20. октобар
Зг!
Или
Ри РИ
ЕЈ
“4
пр ита вози
|
~
СТРАНА 2
,
Послодивци и синдиколне
подружнице дужни су да се (О изградњи нових станбених
брину 0 снабдевању својих РОДНИ
ринга о снабдевању је са-
ставни део наших настојања за испуњење и премашење плана у производњи... Старање о томе да радници и намештеници буду на време и правилно _ снабдевени (према расположивим средствима), ни је ствар само Одељења трговине и снабдевања ИНОса и отсека за трговину и снабдевање у рејонским народним од“ борима, већ је то такође ствар управе предузећа и управног одбора синдикалне подружнице. Немогуће је решити пра· вилно снабдевање радника и намештеника без пуне сарадње и залагања сва три ова фактора. До сада у највише случајева ова сарадња им заједничка брига није постојала, а где је и постојала, она је била само формална. У циљу што бржег отклањања ових слабости, ја ћу се овде осврнути на неке од њих.
Управе с предузећа обично сматрају да синдикална подружница брине за снабдевање радника и да зато постоји отсек трговине и снабдевања рејонског народног одбора да се о томе брине, Осим тога, постоји мишљење да је то приватна ствар сваког појединца, који, пошто је добио своју плату треба да се побрине ка-
"ко ће да се снабде. Последице
оваквога схватања осећају се на резултатима производње. Ако радник није подмирио своје основне потребе за живот, он не може бити способан за рад. Радна способност слаби. Није мали број случајева да радници траже излаз за време рада да иду да купе (набаве) ову или ону ствар. Због тога што није било бриге од стране синдикалне полружнице и управе предузећа о потребама радника, о томе где, када и на који начин може радник нај боље да подмири своје потребе, дневно је стотине људи добро квалификованих и за производњу неопходних напушта-
·" ло посао, да иде да тражи где
може да набави ципеле, рубље, одело и друге неопходне ствари. Од тога трпи производња, з трпи и радник, који је због тога морао да изгуби надницу.
Када човек уђе у неко предузеће и пита управни одбор синдикалне подружнице или директора фабрике како стоји у погледу снабдевања радника, из њиховог излагања излази као да је све у реду: „Овај месец добили смо бонове за обућу и одећу и поделили смо правилно међу све оне којима је било потребно, Саветовали смо се коме шта треба и тако смо им. доделили“. Међутим, ако испитамо како ствари стоје, видимо да управа предузећа не зна како су бонови подељени, да не зна како стоји са мензом, да ли се радници
" хране добро, чија је менза и
ко и како је снабдева. То Управе предузећа у 90% случајева не знају. Ако питамо рад· нике, јесте ли добили бонове и јесте ли задовољни, онда ћемо видети да је једном раднику дат бон за штоф за одело, а другоме бон за прибор за одело, Овај Који је добио бон за прибор не зна шта ће са тим боном, јер нема штоф, а други који је добио штоф не
· може да направи одело јер ни-
је добио прибор за исто. Један је добио бон за рубље, а нужно су му“ потребне ципеле; други је добио ципеле, а треба му рубље — и много таквих сличних ствари. Формално је "све правилно, сви су добили понешто; само, да ли је то задовољење потреба радника, У то се није упуштала. ни управа предузећа ни управни одбор синдикалне подружнице. Радници износе, да, када. добију бонове, обично не могу робу да нађу, Обиђу цео град са боном за ципеле, не могу да нађу ципеле за своје потребе. Осим тога многи бонови издају се на кратак -рок, тако да, када их радник добије, он има времена један или неколиКо дана да га реализује, иначе му пропада, Често се дешава да радник, не знајући да ће добити бон, моментално не"ма ни новаца, чак и кад би нашао негде У граду одгова-
рајућу робу не може да је ку-.
аи. — Тако се све свршава са ПАН формално је
све у реду, а уствари радник није подмирио своје потребе. Све се ово дешава због тога, што нема заједничке систематске бриге ни осећања дужности за потребе радника од стране управе предузећа, У-
„правног одобра синдикалне по-
дружнице и рејонског народ“ ног одбора. Управни одбор синдикалне подружнице и управа предузећа треба да евидентирају неопходне потребе свих радника и намештеника У обући и одећи бар за шест месеци унапред и да те потребе доставе рејонском народном одбору (ту се морају укључи“ ти и потребе чланова породица, који нису запослени, а из држава их дотични радник). Према том требовању рејон. ски НО ће извршити код ИНО-а требовање и добијене количи. не робе поделити према требовању пејединих фабрика, а фабрике ће расподелити бонове плански према требовању појединих радника, Ако се тако поступи, онда се неће догодити да потребе радника не буду заловољене или да доби“ ју оно што им није требало.
Постоји пракса код Одељења трговине и снабдевања ИНО-а, и отсека у рејону да се карте за снабдевање хлебом и осталим намирницама, не дају ако радник нигде није пријављен на стан, ако није у списку станара. Како је тешко наћи стан у Београду и може да прође дуже времена док рад“ ник нађе стан, за то време он нема карте за снабдевање. Поставља се питање: како ће он да ради, ако нема шта да једер Овако постављање ствари погађа раднике и намештенике, а нарочито погађа грађевинске и сезонске раднике. Погађа све новодошле у Београд, новодошле у привреду. Стотине, а лети и хиљаде радника и намештеника у целом Бео“ граду остају без карте за снабдевање, док они који имају стан, били они у привреди или не, (разни Гролови и њему слични), нису остали без карте за снабдевање. _ Новодошли радник у привреду дупло је погођен: погођен је зато што не може стан да нађе и погоБен је и због тога кажњен јер не добија и карту за снабдевање. Што се тиче стана, он га на неки начин привремено решава, јер спава данас код једног а сутра код другог познаника док стан не нађе, али Карту за снабдевање није могао да реши, јер се карта за снабдевање издаје преко места становања, односно преко добијеног пријављеног стана.
Против такве неправилне праксе нико од управника предузећа и ни једна синдикална подружница _ није _ подизала жалбу. Сви су се помирили да то тако мора да буде. Када но-
"ви радник дође, подружница
обично сакупља прилоге од радника који имају карте за хлеб и друго, да помогну новодошлог радника. Када је подружница развила своју активност у томе правцу, било би природније да је ту активност устремила против такве праксе народног одбора и да је У заједници са народним одбором поставила, да радник и његова породица добију карту за снабдевање, независно од стана, и то истог дана када је ступио на посао. Да је постојала сарадња управе предузећа, синдикалне подружнице и рејонског народног одбора по питању снабдевања, и да су они: то схватили Као своју заједничку бригу, одавно се те ствари не би дешавале, .
Да новодошли радник и на-
мештеник добије одмах карту чим „ступи на посао, зато се
морају побринути синдикална
подружница и' послодавац. Да ли ће те карте за снабдевање
бити привремене и како ће се'
оне правдати и контролисати, то је ствар Одељења трговине
и снабдевања, али радник мо-.
ра истог дана да једе и мора имати карту за снабдевање. · Не стан, него рад треба да буде мерило (разлог) да неко добије карту за снабдевање и оне треба да се дају преко места рада за све људе који су запослени као и за њихове по“ родице, ан У Грга ЈАНКЕС
комплекса у Београду
роблем који је постављен
конкурсом за типске станбене зграде у Београду излази ван узаних оквира станбене зграде старог типа. План о изградњи нових 2000 станова, заснован на реалним могућностима и правилним концепцијама, "упућује наше архитекте на нове, научне методе решавања датог проблема, Конкурсни програм, који је произишао из свакодневних горућих потреба Београда, поставља читаву проблематику станбене зграде на нове осно“ ве: то је озбиљан корак ка типизовању грађевинских елемената, ка бржој и јевтинијој масовној производњи станова У нашој земљи.
Нови комплекси станбених зграда, које ће Извршни народни одбор Београда подизати током ове године, треба да буду почетак остварења новог типа града, у коме ће животни услови бити здравији, удобнији, ближи природи. Уместо малих, изолованих појединачних парцела, на којима су архитекти у старој Југославији били принуђени да решавају проблем станбене зграде, сада је пред њих постављен у пуној
ширини проблем изградње читавих блокота, нових насеља, Краће комуникације — уштеда енергије
Овај конкурс треба да покаже нове облике стана и начи-
на становања који ће бити удобнији и економичнији. Ми данас нисмо свесни колико се у нашој земљи много времена свакодневно изгуби због рђа-
– аб Преањ УДАЈЕ ОНЕ ЈА. еисе та ВРС
Мр 1445 [" =>
15
20 ОКТОБАР ПОВОДОМ АНКЕТЕ О ВЕЛИКОЈ ИЗГРА
ДЊИ СТАНОВА
рраевтнииогииите те
вог распореда и комуникација |
по становима, по радноницама, по надлештвима, Тај велики губитак у времену и енергији треба да буде отклоњен У новом типу станбене зграде, Нарочито су велики губици енергије и времена код домаћица које обављају послове по ста» рим типовима кухиња, Резултати извршених испитивања Утрошка рада и времена у две кухиње, старог и новог типа, дају интересантне податке, Па. ралелним испитивањима У оба типа кухиње, утврђено је да је у кухињи рационалног типа У току једне седмице уштеђено близу четири часа. А то је Уштеда од 200.часова годишње непотребног и заморног ходања. Наравно да је ово само један од многобројних проблема савременог стана који траже своја правилна решења.
Облици и димензије простори. ја, а нарочито њихове међу. собне везе, код већине данашњих станова не задовољава“ ју. Поред тога, данашњи Услови становања у граду, где станари осим свог стана немају ни комад слободног простора изван стана, где су потпуно откинути од природе и зеленила, треба да се измени из основа.
Терени на којима ће се градити нове станбене зграде
РАДИ ШТО БОЉЕГ ПОЗНАВАЊА ОСНОВНОГ ЗАКОНА НАШЕ РЕПУБЛИКЕ
Народни посланици тумаче одредбе Устаба сбојим бирачима
едамнаестог овога: месеца
Уставотворна скупштина извршила је суверену вољу народа — народи и грађани Србије добили су нов, истински демократски Устав. Овај акт претставља правну формулацију, коначно уобличену слободарску тежњу народа Србије, који се у току своје историје а нарочито у народноослободи“ лачком рату против фашизма, борио за свој самостални и несметани развитак.
Да би се широки народни слојеви, сваки грађанин ове земље упознао у детаљима са својим Уставом, са својим правима и дужностима у току о" вих дана одржане су конференције по рејонима на којима су говорили народни посланици својим бирачима о Уставу, о његовом значају, 0 појединим члановима Устава итл.
У Трећем рејону говорио је Влада Симић, народни посланик трећег изборног среза. Он је нарочито дуго говорио о ралу Уставотворне скупштине НР Србије. Затим је дао опште карактеристике Устава задржавајући се највише на другом чланку. Говорник је даље нагласио да је изгласавање Устава у Скупштини било јелногласно.
Народни фронт Петог рејона организовао је прошле недеље две конференције грађана, на којима су народни посланици тумачили Устав. На конференцији Ти П насеља говорио је Кирило Савић, на“ родни посланик за осми изборни срез. Он се, углавном, задржао на тумачењу основних Карактеристика Устава, истичући велике тековине народноослободилачке борбе, које су нашле одраз и потврду у основном закону наше Народне Републике. Даље је говорник подвукао огромну разлику између нашег Устава који је жива слика нашег политичког жи вота и Устава неких других земаља у којима је он често само декларација права, Говор ник је затим изложио карактер наше народне власти и указао на значај учешћа широких рад
евентуални равне те
У суботу, 1 фебруара ове године, у 18 часова у великој сати Коларчевог народног универзитета одржаће се
СВЕЧАНА КОНФЕРЕНЦИЈА
Народног фронта Београда, посвећена градског такмичења, на. којој ће се предати прелазна заставица оном рејону, који је у току седмомесечног такми. , чења показао најбоље резултате. | Ј
них маса у управљању својом судбином. Подвукао је велику улогу жена у нашем државном и друштвеном животу, одајући признање њиховим напорима за стварање бољих услова новог живота. На крају, народни посланик Савић изразио је велику радост нашег народа због остварења вековне тежње ка братству са великим руским народом и осталим словенским народима, оствареном данас под воћством моћног Совјетског Савеза.
Излагање Кирила Савића било је топло поздрављено од великог броја грађана, који су пажљиво саслушали говорника.
Друга конференција одржана је У деветом изборном срезу за грађане Ш, ТУ и У насеља Петог рејона. О Уставу је говорио народни посланик Михаило Животић, Он се нарочито задржао на објашњењу сим
. болике грба Народне Републи ке Србије и у вези с тим истакао историску борбу српског народа за стварање своје др" " жавности. Затим је подвукао два велика 'ослободилачка Усатнка, 1804 и 1941 године, про тив турских освајача и немачко-фашистичких поробљивача, кроз које је остварена тежња „нашег народа ка стварању сло боде и независности, крунисане ствазвањем нове народне лржаве, Народне Републике Србије. Говорник је даље истакао ве лику тековину наше борбе, братство и јединство наших на "рода и равноправност, која је потврђена Уставом који. гарантује несметан културни развитак и учешће свих грађана У изградњи Републике, а тиме и подизање наше зајелничке домовине Федеративне Народ“ не Републике Србије.
У току идућих дана и у:осталим рејонима олржаће се конференције грађана, на којима ће народни посланици ту мачити својим бирачима Устав Народне – Републике – Србије. Ове конференције треба грађани да посете у што веђем „броју, како би се упознали са правима и дужностима које су им Уставом загарантоване,
завршетку међу-
пружају могућност да се про“ стор између слободних трактова претвори У засађена и У
ређена одмаралишта, цветне партере и дечја игралишта. спратови-
Станарима у вишим ма треба обезбедити да У равни свога стана имају слободну површину изван соба — тера“ су, већи балкон — одакле ће имати отворен поглед на 0 колно зеленило, на град У
даљини.
Проблем рапионалног типа стана
У условима конкурса је речено да се тражи најрационал“ није решење у оквиру датих максималних квадратура за поједине типове станова. Када се има у виду да се под име ном „рационалног“ често ишло на схематизацију постигнутих
резултата, на претварање стан' бене. зграде у „машину за становање“, на сериску про“
изводњу станбених зграда по једном калупу, онда је потребно нагласити да се рационална употреба типизованих станоених елемената, њихово склапање у једну органску, просторну целину не може изједначити са сериском производ“ њом стотина хиљада истоветних предмета. Такво, упрошћено схватање довело је до оних низова потпуно једнаких, обезличених и досадних станоених трактова по индустриским насељима запада. Такво схватање не може имати ни какве везе са композицијом 0дређених типских елемената У једну просторну архитектон“
" ску целину.
Ако пођемо од поставке да основа стана треба да произиђе из задовољавања животних потреба просечне радне породице, онда треба добро проценити где је тежиште проблема, Број чланова још није меродаван за начин живота у стану. Ако ће дневни живот породице са двоје-троје мале деце бити упућен често на заједничку собу, код породице са одраслом . децом, којој треоа „дати посебне, макар и мале собе за учење и самосталан рад, значај заједничке станбене собе, нарочито њене димензије, опадају. Поред тога, када се ради о броју и величини соба, у којима ће се спавати и радити, било за одрасле, било за децу, то је проблем који тражи своје решење са друкчијим концепцијама од оних које су створиле одређени ша-
· блон „спаваће собе“, „трпеза-
рије“, итд, Величина и употреба кухи-
· ње је такође проблем за себе.
Биће мањих породица које ће желети да доручкују и ручају У кухињи, али ће бити све више људи који неће хтети да ручају у кухињи. Стога ће и величина и тип кухиње одиграти важну улогу у начину живота у новим становима. Мала кухиња са електричним решоом, која ће имати функцију помоћне, допунске кухиње за људе који се хране ван куће, биће уствари прелазни степен ка. стандартној кухињи са у-
· грађеним прибором и електрич-
ним штедњаком,
Хигијенски услови код груписања станова
Као посебан проблем еконо-
· мичности типа стана јавља се · број станова У спрату на јед· но степениште. Разлози еконо• мичности захтевају да се сте-
пениште максимално искористи, Хигијена захтева да станови буду што боље осунчани и про ветрени. Код тог питања јавља:се- сукоб између екеномич-
· ности и најбољих хигијенских
· услова.
Економичност ће веРроватно многе упутити на решење са четири стана са степенишног : одморишта. Међу-
· тим, баш то решење треба под· вргнути анализи. Слабе стране
тог решења су: немогућност потпуног проветравања стана, неједнаки услови осунчавања станова и неизбежност пролазних соба.
Све те негативне стране от.
· падају када, на једно степени-
„Шшно одмориште долазе два стана на спрату.
само Таквим
г постављањем „станова степени, ште је. двапут мање искоришће
но. То значи да на један стан отпада, око 5 кв, м. спратне површине више него у случају са. четири стана на једно степениште, Ако се узме да ће нове стамбене зграде бити у
„употреби 50—60 година, да ђе
се технички и културни ниво становања. код нас стално повећавати, онда. је питање "да ли по цену уштеде од 5 кв. ме~
тара спратне површине треба допустити да станови немају довољно проветравања и нај повољније осунчавање, поред незгода пролазних соба. Таква економичност треба да се купи по скупу цепу. Таква „економичност“ у максималном И окоришћавању степеништа одвела је многе архитекте још она их је одвела у ни
даље: У зове станова којима се прилази преко галерије, која постаје
пролазна улица поред станбених просторија. |
Стога је добро учињено Му програмом _ нису постављене никаква ограничења у погледу система грађења и груписања станова. Постављене границе броја спратова и максималне квадратуре биле су неопходне да би се избегле претераности и нереални предлози.
Ка архитектонским компози« цијама великих простора
Овим конкурсом је јасно указан прави и једино прави лан пут архитектонског стваралаштва: не прејектовати и. градити појединачне, изолова-“; не зграде, него компоновати : простране, велике архитектон« ске целине; не решавати поједине зграде, издвојено од њихове: околине и природе, него их повезати са читавом окблном природом у планинску, др.“ ганизовану целину. Тиме што се проблем станбених зграда поставља комплексно, где се архитектонско решавање поје« диних блокова претвара у ши« роко, урбанистичко – стваралаштво „где се грађењем нових станбених комплекса у шири.“ ни, окружених зеленилом, са много сунца и свежине, Стварно изграђује тип новог града и нових, бољих животних усло« ва у њему, — тиме овај кон« курс добија још много шири и већи значај по развој наше ар“ хитектонске културе.
Тек овим путем, када се мсто преживелог система поје диначних _ уграђених – зграда; које својим голим забатима руже општу слику града, буду, компоновали одједном, као завршене архитектонске целине читави блокови и читава стан бена насеља, тек тим путем ће
бити омогућено планско уо-ч бличавање наших градова У велике просторне уметничке
композиције. Пут комплексног решавања великих станбених блокова, који ће бити посебна насеља, са својим унутрашњим парковима и дечјим игралич штима, са својим основним ко“ муналним и културним центром, указује на светлије И лепше перспективе живота У граду, када ће се данашње у лице — коридори, мовотоне, сиве,. пуне саобраћајне“ буке претворити у широке, мирне пешачке алеје у зеленилу..· Најзад, комплексним решава« њем стнабених блокова и чи“ тавих насеља решава се и је= дан од крупних проблема 2р+ хитектуре који је био предмет дискусије и критике кроз: последње деценије. То је проблем спољне архитектуре стан“ бене зграде, проблем простор“ ног оквира градских улица. и блокова. Покушаји свих „пра“ ваца и школа да реше проблем спољне архитектуре станбених зграда морали су пропасти са« мим тим, што је заобиђен о сновни проблем. Није се увидела немогућност архитектон“ ског стваралаштва у · оквиру исцепканих приватних парце“ ла, где је архитектура морала да буде сечена и кројена по последњим модним новостима, што све није имало никакве везе ни са архитектуром, НЕ са уметношћу, И.
Уместо насилне и извештаче« не „фасадне архитектуре“ ко« Ја се сводила на што ефектније и што богатије парадне улазе и „украшавање“ фасада, док су голе површине забзтних 3: дова деценијама ружиле иФ глед града, — уместо тих ситних, модних ефеката, данас ко“ Рача сигурним кораком правћ истинска, велика архитектура Композиција великих простора и уобличавање крупних архи“ тектонских маса. |
Нова архитектура, која Те служити народу и његовом КУЛ
. ТУРном уздизању, која ће У
мати своју дубокоживотну -с2држину, кбја ће у највећој Ме
„Ри изражавати жеље народних
маса града и села за бољим и пунијим животом, добиће кроз нову садржину и своје нове облике. Тек такав слободни развој архитектуре омогу“ ћиће да архитектонско ствара“ лаштво добије своје право ме“
„сто У културној згради наших
народа. па Бранко МАКСИМОВИЋ .