20. октобар
«
К
ЊЕ
"
_живљи рад баш у ове зимске _ дане; не ради добро, јер ре__јенски културни одбори воде _ рачуна о многим другим сек-
РГ!
ји
ЕГ
на пример у Трећем, заказано предавање слушаоци
љ3ла жена«, као једну од првих третстава у овој сезони, Драмски је показао у току претставе да располаже
МУ
УВА ХАКУ
Драмска група Четвртог рејона приказала је комедију од Стерије Поповића
колектив
добрим _ квалитетима и да је У
стању да се прихвати и већих позоришних дела.
О неким нездравим појавама у раду Културно» просветних одбора |
еста се питамо откуда
и зашто је опао културни живот по рејонима, 38што многе приредбе личе једна на другу, због чега усмене новине не успевају, а народни универзитети слабо раде. По рејонима има ни драмских група, врло често и хорова, и фолкларних група, потребних и: непотребних секција, више ради репрезентације, а које не постижу скоро никакав Успех: Културни рад по рејонима је ослаби и изгубио свој прави садржај, којим мора да оплемењује људе и да их богати знањима и новим искуствима. По рејонима културни адбори не раде како треба, јер су се учаурили са својим старим чланства, не мењајући садржај свога рада: Рејонски културни одбори таворе и у драми, и у хору, ф'лклору, народ“ ном _ универзитету, усменим новинама, јер се ангажовањем људи по свим овим секцијама снаге растржу, због чега је рад слаб м јалов,
То се најбоље може видети када рејонски културни одбори' стварају своје посебне фронтовске хортве, иако у сво ме рејону имају више синдикалних културно • уметничких друштава, као што је случај у Другом рејону: Врло често у рејону се стварају фолКклорне групе које не могу да испуне своје задатке ни обавезе, јер они који већ играју у фолклору ангажовани су по другим културна - уметничким друштвима, тако да у рејону играју или људи који се не инторесују нарочита за игру или мак они који су већ ангажовани У другим фолклорним групама. Није ретко да се у ре јону, иако постоји драмска група, ствара некаква посебна друмска група омладине, иако би та омладина могла играти по својим школама и тама доприносити оживљавању културног живота: Исти је такав случај и са стварањем женског хора на Сењаку, иако у Седм"м рејону постоје културноуметничка друштва синдиката, која имају своје хорове, Ето, тај партикуларизам Који се појављује у раду рејонских културних одбора, то планирање, не унапређује културни живот у рејону,. већ га отежава: „Услед таквог многоструког рада, који је врло често и неодмерен, рад на осталим секторима као што је народни универзитет, усмене новине, 34апоставља се јер су снаге одвучене на други сектор. У Сед мом рејону на недавно заказаном предавању слушалаца и није било, јер није било ни а-
_гитације, ни потребног обаве"штавања о предавању, јер кул
турно - просветни одбор неплански води културну политику у рејону: Сличан је случај и у другим рејонима, као где на
долазе тек један сат после за-
_ казаног времена, Ови случаје_ви показују да рад на главним
"секторима ка: што је народни универзитет и усмене новине који треба да развијају нај-
мжијама, које су мање важне и
_ скоро непотребне.
На другој страни, културни живот по рејлнима се не развија и услед слабе повезано-
_сти између рејонских култур-
них одбора и културно - уметничких друштава синдиката. Све то произилази, углавном, збот сепаратизма култур"них друштава, која се затвараји У себи, не траже никакве
7 МА те С.
помоћи од рејона, не извештавају ништа о своме раду, так“ да је њихав рад врло често непознат рејонским _ културним одборима: Међутим, овакав однос не само што иде на уштрб развитка културног живота по рејонима, већ онемогућује свако планирање у културном раду и сваки замашнији и садржајни подухват на оживљавању културне делатности по рејонима.
Несумњиво, да се план рада рејонских културних одбора мора изменити, а заједно с тим и сами одбори реорганизовати, употпунити новим члановима: Рејлнски културни одбори поред културних радника треба у свом саставу да имају и претставнике културноуметничких друштава и раднике из фабрика, јер самз такав културни одбор у једноме рејону моћи ће да зна потребе свога рејона, потребе фабрика и читавог становништва свога краја. Погрешно је сматрати да културни рад треба обављати само у рејонским центрима, већ је потребно = живети и створити културни живот онде где га није било, Потребно је бацити тежиште на рад по фабрикама, потребно је да рејонски културни одбгри помажу културно - у метничка друштва, да помажу културно - просветне комисије при фабрикама и предузећима т да тамо усмере своју делатност: Ни један рејонски културни одбор у току ове зимске сезоне није организовао концерте и гоствање познатих уметника по фабрикама, предузећима и па насељима у рејону, Ни један рејонски културни одбор није унео новине и иницијативе у изналажење нових форми културног рада: Разумљиво је да рад у рејону не може кренути одједном У другоме правцу, нити се то млаже отклонити ма каквим де-
кретима, већ непрестаним исправљањем погрешака. Културни рад па рејонима мора
да узме други правац, а новим замахом да се обухвате и сви они који дотле нису учествовали у културном животу свога рејона.
В. ПАСКАЉЕВИЋ
билиски кино-стулио развијао се
заједно са целокупном својетском уметношћу, Пионир совјетске кинематографије у Грузији био је стари режисер Иван Перестијани, који је снимио у Тбилисију један од првих совјетских филмова »Убиство генерала Грјазнова«.
Нешто доцније студно је израдио филм »Црвени ђаволчићи«, који до данашњег дана не силази са екрана Совјетског Савеза. Постепено је ра-
32:
ЗА НОВ стил У РАДУ СА НЕПИСМЕНИМА
Успех аналфабетсних течајева
налфабетски течајеви не
само што су постали масовни и што се на њима редовније одржавају предавања, већ је број течајева све већи и то нарочито у току месеца јануара. Само у јануару основано је 33 групе и 18 течајева,; на којима је обухваћено преко 800 неписмених. Наравно, у овој великој јануарској акцији поједини рејони показали су више смисла, други мање, једни су ангажовали све своје учитеље и пе: дагоге иунели новине у рад та: ко да се по свему осећа скоро општи полет на свим течајевима за неписмене у Београду. То се нарочито види у Земуну, где је на осам течајева и пет група обухваћено 169 неписмених у Шестом рејону 145, у Првом 125, а у Четвртом рејону 105 неписмених.
Овакав успех, који се осећа у читавом Београду, уследио је ангановањем омладине и АФИ-а, који су последњег месеца ра„звили успешну агитацију код неписмених за редовно посећи“ вање течајева и пруњили помоћ рејонскним комисијама и е кипама, нарочито приликом пописа и стварања евиденције не“ писмених. Уз ово новина у вођењу евиденције, организовањем картотеке, добија се много празилнија слика о приликама и раду на аналфабетсним течајезима по рејонима о којима се раније или није знало, или, пак, ако се знало то је било недовољно. Међутим, и поред тога што су се течајеви организационо учврстипи, ипак понегде искрсну тешкоће које се не решавају те“ ко брзо и ефикасно. Тако например, још увек се није решило питање окупљања свих Шиптара на курсевима у Првом и Другом рејону, иако постоји тачна евиденција о њима, јер се нису пронашли учитељи који би држали течајеве Шиптарима. Исто тако, зна се да многе њене не посећују течајеве, иако за то имају вољу, јер немају обућу. Рејонске комисије о свему томе знају јер су их екипе оба вестиле о тим проблемима, град“ ска комисија исто тако зна о томе; међутим, још увек се ни је постигло ништф иако постоје могућности решења тога пита: ња. Неефикасност решења ан> туелних проблема који се по јављују у раду течајева не води ничему, већ само показује да се више административно послује него што се брзо и ефикасно решавају сметње и проблеми са течајева.
Потребно је унети нов стилу раду са аналфабетсикнм течајевима и то нарочито у вези с новим моментима који искрсавају за време рада. Нужно је кори: стити се искуствима из других рејона иако многе рејонске комисије, или се оглушују на но: вине у извесним рејонима, пак, сматрају да су они у свему успели. У раду, у иснустви: ма антивиста из читавог рејонф у малим опаскама, у ситним и наоко невзашним новинама треба транити кључ за решавање многих препрека које ничу У раду течајева. Например, де-
или, .
шава се да течајци услед запослености не стигну. да дођу на два или три предавања, и тако, испустивши многе лекције, не могу да стигну своје другове на течају; због чега врло често и“ зостају са курса. Међутим, ако би се, чим се евиденцијом уочи да је неко отпао са течаја, и“ спитао узрон преко активиста и екипа у насељу и помогло те чајцима који су испустили из весне лекције у учењу, нико не би био изгубљен са течаја, а то и представља прави, великви У спех у борби против неписмености. Ако би се овоме додало да улични повереници могу пру“
Хор Културно гостовало прошле
• уметничког друштва »Максим _ Горки« из Борова, недеље у Београду
зависи од умешности руководиоца
пику помоћ у агитацији
њити ве пензиониса“
ход аналфабета, да ; ни учитељи могу држати течаје“ ве за аналфабете, ма да их ретко ко у рејону користи, мо“ же се видети да има још низ мо" мената и форми који нису узе“ ти у обзир, или се њима сви рејони не користе подједнако.
Акција против неписмености треба у овим зимским данима да добије најшире размере, јер Београд треба да предњачи и начином рада и својим успехом, а то ће се постићи онда када се свани проблем и застој у ра“ ду на течајевима решава брзо и без околишења.
које је
на ан
Ноја ћемо предавања слушати идуће
недеље на Ноларчевом народном универзитету
[предавања која се одржавају на Коларчевом народном универ.
зитету имају за задатак да допри“
несу обавештавању и подизању 01
штекултурног нивоа широких _ маса
нашег народа, У том циљу наши нај-
познатији научни, културни и поли-
тички радници обрађују и са кате« дре
ЕУ наредној недељи ће се одржати следећа предавања:
Понедељак, 10 фебруара, у 18,15 часова у амфитеатру: ДР Панта Ту: тунџић, професор универзитета; о бакру у старој и савременој култури.
Предавач све говорити о старом схватању о постанку бакра и о по чецима његове употребе, затим о значају који је бакар имао за стару материјалну културу. Поред тога биће приказана распрострањеност бакра у земљи и живим бићима и нарочита у лога коју бакар игра у савремејој материјалној култури. Предавач ђе изложити и богатство наше земље у овом драгоценом металу. Предавање
ће бити пропраћено извођењем експеримената, Уторак, 1 фебруара, у 18 часова,
У великој дворани: др Синиша Станковић, академик, професор универзитета: О пореклу човека. Уз преда. вање ће бити приказан им најновији совјетски научни тонфилм Човек и мајмуни.
У предавању ће се изложити теорија Чарлса Дарвина и Фридриха Енгелса 0 постанку човек~ и улогарада у развитку човека. Филм илуструје предавање и приказује лдокументе и доказе за тачност теорије развитка човека.
ФИЛМ
КИНЕМАТОГРАФИЈА ГРУЗИЈЕ
сла производна база и на студно су дошли стваралачки радници из блиских уметности. Почео је да ради млади нараштај талентованих режисера: Николај Шенгелаја, Миханл Чиаурели, Сико Долидзе, Давид Рондели, У време развитка звучног филма кино-студио је прибавио сва потребна техничка средства, скупио стваралачки кадар н успешно приступио изра-
ди звучних филмова. Излази »Последња маскарада«, филм који је свога режисера, Миханла Чиаурелија подигао у први ред совјетских филмских режисера. Одмах за тим појављују се још два његова филма: зАрсен« ин Велики огањ«, Сико Долидзе даје филм »Дарико«, а Николај Шенгелаја »Златна долина«,
У данима Отаџбинског рата режисер Михаил Чиаурели остварио је режију великог монументалног сов= јетског филма »Геортиј Саакадзе«, То је филм о животу даровитог гтрузиског _ војсковође и државника. Први део овога филма награђен је Стаљиновом — наградом,
1944 ' година показује се као необично плодотворна за живот Тбилиског кино-студија, Режисер Снко Долидзе и Давид Рондели завршили су рад на филму »Штит Джургаја«, изтрађен по мотивима грузиске легенде о народном јунаку Джургају. Режнсери Александар Зархи и Јосиф Хејфип снимили су филм »Малахов Кур. тан«, посвећен одбрани Севастопоља, То је поема о неустрашивости и јунаштву совјетских морнара.
Једно од највећих дела и режија 1945 године, по своме идејном ни уметничком значају, не само грузиске кинематографије, _ него и целокупне совјетске филмске уметности, — јесте филм »Заклетва«. То је филм о о'стварењу велике заклетве, коју је дао вођа совјетских народа Стаљић на дан Лењинове смрти. »Заклетву« је режирао Миханл Чиаурелн,
Среда, 12 фебруара, у 18,15 часова у амфитеатру: _ Светислав Мародић: Привредни развој СССР.
Предавач ће систематски изложити развој и џиновске резултате совјстске привреде.
Четвртак, 18 фебруара, у 18,15 ча
сова у амфитеатру: Инж. Бошко Ђор-
ђевић, члан Планске комисије ФНРЈ:
Значлај индустриских биљака у план-
ској привреди,
У теми ће се изложити согроман зна-
чај који имају данас индустриске а посебно
биљке у привреди уопште,
Предавање ће
у планској привреди.
бити пропраћено приказивањем про, јекција.
Петак, 14 фебруара, у 18,15 часова Др. Јеврем Недељковић, професор универзитета: Пелцовање против ту" беркулозе,
Предавач ће изнети начине — меди-
жалне борбе против туберкулозе депо и одраслих, нарочито помоћу Колмет. Геренове вакцине, као ми показати какве је успехе постигла _ употреба ове вакцине у свету и какве успехе можемо очекивати код нас. Предавање ће бити пропраћено приказивањем пројекција,
Субота, 15 фебруара, у 18,15 часова У амфитеатру: Др. Боривоје Ж. Милојевић, професор универзитета: О Индонезији.
Проф. Милојевић ће говорити о природи, привредним одобинама становништву и животу ове простране земље на острвима, чији се народ данас бори за своју слободу и самосталност, Предавање ће бити пропраћено приказивањем пројекција,
Студио наставља рад на историским филмовима. _ Режисери Николај Савченко н Јосиф Туманешвили снимили су историски филм »Давид Гу. рамишвили«, Филм даје биографију даровитог песника Грузије 18 века ока Гурамишвилија, писца и бор, Ма се борио у редовима руске
Тбилиски кино-студио Умео је да одабере плејаду талентованих режисера, уметника, глумаца и оператера» који су у своме стваралаштву показали народ Грузије, његову битност, његов заносни рад и прекрасни гру: зиски пејсаж, У њиховим филмовима у свој својој силини звучи народна реч и песма и сија све богатство сунчане Грузије.
Л. Толстој АНА КАРЕЊИНА, Џ издање >Културе«, а 582, цена. 68 дин,
део, ћирилица стр.
Тодор Павлов | ТЕОРИЈА ОДРАЗА „издање »Културе«, Вирилипа ст | 543, цена 70 дин, “ :
7 ФЕБРУАР 1942. |
Развој рејонских библиотека __ и њихови задаци
ко се је успело да књига уђе у народ, и да се
интересовање
што до није било, сигур" имају Пи заејонске библиотеке.
рад ма девет рејонских библиотека и скоро свака од њих има просечно до пет хиљада књига: Иначе, библиоте ке су стваране од нартда, на иницијативу _Фронта. Многе књиге су добијене скупљањем по кућама. Некада, у првим месецима стварања рејонских библиотека, библиотеке су = мале 17:832 књиге, а данас после годину дана рада, библио" теке имају 40.831 књигу. Бич
створи код људи за сада никада но да у том
' блиотеке су постале саставни
део културног живота по рејонима, што најблље показује број посетилаца СД 117.601, док је издатих књига било 132.111. Е
Углавном, највећи број че талаца у Београду узима књи те из рејонских библиотека, које су најближе и најпристу“ пачније грађанству Београда» Али, број књига по рејонским библиотекама још увек није достигао одговарајућу висину. према броју интересената. многе библиотеке по рејонима не располажу довољним бројем нових, актуелних књига, због чега је и рад самих библиоте ка недовољно развијен.
Да би рејонске библиотеке У овој години могле развити још већу делатност, што зна чи добити већи број читалаца, потребно је повећати могућносту за снабдевање рејонских библиотека и у појединим ре јонима самоиницијативно развити нову акцију прикупљања књига и прилога: Разумљи во, шира делатност рејанских библиотека није условљена само богатством књига, већ и потребним просторијама, које све рејонске библиотеке немају и због чега многе библиоте“ ке још увек нису постигле много успеха: За рад библиотеке, чита "нице имају велику улогу, ма да су у многим рејонима оне претворене врло често У просторије за фронтовске конференције или пак за састанке културно · просветних олбора. Међутим, читаонице рејзжиских библиотека морају имати карактер радних просторија, у којима ће моћи сваки читалац да ради (без узнемиравања и сметњи.
Није ретко да по библиотекама библиотекари више свр шавају административне послове него што испуњују своје задатке као прави библио текарм, који треба да буду саветодавци новим и ненавикнутим читаоцима, Мноти библиотекари претв"рили су сеу о бичне чиновнике који само региструју књиге, сређују полице, док остали рад са публи ком препуштају спонтаном развоју, услед чега рејонске библиотеке губе од своје специ: фичности-
У овој години рејонске би"бли теке и њихова руководства треба да унесу много новина У свој рад, како би њихов у“ тицај на формирање укуса чи“ талаца за књигом био што већи, У том циљу патребно је у" нети што више иницијативе У организовање читалачких 42: сова и предавања, о значају и вредности појединих књига. Зглдано би било када би библистекари уз помоћ културних и просветних радника из свога рејона организовали по села по насељима или улицама, а у згодним приликама и по кућама, где би се или реферисало по извесним – значајним књигама из историје књижевности или из новијег доба, или читала најлепша места из књи“ га: Наравно, у бирању нових форми рада потребно је прилагођавати се према приликама и интересовању људи. Не сме се дозволити да се запо ставља рад по рејонским библиотекама, као што се то де шава У Раковици, где рејонска библиотека има изванредних развојних могућности, али у след недовољне иницијативе није се привукао велики број радника, иако је Раковица У главном радничко насеље,
Некада су се књиге сакривале од погледа људи, а данас књига треба да уђе у народ. Данас књига треба да постане истински пријатељ и саветода" вац човека Рејонске библиотеке имају“ углавном тај задатак да попупаришу књигу и да даду људима сдабрану литера“ туру. то
“