20. октобар
44 ФЕБРУАР. 1947
440 Поб љиЈатА Пет аналоадета ба течај одине
Алан против неписмености, која се води у Београду, и њен успех не зависе само од броја течајева, него умногоме и од броја свршених течајацс. као и од тога са ксг ввим успехом и са колико знања посетиоци анапфабетских течајева постају заиста писмени. Међутим, иако акција противу неписмености добија све шире размере а број течајева се повећава примећује се да број свршених. анапфабета. није у реалном односу према броју свих те: чајева и група. Само у 1946 години било је 574 течаја и група од којих је завршило рад 277 течајева и група, а описмењено 2115 полазника од целокупног броја, који је износио 5765. У 1947 години, У првим месецима новстодишње кампање, у Београду има 265 течајева н гру па, од тота броја само но" зих «„мупа, а уписано је на њима 2658 полазника. У овој години завршило је рад само пет течајева, а описмењен је 31 лолазник. Из овога се може видети да број течајева не даје онај резултат који мора 'да исходи из целокупног рада, јер вероватно постоји велики број течсг јева које не раде добро, о којема се нема довољна евидендија или пак на којима се н не одржава редовна настава.
Углавном, овакви нерестни резултати произилазе умногоме што извесни течајеви трају врло дуго, настава се одуговлачи због чега течајци или отпадају, губећи се из вида руководиоцу течаја танко, да течсјеви раде само с времена на време. На пример, у школи број 41 осно“ зван је течај другог маја 1946 године, а завршен је 25 јануара 1947 године, иако је на течеђу било само 7 полазника, од којих је описмењено само 6. Шта произилази из овога примера него то, да не постоји добар план на овоме течају, да монда и сами полазници нису редовно похађали течај, алиу сваком случају и незалагање учитеља, који је водио овај тече; 7 |
„Анапфабетски _ течајеви не треба да трају више од 4 месеца, јер за ово време могуће је прећи целокупан наставни материјал са полазницима. Али, невођењем рачуна о свим моментима с" и проблемима који израстају У току одржавања течајевф #20 што је нередовно похађање часова, невођење рачуна о сваком полазнику, истовремено лош начин наставе, неспособност предавача који тре“ ба да изналази све интересантније и занимљивије форме у току предавања, играју велику улогу у повећању успеха течајева. Многи курсеви који су почели 1946 године иако су мо рали већ бити завршени, још увек трају. Има случајева да се неки течајеви расформирају, да се касније изнова формирају, а све то омета рад на течајевима. Истовремено смета и се мим полазницима да успешно савладају наставно градиво,
У Београду постоји велики број педатога, васпитача који улажу несебично много воље и љубави у раду на аналфабетским течајевима, али истовремено има учитеља који не дају све од себе који задужење или обавезу за рад течаја не извр: шују како треба или се пак односе чиновнички према овој веома значајној обавези, Отуда има добар број група и течајевс, који раде из месеца у месец на којима течајци и долазе и не долазе, а течајеви св У бесконачност продумавају, те трају често и близу годину дана. б
Није довољно само одржати час, пренети одређено наставно градиво које је одређено за један дан него је врло важно и један од најбољих метода да у току саме наставе учитељи увек пронађу времена у току самога часа за посебан рад са полазницима, преко кога ће рег звијати љубав код полазника за књигу једном речју учитељи треба да буду главни агитатори код полазника на течајевима и да их преко својих преда“ вања везују за часове. то је могуће онда, ако учитељи мајсторски приђу своме задахву.
Нередовно одржавање предавања од стране руководилаца појединих течајева што се де: шава у Београду, разбијеност течајева по приватним кућама због чега се не може водити тач-
на евиденција и контрола о раз..
витку течајева и тих малих групица, све то доприноси ла успех на течајезвима није довољан и да би-могао бити бољи,
И. неплих народа су не-
испрпне по мотивима, по тематици, ритму, и својом целокупном грађом, оне могу пру: жити низ могућности за нова у метничка стварања и нове Ууметничке стилизације. Нарочито после рата, развојем културне делатности и развитком културно"уметничних друштава, игре су добиле још већи значај и посебно место у културном 'подизању народних маса.
На снорспшњој смотри синдихаслних културно + уметничких друштава, игре су заузеле ва: жно место у њиховим“ прогрег мимс, и истовремено се видело да ова друштва имсју услова да гаје и развијају фолклорне игре. На самој смотри приметило се да су се извесна дру штва прихватила много озбиљније обрађивање фолклорних игара, док су друга друштва са више лемерности и површно сти пришла играма, што их је одвело у застрањивања или скоро вулгаризовање фолклорних игара,
Не може се дозволити, а то се нарочито односи на мла де фолклорне знипе које рт сполажу добрим играчима да се приликом постављања игара у тежњи за ефектимљ – бени од основне грађе и ти пичног колорита, који је с бојен и одређен оним крајем, где је игра и поникла. Свака игра има своје обележје, своју физиономију и боју по чему и добија своју лепоту, ритмику и богатство, У Фолклорним и грама главна обележја нису случајна, већ носе у себи дубоке корене у друштвеном од носу људи и њиховој нарави. Из свега овота произилази, ка рочито у нашим приликама када мноте фолклорне групе тек уче, да се фолклорним играма приђе са мното више брижљиво сти и озбиљности и да се на: рочито води рачуна о. основном садрнају сване игре о њеним елементима и ритмици.
На смотри културно - умет ничких друштава, друштво „Радник, и „Стеван Бракус“ са својим _ Фопклорним __ екипама, показали су да су" много студиозније пришли својим за: дацима ·него остале екипе и да су на самој смотри показали игре ноје су обиловале својим правим садржајем и основним елементима. Нарочито се може истаћи да се идеја стварања пионирске фолклорне екипе, која постоји при друштву „Стеван Бракус“, моне изванредно искористити за образовање та' ивих сличних пионирских фолк лорних екипа, у којима би се стварали нови кадрови, који би
НАШЕ Н,
„=
дају могућности за велика уметничка стварања
још израна учили народне итре. 5
Међутим, друштва као „Брат ство“, „Птт“ и „Абрашевић“ хтела суда понану стипизоване игре, због чега су умногоме и застранила. Углавном, грешне. које су се појављивале у стилизованим играма произилазе У многоме из непознавања грађе игара, због чега је било приметних отступања у кораку и гре. Тако исто нелећи да се створи стилизована. музика за коло, многе игре су губиле свој основни ритам, због. чега је: и" гра губила од своје лепоте! Врло често у играма: играч мора имати свој одређени став и држање, које су играчи у сти лизованим играма губили а у след тога су из саме игре нестајали основни елементи, Фолвлорна екипа друштва „Бранко Цветковић“ показала је највише озбиљности на стилизацији својих и гара и без већих грешака ' убедљиво је интерпретирала фолк: лорне игре. па ваја
Из овога се јасно види да је потребно изнаћи што правилнији
однос према фолилорним игра.
ма, а то се и видело на самој
РОДНЕ ИГРЕ _
смотри културно · уметничких
друштава;
, Пред свим фолклорним ени пама, не само внуптурно:умет-ничких . друштава _ синдиката, већ и осталих .културно-уметничких групс, стоји озбиљан заг датан изучавања основне грађе и уланење у суштину и лепоту игара наших народа. Што се тиче стилизације народних игара, она претставља велину потребу, јер ће се преко ње фопнлорне игре боље и проду бити и освежити, и показати. У правом њиховом богатству. Али је претходно потребно да се у ложи много напора | код свих фолклорних екипа на савлађивању основних елеменста У игри, како би стилизација могла самб да обогати игру, а не да је вулгаризује. Стота, стварање једног руноводећег одбора, који ћи имао саветодавни карсктер за све фолклорне екипе у Београду, не само што би помогло развој фолилорних екипсљ него би омогућило да се наше на родне игре приазују онако ка“ ко треба.
В. П.
Ослобођена земља
ремијера совјетског филма >О-
слобођена земља« приказује се сада У биоскопу >Радничког дома културе«. Аутори сценариа, 3. Маркина н Д. Тарасов обрадили су савре=мену тему посвећену совјетским љу дима, који су се бацили на поновло подизање и изградњу разорених Кол. хоза и села. =
Главне улоге носе Надежља Притуљак (глумица Ема Цесарскаја) претседница колхоза >Препород«, претседник суседног колхоза Ковритин (Калињин) и дед Муљук — говорљиви управитељ коњске ергелз= која се у почетку састоји од свега три коња. Одушевљеног обновитеља колхоза и симпатичног старца деда Муљука игра лауреат Стаљинове награде. глумац Ванин. За старога Муљука колхозни интереси одавно су већ посталн његови лични, крвии интереси. Па не бринем се ја за себе. Зар ме ти ниси 1930 године увео у колхоз и створио од мене активистуг« узбудљиво пита оп претседника рејонског комитета, тражећи у првом реду трактор за свој колхоз. Овај неуморни радник и шаљивчина трчи и прича. од јутра до мрака.
Муљук је најјачи и најубедљивија лик овога филма. Обрада ове улоге може се урачунати у ванредне глумачке успехе Василија Ванина, Ванин је већ више пута играо улоге старца.
Филм обрађује и развој односа између Надежде и агронома. Наде жда је у рату изгубила мужа и је дипо дете. Она је свесрдно прихватила ' двоје агрономове деце, чија је
Издавачка делатност Коларчевог универзитета у овој години биће већа
(:' развитком и разграњавањем делатности на Коларчевом универзитету, нарочито систематизацијом научнопопуларних предавања која ће бити добро припремљена У
ну
Значај филмских цртежа за стручне курсеве
време када се стварају
многи стручни курсеви за оспособљавање нових кадрова за нашу индустрију, за привреду и администрацију, када се поједини курсеви због обиља материјапа врло често држе и дуже него што је предвиђено несумњиво да би новине у огледној настави умногоме помогле.
Помоћу филмских цртежа на врло илустрован начин могли би се приказати у огледној настави многе машинске конструкнције, грађа моторс проналасци и новотарства. Ови филмски цртежи су много јевтинији у погледу производње _од фотографских филмова, а исто тако и умножавање и приказивање. Један фипмски цртеж од 30 разних
слика произведен по _ поруџбини, наравно, према потреби и врсти предавања, може стајати и 10.000 до 15.000: динара, а једна нопија може стајати. динара од слике. Разумљиво, је да се ови филмски цртени моту синхронизовати са говором; такб да претстављају скоро мала илустрована предавања, | Ови филмски цртени нарочито су згодни за обавештавање радника и индустриснко - занат“ ских ученика о новинама 7 производњи. Исто тако Филмски цртени би се могли употребити у агитационе и у рекламне свр-
хе. У сваком случају, филмски цртени могу драгоцено послу“ жити ако се правилно искори-
сте, нарочито у учењу и на подизању нових кадрова. ·
Практични савет.
— Друже докторе, да га успавамо етером>
— Јок, чувајте етер, отворите Рарио-Бедград, управо даје
забавну музику.
вој годечи, прошириће се и издавачка делатност Коларчевог народног универзитета.“ Досада је Коларчев народни универзитет издавао популарно-научну · библиотеку, која је обрађивала материјал из најинтересантнијих тема које су одржане на прошлогодишњим предавањима. У овој години, у вези са предавањима која ће се тек одржавати, многе теме биће обрађене на популаран и приступачан начин, тако да ће издања ове библиотеке бити приступачна за свакога.
У овој години у издавачкој делатности Коларчевог народног универзитета биће те новине, што ће се из свих природних наука штампати У читавом циклусу низ књига, које ће обрађивати само најбитније и најважније моменте из дотичних наука. Оваква врста књиге досада још није позната код нас, и зато ће рад на књигама са оваквом обрадом изискивати много труда, ако се жели да књига. добије истински популарно-научни · карак»
_ Неплански распоред школских зграда отежава рад ђацима са периферије
ада се погледа план Бе: ограда, а истовремено зна где се која школска зграда за средње и средњестручно образовање наше омладине налази, одмах се види како по стоји неплански распоред ши» ла према потребама наше о. младине, Скоро половина Бео: "града, од Славије мн линијом Булевара Југословенске армије с десне стране и улицом Народне републике и Таковске с леве стране, па све до периферије града има само једну гимназиску зграду — Шесту мушку у Петоме :грејсну, нако у том делу града живи око 50 од ста нашег становништва. У другом делу града сасвим је друга ситуација, У Првом рејону имамо три школске зграде, у Другом четири, а У Трећем рејгну постоји осам школских зграда за потребе средње ми .средњестручне наставе, што значи да у једном делу града има 15 школских зграда; Са оваквим стањем, нако су гимназије реорганизоване, омладина мора да иде у гимна;
"зију или. стручну школу често
по више километара: Разумљи: ве, да је омладина из рејона
где не постоје школске зграде стежано школовање, јер су им школе доста удаљене. Тако Баци Осме мушке из Четвртог рејона, раде у згради Прве женске гимназије у улици Георгија Димитрова, а ученице Шесте женске; из истог рејона раде у згради бивше Четврте мушке у Гарашаниновој улици. Исти је случај и са средњим стручним школама. Од пет та: квих школа ниједна није близу оној омладини која иде у те школе
У овој години, приликом по дизања нових школских згра: да, нарочито ће се водити рачуна о томе да школе буду правилно распаређене према потребама _ омладине. _ Једна зграда подићи ће се у Петом рејону за потребе основне школе и ниже гимназије, друга у Шестом рејону на Леки: ном Брду за потребе гимназије, трећа у Раковици за основ: ну школу и нижу гимназију, а четврта у близини Каленићеве пијаце за трговачку академију: На свај начин школе ће се приближити омладини о којој се раније није нико бринуо, а тиме ће се и радним људима омогућити да лакше школују своју дече,
мајка умрла. Обострана лична несре» ћа повезала је ово двоје људи, код њих се рађа узајамна дубока симлатија и агроном је по повратку са фронта ушао у нову, срећну пороч дичау заједницу. ; Заслужна глумица РСФСР Ема 1ез сарскаја створила је у филму верач лик жене социјалистичког. друштва, равноправне, озбиљне и радне сарад. нице и другарице совјетског човека У остварењу свих задатака које деч ставља сопијалистичка заједница. |
Филм обилује многобројним духоа витим и комичним епизодама и детач љима. –
>Ослобођена земљас снимљена је У тродукцији Свердловскот | кино-сту“ дна у режији Медеједкинва и Малис ашвилиа. Режисери су показали бит не карактерне особине _ совјетских људи, људи који знају да ст боре и да граде.
У извођењу музике, коју је 3 филм компоновао С. Потопкиј, учез
ствује и оркестар Свердловске Дра жавне филхармоније.
«
Г. А, Козлов: ПРИПРЕМАЊЕ КАПИ« ТАЛИСТИЧКОГ ЋАЧИНА ПРО“ ИЗВОДЊЕ; Капиталистичка _ робна производња ми улога новпа у капи= тализму, страна 161, ћирилицом, 80, цена 18 дин.
Ванда Васиљевска: ЗЕМЉА. У ЈАРМУ, Задружно издавачко предузеће ћич рилицом, стр. 294, 80, Београд 1946.
Јосип Павичић: ВЕЛИКИ КРИЈЕС,
издање Накладног завода Хрватске, стр. 14, латиницом, цена 4 дин.
Тихомир Продановић: НОВА СМЈЕ• НА, издање Накладнот завода Хрватске, с латиница, стр. 46, цева 4 диа,
Иве Ћаће: ГОЛУБИЊА ДУША, издање Накладног завода Хрватске, латиница, стр. 15, цена 4 дин.
Иве о Ћаће: НОГОМЕТНА ЛОПТА;
издање Накладног завода Хрватске, латиница, стр, 15, цена 4 дин,
Први број овога часописа по“ носи основни материјал са она гресс поздравне телеграме руноводилаца словенских држава упућене конгресу м говор маршала Тита; одржан 8 децембра приликом _ свечаног отварања конгреса, затим главне рефе те одржане на нонгресу, ез рст Милована Ђиласа, академика Б. Д. Грекова и професора Стевана Јаковљевића, ' реферат Мјечеслава Михаиловича, претседника Здењека Неједлија, сг кадемика Тодора Павлова, ре: ферат Александра Гундорова,
Сем основног материјала са конгреса часопис доноси чланке Јована Поповића – „Излонба ноја потсећа, нрепи и урезује“ и Душана Поповића „Манифестација Словенскот братства“.
Часопис излази свакога месеца. раворА уредеик Мик скот братства је Маријан Јуре ковић, о 5
вз" Г.