20. октобар
17 ЈАНУАР 1947
КО ТЕ ПИТА...
Првих дана нове године аустриски органи безбедности ниосновано су извршили неколико кућних пре“ треса, саслушања и хапшења претставника антифшиста корушких Словенаца, у
ликих савезника.
У =
"= Па ја сам био партизан и борио сам се на страни ве-
— Такве ми баш и тражимо!
ПОВОДОМ
хватајући важност соци-
јалног осигурања и улогу радничке класе у периоду обнове и изградње земље, наше народне власти, одмах по ослобођењу, приступиле су решавању питања социјалног 0сигурања, Низ мера које су У том циљу предузете речито 0 томе говоре, као и о решености да се у нашој земљи изгради ново социјално осигурање, које ће бити не само боље и правичније, већ и прави израз улоге коју данас има радничка класа у нашој земљи, Као прву меру треба свакако поменути доношење новог Закона о социјалном осигурању радника и намештеника, са низом Уредби, Наредаба и других прописа који употпуњују
комунално грађевинско предузеће
дели се у три предузећа
У брзо после ослобођења, ; због великих задатака
пред којима се налазило у 06"; “ ву организацију рада предузеУ ћа, на тражење могућности да ; буде што мање трошкова, што .
нови, осећала се у Београду велика потреба за једним државним грађевинским преду“ зећем које би било способно да прими на себе тако крупне задатаке _ Извршни народни одбор града Београда је но вембра месеца 1945 године издвојио из састава
оснивајући Комунално грађе ' винско предузеће — „Ком грап'.
Предузеће је, по своме оснивању, одмах почело да само стално функционише, присту“ пајући извођењу најхитнијих грађевинских радова и оправки ратом 'лштећених комунал“ них објеката, којом приликом је извело радове у вредности око 10 милиона динара,
У 1946 години предузеће је, сходно основном задатку, ставило свој рад постављајући тада себи за циљ да радове изводи првенствено за потребе обнове Београда.
Почетком друге — половине 1946 године отпочиње се са припремом радсва већег обима, за које се предвиђају и стварају замашнији кредити из фонда за обнову земље. Само за радове у оквиру ИНО:а предвиђено је жао 120,000-000 динара: Овим кредитима омо“ гућује се израда и обнова великог броја објеката а и но воградњи, Сем ових радова на“ илазе и обилнији послови из зајмова 3за обнову станбених зграда.
Стварање замашних кредита изазвало је развијање –многобројних грађевинских радова, што је условило да се преду“ зеће још више разграна. С об зиром на тешку ситуацију и још несређено стање у занатско грађевинским струкама, а у интересу самог напредовања посла, организоване су у са мом предузећу разне занатске службе: молерско · фарбарска, електричарска, _ инсталатерска, столарска итд: На тај начин је то чисто грађевинско предузеће претрпано разним мање важним пословима, који су У" многоме ометали правилан рад на новоградњи и обнови вели ких објеката. „Комграп" је морао да прими на себе те ситне пославе због тога што није постојало државно или приват“ но предузеће које би могло те послове тако јевтино м експе: дитивно да изврши,
Поред тога ово предузеће је изводила и радове на путевима — оправци и обнови ко“ ловоза и тротоара, београд“ ских улица, што је такође сметалл извршавању основног за“ датка, а сами за себе ти радо“ ви су били врло важни и Ф бимни и морали су се извршити, Ипак, предузеће је у току прошле године извело, знатно јевтиније и боље од других, оправке преко 400 зграда, а од инжењерских објеката из" рађено је: 75 улица, 4 трга и 97 мостова и пропуста а оправљено је и ако 125 улица са ма: њим кваровима. Вредност о" вих радова само у току једне грађевинске сезоне износи пре ко 270,000-000 динара:
Извршни народни одбор града Београда по свом плану 38 1947 годину предвиђа ИЗВ“ ђење великих и обимних, а по врсти различитих радова. Те ће радове углавном изводити Комунално грађевинско преду зеће, Да би се ти огромни ра"
=
Техничког ; одељења грађевинску службу, |
на. ·
. дови могли правилно и добро ' спрсвести, потребно је нарочи“ то обратити пажњу на правил“
| повољнија цена извршених ра“ "дова и да контрола и преглед свих радова буде бољи но што је био. Да би предузеће могло тим постављеним задацима да одговори, извршена је реорта: низација досадашњег састава предузећа и поједини отсеци формирају се у самостална предузећа по струкама и вр-
у, стама радове. На тај начин из-
Мбећи ће се гломазан апарат и разноврсност послова, који су утицали да се није могло пот" пуно посветити раду на јед' ном сектору а исто тако да се није могла посветити довољна пажња уздизању свих тих сектора: Због тога је Извршни народ“ ни одбор града Београда из: двојио из досадашњег „Комграпа": Комунално грађевинско предузеће за ниске градње (путеви, мжтови и др.), Пре дузеће за обнову и одржава: ње зграда и Предузеће за високе градње,
Комунално грађевинско пре дузеће за путеве има за зада“ так да изврши израду и обнову свих улица, разне инжењер ске објекте, разна хидротех= ничка – постројења, фабрике итд. Сем тога ово предузеће ће одржавати калдрму, исто тако мостова преко Саве и Дунава, Само ово је већ један врло важан и обиман посао с обзиром на рђаво стање београдске калдрме и на задатке који се постављају У даљој изградњи“ Предузеће за обнову и одр= жавање зграда је јединствено по својој структури и задатку. До сада се за разне оправке зграда морало ангажовати не» колико разноразних предузећа или радионица што је изазивало непотребно повишава“ ње трошкова. Ово предузеће имаће службе 32 све потребне евентуалне оправке на зградама: Предузеће ће вршити оправке и одржавати не само зграле Извршног народног одбора и државних, већ ће чинити услуге и приватним по" ручиоцима, На тај начин пости“ ћи ће се да отсада те оправке (кад напукне цев, разне електричне оправке итд.) не буду толико скупе као што је то до сада био случај. Да би ово прелузеће било што експедитивније у своме послу, оно ће имати неколико пословница по разним куајевима Београда са оспособљеним екипама, које ће по својој организацији бити У стању да изврше сваку оправку на зградама. Овим ће се уштедети грађанству и непотребно трошење времена у тражењу мајстора.
Комунално грађевинско пре дузеће за високе градње (архитектонски објекти) имаће да прими израду свих комуналних и станбених зграда.
Да би пак ова напред споменута новооснована предузећа могла правилно функционисати и међусобно координирати, ствара се Управа комунално-грађевинских предузећа при Извршном народном одбору града Београда — Грађевин ско оделење. Задатак ове нове управе је да израђује радне планове, координира послове и на тај начин омогући самим гредузећима да се потпуно посвете организацији радова на терену и спровођењу донетих планова изградње и обнсве У дело, Поред тога задатак ове
управе је да даје предузећима производне задатке и да води контролу над правилним извршавањем тих задатака.
Овако организована предузећа биће много способнија за бољи и самосталан развитак, могућност планирања биће 60оља а исто теко моћи ће се водили. тачна и непосредна контрола над свим радовима, што У досадашњем облику, када је једно предузеће радило безброј послова, није било могуће. Занатске службе, које су до сада биле у саставу „Кограпа“ прећи ће под Одељење индустрије и занатства Извршног одбора где ће моћи правилније и лакше да се оспособљавају- Оне ће и даље да раде за новооснована предузећа а радиђе и за трећа лица.
На овај начин створена је организација која ће моћи са успехом да изврши све велпке задатке, који су стављени пред Извршни народни одбор града Београда.
РАСЕ
ОКТОБАР =
НОВИ ПУТЕВИ И НОВЕ МЕРЕ ЗА ПОБОЉШАЊЕ РАДА
СТРАНА ВУ
ФОРМИРАЊА СТРУЧНИХ САВЕТА |
при установама социјалног оситурања
Закон и остале прописе из 0бласти социјалног законодавства. Нови Закон је донео корените измене и поставио нову основу социјалном осигурању. Једна од тих битних измена је, свакако, нов однос социјалног осигурања према држави, што је дошло као последица улоге радничке класе у руковођењу државним пословима и измењених економских и политичких односа, О6зиром на то, престала је сада свака потреба за аутономијом социјалног осигурања и њеним самоуправама, па је оно сада добило карактер државног 0сигурања. Укидајући досадањи систем самоуправа нови Закон је, подвлачећи велики значај социјалног осигурања за синдикални покрет и што повезанију и Успешнију сарадњу с њим, предвидео формирање посебних тела — стручних савета — која ће својим радом, саветом и посредовањем између установа државног социјалног осигура“ ња и осигураника давати пуну помоћ новом руководству социјалног осигурања. Обзиром на његов састав, компетенције и услове рада, те при којим се органима формира, стручни савет је у суштини нов доказ, не само потребне, већ и остварене узајамне повезаности др“ жаве, социјалног осигурања и синдикалних покрета, а преко њега и са свим трудбеницима, чији материјално-правни положај регулишу нови прописи о социјалном _ осигурању. — Овај принцип _ формирања савета проведен је доследно код свих органа и то Министарства рада ФНРЈ и народних република као највиших руководстава и надзорних органа над радом установа социјалног осигурања, као и код филијала, њених експозитура па и повереништава у виду делегата.
Ове савете сачињавају руководећи службеници. установа социјалног осигурања и претставници синдикалних органи“ зација. Тако се стручни савет при филијалама састоји од 5—7 претставника синдикалних организација, које делегира Главни _ одбор Јединствених
синдиката народних република, на чијој је територији филијала, те од руководећих службеника, а по потреби и
· стручних референата те фили-
јале, Код експозитуре је струч ни савет састављен од руководећих службеника експозитура и 3—5 претставника синдикалних _ организација, које делегира месно синдикално веће, док код повереништава могу месни одбори, већа или синдикалне подружнице делегирати лица која ће својим саветима и посредовањем помагати осигурање, Задаци стручних савета не само да су велики већ су и нарочито важни. Проналажење све потпунијих организационих форми, истицање и решење свих омих питања која директно или инди. ректно произилазе из нових прописа, реорганизација, потре бе новог пословања, те интереси установе и осигураника, су задаци који се постављају пред стручне савете. Затим, све потешкоће техничке и дру ге природе, потребе у материјалним и финансиским средствима, лековима и слично, помоћ око спровођења ових одлука, а нарочито свакодневне сарадње поменутих установа у спровођењу лекарске службе, као будна контрола, исто су тако важни задаци за стручне савете. Сем тога, важност њихова се још више појачава и ради, тога што је предвиђено да седницама савета могу присуствовати и претставници народних власти. " Државни завод за социјално осигурање — Филијала у Београду већ је предузео потребне мере за спровођење у живот одлуке о оснивању стручних савета, па је издао упутство свим својим експозитурама у унутрашњости да одмах приступе формирању стручних савета, Исто тако је поступљено и за Београд, па су од стране Главног одбора Јединствених синдиката за Србију и његовог месног већа у Београду предложене Министарству рада Народне републике Срби. бије личности које ће претстављати синдикалне организације при стручном савету. Као што је познато, ова је
ДУЖНОСТИ РОДИТЕЉА У ВЕЗИ СЛАБИХ ОЦЕНА У ШКОЛАМА
Школа и дом морају заједнички радити на васпитању
ТЕ сследњи резултати рада У средњим школама нису Ни“ мало задовољавајући, Рђаве 0цене код великог броја учени“ ка и ученица београдских шко« ла бацају у бригу не само школске власти него и већину, родитеља, | Објашњење за те рђаве оце“ ве може се наћи и у томе што су школска деца прилично за“ узета радом у школи и ван ње, што многа од њих живе под тешким материјалним условима, многа се слабо хране и не могу да се напрегну онолико колико то од њих захтева рад у школи; многа деца такође живе под тешким станбеним приликама, Разлози су много бројни, Један од најозбиљнијих је, што су данашњи ђаци сви, мање више, деца која СУ преживела рат, ненавикнута на устаљен, солидан рад, на сталност и одговорност при раду, навикнута на импровизиране изговоре из ратних дана, када се налазило милион разлога, оправданих и неоправданих, за своје неуспехе и незнање, Ратне године су иза нас. Налазимо се у добу изградње земље, За ту изградњу потребни су нам нови, ваљани и спремни кадрови који ће моћи својим знањем да остваре те шке задатке који се пред њих постављају. Више нам нису потребни дилетанти, већ савесни и марљиви радници. То су све задаци које држава поставља пред своје младе кадрове, односно задаци који се став љају пред руководства наших школа и пред наше педаготе. У васпитном процесу очигледно је да родитељи не сме-
ју и не могу да остану постра- ·
ви, Њихова је дужност да се старају не само о здрављу сво. је деце, већ и о њиховом духовном уздизању и формира“ њу њиховог карактера. То је уједно задатак и школе, која се као. претставник државе стара о подизању и оспособљавању омладине за њене будуће позиве. Циљеви су исти. Зашто би им путеви били различитир Школа и дом морају да сарађују на овом свом заједничком послу, допуњавају“
ћи се. Родитељи и професори морају бити сарадници, јер је њихов заједнички задатак да помогну омладину, оспособљавајући је за будуће задатке, Дужност је и школе и родитељског дома да децу помогну у раду, да им тај рад олакшају, да им пруже све могућности како би се она по« светила несметано свом послу,
Не треба за сваки неуспех кривити унапред неког другог, већ свесно тражити узроке неуспеху. Дужност је сваког од нас да се интересује за рад свога детета, да тражи узроке његовог неуспеха и да му помогне при отклањању тих узрока, Прва и основна ду: жност је сваког родитеља да води надзор над радом свога детета, да се интересује за рад у школи и да води рачуна о томе да ли његово дете уред“ но похађа школу. Школа данас пружа могућност свим родитељима да се о раду и зада цима школе потпуно упознају У самој школи. Свака гимнази« ја увела је такозвани час отворених врата, једанпут недељно, када може свако од нас, и када треба свако од нас да сазна шта и како ради његово дете у школи, да се посаветује са његовим професорима о томе како му треба помоћи.
Дом и школа морају да координирано васпитавају дете. До сукоба не сме да дође, Не сме да се деси да родитељи пред с децом — омаловажавају професоре или обратно — да професори потцењују дечје родитеље, Циљ је „часа отворених врата“ да се родитељи и профе-
сори заједнички посаветују 0
васпитању деце и да се родитељи од стране васпитача при томе упознају са основним педагошким принципима, са 0сновним захтевима за правилно васпитање младежи. Професори такође имају мно. ге дужности које им њихов позив налаже, Њихова је ду“ жност да свестрано испитају, служећи се свим експерименталним педагошким методама, узроке због којих се појављују неуслеси у раду, њихових у“
омладине
ченика, због чега ти неуспеси долазе (да ли због нерада или неспособности) и према створеном утиску прилагоде своје начине излагања градива и свој поступак у васпитном процесу. Природно је да при овом увек треба имати у виду целину, односно да треба у васпитном и образовном процесу претпоставити интересе, сколоности и способности већине ученика у разреду, не запостављајући при томе појединце. После немиле појаве великог броја слабих оцена по нашим школама, родитељима ин професорима намеће се задатак да својој деци, односно својим У" ченицима, њиховом раду У школи, посвете већу пажњу и помогну правилан развој њихове психе, да правилно развију и разгранају њихове способности, оспособљавајући их за корисне чланове друштва и за конструктиван рад у њему.
Нера ПРИКЕЛМАЈЕР
Филијала приступила потпуној реорганизацији своје административне и лекарске службе у Београду, преносом великог дела својих послова на експозитуре и поликлинике. Ова се мера наметала као хитна услед великог броја осигураника на подручју · Београда, _прегломазности администрације и потребе њеног растерећења, а сем тога растерећења и квалитетног побољшања лекарске службе.
Пошто су прописи Новој Закона ступили на снагу 1. Јануара 1947 године, те имајући У виду од колике је важности да се што пре формирају струч ни савети, Филијала је 12 јануара одржала заједнички са станак са свима претставницима синдикалних организација у Београду. На овом састанку узели су учешћа и претставнипи Министарства рада Народ“ не Републике Србије и Извршног одбора Града Београда — Одељења за радне односе, Главног одбора Јединствених синдиката радника и намеште• ника за Србију, те Месног синдикалног већа у Београду. Састанак је имао чисто информативни карактер, а уједно је то био и први контакт претставника свих установа. На њему је поред свечаног дела — упознавања чланова стручног · са+ вета претставника ових уста нова У руководства Филијале и експозитура — био и радни део који је обухватио поред реферата о стручним саветима још и извештај о најактуелнијим питањима пред којима се сада налази Филијала као што је случај са реорганизовањем и децентрализацијом послова= ња на експозитуре, организа. цију поликлиника и лекарске службе као и дата кокретна упутства за даљи рад. Централно питање састанка је, бесумње, била лекарска служба, која је с обзиром на услове њеног рада, недостатак лекар. ских кадрова, медицинског и санитетског уређаја и установа, један од најтежих задатака који предстоје пред Филијалом,
Приступајући формирању стручних савета, Филијала је учинила још један корак напред у организационом оформљавању нових институција које у суштини значе још један допирнос постављању и изградњи основе новом социјалном осигурању које сада претстоји. Како ће се ови послови извршити и колико ће показати позитивних резултата зависи исто тако и од лдоприноса и сарадње руководства установа осигурања, син“ дикалних организација и народне власти кроз у том циљу формиране стручне савете. Уг спех стручних савета лежи добрим делом и у чињеници да ли је он јединствен _и тесно повезан са синдикалним покретом и народним властима с једне и установама осигуранис друге стране, као и да ли је тај контакт чешћи. Већ одржана конференција дала је одговарајуће резултате у форми“ рању стручних савета, јер је то једини пут за успостављање што бољих и чвршћих односа, па би требало овакве и сличне конференције што чешће сазивати и на њима претресати сва актуелна питања из области социјалног осигурања, Тим путем јелино ће се одговрити за“ дацима које је пред социјално осигурање _ поставио — Закон, формирајући стручне савете,а то би, уосталом, био интерес како установа осигурања тако и синдикалног покрета и читач вог његовог чланства.
А. ЂОРЂЕВИЋ
Мајстор од заната
ТАмерички новинар Хотелеп извештава из Берлина чФ прослави Божића = у Москви!
„Борба“
— Ол рајт! Из Јокохаме ћу вам послати допис о Југо
славији.