20. октобар
Ризвличење (лото при обовљоњу
– добровољних БОДОВИ
радним акцијама у Беомасовним добровољним граду током прошле године већином се употребљавао 8» лат комуналних отсека рејона који је био подељен насељима, О алату није вођена довољна евиденција јер недостаје доста велики број, који је делом развучен или на радилиштима изгубљен, 8 један део још није прикупљен од грађана. Свакако да комунални отсеци ниву сами могли водити надзор вад бројним стањем алата при масовним акцијама, али су били дужни да о њему воде рачуна и насеља и руководиоци појединих радилишта, Комуналном отсеку Првог рејона недостаје 350 комада злата за који не постоје уопште реверси. У Другом рејону један део алата, је прикупљен од грађана и сада недостаје 120 комада, што је свакако на радовима изгубљено. У Трећем рејону недостаје 300 комада, у Четвртом 80, у Петом 50, у Шестом 26, а у Седмом 8 комада. Укупно у свим рејонима недостаје 934 комада
"разног алата.
Мањак алата, нарочито у Првом и Трећем рејону, пока. зује да се није водило довољно рачуна да се народна имовина сачува. Комунални отсеци рејонских народних одбора треба, да. прикупе уз помоћ ор. ганизација Народног фронта алат од грађана који нису досада вратили. Тај број је веома мали али га треба прикупити, а остали део влата може се сматрати изгубљеним. Ова. кви недостаци у радним акциЈама не треба да се понове и ове године, јер Не за радове бити потребан веома велики број алата који треба сачува» ти. Због губитка алата, који је нестао, у сваком случају треба. неко да одговара да се такви пропусти не би убудуће дешавади. ПОСЛЕДИЦЕ НЕХАТНОГ. ОДРЖАВАЊА ВОДОВОДНИХ ИНСТАЛАЦИЈА
Бао (6 по спречити повлаво |] сановона
приликом КрОвљеЊИ зомрзнотих ВОДОВОДНИХ ЦОВА
ешавало св ових дана, да истрчи грађанин из
куће на улицу и почне да запомаже: »Уу помоћ _ потопи насј« Или су зхтевали теле. фном од Београдског водовода, >хитну помоћ« да им се пошаље одмах стручњак да затво. _ри воду која је куљнула из попуцапих водоводних _ цеви. Дирекци;га Београдског во довода у свом саопштењу 0бјаснила је у чему је ствар. Услед велике хладноће по“ следњих дана У многим зградама замрзле су се делимично или у целости кућне водоводне – инсталације, Док трају мразеви обично се, сем нестанка воде, н осећагу теже последице смрзавања, ма да у великом броју случајева поједини делови – инсталације напрену том приликом. Међу. тим, чим хладно време поду“ сти или се грејањем вграде
раскраве замрзнута места, на-,
стаје излив воде кроз те 0 штећене делове водоводнв инсталације, то се оштете окол. не ствари — патос и зидови, Ако се ова појава догоди но ћу, када вода може дуже врзме нипримећено да отиче, штета _ постаје внатно већ, а може да буде и катастрофалпа. У сваком случају, величина штете зависи од бр зинео искључења водвб, т.ј. од могућности да св отицање воде сведе на најкраћи размак времена,
Стога се препоручу:е граЂанству да благовремено прегледа водоводне инсталације у погледу хитног искључења, воде, У првом реду треба. да
Службу чишћења снега тргба бољег рганизовати и ефа Касније спроводити
Кроз велике наслаге мокрог снега саобраћајна возила и грађа-
ни тешко су се кретали
.
о трећи пут „20 октобар“ 5 донеси чланке о недовољном _ зишћењу снега са београдских улица и предочава да ће Саобраћај бити све тежи ако се улице потпуно не очисте после сваког намета снега. Тим питањем позаба“ вили су се стручњаци Кому“ налног одељења Извршног одбора, набавили шест булдожера за разгртање трамвајских пруга, а чистачку колону од 480 радника поделили су у 13 деоница које имају. задатак да коловозе најпрометнијих улица и тргова оспособе за нормалан саобраћај. Колико се а пеловало на грађанство да чисти тротоаре, толико се мо. рало предузети још више мера код радника Отсека за чистоћу, да би ових дана испунили своју службу.
Радници су олако схватили овај рад и изгледа да су се држали гесла: „Ахо не завр, шимо данас, сутра ћема. Снега ће бити доста“. Ни о каквом такмичењу овде не треба говарити, јер оно досада није спроведено, Велику кривицу сносе сами надзорници деони“ ца који или неће, не могу или не знају да успоставе прави лан однос са радницима, ла би ови постављене задатке завршили на време. Многи про“ лазници се чуде откуда толика лежерност у раду, понекад и лењост, зашто се скупља по десет радника на једну малу гомилу снега, кад не могу сви
да раде. Грешка је и до самог,
Комуналног одељења, које је, истина, оптерећено управом и контролом привредних. преду“ зећа Извршног одбора, али оно није имало довољну евиденцију радова да би могло да предузме боље организационе мере.
Постоји више могућности и начина да се учинак радова побољша, а дисциплина код радника подигне на виши сте пен. Требало би размотрити могућност организације рада по акордном систему и подне“ ти предлог Извршном одбору на одобрење.
Синдикална подружница Отсека за чистоћу има знатно бо“ ље резултате него пре неколи. Ко месеци; међутим, тренутно, подизање дисџиплине код рад» ника је њен најважнији зада» так. Па и сами возачи булдо» жера и механичари излазе нај» више са три машине, јер су остале у „вечитој“ поправци. Механичари – Београдског електричног предузећа тврде да су машине упропашћене непа» жљивим руковањем,
То су проблеми који отежа вају редовно и ефикасно чи» шћење снега са улица. пошто има још два месеца зиме, а кретање саобраћајних возила и грађана је отежано по не» почишћеним улицама; па и сам изглед града руже велике блатњаве купе снега, служба чишћења снега мора се брже реорганизовати да би испуни та своје задатке;
ПН ХЕРА
су исправни вентили (затва“ рачи) код водомера, а потом
;и остали вентили (где посто,
је) на инсталацији, Сваки вла, сник зграде односно домаћин или настојник, мора да зна како ће што пре да искључи воду. Исто треба да знају и станари, бар за своје станове,. Код већ замрзнутих инсталација, у колико нису предузете мере да се оне откраве, најбоље је искључити воду у. напред, како би св отклонила. неугодна изненађења,
Дирскција водовода и канализације даваће грађанству сва потребна, упуотва преко телефона 42.768 н 40.281, а на захтев грађана, и према расположивој радној снази, може вршити оправке вентила, код водомера,
Колико се случајева смрзавања п прскања песви догоди. ло у Београду у Току ове зиме требало би ла, Дирекција Београдског водовода распо· лаже са читавом бригадом водоводних – инсталатерл, па ппак не би могла, на време ла обави сва поправке. Грађани св жале на Дирекцију водо
вода. Међутим, сами су криви што неће да Ман веколиго вавртања Когима ће затварати воду; а настојници зграла сносе још тежу – кривицу, јер се нису придржавали Упутстава које је на почетку
зиме, пре мразева, издала, Ди. ||
рекпија Београдског водовода да сачувају водоводне инсталације од смрзавања,
Већ неколико пута понавља св да ће хладних таласа свакако још бити, а у кућама не. савесних грађана опет ће настати смрзавање водоводних инсталација и последица тога: довлачење воде из подрума и суседних зграда, као и непотребав утроттак водоводног материјала, -Лењост и не. марљивост, понекад и неинтересовање грађана, доводи до незгода и материјалних изда. така.
Једно је занимљиво: колико пута треба објашњавати, критиковати преко – фронтовских листова, а кућни поверенипи пошто нису „задужени» ТИМ, неће и не мисле уопште да предузму никакве _ мере, да бар опомену настојнике зграда да врше своје дужности,
Хотел „Централ“ "у Земуну прокишњава и пропада
« Једини хотел који постоји у Земуну, градсви хотел „Централ“, немарношћу надлежних налази са у зеома запу штеном стању. Еровна конструп. ције, која је још за време бомбардовања била оштећена, није у току прошле година уопште поправљена, тако да сада та: ваница у зграци на неколико места прокишњава. Због вели ког прокнишњавања две хотелске собе су неупотребљиве и стоје закључане. У“ једном ходнику стоје на два места кође У које се слива вода с таванице. У 70% соба за преноћиште ни, су сва прозорска окна у ислрав" ном стању. Уместо окна налазе
са понегде шпер-плоче или кар
тони, Централно грејање не може у довољној мери ла зг греје собе, нити се у њима мо же да одржи топлота услед неПовОљЉНОо застаклених прозора, Да гости не би цвокотали од зиме управа хотела је ове зиме набавила ћебади за 50000 ди“ нара! Чав и у ресторану хоте" ла, који са напази У приземљу
' због прокишњавања једне собе
на првом спрату са таванице се одвалио гипс, нојом припином, срећом, нико није на страдао. Ето, тако изгледа хотел „Централ“ услед немарности м аљкавости надлежних, који га нису на време поправили.
Ресторан и хотел „Централ“ до 1 септембра 1946 године био је под надзором Управе народ“ них добара града Земуна. Про. сторије хотела биле су дате на коришћење Радничко . наме штеничко . потрошачкој задрузи (РАНАПОЗ), Управа хотела је упозоравала Управу народних добара на потребу поправке зграде, али све до ! септембра 1945 ништа није предузело ла се бар кровна конструкција и прозори на време поправе. Од 1 септембра 1346 хотел је лотпао под руководство Извршног народног одбора града Земуна. Управи хотела је одобрен, тен овтобра месеца, зајам за по празну зграде. У унутрашњости
" зграде биле су извршене важне · поправке, али кров и прозори
нису уопште поправљани. Све ово поназујеа да Грађевински отсен Извршног народног одбо. ра Земуна није водио довољан надзор, који је био дужан да води, да би се у згради на вре» „ме извршиле најпотребније по правне. Управа хотела такође се није заломшила да се зграда поправи, јер у противном не би допустила да хотел у овако малосном „стању дочека зиму. Овако немаран и сљкав однос према народнсј имовини веома је штетан и за саву осуду. Еривце за овај случе! потребно је позвати на одговорност због упропашћавања народне имо. вине.
Хетеп „Центрст“ иначе се налази на веома прометном месту, код трамвајске и аутобуске станице, а пошто је једини У Земуну, потребно га је што пре пеправити. У просторијама десног депа зграде сада се нала.
(
зи задрукна менза, коју би требало преселити, а на истом ме“ сту отворити аутоматски ресто-
рат. ф,. АЋИМОВИЋ РАДОСТ НАЈМЛАЂИХ
Стварање пионирских станица
за зимске спортове |
пражњавање зимских
спортжва од велике је важности за јачање тела и отпорности наших најмлађих, У току месец јануара ове године отворене су по свим рејонима у Београду зимске станице за пионире на којима ће наши најмлађи моћи да се санкају, смучају и клижу: Засад је от ворено 19 зимских станица п" најпогоднијим улиџама и тере нима, где ће пионири, у одрећене часове преко дана, моћи да се баве зимским спортовимз. У то време биће обустављен У | тим улицама градски саобра. | ћај. Извршни народни одб:гр потпомогао је организовање зимских станица сумом од 30' хиљала динара за набавку смучки, а рејхнске организације Народног фронта спровеле су акцију за прикупљање сали ца, смучки и клизаљки. Набав љањем смучки омогућује се
да се сва наша деца баве овом граном спорта, којом су се не: када могла бавити само деца богатих родитеља,
— Јакако; Ви сте сигурне
· Трамвај немогућих могућности,
= Шта» Зар ви мислите (с
наш трамвај може да понесе,
17 ЈАНУАР. 1947,
07 уд ддивот М РАДУ со
У потпуно демократски органи народне власти, совјети придају велики значај јачању и проширењу својих
веза с радним масама. Нарочита пажња, посвећује се при томе укључивању становништва у свакидашњи практи. чан рад совјета. У току дуго“
годишње праксе створили су
се разноврсни облици учешћа, совјетских грађана У свим подручјима. државне изградње. Створени су велики кадрови добровољаца — јавних радни. ка из редова радчиштва, сељаштва, и службеника. Сви они узимају, у времену које им преостаје од њиховог главног посла, најживљег учешћа, у делатности месних совјета,
У овом чланку излажемо искуство Володарског рејона Совјета депутата трудбеника
увелико преузело иницијативу за оправку кућа и постигло лепе успехе.
За унапређење рејонског ко. муналног газдинства Володарском рејонском совјету било је дато из прошлогодишњер бу. џета преко 5,000.000 рубаља, тако да рејон ниједног тренутка није осећао оскудицу у средствима, На дневном реду, "међутим, била су питања, веза, на за радну снагу и грађевински материјал. Баш у решава. њу тих питања становништво пружа нарочито активну по моћ Рејонском совјету. Преко својих комисија и појединих јавних радника, Совјет је успо. ставио тесан контакт с огромним колективима индустриских предузећа која се налазе на територији рејона. Сваки од тих колектива броји више хи.
Лењинград: Споменик Петру Првом на обали Неве
града Лењинграда, Володарски_
рејон спада у највеће инду. стриске рејоне Лењинграда. Извесно време он је заостајао у обнови свога. газдинства, јако настрадалог од мемачких ваздушних с" бомбардовања и дејства фашистичке артилерије, Али данас, то је напредан рејон града. Довољно је рећи да је Володарски рејон извршио тромесечни план обнове у току 40 дава. Промене у рејону осетиле су се још у првим месецима, прошле године, и то у данима изборне кампање за Врховни совјет СССР. У тим данима Рејонски совјет нарочито је проширио своје везе с масама и укључио у свој рад многе раднике, службенике и домаћице, Велику помоћ Совјету пружиле су комисије које су тада основане са задатком да допринесу што бржој обнови станбене Површине. Те комисије састављене су од самог становништва,
На челу једне од тих коми. сија — она се стара о шест кућа — налази се Василиј Кудрјавцев. У комисију улази дванаест људи. Комисија је успоставила везу са станарима. кућа, и они су почели да се обраћају њеним члановима, из. носећи питања која их интересују. Често су добијали не са. мо савет, већ и конкретну по моћ, Уколико комисија сама, није могла да пружи помоћ (на пример, у погледу матери.
" јала за оправку стана), она, је упућивала грађане у Рејонски совјет. Становништво је само
тим да се попнете на трамв а12 странац па и не знате шта ~
љада људи. М уколико се У рејону осећао понекад недоста» так квалификоване радне сна. ге за извршење оправки или није било довољно грађевинског материјала, Совјет се о. браћао за помоћ заводима „Бољшевик“, „Лењин", „Пролетерски“ и другима, звајући да ће ту помоћ добити у највећим размерама. И занста, фабрике и заводи увек су се одазивали и давали потребну подршку.
У радовима на обнови најактивније учествују десетине хиљада трудбеника, Сталари куће број 61, у Смоленској улици, обновили су, на пример, властитом снагом парно грејање и извршили оправке У вредности од 60.000 рубаља. У десетинама кућа станари су сами довели у ред дворишта, као и тротоаре и коловозе испред зграда. Међу станарима, наравно има зидара, бравара, молера, стручњака за водовод итд. У својим слободним часо= вима они су доводили и довод. де куће у ред. Захваљујући своме активу, Рејонски совјет успео је да реши десетине ва“ жних питања и да на тај на. чин још више подигне свој у“ глед међу становништвом,
Актив Рејонског совјета бис је иницијатор такмичења 38 извршење пре предвиђеног рока плана радова на обнови и за побољшање службе задо вољења културно . животних потреба становништва. Уз са“ радњу актива извршене су оправке у 750 станова породица. учесника Великог отаџбинског рата, док је план предвиђао 0. правке у 600 станова,
Активисти се доста, често 6.. браћају Извршном комитету Рејонског совјета и обавешта»“ вају га о појединим недоста. цима у раду. Извршни комиг тет одмах предузима мере, Број активиста Володарског рејонског совјета већ је пре маштио цифру 5.000 људи. У тај број улазе и депутати Сове јета, и чланови разних коми. сија (за народно образова“ ње, за заштиту народног здравља, за обнову станбене повр“ шине итд.), активисти избор. вих центара (агитатори, ре“ и зидних новина, и дру“
Током последњих месеци Володарски рејон добио је мвого лепши облик, Десетине кућа изгледају као да, су потпу“ но нове. Дуж реке Неве пру жа, се нова, уметнички изгра“ ђена, ограда. У ноћним часо. вима улице рејона обасуте су као и пре рата, снажчом елек» тричном светлошћу, Све тв у. спехе Рејонски совјет је пости“ гао Захваљујући великој и свестраној помоћи свога акти. ва и целокупног становништва. рејона.
о - Б, СЕРГЕЈЕВ ;