20. октобар
РАДНОМ ЧОВЕКУ — ЈЕВТИНА И ДОБРА УСЛУГА
Како се убија углед државних и задружних
_ дионицама,
ржавне занатске радионњ
це отворене су са циљем да утичу на превисоке цене заватских услуга, да се радном свету омогуће јевтине и солидне услуге и да се сузбије шпежулација у занатској радиности, Али, несавесни појединци то валружним и државним радио“ вицама, не схватајући прави значај радионица, чинили су и чине велики број пропуста, при чему радник-потрошач бива 0• шштећен, а самим тим сен уби ја углед задружних и држав= ких предузећа овакве врсте.
О обућарским занатским ра организованим на задружној основи, и о њихо» вим пропустима већ је било говора у више махова, збот чега није потребно поново кон» статовати оно што је већ јељном утврђено.
Међутим, о кројачким раде оницама мало се говорило, а стање по појединим ниуколико не заостаје за оним по обућарским радионицама, та више често је и горе.
До овога је дошло у првом реду због тога, што су се У поједине државне и задружне кројачке радионице увукли љули који су непријатељи свога народа, људи навикли на предратне пљачкашке методе. Они својим радом свесно уносе пометњу У рад задружних ни др“ жавних радноница,
Дешава се да У неким лржавним кројачким радионицама муштерија није услужена онако како треба, да се као оправдање за нељубазности
-"даје одговор: „Ако хоћеш бо_ ње; иди приватнику“, и да се
""на тај начин ствара неповере- ~
' ње грађана према задружним
и државним радионицама. Као очигледан пример може
_ да послужи начин пословања и
поступка према купцу у Град“ ској кројачкој радионици ИНО-а у улици 29 новембра број 1.
Очигледно је да поједини чланови руководства занатских (кројачких) радионица, иако су на речима пријатељи народних власти, својим понашањем према муштеријама и својим погрешним схватањем дужности државних радионица, убијају њихов углед и наносе им штету. Није редак случај да муштерије за време пробе одела покажу неку погрешку У раду. Тада такви управници радионица, па и сами радници „интер-
_ венишу“, вичући на купца, без
обзира ко он био, радник, гра-
“ ђанин или чиновник,
— Зар ти мислиш да је ово бивша Југославија» Било је то некада како си ти хтео... Господине, ви сте ситничар... Ти мене да учиш како се шије о-
· дело. Ви сте нам крв пили за
време старе Југославије.љ Уосталом, зашто си дошао овде да шијеш» Ако хоћеш да извољеваш, иди код приватног кројача. Ти си теразиски фићфи-
- рић (те речи су упућеле рад-
нику).. За вас ћемо ми ускоро да производимо само конфек-
ниску робу. И тако даље, итд.
Тим речима води се разговор
"и у Градској кројачкој радио-
ници, са оним муштеријама чија одела нису добро сашивена, ако су се усудили да тон гласно кажу.
Што се тиче стања по таквим и њима сличним радионицама, јасно је какво оно може бити, када ни сами управници не У-
меју да подесе свој став пре-
ма муштеријама. Радници су пелисциплиновани, а у раду аљкави и неуредни. Норме још узек нису постављене, јер их радници _ систематски избегавају. Да би кројачке ·радионице (градске или задружне) постигле стваран успех, да би оне што боље одговориле својој намени, неопходно је потребно да се са руководећег положаја уклоне овакви несавесни, нервозни и некорисни људи, Јер својим присуством и поступцима они, уместо да подижу У" глед, наносе огромну штету државним и задружним Кро јачким радионицама.
· Државна занатска предузећа не сама што треба да по
занатских
нормираним ценама пружају услуге радном народу, због кога су и основана, већ се морају и да такмиче у побољшању квалитета рада, да буду иу томе боља од приватних радионица, Сваки ралник који је запослен у државној кројачкој радионици мора да има ове захтеве на уму, да правилно
радионица
схвата своје задатке унутар предузећа, да помогне подизању угледа државне радио. нице, јер радионица не постоји само ради његовог ухљебља, већ ради радног човека коме су потребне занатске услуге.
А оне који то још нису схватили, треба искључити из радних заједница државних занатских предузећа.
Зашто се нарте за снабдевање не издају према постојећим уредбама
|| гредбом Савезног министарства _ трговине и снабдевања број 74527 од 18 септембра 1946 године извршено је разврставање становништва у потрошачке категорије.
Управа Штампарског предузећа Народног фронта Србије, заједна са Синдикалном по-
дружницом, На основу _поменуте наредбе и накнадних У путстава _ објављених преко
дневне штампе, предлагала је рејонским отсецима за снабдевање да се према глави ХИП поменуте Наредбе експедитори дневних листова, као п> моћни радници у графичко индустрији, сматрају као радници прве категорије, Међутим, рејонски отсеци за снабдевање и поред тога сврставали су их делом у другу а делом у трећу категорију.
Да би се та избегло, синдикална подружница Штампарског предузећа Народног фрон та Србије, у заједници са Управом свога предузећа и предузећа „Бтрба“, актом број 314 од 18 јануара 1947 године обратила се Министарству трговине и снабдевања Н, Р. Србије — Отсеку за рационирање — с молбом да се преко ИНО-а града Београда, рејонским отсецима за снабдевање и управама новинских предузећа изда потребно објашњење за тумачење Наредбе о разврставању радника и намештеника у потрошачке категорије, за поједине случајеве у новинским предузећима, међу којима и за експедиторе дневних дистова.
Отсек за рационирање ИНО-а града Београда, актом број 1679 од 25 јануара 1947 године, а на основу акта Министарства трговине и снабдевања Народне Републике Србије број 1373 од 20 јануара 1947 го. дине, У одговору на писмо синдикалне подружнице извештава: „| Експедитори, ако раде у истим просторијама где се врше остали штампарски радови, а уз то као физички радници врше транспорт, утовар и истовар израђене робе, треба да буду категорисани у потрошачку категорију Р-], као помоћни _ радници, на основу Одељ, 1 Главе ХМ, Наредбе о разврставању становништва у потрошачке категорије"-
Вероватно да је овакав акт упућен и свим отсецима за снабдевање рејонских народних одбора, па ипак је Отсек за трговину и снабдевање Петог рејона издао четворици експедитора Штампарског предузећа Народног фронта Србије
потрошачке карте Р-2, док је
једном експедитору новинског предузећа „Борба“ издао потрошачку карту Р-3: Није то усамљен случај. ИМ осталим експедиторима „Бтрбе“ и „Гласа" за фебруар 1947 године по-
једини отсеци за снабдевање,
рејонских Народних одбора
пина Ае
Ко сноси кривицу због хладноће у многим биоскопима
има. Мислим где бих нај-
боље провео свој недељни одмор. Решавам да пођем у биоскоп „Луксор“ на прву поподневну претставу. Још у. спут се радујем топлој биоскоп ској сали и после пола сата стајања пред касом, добијем улазницу. У чекаоници скоро иста температура као напољу пред касом. Најзад, звоно за почетак претставе. Улазим, спремајући се' да скинем ка пут. Али, какво изненађење!... Они који су пре мене ушли већ су подрхтавали, скакутали и махали рукама не би ли се
издали су потрошачке карте Р-2, а не Р-1 како су управе предузећа и синдикалне подружнице предложиле на основу поменутог објашњења, Кад смо стишли да се распитамо зашто се то десило, видели смо да то није случај само у графичкој индустрији. Гомила света чекала је пред вратима Отсека трговине и снабдевање Петог рејона да замени погрешно издате потрошачке карте. Није онда никакво чудо ако се ти радници љуте и критикују неправилне поступке појединих несавесних чиновника, због којих морају да напуштају свој посао у предузећу Питамо се да ли ти чиновници издају потрошачке карте на основу постојећих наредби или по свом личном нах:ђењу. Требало би више контроле над таквим службеницима, да не би долазило до оправданог незадовољства код радника који не могу да добију оно шта им по закону припада. М. МИШОВИЋ
поогоодоке слике
Сваком приликом кад наступи
топљење снега, улице су пре |
плављене водом и на прелазима је отежан пролаз пешака. Ово се догађа услед тога што се снег не чисти редовно, што се поред ивичњака не прокопају у снег канали који треба да одводе воду у сливнике, и често, услед тога што су сливници прекривени снегом.
Зато је потребно да се очисти снег поред ивичњака и прокопају канали, да не би у данима топлења снега улице опет биле пуне воде и да би вода могла да отиче у сливнике,
некако угредали, пошто је У сали била несносна хладноћа. Слушам коментаре око себе: Једач старији човек прича: »
биоскопу „Београд“ је као У летњој ноћи“, Други додаје: У „Јадрану“ је и чекаоница загрејана“ итд,
Заиста, скоро у свим биоскз. пима су сале загрејане, а У „Луксору“ је хладно. Питам се зашто се то догађа у једном од бољих биоскопа Београд » Ове године је бар било могућ. ности да се сви биоскопи правовремено снабдеју _ огревом
Драгослав АЂАНИН
· 20 ОКТОБАР
Не ометајмо кочничаре трамваја у раду
6" предње платформе трамвајских моторних кола трамвајски саобраћајни службеници рукују трамвајима. Њихов рад је одговоран и 0ни морају бити опрезни да би у случају ма какве опасности могли кола одмах успорити или зауставити. Јасно је да сигурност путника у трамвају 34виси од њиховог мирног и савесног рада, а међутим кочничари су често пута притишњени великим бројем путника коди. се возе на платформи. Уз то, путници својим упадицама и запиткивањима одвраћају пажњу кочничара од њиховог посла.
Да че би тога било, требало би да лица која поседују специјалне дозволе за вожњу на предњој платформи (тешки ратни инвалиди, војни курири, униформисани органи Народне милиције и униформисани трам вајски саобраћајни службеници), пре него што се попну У кола обрате пажњу на то да ли на предњој платформи има
„довољно места за сигуран рад кочничара. У противном, треба да сачекају следећи трамвај. По што број лица која се возе на платформи код Ккочничара не сме да буде већи од осам, требало би да и контролори оорате пажњу да се тај број не прекорачи. Ово је неопходно потребно у интересу сигурно-
сти путника. Миладин ГАВРИЛОВИЋ #
КУЋНИ РЕД ТРЕБА ПОШТОВАТИ
треба обезбедити
мир У оном времену које им служи за одмор после рада. Због тога је Извршни одбор града и издао правила 0 кућном реду, који је У
| здним људима
свим кућама истакнут на видном ме- ј
сту и кога би се требало придржавати. Међутим, жућви ред је остао празно слово на хартији по мнотим кућама, Настојници слабо контроли“ шу како станари извршују _ своје дужности, а исто тако ки сами ста“ ари се не старају о томе.
У улици Филипа Кљајнћа редовна, је појава да се у време када се радни свет враћа с посла, тресу теписи, цепају дрва и обављају разни други послови којима се ремети мир грађана. Крпе и теписи се тресу преко про зора ин Слично. Пошто нико не опомиње због ових пр=кршаја, све се више ствара неред по кућама. Зато би требало наћи неки начин на који би се контролисало извршење свих одредаба које су предвиђене кућним редом. Слободан ПАРИВОДИЋ
ж
ПОЈАВА КОЈУ ТРЕБА ШТО _ ПРЕ УКЛОНИТИ
едовно се дешава да возом који саобраћа измех ђу Беогрсда и Новог Сада са београдске железничке станице путују нека деца стара десетак или дванаест година.
__ У возу певају, а затим траже
новац од путника. Интересантно је откуда новац за карту овој деци када једна повратна карта до Новог Сада стаје 72 динара, а кад се узме у обзир да они скоро сваким возом пу-
_ Упадљиво је да се на овој пру-
_ граду да је време
« | ен Не
тују, питање је да ли уопште узимају железничке карте,
зи дешавају крађе, а исто тако
ова деца сачекују путнике на станицама, понуде се да им носе ствари и изгубе се, Треба стати на крај овим сумњивим путовањима, јер ће се у противном та деца развити у негативне људе који ће бити те рет за друштво. Младен БАЛАБАН
в
ЗБРИЊАВАЊЕ И ОДГАЈАЊЕ МАЛИХ ШИПТАРА
о београдским улицама
срећемо много младих Шиптара, скоро деце. Они продају кестење, бонбоне, ушећерено воће и кикирики. Неки од њих носе кофере, цепају и стружу дрва, а „срећнији“ су запослени у некој „народној кујни“ или посластичарници. Овој деци се не поклања довољна пажња. Већина од њих није писмена, а не ради се ни на њиховом окупљању на течајеве. Поред тога, они нису упознати с прописима који регулише радне односе, те су тако препуштени бездушном експлоатисању разних послодаваца. он
4
Пошто су то већином деца
“ед 10—15 година, требало би
да се омладинске организације и уопште фронтовске органи. зације потруде да овакву децу окупљају у своје редове, да им указују којим путем треба да иду и да помогну њихово просвећивање, М. А. НИКОЛИЋ
=
СЛУЖБЕНИЦИ ОТСЕКА 39 ЧИСТОЋУ ТРАЖЕ МИЛОСТИЊУ
'" последње време по свим рејонима у Београду дешава се да службеници Отсека за чистоћу траже од грађана да им се посебно плати за њихов рад, односно да бакшиш. О Новој години ови службени: ци ишли су од врата до врата и честитајући празник, 042кивали да им се нешто удели. Мислим да би надлежни руководпоси у Синдикалној подружнипци требало да на конференцијама укажу службсен::цима који сакупљају ђубре по бакшиша прошло и да, то само унижава достојанство човека. Радунка ШЕВИЋ Чубурска 5
НОВАТРОР..
Ради једне сијалице потребно је сваког дана обилазити рејонске отсеке за снабдевање, јер се не зна кад ће се
роба делити,
— Шта је тог
=— То ти је тај мој патент, кад цимнеш на канап код мене
Бе да зазвони па ћу знати кад треба да дођем,
ПОВОДОМ АНКЕТЕ КОМУ~_ НАЛНОГ ОДЕЉЕЊА О: РЕШАВАЊУ САОБРАЋАЈНИХ ПРОБЛЕМА '
ТРЕБА ЛИ СМАЊИТИ БРОЈ ТРАМВАЈСКИХ И
АУТОБУСКИХ СТАНИЦА
звршни народни одбор
града Београда посветио је нарочиту пажњу побољша» њу јавног саобраћаја у Београду. У свом перспективном плану Извршни народни одбор предвидео је знанте суме за побољшање саобраћаја. Да би се те суме могле да утроше на начин који је најрационалнији и за широке масе радног народа најпогоднији, покре« нута је преко штампе ан кета у којој ће се постав= љеним _ питањима и дава» њем одговора добити што је могуће више података потребних 32 целисходно и најбоље решење саобраћајног проблема Београда.
Београдско електрично саобраћајно предузеће располаже засада врло малим бројем возила која су сасвим дотрајала, тако да једва издржавају велико _ оптерећење. У оваквој ситуацији долази се до два могућа решења: или омогућити чешће вожње на малом отстодању, или пак створити могућност свету који даље станује да се више користи превозним средствима.
Бесумње да прво решење омогућава с једне стране боље убирање прихода, а с друге помаже нералном свету да се што мање излаже кретању.
Друго решење не обећава по» већање прихода, већ, напротив, његово смањење. Али, ово решење је куд и камо социјалнњ је и напредније, јер ствара мо тућност да се радне масе, које станују далеко од шентра ко ристе јевтиним превозним средствима, Усвајајући ово друго реше“ ње, Комунално одељење Извршног народног одбора поставља преко штампе грађани“ ма следећи проблем: ТРЕБА ЛИ СМАЊИТИ БРОЈ ТРАМВАЈСКИХ И АУТОБУСКИХ СТАНИЦА» .
Пре рата, у бившој Југославији, ово питање решавало се врло брзо и на начин који је највише одговарао тадашњим одборницима и већницима. Данас, међутим, жели се да У решењу овога питања учествуЈУ широке масе београдског грађанства, нарочито радни народ, због чега се и даје публицитет овом проблму. Комунално оделење узело је у расма» трање ово питање и сматра да би било пелисходно укинути следеће трамвајске и аутобуске станице у оба правца вожње. На прузи број 1 трамвајске станице код хотела „Лондон“ и код Коларчеве задужбине.
На прузи број 2 трамвајске станице: Дубровачка, Чокот (испод – Калемегдана), Старо пристаниште, Радничка комора, Владетина и Таковска улица.
На прузи број 3 и 13. трамвајске станице: Радничка комо+ ра, код Седмог рејона, и Добро поље, а преко Чукарице
код „Шела“, На прузи број 6 трамвајске станице: _ Франкопанова, Сре“
дачка, Гајева и Неготинска Улица. На прузи број 7 трамвајска станица код „Корзике“.
На прузпл број 9 трамвајска станица Професорска колони ја.
На прузи број 10 трамвајска станица код „Звездаре“, Борисављевићеве и „Ковач“.
На прузи број 14 трамвајска станица код „Змаја“. )
На аутобуској линији број 22 Славија- Душановац: код „Звездаре“ Прешернове улице, угао Крушевачке и Струмичке и угао Максима Горксг и Господара Вучића.
На аутобуској линији 34 Београд-Земун: зутобуске станипе Новоградска пи Јовановска.
Ово је решење могуће док се возни парк Београдског електричног саобраћајног пре лузећа не попне на довољан
"број возила, да она приме на
себе цео терет саобраћаја, У том погледу предузете су све потребне мере те. се настоји да се, с једне стране, постојећи возни парк потпуним реновирањем оспособи за дужи период рада.
Сваки други предлог, који би допринео бољем решењу овога питања, биће добродошао. Одговоре и сугестије треба слати нетаксиране на: Комунално о дељење Извршног народног одбора, Теразије број 45, први спрат, замало