисте чули, јер се то крило и у историји, зачудиће те се како се тај, нама блиски народ, умео да бгри и после првог светског рата 1918 годи не кроз војнички устанак противу ненародних империјалистичких тежњи ондашњих вла стодржаца и то у неколико ма хова 1923 године, а касније и 1925 године. Бугарски нарол је предссећао куда га води
Детаљ са југословенског дела Изложбе
,
»После стрељања« (уље), изложено у совјетском делу изложбе р ,
„великог ослободилачкт ра
странац — краљ и ненародне владе,
Загледате се у слике југ“ словенске изложбе и детаљи свих седам офанзива, битака. код Коњуха, Сутјетске, прела: зи преко Дрине, мукотрпне и епопејске битке, јуриши и победе — све то говори о чудесном херојству наших народа.
Али кода зађете у пр:стори“ је Совјетског Савеза и сретне“ те се са исписзним страницама Устава СССР, у коме су отеловљене тековине Октобра, 38- 8 нос и жртве бораца, колхозни- _ ка, стахановаца, научника, на чијим страницама стљинском истином говоре нгроди из Сов јетск"т Савеза — да је земљ! Совјета социјалистичка, слободна и независна — кода про“ читате само неколико оваквих мисли и пођете даље кроз просторије изложбе _ Совјетског Савеза, видите јасно коко су сви ти ко лхозници, стахановци, научници, пошли да бране свој устав, јер је он био њихов живот, њиховј дело, јер је Устав створио Стаљин од њихових жеља ИМ видите да је Устав одбрањен, а уједно и земља, велика совјетска земља.
У овом нергскидив:м ланцу догађаја, који су дати кроз све делове изложбе, са дивном и зражајном снагом делују лико“ ви људи из словенских земаљ у току ослободилачких рато“ ва. Треба видети лице старице из Русије, која плете чарапе за фрснт, жену са двоје деце у збегу негде у Кордуну, потребно је загледати се у руке мојке која испроћа сина у партизане и разумети ону вели ку мисао, која је Клијала КОД свих словенских народа З да нима велике битке за слободу, да се против непријатеља тре ба борити упорно и да се у заједничком _ јединственом Нналету непријатељ м:ра победити. Довољно је видети младо, са благим осмехом, лице Лап тева, хероја Совјетског Саве“ за, борца који је први прешао __ Дњепар и увидети онај вели- | ки занос којим се одликовала __ Црвена армија, која је ишла јуре" свтјој словенској брз
и.
У ликовима људи са фотографија, из детаља битака 60: раца и партизана, из остатака зидних новина са фронта, и _ легалне штампе Пољске и Југо _ славије, из примитивних ору: _ жја којим су се борили словен __ ски нзроди, — из свега тога _ се види јединствена снага словенских народа у борби пр:тиву фашизма. ~
Сваки детаљ, сваки изложе: ни предмет претставља по свој. јој бити историску грађу, материјал из прошлости који дубоко илуструје учешће словен ских народа у борби за свој слободу и неззвисн'ст. Им. безброј нових свежих момена“ та, има много добро изабр них детаља, тако да изложоб словенских нзрода претствља скупоцену збирку илустрација _
6.
о Н
Џ
| о,
У томе је и значај ове и жбе, која не само да опл њује људе, учи нова поколе како се херојски брани слобо да народа, већ “ва изложба претставља дрггоцену докумен. _ тацију и извор за историчаре _ и за уметнике, Ји
Људи су доживљавали вели: ке патње и велике радости, људи су стварали херојске пол. виге и нечувена остварења у току рата, али све тако у по јединостима удаљени једни од других, никада не могу ЕНЕН ти дубље и продорније сагле дати онај заједнички полет · борби за слободу противу ф шизма, него преко једин:тве“ чог прегледа напор! свих словенских народа. Изложба „Бор ба словенских народа за сло“ боду и незтвисност" је У п да оствари тај велики залата да човека упозна с: вожни збивањима Кол Свих лого тих напод» крпа млу троши је у чему је и иторитки зна“ чај ове изложбе __ 8