20. октобар
= “ ћ у
%
ли у
":
СТРАНА
ам
Г;
| “А
(Наставак са прве стране)
бро џи неопходно за ситуацију У којој смо се налазили и сведочи о огромном утицају на ших организација Народног фронта у народу, о развијеној свести народних маса да саме морају решити низ проблема, да је ова власт њихова и да јој) треба помоћи да одговори 839дацима, Али запостављање оне друге стране, недовољно ангажовање наших организација У
· одређивању политике народних одбора, у начелном пре тресању и оцењивању њиховог рада, неповољно је утицало како на рад масовних организација, тако и народних одбора. У нашим масовним организацијама су се недовољно претресала та питања, а основне организације су само засипане новим дневним задацима, иако код широких слојева радног народа постоји велики ин, терес баш за принципијелна, политичка питања у раду на ше власти и развијена осетљивост на неправилности које се дешавају У раду појединих органа власти, Тај интерес се, између осталог, види и кроз нашу штампу, а нарочито се показао на конференцијама грађана које су држане по годишњим извештајима рејонских народних одбора у јануару и фебруару ове године.
Зато можемо рећи да, иако су решили низ крупних зада. така у току ове две године, наши народни одбори нису учинили довољно у једном од најважнијих питања, у питању даљег развијања демократског карактера наше власти.
Управо тај крупни политички задатак биће много лакше решен кад се у Београду изаберу потпуни народни одбори, који ће се редовно састајати, усмеравати и контролисати рад својих извршних одбора.
У овој години, кад наша земља улази у планску привреду, постављају се и пред наше народне одборе крупни задлаци. Локални органи власти треба да обезбеде у Београду, горед правилног функционисања саме администрације одбога, бржи развитак градске пригогде, бољи рад градског саобраћаја, организацију снабдевања, изградњу и одржавање станбених зграда и даље ши. рење мреже социјалних и здравствених установа, То су задапи које народни одбори треба сда реше да би радни народ Београда могао сав да се по'свети изградњи наше земље, да би се могао на време обавити „огроман. рад, који је предви_ђен планом.
Брига о свакодневном живоЛУ грађана, рад на изналажењу и мобилисању свих локалних неискоришћених привред-
Сних извора, омогућиће даље подизање животног стандарда, допуњујући на тај начин круп'не економске мере виших државних органа. Због тога је и "план рада народних одбора У ·Београду за 1947 годину много _већи но до сада, „нарочито У „погледу инвестиција које У 0о"вој години треба да се изведу.
Све ове крупне задатке бесумње ће са успехом моћи да реше Градски народни одбор и _рејонски народни одбори, које ће Београл изабрати по закону Који је донела Народна "скупштина Србије. Избор на: "родних одбора, сем тога што ће нам донети потпуне народне одборе, значиће нову поли„тичку мобилизацију најширих маса) народа у Београду, 0купљених У Народном фронту, у борби за изградњу наше власти, за привредну изградњу наше земље, за подизање животног стандарда радног на: рода. :
· Због тога Београд поздравља доношење Закона о избору народних одбора у Народној Републици Србији као нов ко рак у изградњи наше државе, нову крупну меру за учвршћење демократског карактера на-ше власти.
Марко: НИКЕЗИЋ
ЗНАЧАЈ НОРМИ У ГОДИНИ ПЛАНСКЕ ПРИВРЕДЕ
Борба за норме — борба за бољи живот
анас се много говори о нор•
ми, о њеној важности при преласку на планску привреду и њеном значају за брзу изградњу земље, Како би могли да дефинишемо појам норме» Да ли је норма најкраће време у коме неки посао може да се сврши» Таква дефиниција је не само непотпуна, већ и погрешна. Норма не предвиђа најкраће време за израду једне врсте артикла,
Норма је просечно радно време потребно за производњу једне робне јединице под да. тим техничким условима дотичне творнице. При постављању норме поред поменутих чинилаца узима се У обзир квалитет самих средстава 3а производњу, способност маши“ на, радна способност радника, и сви остали услови који утичу на производни процес, би. ло да га олакшавају или отежавају. Важност норми за нашу планску. привреду огроман је. Може се рећи да без добро постављених норми нема ни доброг плана, нема ни успешне планске привреде. А од успешног _ испуњавања _ задатака предвиђених планом, зависи У нашој народној републици и побољшање живота народних маса, јачање привредне моћи земље и подизање њене способности да да отпор непријатељима, како спољним, тако и унутарњим,
Непријатељи народне власти, непријатељи ослобођеног рад“ ног народа Југославије покушавају често да омаловаже значај норми упоређујући их са предратним акордним радом
Овакво упоређивање је апсурдно, јер се са променом карактера и садржине наше дру“ штвене и економске стварно сти, са преласком главних средстава за производњу у руке радног народа из основа изменио и однос радника према раду, јер је експлоатација оне» могућена, Предратне организа ционе методе и капиталистичке форме рада укинуте су или се, уколико их још има, води против њих огорчена борба.
Радећи по нормама радник
данас зна да ради за себе, да ради за државну — народну акумулацију чије ће плодове сам, преко Фонда руководства, да ужива. Радник је свестан ла данас, У својој народној републици, повећањем производ“ ње, превазилажењем _ старих техничких норми, не потпомаже избацивање једног дела сво јих другова на улицу, како је то било пре рата, већ да повећава своју реалну надницу и с друге стране ослобађа један део радне снаге за друге, ко“ рисне послове. · Организација наше привреде је планска, то значи да ће, ако на једној страни мањи број радника повећаном продуктив-“ ношћу производи сву количину потребних артикала једне врсте, остали део радника бити плански расподељен на дру“ ге гране привреде У којима није достигнута довољна продук“ тивност. Уместо да повећање продуктивности изазове отпу, штање радника, како је то: У капиталистичким земљама, У којима је. привреда непланска а производња срачуната на по стизање профита, у нашој при“ вреди то повећање омогућиће смањење радног времена и снижење цена производа.
У капиталистичким земљама подизање производне снаге рада има за циљ скраћивање дела радног времена у коме рад“ ник ради за самог себе, чиме се постиже продужавање другог дела радног дана у коме он ради бесплатно за капиталисте, Подизање производне снаге, увођење и повећање норме изазивало је обарање вредности рада и реалне наднице, Међутим, у нашој планској привреди увођење и повећава ње норме аутоматски изазива и увећање реалне наднице. Као илустрација најбоље ће нам послужити бројке,
У београдском предузећу „Радоје Дакић“ надничари су за један сат рада У новембру месецу добијали по 12 динара, а они који раде по норми добијали су 15,25 динара. У пре» дузећу „Пролетер“ сатна плата код оних који раде по. нор“ ми повећана је од 12,30 динара на 15,10 динара. У фабрици коже „Марика“, сатна плата под нормом попела се са 9,65
" динара на 15 динара.
Норма код нас, са променом друштвене стварности, постаје услов успешне борбе за бољи живот и даљи напредак, за да: ље усавршавање производње. У многим нашим предузећима још увек не постоје норме за извесне врсте послова на којима је потпуно могуће да се оне успоставе, На многим местима
норме нису правилно постав. љене, оне су прениске или превисоке а постоје и предузећа која уводе норме за послове на којима је немогуће установити тачну норму. Са прела ском на планску привреду пред радништво Београда поставља се нов задатак: борба за нор: ме, борба за увођење норме не свим продуктивним пословима, по свим предузећима и борба за пребацивање норми, за по бољшање продуктивности рада до максимума.
Без норми нема плана рада, јер нема могућности да се пред. види са математичком тачношћу шта може да се уради у одређеном временском року, нема се могућност увида чи: ниоца који су изазвали застој у производњи, нити могућност њиховог отстрањивања.
Дужност је техничких руководилаца и радника по нашим предузећима, да проучавају производни процес на свим производним местима, омогућу“ јући што правилније успостављање норми,
Наше норме морају достићи и превазићи висипу капитали“ стичких норми, Ако хоћемо да повећамо социјално благостање морамо да превазиђемо продуктивност _ капиталистич“ ких земаља. Ако хоћемо да остваримо социјализам, давна. шњу тежњу радничке класе, морамо да се боримо за високу продуктивност, за веће количине разноврсних добара, за богат и културан живот, јер како то каже велики Стаљин, не остварује се социјализам „путем извесног материјалног изједначавања људи на бази сиротињског живота“, већ „на бази високе продуктивности рада, више него под капитализмом, на бази изобиља про. извода и сваковрсних прелмета потрошње, на бази имућног и културног живота свих чланова друштва“.
Пребацивање постојећих техничких норми, висока продуктивност, овладавање техником основица је за веће културно и техничко уздизање радничке класе у будућности, а У даљој перспективи јесте и корак напред при рушењу супротности између интелектуалног и физичког рада,
У нашој друштвеној ствар. ности рад има нови смисао, јер се не рали за експлоататора већ за себе, за заједницу. Сви они Који коче, свесно или несвесно, даљи напредак, и даље усавршавање технике рада са мо су баласт друштва и про тив њихових конзервативних схватања треба се борити.
У Војном набавном предузећу за све кројачке радове постоје норме, Зато су и производи јевтини, зато је могућа боља контрола и већи радни У“ чинак. Међутим, Градска кројачка радионица ни за један посао још нема норме. „Немамо могућности“, кажу. А како је било могуће у Војном набавном предузећур Уосталом, када лобра воља постоји, када постоји разумљива потреба, и „немогуће“ може да се оства“ ри.. У „Јутокомбинату“ норме нису успостављене зато што те управник запослио техничког руководиоца У администрацији, То су само два случаја, два најкарактеристичнија примера како не сме да се ради У години планске привреде.
Сличних примера има ин У другим предузећима. Али то не значи да такав неплански начин рада без норми, без могућности предвиђања, сме и може да се дозволи,
Радничка класа, онај чинилац који је превазишао све норме У рату, који је установио и пребацио норме у обнови умеће и знаће да се У првој години планске привреде бори за постављање правилних техничких норми, за њихово превази“ лажење и повећавање про. изводње, за нове, боље норме које одговарају новој друштвеној стварности. Када се говори о новим нормама, о техничким нормама У планској привреди, не смеју се заборавити постигнућа и многобројни радни успеси наших новатора
" и ударника, чије искуство тре-
ба и мора да послужи правил-
_нијем постављању норми, Бор-
ба за норме обухвата и стремљења ка усавршавању про изводног процеса и проналаже-
оња нових, савршенијих начина
рада. Том борбом норме ће постати регулатор снаге и орзганизатор радничких маса око водећих елемената, најбољих радника наших предузећа. Борбом за норме постићиће се већа _ продуктивност, повећање Фонда руководства. а самим тим и брзо остварење бољег живота, побољшање животног стандарда наших народа, | Б. ВУЧКОВИЋ
.
20 ОКТОБАР
Есесовци у логорима по Немачкој доби
— Ако, ако, и заслужили смо!
вејонских грађевинских
бим грађевинских радо-
ва у току прошле 1946 године, би је врло велики. Извршено је радова на сонављању ратом порушених згра да и осталим грађевинским по словима за суму од преко 470 милиона динара. Преко 60 од сто тих радова изведено је путем државних грађевинских предузећа а нешто више 30 од сто изведено је преко приватних предузимача.
План грађевинске делатно сти у Београду за 1947 годину предвиђа опсежне и замашне радове који су три до четири пута већи од радова обављених у току прошле године.
Извршни народни одбор имајући у виду сву величину и озбиљност извођења тога плана за 1947 годину, није смео да дозволи да се настави рад на Знај начин И са оним сред: ствима која су одговарала и' о биму“ радова и утицају и сна: зи државних привредних предузећа у прошлој сезони, већ је морао ту предупзети врло 0 збиљне и радикалне море.
Место бившег „КОНГРАПА" организована. су четири нова државна предузећа, која су ме: ђусобно поделила делокруг послова и на тај начин омогућила да се појединим секто» рима грађевинске делатности, преко једног сдређеног предузећа, посвети сва пажња и омогући њихово извођење. Једно од тих предузећа бавиће се искључиво подизањем станбених зграда. Оно ће имати огроман делокруг посла с обзи ром да се у току ове сезоне треба изградити око 2000 стан бених зграда, Друго предузеће изводиће радове искључива на подизању јавних и ко муналних грађевина које ће у току претстојеће сезоне бити ангажовано у великој мери 0обзиром да се предвиђа подизање школа, домова, домова куд туре и друго. Треће предузеће бавиће се обновом ратом оштећених зграда, преко одбора за
обнову станбених зграда, а и:
обновом јавних зграда, и треба да обнови преко 100 обје ката што је, с обзиром на њихову расутост по граду врло обилан пао. Четврто предузеће бавиће се искључиво ниском градњом, односне — оправком путева и улица за које послове Извршни нарздни одбор предвиђа два пута већи износ него прошле године.
На тај начин, с обзиром на планску изградњу и собзиром на потребу пуног руковођења и контроле над извођењем тога плана, Извршни народни одбгр биће у потпуној могућ ности да те задатке оствари због тога што овога пута неће имати посла са приватним предузимачима, чији је рад у већини случајева био одређен њиховим приватним интереси ма, а не интересима опште изградње и обнове, већ са државним предузећима Која ће се међу собом такмичити једина да се оствари план,
Поред тих градских грађе винских предузећа Извршни народни одбор, с обзиром наве лики број радова на поправка ма зграда мањег ебима, који би оптеретили ова градска грађевинска предузећа и утицали на свршавање изградње главних и великих грађевинских објеката, допуни: је ову ерганизацију са једном'новсм установом, — са стварањем рејон-
ских грађевинских предузећа чиме се потпуно уобличила мрежа државног грађевинског сектора за ову годину У Београду. На тај начин, читава грађе винска делатност у 1947 години развијаће се искључиво преко државних грађевинских предузећа, што је један вели ки корак напред у ослобађању маше привреде од разних шпекулативних _ могућности које се рађају код једног дела приватних предузетника.
Зашто су организована рејонска грађевинска предузећа и који је њихов задатак
Приликом стварања плана за рад градских _ грађевинских предузећа у претстојећој сезони, Испоставило се да У Мору радова које она треба да обаве постоји и један велики број таквих поправки на ратом о: штећеним зградама и на великом броју државних м приватних зграда, које <у упроплашћене услед дугстодишњег неодржавања, који би просто 34гушио ова велика грађевин ска предузећа и умногоме отежао извођење радова на новим градњама и на обнови већег обима. Самим тим, што се велика грађевинска предузећа растерећују тих ситних послова с једне стране, с друге стране тиме што ће се ограничити на мањи број већих и важних објеката биће у могућности да побољшају организацију посла на радилиштима, рационализацију материјала и на тај начин снизиће цену тим великим грађевинским радовима.
Збож тога је Извршни народни сдбор препоручио рејонским народним одборима да се по
рејонима Београда организују ·
рејонска грађевинска предузећа са задатком да изводећи те многобројне радсве мањег обима, разне ситне поправке зграда, растерете ова велика предузећа, Обим радова свих рејонских предузећа изно око 120,000.000 динара. рејон. ска грађевинска предузећа биће' организована тако да у себи садрже све службе грађе. винарства. Она ће својом радном снагом и својим средствима директно вршити поправке на разним зградама по претходнитм уговору са лицем које жели поправку.
Задатак рејонских грађевинских предузећа је врло велики. Позната је ствар колико су
државне зграде, зграде Управе '
народних добара па и приватне зграде у току четворогодишњег рата а и од раније у. след неодржавања оштећене и упропашћене, Све те зграде у крајњој линији су народна и-
мовина и старање о њима и
предузимање корака да се њи: хова оштећења не повећавају им да се тиме не проузрокује већа материјална штета по народну. имовину, јесте нужна потреба којој у првом реду баш треба да одговоре рејонска грађевинска предузећа. По. ред тога свакодневно се на разним зградама дешавају разни кварови за које је потребна врло често хитна интервенција да не би проузроксвали већу мету. Све ће то бити задаци пајоне ађевинск Ј у Ких грађевинских предуПоред те своје улоге да ојачају државни сектор у грађе-
јају пакете Америчког Црвеног крст
28 ФЕБРУАР 1547
Добро се добрим враћа
а. „Политика“
предузећа
винарству, да омогуће великим грађевинским предузећима да испуне своје главне задатке на подизању великих објеката, рејонска грађевинска предућећа значиће и велику помоћ грађанима Београда који више за разне ситније оправке по становима неће се морати да обраћају разним приватним 34натлијама и да плу често скупе и папрене цене, или што је још ггре да се за разне ситније радове морају обраћати на четир до пет места (за молерај на једно, за столарију на друго, за браварске радове на треће итд.) него ће се обрзћати на једно места — на ре јонско грађевинско предузеће.
Ова предузећа имаће могућ ности да брзо интервенишу 4 један од главних задатака би, ће им да стално појевтињавају своје услуге на тај начин што. ће се специјаљизовати за те ситне справке и што ће ра= дити све преко својих радника. На тај начин наша грађевинска предузећа биће једна врљ) важна полуга државног секто-= ра у грађевинарству и један врло важан фактор на онемогућавању шпекулантског дела приватног сектора,
Рејонски народни одбори и рејонска грађевинска предузећа
Стварањем рејонских грађевинских предузећа, пред рејотске нарздне одборе поставља се такође један нов и важан задатак, Ово су прва привред“ на предузећа којима самостално руководе рејонски нар:дни одбори. На тај начин и наши рејонски народни одбори крећу се лицем према основ" ним задацима који стоје пред нашим народним властима уопште — према јачању и разви“ јању државнст сектора у при вреди, главном задатку у 00 нови и изградњи наше земље
Већ због тога а нарочито #3 разлога што су рејонски #84 родни одбори сада први пут У ситуацији да руководе сопстве“ ном привредом, брига о ОВИМ Рејонским предузећима треба. да буде задатак читавог рејон“ ског народног одбора.
Потребно је да се цео рејон“ ски одбор колективно ангажу“, је за помоћ предузећу и да се, старају и не дозволе да пре дузеће услед недовољне Па жње која биму била покљњена! било од Отсека индустрије #' занатства било од Станбеног) отсека, било од Отсека за снад, „девање који треба да се. ста рају 0 прссторијама преду" зећа, снабдевању радника И предузећа да због свега тога, рејонско грађевинско предузе“; ће буде донекле препуштено само себи, :
С друге стране, према 3Зако:ј ну з привредним преду: ћиМа, чиста добит гд рејонских грач ђевинских предузећа ићи ће У буџет рејонског народњг 92: бора |
Из свих тих разлога народне организације и грађани треба са своје стране и взвим рејон“ ским грађевинским предузећи“ ма да пруже сваку могућу 687" ју п моћ путем контроле, ПУ7 тем давања разних савета, У казивања на евентуалне Про пусте и устиште на све начине који се буду показали као КФ рисни, Р, а;
= === аи “по реда башти или __-= ло=н___- _______ __-___- ________о_-=-_ аи“ _ и ини