20. октобар

(С ковања ће увек бити је. ____ Дам од важних елемена. та у организацији насеља, и жо чим важнији, тито је насеље многољудније. Бебррад је најважнија тачка _ саобраћајне мреже наше државе; и не само то, већ је каб главни град прВенствено важан и каб саобра.Ћадни центар међународног и Државног саобраћаја.

У урбанистичком _ решењу Ђевграда тај саобраћајни елеменат мора да дође до свог пуног изражаја и, акб је потребно, остали урбанистички елементи морају да му буду подређени.

Речни саобраћај

Ђеаград као истакнута тач"ка на сливу двеју река, једне националне и једне интернацивналне, био је од свога, постанка важно речно пристаниште. Мзгледа да је то и главни разлог што се на овоме месту подигло прво људско насеље.

Ђебградско пристаниште данаб нема већи међународни значај, већ остаје као приста. ншиште Београда, Оно има, гоДИЕНЊИ. промет робе од 1,100.000 сона; од које 85,5%, отпада на потребе Београда.

Да би београдско пристанитите добило свој пуни значај било би потребно да се води добра саобраћајна политика и да се изврши пребацивање гломазнијег теретног саобраћаја са железничких на, речне пу. теве, чиме ће се уједно пости. ћи растерећење железничких пруга.

По остварењу пројекта подизања хидроелектричне центра. ле У Ђердапу, а б тим у вези

Знатан деб путничког саобраћаја обављ

вегулисањем пловидбе у Ђердапу, биће омогућена пловидба мерским бродовима до Ђеограда, На тај начин би Београд постао завршна тачка морских _ бродова, неточног правца, што би још више допривело развоју и значају беорадеког пристаништа,

Ови хидротехнички радови захтевају дуги период времена и ве могу се брзо остварити. Зате ве ипак морају приликом

_ пројектовања; све ове чињениње да мају у виду, да би се приликом њиховог постепеног

. остварења пристаниште и ње. гови уређаји могли лако да, прилагоде новим захтевима. Путнички речни саобраћај код нав је веома мали, јер је на његово смањење знатно ути-

· пало подизање Земунског и

Панчевачног моста, па је досадблињи путнички речни саобраћај прешао на железнички и друмски.

У будућнвети треба настојати да бе међународни и далеки теретни саобраћај привуче У беберадбко пристаниште, док далеки путнички баобраћај траба свести на најмању меру, абаг његове епорости.

Прнистаништа.

Савека ббала је ногоднија за, прибтанинтте, пошто је бна заклоњена од кошаве и таласа, вита, је, а замрзавање реке је доцније и краће него код ДУнава.. Национална пристаништа и пристаништа за снабдевање Београда налазиће се на Сави ти Дуваву. За снабдевање града потребне су велике површине за бмештај силоса, магацина, бтоваршита и слично, Таквим слободним површинама рабполаже дебна обала Дунава ед данашње електричне пен: трале до Панчевачког мбста и лева обала Саве низводно од данашње железничког моста:

МИнлубтрнска _ приставишта, пролеће у у једнем делу рунавна. Хује, на левој о-

ПЕРСПЕКТИВЕ БЕОГРАДСКОГ САОБРАЋАЈА У БУДУЋНОСТИ

Јравистинки. начин решавања саворанајног пр

"бали Дунава низводно од Џан-

чевачког моста и у пројектованом каналу на левој обали Са. ве, који ће спајати Саву и Дунав. Уз тај канал педизала би се чиста и нешкодљива индустрија: Главно путничке при. станиште биће подигнуто на савекој падини, у вези новог комплекса јавних зграда на простору данашње железничке станице. Поред тога, биће предвиђен већи број мањих пристаништа на Сави и Дунаву за потребе градског речног саобраћаја и приватних обичних и моторних чамаца.

Сва теретна пристаништа, биће повезана железничком и друмском ванградском и градском мрежом, ради што бржег ин несметаног одвијања саобраћаја. Друмски саобраћај

Бевград је у току евоје историје заузимаб важнб Место у међународној друмској мрежи. Преко седам важних друмских праваца који пролазе кроз Београд врши се данас сав моторни и запрежни саобраћај, теретни нп путнички, међународни и ванградски, а на, територији града и градски, ·

Међуградски теретни саобра.ћај и брзи путнички који су пролазног транзитног карактера, треба одвојити од градских саобраћајника и омогућити прелаз са једног саобра.ћајнодг правца на други ван

градске територије, или тако да он функционише потпуно засебно не ометајући градски

саобраћај.

'Топографија Београде омо-

гућује и ово друго решење, ношто се транзитни саобраћај аутострадама може добро да спвоведе долинама миријевоком, мокролушком # 'топчидерском, а, да ниуколико не Омета саобраћај града, макар ДА пролази кроз сам град. Главне градске саобраћајнице би прелазиле прекб ових међуградских магистрала, мостовима, те би се тиме уједно избебло непотребно силажење и успон градских баобраћајница, које попречно секу поменуте долине. На извесним местима, биб би образован прикључак аутобтраде на градски саобраНад у виду саобраћајних пет. љи, да би се тиме постигао потнуно безбедан саобраћај бр: зих моторних возила, Велике гараже са свим оста.лим зградама подићи ће се У · близини аутострада, п то тако да сваки саобраћајни правац располаже са својим системом гаража и осталих потребних зграда, б Путничке станице ванградеког аутобуског саобраћаја би ће привучене у град и у доброј вези са станицама осталих врста саобраћаја Њихово место и распоред везани су за, пројек-

товање _ градске саобраћајне мреже,

железнички саобраћај После _ речног _ саобраћаја,

највећи значај за превов робе има железнички саобраћај, док у погледу масовног превоза путника он стоји на првом месту: А Пошто је утврђено да је Београд важна и неопходна тачка свих саобраћајних желевнич„скиж праваца јавно је да ће кроз железничка постројења Ђеограда и целе спољне сав: браћајне зоне Београда прола»

аити велики број комповиција

транзитног, државног и међу“ нађодног теретнор а тако нето и путничков 080:

ре За путвички баобра

Београд ће бити завршна _ тачка свих возова, сем неколи-

аће се у скорој будућ ности нашим цивилним авионима

раћаја ·

ко пари међународних композиција, _ Што ве тиче теретног саобраћаја, Бебград ће бити завршна тачка, само за терет намењен снабдевању Београда и за потребе београдске индустри. је. Сав остали теретни саобра.ћај, кбји чини највећи део тонаже која је до данас пролазила кроз београдска желе. зничка постројења, нема са самим градом никакве везе;

Зато код решавања међуградеког и међународног транзитног ваобраћаја, обзиром на Београд, морамо настојати да. тај транзит упутимо другим правцем, а не преко територије града, Тиме постижемо и брже одвајање теретног и путничког саобраћаја, јер прила: зне пруге неће бити сувише оптерећене;

Код улаза железничких пруга у град настаће даље дифе. ренцирање и одвајање пруга и станица, према њиховој намени. Своје засебне трасе и ставице имаће међуградска путничка служба; ванградска локална путничка служба, теретна служба намењена, снабдевању града, пристаништа и индустрије. Ове три службе морају да буду добро повезане за градску и саобраћајну мрежу као и за мрежу осталих врста. саобраћаја.

Сваки теретни транзитни саобраћај. искључио би се из зоне која би била ограничена на правцу Север—Југ станицама Лапово и Стара Мазова, а на правцу Иеток— Запад ста-ницама Смедерево и Обренован: На тај начин би у грани. цама те зоне саобраћали само

путнички и локални теретни возови. Поб граничним пругама ове зоне струјао би сав транзитни теретни саобраћај. Оваква реорганизација железничког саобраћаја захтева електрификацију _ београдске железничке зоне, Вероватно је да ће наше нове калоричне и хидроцентрале бити у могућности да снабдевају ову саобраћајну зону довољном количином електричне енергије; док се изврши реконструкција жедезничког саобраћаја по дана_ шњем пројекту. 'То би уједно била прва етапа у плану електрификаније наших железница. . Данашња железничка, стани. ца и њена, постројења подигнута ву још 1884 године и од тог времена стално су допуњавана, и проширивана према хитним потребама развоја _ железнич-кев саобраћаје и повећавања граде, Због тога је данас ста.ње железничких постројења на главној железничкој станици такво; да само надљудским на. порима и" пожртвованости саобраћајног особља имамо да вахвалимб, тито бб на Станици не дешавају веће небреће, Ако тежимо правилном ретењу железничког саобраћаја, морамо настојати да решење буде што једноставније пи што природнвије, Слично као код друмских међуградских права

да користићемо и код желе

"вничких праваца, београдске долине које се пружају у смеРу главних саобраћајних правапа; Ванградека железничка слуфба одноби се на- повезивање ених насеља ба градом која леже на главним пругама и имају потребу за брзим #масов„вим превозом. путника. Та

елузжба има потпуно различит жарактер ед службе међуградеког превова, то ће се та

елужба на територији граде и одвојитњ пошто има више ка. РМ него желевни. ца, Ради тега биће потребно __ба кредска трамвејска мрежа

пређе на ширину колосека, нормалне железничке пруге. Ваздушни саобраћај

У погледу ваздушног саобраћаја Бебград заузима ва.жно место у међународној ваздухопловној мрежи. Преко Бебграда ће прелазити седам међународних линија, а ваздушни садбраћај ће бити пут. нички ни теретни.

Убудуће цивилно. ваздухопловетво имаће одвојена пристаништа и ново београдско ваздухопловно пристаниште елужиће само цивилном саобраћају. Баздухопловно пристаниште треба да је ближе граду и да је добро повезано за све врете међуградских и градских саобраћајница.

Најповољније место за будуће ваздухопловно пристаниште јебте плато Бежаниске Косе, где има довољно равних површина, метеоролошки услови су повољни, у близини је града, а само пристаниште не би сметало даљем развоју града на, левој обали Саве.

Својам будућим развојем ваздухопловство ће све више преузимати превоз путника, и извесне врсте робе од осталих саобраћајних врста. Унутрашњи градски саобраћај

Будуће главне саобраћајнице Београда не треба да пролазв кроз станбене, административне и трговачке повр.шине, него да их додирују.

Данас су у Београду све улице подједнако саобраћајне по евом карактеру и није извртнено никакво диференцирање. Зато ће се убудуће изменом профила, улице укинути та, општа саобраћајност, што ће Уједно да означи саобраћајни карактер улица.

У вези са повећањем моторнов саобраћаја у Београду предвидеће се довољан број површина, за паркирање аутомобила. Решење тог проблема, исто је тако важно као и ретење самбе уличног саобраћаја. У влавним саобраћајницама, предвидеће се на извесним местама и пешачки пролази испод земље, ради веће безбедности пешака.

Већи проблем у Београду претставјљва. веза савске и дунавске падине. Она се данас обавља преко гребена, Ђеограда а у будућности је предвиђено пробијање гребена, на, извесним местима, тако да ће се краћим тунелима, избећи успон са једне падине на другу. То ће бити примењено на главне

“градске саобраћајнице.

С обзиром на будући развој У Београду долази У. обзир и

"изградња подземне железнице.

Ова изградња се предвиђа у етапама; према развоју и потребама градског саобраћаја. У џрвој и другој етапи изградила би се пруга Калемегдав — Источни Врачар—Вишњица. У трећој етапи изградила би се пруга Пионир—блавијаМостар; У четвртој пруга. Моетар— Топчидер, у петој '"Теразије–= Булевар Црвене армијеПветкова механа, у шестој Ма. ринкова бара —Мостар—желе. зничка _ станица Нови Београд, у седмој била би изградћена пруга Теразије—желе. вничка станица Новог ВБеогра.да Пруге подземне железнице влужиће уједно ноћу ва, снабдевање Београда, те ће св у ту сврху изнад трасе подземне железнице _ предвидети Већи енабдевачки центри са магацинима у свим рејонима Бевбграда С

"Сваки други начин решаватва довео би до нових привремених и непотлуних решења, а доцније би ипак морало да,

· дође до темељите реконструк-

ције, Што касније, та би реконструкција _ захтевала све веће и веће финанбиске жртве,

Дана, када ве налазимо У времену смишљеног и нланбког рада, прави је моменат да ев са планским извођењем решења, београдског саобраћаја отпочне одмах;

(Иа нредавања пнж, Сомбореког офенана сва Мболарчевем народном У

дао пе при анални

Шта кошта окивање

једне секире у радионицама —

Рачув бр. 61

За Милоша Вујуклића; слузвенина у

· ЕНбзу. “ Еу

пд вашој норуџбини бд 18 новамбра 1946 бр; 680 но налог бал. Б. Бре

за извршене радове;

окнвање секире од 8 килограма, израде држаље

за секиру и намештање по РЕМ бр. 3268 и 3527/45 но то; књижили на ваш

терет но ниже изложеном обрачуну:

Материјал за израду Надница за израде

Додатак општих трошкова 2109 282.45

зарада 10% Такса на рачуну Укупан износ динара

101,88 134.50

динара у : .-= динара · 45 динара 51:87 динара 8— динара 578:70 динара

и словима пет стотина седамдесет три н 70/106

Овај рачун донео је Милош Вујуклић уредништву „20 Ок табра“, жалећи се да МУ је прескупо _ наплаћено окивање

. секире.

Ако се упореде у свом рачуну калкулативни ставови и спостављени на основу ствар. них података из књиговолства и извршених издатака по одобрењу Земаљског уреда за цене бр: 6131/46 Ш В. М. од 25 априла 1946 године, изгледало

Рачуноводство Управе раднеоница

би да је рачун тачан, Али цена је заиста претерано скупа и нереална, у

Из овст примера очигледно је да би Комунално одељење Извршног Одбора требалб ла поведе више контрше шта се ради у београдским предузе ћима, да ли предузећа могу ла врше приватне услуге и колико треба Да наплаћују за извршене радове. 1

жх

Две корпе меса за службенике задруге

3 адружна прбдавнина број 10 у улици Маршала Толбухина 60 лобија врло често различитог меса, које олмах ставља у слободну продају грађанима: Тако се У суботу 8 овог месеца, продавало гушчије и пилеће месо. Када сам после дугог чекања у реду дошао до тезге, момак из продавнице објавио је да више нема меса, те да можемо ла

један грађанин из реда отишао је иза тезге и пронашао тамо две вешекорпе нуне закланих нилића, Сви смо почели да протестујемо и да се бунимд вашто СЕ ово месо крије, Службеници продавнице су нам објаснили да је ова количина остављена за њих јер они немају времена ла стоје у реду. На наше претње да ћемо пријавити Властима, службеници продавнице су се изненада решили да разделе и ово месо, које је било сакривено низа тезге. Добио сам и ја један килограм пилећет мега, али се питам како сам могао ла добијем, Ако је пилетина била остављена за персонал продавнице, онда је неправилно што су нам је дали. Пошта смо после дугог наваљивања ипак добили, значи да су хтели да је сакрију.

Мислим да би надлежни тре. бало да испитају овај Случај.

живко ХАЏИ АНТОНОВИЋ

ж Кондуктер избацује

путнике из трамваја који је у покрету

св разиђемо. Међутим,

у недељу, 9 фебруара, У 12 сати и 10 минута сти= гао сам на трамвајску станицу код „Мостара“. Један трамвај са приколицом намакао ми је тек што сам дошао. Али две стотине метара за ЊИМ долазио је трамвај број „13“ кола број 108, Сем мене, на станици је стајао још неки човек, а ускоро је дотрчао још један дечко од 18==14 година, по свим изгледима, занатски ученике. Кочничар кола број 103 почео

је да кочи. Кола су успорила |

брзину, али је Кондуктер, иако је видев да нас тројица некамо, Даб знак да кола наставе пут 663 задржавања.

Док еу кола водила сасвим.

полако, занатски ученик је ускочио У њих. У том тренутку кочничар је Дао поново контант, кола су тргла и убрзала кретање, Кондуктер је истовремено гурнуо дечка из кола, који није пао ва улицу само аббг Тога Нто се чврсто држаб за !нипке, Шта би било да је дете нало непод колаР _ Трамвај је кренуб, а Ми који биб жтели да уђеме, остали смо, не нопевши се,

Управа „Белсапа“ треба са своје стране да учини бве да се кондуктер из Кола број 103

твар нва ранили. свог кесавесног р9:

да п због тога што је могао избацивањем _ дечка, Док су кола била у покрету; да Еро. узрокује смрт једног невиног занатског ученика,

м. довидовић

ж

Уклонимо остатке фашистичке кореспонденције

Си дапа Пошта број 1 примила

је пошиљку Упућену Главној управи за угав Минпстарства рударства ФНРЈ, Из нечитког отиска види бе да је њу Упутила »Управа држ. рудкика _Бановићи—Живинци«. Пошта у Зеници ударила свој печат, На коверту се јасно виде грб и "натпис »Независне Државе Хрватске« Да би контраст био ' оштрији ова пошвљка

долази из рудника Титовог угљеног“ базена, неколико _ месени после #зградње Омладниске пруге п у лане када се суди усташком ,„крволоку

Виктору Гутићу.

Пошто се понављају стално овакве непажње наших чиновника, које ЕУ занста срамота, пе само за њих Мего и за надлештва где су они упослени, требалб би повести последњу борбу да се сви остапи кореспондентног ма-

теријала из доба окупације, униште. Поштарн београдских пошта, који ма неће бити свеједно када — носе

једну пошиљку са оваквнм натписом, могу врло Просто да помогну рад ва уништењу _ материјала _ са — оваквим натписима. Довољно је да сврате о Контролне _ комисије м покажу пошиљку, а онда да је уруче адресанту. Вероватно ће Контролна комиси“ ја послати убрзо пошиљаоцу такође писто, које га неће обрадовати, али ће га потсетнти на његову дужност ми да поштује борбу наших народа "п жртве које су изгинуло Ол издајника

земље.

Крикор МОРЏИГИЈАН Далматинска 78