20. октобар
·_ трашином животне
20 ОКТОБАР о ____-_-- #. ФЕБРУАР 1947
„20 дкатодијтБЕЛЕЖИ НА НАДЛЕЖНОСТ ОТСЕКУ ЗА ЧИСТОЋУ
Му пепосредној близини Гранапо. вот · магацина на Бајлоновој тијапи | налази — се
Зимски ветрови, дувају, с засипају
ово – сметлиште. који _ свакодневно прљавштином и намирнице изложене на пијачним тезгама. Рубрика
220 ожтобар бележи« не постоји само да доноси где се налазе београд-
ска ђубришта и да буде путоказ чистачким колонама, која — сметлишта треба да рашчисте,, Али може да на-
' жомене Отсеку за чистоћу, да се по-
труди да нам прво пијаце булу хитијенске, У питању је здравље гра. ђана, ћ ж ОПАСНОСТ | у, ЗА ПРОЛАЗНИКЕ у
улици – Саве Милутиновића,
између Војводе Протића и Бацетине налази се једна зграда, чији је крај разрушен и претставља 0пасност по живот грађана. Нагнути зид на првом спрату везан је танком жицом и може свакога часа да се сруши на главе пролазника.
Власник куће или онај коме је поверена на чување, требало би да се побрине да отклони ову рушевину, како би се отклонила ова ружна слика и могућа опасност по живот
грађана.
Х ЈОШ ЈЕДАН „УКРАС"
разграђеном дворишту у Ста-
У ноја Главаша улици број 70 ко зна откад стоји овај камион, коме недостају делови и добро је очеру-“ пан. Прошло је много акција за У лепшавање града и сакупљање старог гвожђа, а овај камион ником није пао у очи и стоји још и данас као »украс«. Није овај пример једини. Нађе се још по који,
Поводом анкете. о нашим . становима /.
Какви би станови најбоље
Начин на који. се приступа решавању _ проблематике подизања _ нових станбених зграда сведочи сам собом. о коренитој измени која се одиграла у нашим социјалним од' носима. Брига "народних власти за решавање једног од
ф најтежих проблема, опсег радова и пуна демократичност , У приступању самом решавању
=— све то сведочи да се овом
: шитању посвећује пажња ка' ква се никада није посвећи-
вала. Широка могућност учествовања у конкурсу који је рас-
писан од стране ИНО-а пру“ жа прилику свима, који се питањем интересују, да до:
принесу бољем и савршенијем решењу, Несумњиво ће ту бити и неумесних или великих прохтева, знатан број предлогазможе бити далеко од струч. ног знања и познавања материје, али се из свих тих ра зноликих гледишта и предлога мора искристалисати једна идеја о стварним потребама.
Станови су за већину житеља обитавалиште где се проводи велики део живота. (+ туда, стан треба да пружи највеће могућности у погледу здравствених услова и удобности. Стан треба да има довољ. но сунца, ваздуха, светлости; да се лако проветрава, да се лобро греје, да је распоред одељења тако подесан да се уз најмање „шетање“ (тј. утрошак енергије и времена) имају све потребе при руци.
Задовољити све ове услове понекад је заиста врло тешко, али није неизводљиво. Можда ће се и за овако постављене услове рећи, да су претерани и да траже више но што се у данашњим _ приликама може постићи. Циљ је анкети да прикупи што више мишљења, макар и разнородних, како би се нашло најисправније реше“ ње.
Као основно правило јесте; полазимо од поставке да се зграде подижу за будућност и да задовоље основне потребе становника Београда или сваког другог града. Улагање новчаних средстава и рада, за решење једног од најважнијих проблема градова, треба. да одговара и времену и потребама, Солидне градње изискиваће нешто више средстава и материјала, али ће се то накнадити дужим трајањем сваког објекта. Здрави, удобни н правилно постављени станови значиће много за побољшање хигијенских услова у граду, а тиме ће се много допринети здравствености уопште. Одговарајући распоред станбених просторија н солидност употребљеног материјала зна. чиће много у погледу уштеде огрева.
Која величина стана је „за наше прилике најпотребнија и најподеснија» Према подацима које је „20 октобар“ већ објавио, донета је одлука да се гради: 60% _ двособних, 29% једнособних, 10% трособ· них и 1% већих станова, све са. одговарајућим споредним просторијама. ;
Мерило за овакву одлуку били су „статистички · подаци о домаћинствима данас настањеним у Београду. Мако је ово једно стварно мерило за прилике данас, нтак нам не изгледа да оно задовољава по. требе најближе будућности. Истина је да статистички пода ци дају стање какво је данас, али нас они упућују н на размишљање о будућности. С обзиром на наталитет у нашој земљи, затим на повећање бро. ја рађања које увек после ратова наилази, најзад на чиње" вицу да ће после 3—4 године број брачних парова са децом бити све бројнији. — ·морало би се још данас повести рачуна о свим тим околностима. То значи да би однос двособних и трособних станова према осталима требало да'буде'измењен. Можда би однос од: 60% двособних, 29%: трособних и 10% једнособних, за прво време био најправилнији, |
Уколико за овај тренутак не постоје могућности измене У предвиђеном плану, било због недостатка материјала или других средстава, онда за будуће градње треба имати у виду горе изнете разлоге,
Усвајање већег (броја пространијих станова (трособних) задовољиће и друге стварне потребе. Пре свега, породице са. одраслом децом или члановима могу наћи 6 својих потреба, тј. потреба да што већи број · чланова. има своје собе за рад — учење.
"љем и
задовољење.
То не значи одмах ни знатно повећање кубатуре или зида; них површина, јер собе могу бити нешто. мање по запремини тако да само мало више простора · заузимају од двособних "станова. Практично повезивање соба ствара могућност да се овакви станови згодно употребе и за породице са ве ћим (бројем мале деце. „Општи _ хигијенски услови намећу усвајање само по. два стана по спрату са једног степенишног одморишта. Такви станови _ су свакако. нешто скупљи, али су остала преимућства њихова далеко испред разлога који говоре за максимално- коришћење _ простора. Само један разлог: пуно искоришћење сунца у сваком стану и без обзира како је зграда постављена, био би довољан. да превагне пред реше њем које усваја четири стана по. спрату, по два улаза на свакој страни одморишта. на степеништу.
Можда би код пројектовања и зидања било умесно постављати купатила и клозета сслоњене једним зидом на кухињу. На тај начин се водо водне · инсталације спроводе кроз ' унутрашње зидове зграде, у зимским данима се греју путем преградног зида, тако да. не постоји опасност замрзавања у цевима. Ако би се још и одводни чЧУуУНЦИ из кухиње спровели кроз купатило, онда би се загревање овим још појачало,
Усвајање зиданих штедњака (шпорета) је исто тако важно за решење станбених питања. Тим путем се постиже велика
« . Простарни блок у близини некадашњег дома „Гајрета“, где ће!
одговарали | нашим. приликама
рочито у зимским данима, про. зоре треба градити тако да У горњем делу имају спојена крила која се: отварају према унутрашњости, лежећи на водоравној пречки. Тај начин проветравања је најбржи и најпрактичнији, јер је топао ваздух увек у горњим слојевима и брже се мења са спољНим. .
Поделу прозорских окана треба типизирати, јер се тиме много добија. Пре свега, при замени поломљених стакала знају се увек тачне величине; при изради стакла за прозоре отпада потреба разних и многих величина и резања стакла, при сеобама, станари имају увек исте величине отвора за завесе и носаче завеса.
Исте величине стакала тре ба применити и за застакљивање преградних врата између соба — тамо где су потребна застакљена врата. Разлози су исти као и они, што су напред поменути.
То би био један део питања на којима се треба да заустави пажња пројектаната и гра: дитеља.
М. К. ИВАНОВИЋ о ——ир——————
Један Предлог
за распоред просторија у једнособном стану
лаз води у мање прет-
собље или антре, из ко-
јет воде двоја врата: за собу и кухињу.
Соба треба да буде окрену-
та према сунцу;
у исто време
ускоро отпочети подизање станбених зграда
уштеда у употреби гвожђа; а станарима олакшава питање
„набавке и сеобе: ових делова покућанства. За зидане штед-
њаке треба само; најмањи део гвоздених делова: рерна, казан за воду н плоча са роштивратанцима. _ Такви штедњаци треба да су рађени за'употребу лигнита и угља Као горива'— јер на ову вр: сту горива треба се све више опредељивати и, навикавати.
Кад смо на питању загрева- |
ња, онда треба посебну пажњу обратити лигнита _ као
главног – горивот материјала,
потребно је наћи лећ која ће
остварити највеће коришћење топлоте из овог горива. Ми данас "такву пећ још немамо, јер су тзв. „ирске пећи“ поде. шене за камени угаљ. Каљеве пећи су тако исто неподе“ сне за лигнит, што значи да питању пећи треба посветити посебну пажњу.
"Код питања прозора треба поменути да су се прозори са великим стакленим _ плочама показали као непрактични, Услед лаког ломљења. То — не значи да треба усвојити мале прозоре; . напротив, _ велики прозори су један од услова за боље здравствене и хигијенске прилике у становима, само а прозорима треба увести мање површине са стаклима, чиме ће се добити иста величина. отвора и количина све: тлости, али већа. сигурност од ломљења,
У циљу лакшег ни бржег проветравања ' просторија, на-
ра пећима 'по' собама: 'При употреби
требало би да буде више на дуж, како би се што боље сместиле ствари једне собе која је за рад, пријем, одмор итд.
На супротном зиду од улаза собе, налази се један велики четворокрилни прозор, који се отвара повлачењем два средња крила на леву и десну страну. Оваквим отварањем прозора избегава се руинирање завеса. Нешто даље од улаза налази се.каљева или обична пећ. Даље у углу на истом зиду налазе' се врата, која воде У купег тило. Купатипо је уствари наставак кухиње, које има један прозор повољан за проветравање, Изглед нухиње: у углу који је створен од зида собе и купатила требапо би да буде штедњак. На једном од унутрашњих зидоза требсто би да буде зидни орман. На унутрашњем зате, јер ско 6и (био на спољњем зиду за време зиме би код ормана увек дувало. На спољњем зиду кухиње налази се један већи прозор. На левом зиду од прозора нетазе се врата хоја воде у оставу, која је уствари одузета од претсобља и има облик правоугаоника. На оста“ зи такође има један прозор, зтодан за проветравање.
Овакав стан треба на буле снабдевен н термичком струјом, како би станари на што лакши и бржи начин, после завршеног ханцелариског или којет другог поспа, могли обавити домаће поснове.
Радојка СТАНКОВИЋ
У недељу 16 "овог месепа у 109 часова, олржаће се редован састанак дописиннка „20 октобра“,
Састанак ве се одржати у просторијама
библиотеке,
Влајковићева 8/1 спрат.
'
АЕУМУЛАЦИЈА. У политичкој економији то значи одвајање једног дела годишњег при хода, сабирање и нагомилавање средстава за про: ширивање производње (за проширену репродукцију).
Према томе у каквом се начину производње и друштвеном поретку врши, т. ј. према томе ко ју врши акумулацијф се разлинује и по форми, и по циљу, и по садржини, и по друштвеним последицама,
ж
ЕАПИТАЛИСТИЧКА АКУМУЛАЦИЈА (акумулација капитала) напр. врши се пре све" га као акумулација капитала приватног, појединачног капиталисте. Он је врши тако што један део свог профита (вишна вредности), који је исцеђен из радника, до даје свом ранијем капиталу, повећава га и тако ствара себи могућност да дође до још више профита — што му је и једини циљ.
Зато што је приватна и што се руководи само гла' ђу за профитом, та је акумулација нужно анархична, т. ;. без плана и ван контроле друштва. Акумулира приватни појединац и нико: ме не даје рачуна о томе. Ту се акумулација остварује само као акумулација (и проширење) појединачних предузећа, дакле само као посебна акумулација посебних капиталиста. Друштво ту није у стању да регулише расподелу сабраних капитала по разним гранама према друштвеним потреба“ мс, него се они распоређу“ ју према вољи приватних капиталиста који се не обазиру ни на што друго, кего на стихију тржишта, кре“ тање цена и своје калкула" ције да дођу до што већег профита. Зато се тамо неизбежно дешава да у неку трану производње оде превише ,„а у неку другу пре: мало средстава, што довео" ди ло поремећаја у привреди. Поред ове последице домази и низ других, међу којима је најважнија друштве“ на последица капиталистичке акумулације то, да она не значи побољшање, већ погоршање положаја огромне већине народа. Зато што је анархична и конкурент" ска, срачунато на лично бо“ гаћење капиталиста и по цену уништавања хиљада егзистенција, она доводи до нензбежног пропадања економснки слабијих, до претварања све већег дела наро: да у безимућне пролетере, до снижавања | радничких зарада, док се богатство скупља у руке све мањег броја „индустриских барона“ и магната, који шпекулишу на беди и сиромаштву народних маса и експлоатишу их.
ж
ПЛАНСЕА АКУМУЛАЦИЈА значи такво одвајање и саби" рсње средстава за проширену производњу, ноје се зрши под контролом друштва, по сразмери која из пази из саме структуре привреде н из нужности да се сразмерно произведу сви услови за живот и редован ток процеса производње, Она је могућа само у поретку где се власт налази у рукама народа, где је др жавна својина претворена у друштвену својину народа, где државни сектор прет ставља социјалистичку производњу, где су одлучујуће тране и одлучујућа предузећа социјализовани, где се према томе може изграђи“ звати танва привреда која се руководи искључиво за" датком да производи за подмирење животних потреба народа а не за профит.
Ту је акумулација нужно
планска, јер друштво, преко своје државне власти, распо-
ређује о акумулисана средства сразмерно према потреби и нужности да се створи што самосталнија и што већа производња за по дизање животног нивоа на: рода,
Из тога произилази да се та акумулација одвија првенствено као општа, планска, друштвена, која собу хвата читаву привреду у це линњ, све гране производње н сва предузећа, а да акумулација у појединим предузећима, посебна акумулација, претставља само плански део опште акумулације.
СТРАНА 3
| Последица овакве акуму- || лације, кад се она успешно оствари, мора да буде подизање културног и животног нивоа народа, победа дру" штвене производње за на: род над производњом приватних капиталиста који про. изводе за профит. Другим речима, последица планске друштвене акумулације јесте потискивање и коначно нестајање шпекулантске про изводње за профит и оства“ рење потпуне планске про: изводње за лепши живот народа. »
РЕПРОДУЕЦИЈА. У политичкој економији под репродук
цијом се подразумева 926нављање _ производње, поновно произвођење _ како
средстава за потрошњу та но и средстава потребних за производњу. ~“
Људи не могу тивети а да непрекидно не троше средства за нивот. А не мо: гу имати тих средстава ако их низ године у годину, из месеца у месец, из дака У дан не производе. »Еаогод што друштво не може престати да троши, тако не може престати ни да пронзводи..“ (Маркс, Еапитал, | стр. 578).
Међутим; не могу ни про: извоцити ако немају за то потребна средства, сирови“. не, оруђа итд. „Ниједно друштво не може непрестано произзодити, тј. репродуковати, а да један део сво" јих производа непрестано не претвара поново у сред“ ства за производњу, или у елементе снове производње...“ (Маркс, исто стр. 579).
Укратко, да би имали од чега да живе; људи морају стално производити и танко надомештати оно што троше, а за то морају стално имати средства за производњу, која — ако их сами не производе морају куповати, дајући за то друге своје производе, која се тако по речима Маркса »„претварају поново у средства за производњу“.
То стално надомештање потрошених добара произвођењем нових — јесте репродукција. Од тога како и с колико потпуности се она обавља зависи и већеили мањеизобиље, зависи како ће, У коликој мери људи сутра, прекосутра, или следеће године моћи да подмире како своје непосредне — животне потребе тано и потребе про: изводње. Тј. од репродукције зависи сутрашњица и читавих народа и сваког појединца. Према обиму у коме се она врши репродукција мо“ же бити:
1) проста репродукција
2) опадајући репродук ција,
3) проширена репродунција. »
ПРОСТА РЕПРОДУЕЦИЈА је „пу ко понављање процеса про. изводње на истом степену“. (Маркс, Капитал, | стр. 580) Т; _ проста · репродунција значи понављање производ“ ње у истом обиму као ра: није. То значи да људи не мењају, не побољшавају услове свог живота, него стоје на старом. Шта више, а" ко се множи број људи док
, је репродукција проста, животни положај | мора да пада јер се иста количина производа мора да дели на већи број.
»
ОПАДАЈУЋА РЕПРОДУКЦИЈА је онда када се производња обнавља у мањем обиму него што је била ранија. Природно да она значи погоршавање мивотног поло" жаја народа, уколико није израз и нечег горег, наиме пропадања те земље и народа. Падање производње на нитн степен је редовно из узетна појава која се јавља као последица каквих природних непогода, које погађају земљу и проинзводњу. Затим, као последица ратова. У капитализму се дешава да производња опа' дами због политике привредног потчињавања неких земаља, а и због криза које потресају _ капиталистичку производњу.
· (Наставак у идућем броју