20. октобар
У « .
и о" 1 5 " 19 ЈАНУАР 1947 = блегостање грађана Народне Републике Србије,
Друго, Устав наше Народне Републике Србије доноси се у тренутку када се пред све наше народе поставља крупан и историски задатак електрифиКације и индустријализације наше земље, задатак прелаза на планску производњу, помоћу које ће се остварити неслућено развијање производних снага и остварити услови за културан и срећан живот сваког нашег грађанина. На тај начин ће се једино наша земља претворити из заостале и до јуче полуколонијалне земље, чија су богатства црпле разне империјалистичке клике, у зе мљу напретка, слободе и истинске демократије, демократије радног народа.
Устав наше Народне Репу“ блике Србије обезбеђује и сви“ ма националностима у њој пуни национални и културни развитак. Доношење овог Устава ће, стога, У садашњем тренутку, дати још већи полет радном елану радног народа Србије, наших радника, сељака, радне интелигенције, наше омладине и фронтовских организација, даће још већи потстрек на самопрегор и залагање у постизању нових победа на фронту у изградњи наше земље. Овај Устав ће допринети томе да се народ Србије још чвршће повеже оКо свог Народног фронта под чијим су руководством остварене до сала велике победе и у рату и У миру.
МИЛОШ ЦАРЕВИЋ:
Борба за уставност, борба за националну слободу и независност решена је победом нашег народа у народноослободилачкој борби, Даљи пут срп“ ског народа је пут мирне изградње и обнове ратом опустошене земље, њен културни и материјални напредак у ци“ љу подизања благостања ши“ роких радних народних маса. Реални предуслови за то оства рени су и обезбеђени Уставом који ћемо донети. Промењена друштвено - економска структура у првом реду показује већ за ове две године од ослобођења до данас свој благо» творни утицај. Државни сектор привреде, Као главни ослонац привредног и друштвеног развитка и напретка, моћно је ојачан, учвршћен и организован, тако да је држава У стању да даје правац привредном животу и развитку наше земље, Општи привредни план који предвиђа индустријализацију и електрификацију наше земље појачаће темпо и ускорити пораст општег нивоа благостања, како у Народној Републици Србији тако и у осталим народним републикама. Општа тежња нашег Устава јесте и мора да буде прихватање и потврда основних прин ципа и начела нашег савезног Устава, који је темељ братске заједнице свих народа Југославије. Српски народ кроз Устав своје Народне Републике има само да понови и да на тај начин потврди, да ће У својој ужој домовини, да ће У својој кући, живети и радити на истим начелима и принци“ пима, на којима живи и ради у задружној кући. То ће бити најбоља потврда да српски народ нема неких својих по-
себних тежњи и интереса из“,
Милош Царевић
ван тежњи и интереса осталих, здружених братских народа ЈУ гославије.
ПРОТА МИЛАН СМИЉАНИЋ
Гласаћу за овај Устав, јер су за њега гласали сви борци и сви великомученици од 1941 до 1945 године. Гласаћу за ње“ га као Србијанац, јер је Србија кроз три црвена национална своја слова, кроз три црвена национална празника: 27 март 1941, 7 јули 1941 и 20 октобар 1944 гласала за овај Устав... "Изјављујем, најзад, да ЋУ гласати за Устав овако (диже обе руке са стиснутим песницама) са стегнутим песницама, како је за тај Устав гласао млади металски радник Србијанац Стеван Филиповић из Ва љева, кога су Немци обесили, а који је са уздигнутим стегнутим песницама пошао на веша. да и кликнуо; „Живела слобода. У Ро
херојске.
пи]
Шесторица другова, право славних свештеника, народних посланика овога високог дома, овластили су ме, да у име моје и у име њих шесторице, дакле у име нас седморице православних свештеника, _изјавим да ћемо скупа гласати У начелу за овај предлог Уста-
Милан Смиљанић
ва. Нас седморица праваславних свештеника који се овде, стицајем околности, налазимо у својству народних посланика У овом високом дому као и сви други православни све» штеници, па мислим да смем казати и свештеници осталих вероисповести, који сарађују У Народном фронту са својим народом, сматрају да тиме што служимо своме народу исто тако достојно служимо као што и богу служимо.
Ми знамо да има сада наших верника који говоре Како је наша вера и наша црква у о пасности, па тек сада пуне цркве и иду тамо ради богомоље. Знамо и видели смо их како сада купују златне крстиБе, те их вешају да на тај начин, бајаги, одбране угрожено православље. Свима таквим могли бисмо рећи оно наше народно; „Сетила се преља кулеље уочи свете недеље“. А ми можемо свима поручити: да наша вера и прква нису У 0 пасности, Наш народ и наше народне власти чувају своју веру, чувају своје обичаје. Нека се они ништа не плаше од тога да су наша вера и црква у опасности од народа и од вародних власти.
ГЕЗА ТИКВИЦКИ
Устав У свом 22 члану говори да су сви народи без обзи= ра на напионалност, веру и расу, једнаки и равноправни. И-
сто тако, Устав говори да је'
кажњиво свако прављење разлике о националности, вери, раси и тако даље, ;
Но, ја бих хтео да кажем да је снага и величина ових речи, салржаних и у предложеном нацрту Устава, да та снага лежи У чињеници да смо ми, Хрвати Војводине, као и сви на: роди Републике Србије, па и пеле Југославије, данас слободни и равноправни, изједначени у правима и збратимљени у сслободилачкој борби, у 0 слободилачкој борби за ову и овакву Југославију, за ову И овакву Србију.
ХИЛМИЈА ХАСАНОВИЋ
Ово што је досад остварено код нас показује да ће наши народи У даљем раду успети за кратко време да преброде све тешкоће, успеће да изграде наш заостали крај и да још више учврсте братство и рав ноправност Срба и муслимана. Устав, који ми овде доносимо, поздравиће наше широке народне масе, подједнако и Ср• би и муслимани, Поздравиће Срби зато што ће он бити печат, оваплоћење њихове веков“ не борбе и тежња за слободом и независношћу, за својом народном државом: Поздравиће га муслимани исто тако што ће овај Устав и њима загарантовати и обезбедити све оне тековине које су извојеване У народноослободилачкој борби, што ће тај Устав проширити и продубити ове тековине и што они кроз овај Устав и у овој дожави виде првипут своју др“ жаву и због тога ће Устав с
највећим _ одушевљењем по здравити. ПАЛ ШОТИ,
Пре првог светског рата Војводина је припадала Аустро“ угарској монархији и била је својим већим делом саставни део мађарске краљевине. Да словенске народности у ЊОЈ нису уживале никакве слоболе ни безбедности, то свако зна, Али има људи — нарочито У редовима реакпије, специјално мађарске реакције —
који су покушавали и који ло. ,
кушавају да то доба прикажу као слободу Мађара: Међутим. какав је био положај Мађара“ Огромна маса мађарског живља били су кметови и слуге на имањима грофова, барона и њима сличних.
. Мањине су биле угњетаване
се к | ; 5 5 Ре Дао Па ЛУ о,
и изиграване. Њима су била обећавана некаква права УЗ услове да помогну режиму У гушењу баш оних снага, које су претстављалде напредак. Тако је било за време Аустро: угарске, тако је било за време старе. Југославије. А за време окупације чињено је све да се мањине искористе У борби против народноослободилачког покрета, да се осрамоте и за: крве У шовинистичком истребљивању, нарочито српског народа. Тек са победом народно. ослободилачког покрета имамо остварење равноправности И слободе.
То нарочито каже став 3 члана 22 који гласи:
„Противан је Уставу и кажњив сваки акт којим се граБанима дају привилегије или ограничавају права на основу разлике у народности, раси и вероисповести, Као и свако проповедање националне, расне или верске мржње и ра здора“. ,
Али, оно што је још важни. је, то је да се ови принципи проводе већ у дело, већ раније, а сада се Уставом само Утврђују. Овај пројекат Устава, који стоји пред нама, не само да је признање и озакоњење тога, него је он у исто време и о ружје одбране равноправности и слободе.
МИХАЈЛО КОВАЧ
Ја ћу да кажем неколико речи о једној од главних одре даба нашега Устава, о слободи и равноправности свих на. пионалних мањина, које живе у оквиру наше Народне Републике Србије. Ово нису фразе, то нису празне речи, него стварност, која је до сада већи у“ чињена, Та стварност је већ учињена захваљујући само народноослободилачкој борби, за
· хваљујући правилној политици
Народног фронта и правилном руковођењу наше Народне вла. де Народне Републике Србије. Стварност је да русинска ма. њина, која живи у Народној Републици Србији и која броји 25.000, преко нашег Устава добија оно што није добила за 9200 година од када живиу 0 вим крајевима, од када се до“
селила у ове крајеве испод Карпата. Преко нашег Устава наша
мањина лобија своја права и право културног _ развијања. Преко нашег Устава наша Русинска мањина добија своју слободу на културном, економ“
ском и привредном пољу као равноправни грађанин — нове заједнице,
Народ који се за све време патио У старим буржоаским капиталистичким уставима да»
нас добија потпуну слободу. .
Ово је доказ и стварност, аи један Ударац непријатељима наше домвине, који говоре да наш Устав није демократски, да Код нас нема демократије, Али, ми знамо да су то непри= јатељи наше домовине и издајници наше домвине. Ми знамо и то да наш Устав није демократски за избеглице и издајице наше домвине,
Он је демократски за наше народе, за нашу домовиму а то је најважније.
СТЕВАН ЈУРАЈ,
Пре две стотине година до" шли су Словаци из Словачке У овај крај, прогоњени од феудалних угњетача; дошли су У нову средину, где су поново били подвргнути грубом угњетавању од стране нових угњетача У овој средини. Они су се током развитка у овој бор“ би спојили заједно са браћом србима и крајем ХЈХ и почетком ХХ века заједно су учествовали У истој политичкој борби против аустроугарских угње тача. ,
уСтара Југославија, која је тобож требало да их ослободи стеге, која је требало да створи нову кућу за Словаке, то им није пружила, То се особито одразило у школству. Била је то тобож остварена словачка гимназија која није имала ни половину својих на ставника, него су то били наставници који су били специјално слати у те крајеве да би спроводили политику национол ног угњетавања.
У току народноослободилачке борбе словачки народ пре ко својих претставника ишао је раме уз раме са осталим народима Југославије у борбу против окупатора, словачки народ дао је небројене жртве. Кроз ту борбу никли су хероји, никли су јунаци, НиКао је и израстао народни херој Јанко Чмелик, Кроз ту борбу Словаци су дали небројене жртве и на тај начин загарантовали себи, створили себи све услове за свој нови национални живот у ослобођеној новој | Федеративној Наподној Републици Југославији. И стварно, после ослобођења за Словаке је наступио нов полет, наступили су нови услови за несметано културно и национално иживљавање,
Х
Је РАИ МАВРА НОЈ Ена Ваш
[ Љу Мит ИН
Перспективе које су пред нама, као пред словачком мањином, су сјајне. Несметан нацио, нални и културни развој учвр“ стиће још више словачку Ма њину у даљим настојањима за изградњу нове — Југославије, која је по својој садржини дубоко социјална и у којој се свима националностима, пружа несметан национални и културни развој.
ЏАВИД НИМАНИ
Чињеница је да се положај националних мањина у Југославији у потпуности изменио и да су оне стварно добиле могућност за свој пуни развитак,
Промене на политичком по љу изазвале су промене ну е кономско-друштвеном _ уређе-
њу, на основу чега се и при“ вреда почела развијати у инте“ ресу широких народних маса, те према томе и у интересу националних мањина. Природно је да тај процес убрзава и ра: звитак националних мањина. Једино тиме се могу објаснити крупни резултати који су постигнути у нашој области на Косову и Метохији. Такве промене једино могу објасни“ ти најшире учешће шиптарских маса у решавању свих др“ жавних и осталих питања, њи: хово равноправно учешће У свима органима народне власти. Једино тако може се разумети брзо исправљање неправди које су биле учињене према Шиптарима у старој ЈУгославији. Сва земља, на при“
“ =" Та мер, која је била неправилно узета Шиптарима у старој : гославији, враћена им је 10 се односи приближно на 2720.000 хектара. Тиме се може даље, једино објастити масов“ но учешће Шиптара заједно са Србима и Црногорцима У об: нови и изградњи.
Ми Шиптари на. Косову У. Метохији ни у једном момен ту не губимо из вида покушаје | извесних великошиптарских шпијунских елемената стране реакције, који би хтели да 0. мету овакав развитак Шипта- | ра код нас. Најјачи удараш. против ових елемената је даљње развијање Шиптара на 0-. вом путу, што се потврђује и. омогућује нацртом овога Устава. -
Радни Београд поздравља доношење Устава | такмичењем
Радници и намештеници југ гоштампе" дали су јуче ударни дан земљи поводом проглашења, Устава Народне Републике Србије. Када су сазнали на митингу да је Уставотворна скупштина Србије примила, Устав одлучили су да 07штампају највећи плакат који је икад у Београду урађен (формата 120Х198 см), на коме је био изнесен цео Устав. Ово предузеће је прво штампало републикански грб Србије. Радило се целу ноћ. Са, митинга послан је Претседништву владе Народне Републике Србије телеграм.
Мали фрагмент из овог срећног такмичења тешко је описати. Бројке на страну. Треба, видети одушевљење и радост код радника и њихову зрелост у примању великих историских догађаја,
Илија Андрић, динкограф- |
ски радник, који је научио цинкографски занат за врло кратко време, ујутру је узбуђено узвикнуо:
— Најбољи и најдемократ-
скији Устав од како постоји
српска држава.
Ударник Белишек Хиларијус: — Правилно.
Наилази група од стотину ученика, „Југошлампе“ који су на стручном курсу. Дошли су у цинкографију да упознају и ову струку графичке индустрије. Крај јаке лампе, осветљени бљештавом плавом светлошћу стали су и слушају предавање. том тренутку, збијени, свеча» ви, да мора, човек одмах да се потсети симболике сунца, слободе са новог грба Народне Републике Србије. Зато и није фраза, нити је неукусно речено: Леп као слобода, драг и вољен као слобода. Овим мла» дићима, и девојкама држава, је осигурала школовање, Они ће једнога дана, не једног дана, у смислу даље будућности, већ ускоро почети да раде као стручни радници графичке индустрије велики рад на про“ свећивању _ народних _ маса. (Нашу културу стварају три радника: физички, научни и уметник). Графички радници су посредно везани књигом, коју они технички опремају, са сељаштвом и радништвом, — целим радним народом. А. Устав је исписала, рука сеља.ка, радника, и поштене интелигенције, То је најбоље изразила ударница Александра, Бугарска једним отсечним им од срца реченим узвиком:
— Наш Устав — наш рад, наша слобода, наше све!
Хтела је да изрази своју Ммисао друкчије:
— Ми смо створили Устав,
"и он је наш.
Стеван Хајду, припадник маЂарске мањине, учесник у великом слободарском покрету 1910 године када је пролетарејат устао да брани своја права, данас је ударник У „Југоштампи". Он са Беликом вољом савлађује све што замисли, одличан је рационализатор времена, и пружа, допринос свога рада земљи која је омогућила, сва права мањинама која имају и остали грађани. Његов ударнички рад није одуживање за парче хлеба, већ за слободу и права, човека.
Многи радници нису у це-
лини прочитали Устав, чули су јуче на митингу шта бн доноси радном народу и просто, језиком радника, кажу, онако као што је објаснио и Душан Латиновић: · — Кад Устав мени гарантује све услове мог економског и културног развитка, а ја ћу ту велику бригу државе да 0правдам; оправдали смо је и оправдавамо... Ево овако,..
Ударничким радом.
Чудно су лепи У
Словослагач Живко Зорић је говорио радницима на митингу. Његово лице јеи да нас озарено. Можда је он осећајније осетио шкрипу на вратима која су отворила нов пут народу Србије да (би могао боље да кује братство и јединство свих наших народа. Оно што сви осећају, а што нико не може да порекне, што је вечита истина да Србија од кад је имала своју државност
никада није добила, овакав Устаз. ;
Уосталом то доказује радна, радост целог народа а доказаће и историске чињенице развојем наше земље.
Мали фрагмент овог великог историског ударног дама, не може да осветли ликове ових људи. Такмичење се на. ставља. А бројке резултата, ће доћи...
Штампање плаката Устава у Југоштампи
Ударнички рад у Бродоградилишту на Чукарици
Доношење Устава НР Србије грађанство и радни народ Београда поздравили су са огроМмним одушевљењем, _
На конференцијама по фа брикама радници су одлучили да један дан посвете прослави проглашења новог Устава на тај начин што ће га провести у ударничком такмичењу и У постизању што бољих радних успеха.
Радостан и весео је био синоћ Спасоје када се враћао из Бродоградилишта са свечане конференције, на којој су другови говорили о новом Уставу. Крупним корацима корача Васић плочником. Размишља.
— Поранићу сутра да не бих
"изгубио ни један минут; Еј.
За Устав се сутра ради.
Још пре зоре Спасоје је био спреман да пође на посао. Данас је ударнички дан, На рад је дошао прерано.
— Да отпочнем, питао је,
— Не, друже, сви ћете почети заједно, У седам.
Глас из микрофона објављи“ вао је припреме за почетак такмичења. |
— Другови, на своја места. Запамтите да се данас ради за Устав. Овај велики дан ми рад» ни људи празноваћемо на послу, Устав је осигурање победе радног народа наше зе мље над угњетачима човека. Другови, припремите се, Још пет минута. Још два минута. Тачно је седам сати, Почињи рад.
И као потресено потмулом грмљавином бродоградилиште на Чукарици се ускомешало. Шиште заваривачи, лупају чекићи, зврје машине. А бука се слила У огромну, силну радну вреву, која испуњава радионице, излива се у двориште, разлеже се изнад залеђене Саве и одјекује далеко, далеко преко обала..,
Свака два сата звучник 0о6јављује постигнуте успехе.
— Другови, рад и такмичење
у част проглашења Устава раз. вија се нормално, Скоро сви другови испуњавају 100 од сто своју норму... | " Спасоје Васић, из чијег џе• па вире новине пресавијене на страни на којој је објављен текст Устава, стоји испод тру: па брода и укива заковице, __ — До 12 сати морам да уку“ јем 900 комада, Брже, друже, довикује своме другу који са унутрашње стране трупа уме ће усијане заковице.
— А она матора ленштина, пита ме зашто радим. Еј, главо, где си да ме чујеш...
И Спасоје Васић надвикује
„буку бродоградилишта.
— Радим за Устав, за Тита, за Благоја Нешковића, за рад“ ничку правду...
Глас се одбија о бокове на суво извучених бродова, одле• ће преко реке и враћа се праћен радном вревом градили“ шта,
#
Котлар Ананије Зелић ради на Бродоградилишту више од 20 година; Сада му је 57.
Црни праменови косе који му вире испод радничког качкета прошарани су седим власима. Лице му округло, широ ко насмејано. Док лупа чекићем по котлу неуморно прича ученику који му додаје алат.
— Знаш ли ти шта је Уставе Млад си још... Е, видиш, због некаквих „устава“ ја сам тиу Аустро-Угарској два пута излазио пред војни суд. А за време „југовине“ четири пута сам отпуштан и примораван на гладовање. А зашто» Што сам говорио истину: да радник није заштићен законом... Е, ви диш, то ти је било., А данас, данас је твој празник, добио си свој Устав. Јутрос сам читао У новинама. Тамо се Каже: „Др“ жава заштићује лица у најам= ном радном односу“, а то зна» чи да се овим Уставом штитиш |