20. октобар

СТРАНА 2

ПРЕТСТАВНИЦИ ЗАВОДА СРБИЈЕ 0 УСВ)

Моша Пијаде

МОША ПИЈАДЕ:

Децембра 1942 године године писао је друг Тито у „Пролетеру“, штампаном у Босанској Крајини пре Четврте офанзиве, у чланку „Национал-

“.

но питање у Југославији“;

„Данашња народноослободилачка борба и национално питање у Југославији нераздвојно су везани, Наша народноослободилачка борба не би била тако упорна и тако успешна, кад народи Југославије не би у њој видјели, осим победе над фашизмом, и победу над оним што је било за прошлих режима, победу над 0онима који су угњетавали и теже даљем угњетавању народа Југославије, Реч народноослободилачка борба била би само једна фраза, па чак и превара, кад она не би, осим опште југословенског смисла, имала и национални смисао за сваки народ посебице, тј. кад она не би, осим ослобођења Југославије, значила у исто време и ослобођење Хрвата, Словенаца, Срба, Македонаца, Арнаута, муслимана итд., кад народноослободилачка борба не би нмала ту садржину да заиста носи слободу, равноправност и братство свим народима Југославије. У томе и јесте суштиПЦ РодРОснобрдиланке бор-

е“,

Ове речи велике истине и му дрости треба нарочито да под вучемо данас када расправљамо о нацрту Устава Народне Републике Србије...

Време које нас данас дели од коначног ослобођења у маЈУ 1945 , време од годину да“ на које нас дели од доношења Савезног Устава пружило је пуну потврду ове основне историске чињенице да је српски народ Коначно раскрстио са идејама хегемоније и вели. косрпског шовинизма, које ни су никада ни биле његове, већ само његових сопствених угњетача и издајника. Он је оштро и одлучно раскрстио с носио. цима и агентима _ шовинизма. Али шовинизам није ствар која се у сваком појединцу може брзо угушити. Он живи, или боље рећи, он тиња у главама реакционара. Он налази хране и потстрека код страних реакционара, који у исти час и за исте паре хране и потстрекавају и супротне шовинизме. логорима издајника, који уживају благонаклоност _ светске реакције, грле се четници и Усташе око истог казана. Али шовинизам реакционара мање је опасан од шовинизма, можда и мање свесног и непризнатог који би остао у главама људи из Народног фронта. Ми не видимо да постоји нека нарочита опасност оживљава. ња шовинизма. Али опасност би се створила ако не бисмо били стално будни против мМогуће опасности,

У којој би форми могао несавладани шовинизам илиу најмању руку погрешно схва» тање решења националног пи» тања у Југославији доћи ло израза у вези са нацртом на шег Уставар То би могло доћи до израза у вези с питањем граница, с питањем територије Народне Републике Србије, и то нарочито с обзиром на нову формулацију чл. 2. Да ли Народна Република Србија са

територијом која се наводи У,

нацрту Устава, дакле с њеном данашњом територијом, не може претстављати националну државу Срба, јер не обухвата у себи све Србе, или је Народ: на Република Србија, са ова квом територијом, упркос чиг њеници да знатан део Срба живи и изван Србије, У др

гим народним републикама, пак национална држава срп“ ског народаг Одмах ћу рећи да се савршено исто питање може поставити и за Наролну Републику Хрватску и хрватски народ, Који такође не улази

сав у Народну Републику Хрватску. Већ само постављање ова квог питања, ако би га ко хтео поставити, показује потпуно неразумевање суштине народноослободилачке — борбе, решење националног питања. Шта . претставља – Југославија» Она претставља једну савезну федеративну државу, створену заједничким напорима Срба, Хрвата, Словенаца, Македонаца и Црногораца. Ови су је народи организовали на бази своје пуне националне суверености и равноправности. Сви су они равноправни национално, Као нације, у оквиру Југославије. Зато сваки од њих има и једнако право на своју посебну националну државност у оквиру заједнице. Али ни српски, ни хрватски народ нису настањени тако да би се

међу њима могла повући гра» ница између двеју јасно одређених националних територија. Па то је баш и била база за шовинистичке захвате са једне и друге стране, за спорове које су изазивали

шовинисти

Синиша Станковић

са обе стране, за угњетачки режим српских шовиниста У старој Југославији и за Павелићев великохрватски државни тероризам. Значи да ни Срби ни Хрвати, ако хоће да живе братски једни с другима или једни поред других, не могу претендовати да у оквиру своје националне државне организације с" обухвате читаву своју нацију (без међусобне повреде. Ја мислим да не треба ни мало жалити што је историски развитак створио такве услове. Ако је та измешаност и тешка раздељивост националне територије Срба и Хрвата у прошлости, па највише баш у наскоријој прошло“ сти, могла бити искоришћавана од шовиниста с једне и с

друге стране за сејање раздора и мржње између та два блиска братска народа, она је у систему нове братски уређене федерације, са Босном и Херцеговином Као посебном народном републиком, са Србима који живе у Хрватској и Хрватима који живе у Војводини, постала управо базом њиховог братства и јединства. Не само да, ни српски ни хр-

ватски народ нису ништа #Из• губили таквим решењем, већ је то максимум онога што су национално могли добити, што им максимално обезбеђује и националну слободу и националну равноправност. И не само то, само тако су та два народа могли остварити своје истинско братство и јединство, само тако питање националних граница у оквиру федераџије постаје питање. без зна-

чаја, питање које не може и-

Телегрзм маршалу Титу

У историском о тренутку, у коме Народна Република Србије до-

бија свој Устав, народни претставнипи У Уставотворној друже Тито, дубоку захвалност за дело 06-

желе да изразе _Бама,

нове и изградње наше заједничке домовине, У којој изграђује своју шародну државу,

скупштини

сваки _ парод

Српски народ овим својим Уставом учврстио је тековине народ-

ноослободилачке борбе и овековечио извојеване

народне – демократске

слободе. На темељу овог Устава изграђиваће српски народ, У заједни-

ци, братству и јединству са својом браћом

других народности. На-

родну Републику Србију у напредну и богату земљу, на срећу свих

народа Југославије, Народни посланици Уставотворне скупштине

обе“

ћавају да ће чувати и развијати тековине народноослободилачке борбе

и да ће сви народи Народне Републике Србије мобилисати све

своје

снаге за велика дела изградње своје домовине,

УСТАВОТВОРНА

зазивати трвење, А када томе још додамо да је братство и јединство српског и хрватског народа прва и основна подлога братства и јединства свих народа Југославије, стожер Федеративне Југославије, онда постаје јасно као дан да би свако друго решење било злочин против српског и против хрватског народа, злочин против њихове данас тако сјајно потврђене заједнице.

Доносећи Србији први репу. бликански Устав ми ипак са• мо стижемо за догађајима и бележимо оно што је већ стечено за наш народ и за све на родности које живе у нашој Народној Републици. Па ипак је тај Устав, заједно са савезним Уставом, чврста основица за наш даљи развитак. Да ли ће тај развитак бити и брз и снажан, У то данас нико више не сумња. Зато, са доношењем Устава наше Народне Републике наши погледи уперени СУ напред према огромним и ве личанственим задацима обнове и изградње, према петогодиш“ њем плану на чије остварење сви народи Југославије прелазе ове 1947 године.

Устав и закони дају само на челну основу. Жива снага на. рода и ваљана организација државног апарата у рукама и под контролом народа и способна да мобилише радни на» род за остварење великих подвига на пољу економске и кул турне обнове и изградње, то су оне снаге које треба да ладу живота уставним начелима, да их спроводе у живот и о стваре. Дивни радни полет који је захватио град им село У Србију, као и у читавој Југо славији, ванредни напори ши“ роких народних маса да се културно уздигну, да се што пре и што више уздигну Из страшне заосталости У којој су их држали ранији ненародни режими, тесна повезаност народа са својом влашћу, активност велике општенародне ор: ганизације Народног фронта, радничких синдиката, организације жена и омладине, народног задругарства — ето свих услова који нам дају право да будемо уверени да ће оства“ рење петогодишњег привредног плана бити једна велика победа братски удружених на: рода Југославије, која ће свима њима створити широки пут срећи, благостању и високом културном развитку, као и достојно место међу свим народима света.

У тој великој утакмици ства ралачких снага, ми смо сви си гурни, узеће читаво радно становништво Србије пуно уче шће, Српском народу стоји о: творен пут за велика дела. да је способан да ствара вели“ ка дела, показао је он и у сво-

СКУПШТИНА НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

јој тешкој прошлости, па ће то показати тим сигурније да. нас, када за то има све услове створене сопственом вољом и снагом у братској заједници са браћом осталих народ“ них република.

ВЛАДИМИР СИМИЋ:

Ја лично, као грађанин На. родне Републике Србије и син српског народа, осећам се по носним што наша Народна Република има ове две аутономи је У томе видим пуну победу оних начела и оних тежњи српског народа, како их ја схватам и тумачим, за која је он водио тешке политичке бор

бе веома дуго. Аутономија или

самоуправа, како се то српски каже, требало је да буде основни облик државног и политичког живљења нашег на• рода. Пуно признање свих пра ва свима деловима на основном народном тлу био је идеал за који се борио српски народ. Кроз (бурна политичка

збивања све су то властодрш“

- ~ ~ – ~

Влада Симић

ци и ненародни режими извитоперили и довели ствари И односе до пуне противности, до хегемоније, до подјармљивања, до стања, једном речју речено, које је нашло потлуног израза у монархо-милитаристичкој диктатури предратне Југославије, у којој је коначно подјармљен био и народ Србије. Враћање идеалима народне борбе и у овом правцу најбољи је доказ све дубине и замишности промене која је У нашој стварности наступила И коју је и српском народу, као и осталим југословенским народима, донела народноослободилачка борба.

Колевка обнове културног живота српског народа, Аутономна Покрајина Војводина,

нашла је у Народној Републи-,

ци Србији своје право и заслу жено место. Ослобођена нацистичких уљеза и попуњена хи-

" љадама породица из свих кра-

јева држеве, на свом плодном тлу, она ће играти важну и значајну улогу и у обнови наше земље и у њеном даљем ирсгресиввом и културном развоју. Са заседања Уставотворне скупштине Народне Републике Србије на дан проглашења Устава

и вина

Уверен сам да се на овом историском заседању Уставотворне скупштине Народне Републике Србије завршава дуга и претешка борба српског народа за уставност, слободу и остварење основних народних права, за истинску народну вла давину, прогрес и демократифу, за равноправност и братство и јединство југословенских народа, за републикански облик владавине,

МИЛОШ МИНИЋ (0 ГРБУ):

У члану 4 нацрта Устава дат је опис државног грба Народ“ не Републике Србије, симбола наше државности, Чим погледате наш грб, онакав какав се се У члану + нацрта Устава предлаже, видите његову симболику: Житно класје и храстове гранчице, које окружују поље грба у облику овала сличном свалном оквиру грба наме зајелчичке државе ФНРЈ и део зупченека који се налази У сунчаном пољу, симболизују богатства наше земље и ралност нашег народа. Сунчано поље изнал траке која 06-

Милош Минић

вија житно класје и храстове гранчице и петокрака звезда мзмећу врхова житног класја и храстових гранчица, симболизују слобслу и народну власт које је наш народ извојевао, Штит са четири оцила изнад сунчаних зракова је прва и најстарији симбол државности коју су Срби остварили У давна времена. Овај штит са четири оцила идентичан је са штитом и сцилима, које је као

крб употребио први пут Растко ,

Немањић — Свети Сава 1188 године. Доцније, тек 17924 године, архиепископ београдске митрополије Мојсије Петровић додао је штиту са четири оци. ла крст између оцила и тако измењен грб Светог Саве узео за црквени грб. А још доцније, за време патријарха Арсенија (У Скамбете, 1744 први лут је употребљена комбинација двоглавог орла и штита са четири оцила и крстом, Како је штит са четири оцила без икаквих додатака најстарији српски грб, то је такав штит, каквог је први п требио Свети. Сира и Кли и наш државни грб. Он нас пот. сећа на она давна времена средњега века, када се стварала прва самостална српска

Др Благоје

19 ЈАНУАР 1947,

Нешковип

држава и изазива сећање на пут који је прошао наш народ: од тих древних времена до данашњег доба, на његову бурну историју испуњену дуготрајном борбом за слободу и независност, за своју самосталну државу. ;

Године 1804 и 1941, исписане на траци, означавају године почетка два славна ослободилачка устанка српског народа. Година 1804 — година почетка првог српског ослободилачког устанка против турских пороб љивача под воћством Карађор Бђа означава почетак борбе нашег народа за слободу и независност и за стварање модер“

не националне државе после петвековног ропства под Турцима, после 500 година од У: ништења српске средњевеков-

не државе. Година 1941 — година последњег ослободилачког устанка српског нарсда против немачко - фашистичких поробљивача означава почетак борбе српског народа за осло-

бођење испод ропског јарма фашистичких освајача, борбе за истинску слободу и неза-

висност, борбе за стварање на ше народне државе, такве државе какву данас имамо, Народне Републике Србије.

Ето, то је симболика грба који је описан У члану 4 нашег нацрта Устава.

АЋИМ ГРУЛОВИЋ:

Доношење Устава наше Народне Републике има у са“ дашњем тренутку двоструки и. сториски значај за народ Народне Републике Србије.

Прво, овај Устав је круни. сао напоре и тежње народа Србије који се током историје као и за двадесет и неколико година постојања старе Југо“ славије, а нарочито у народноослободилачком рату против фашистичких освајача и домаћих издајника, борио да оствари У“ слове за свој слободан и несме тан развитак на свим пољима материјалне и духовне активности: на економском пољу, политичком и културном поди“ зању, слободном националном развитку. Устав наше Народ“ не Републике Србије, у складу са савезним Уставом, развијају“

Аћим Груловић

ћи и остварујући на делу де мократски дух принципа савезног Устава У појединости“ ма, својим прописима оствару“ је услове за све веће издизање и напредовање, за све веће