20. октобар
28 ФЕБРУАР 1947. ~.
ИЗБОРИ ЗА НАРОДНИ ФРОНТ ПОЧИЊУ У НЕДЕЉУ
Неке примедбе на изборну Народног фронта
зборна кампања за органе И Народног фронта у Бео-
__ граду све је живља. То се најбоље види по живој политичкој активности – ОСНОВНИХ фронтовских организација. Свакодневно се у Београду и Земуну одржавају многобројне конференције како на улицама тако и у предузећима и установама. На конференцијама се објашњава Правилник о избору ортана Народног фронта и техника избора, Техничкој припреми посвећена је пуна пажња. Основне организације брижљиво спремају бирачке спискове. Бирачка места, кутије и гласачки листићи све је углавном готово. Изборне комисије прегледају кандидатске листе које ће бити истакнуте на видним местима, да би их бирачи могли видети и изабрати за кога ће да гласају.
Шта се све може запазити на конференцијама приликом истицања кандидатар
Запажа се велико интересовање широких фронтовских маса и јединство Народног фронта. Број предлагача за кандидате је далеко већи од предвиђеног по правилнику. Кандидати се истичу из масе и појединачно са образложењем за свакога зашто га предлажу за кандидата.
Поред добро припремљених конференција има и неприпре“ мљених, а то је зато што извесне основне организације нису довољно схватиле значај избо ра. Неки рејонски одбори Народног фронта нису довољно помогли основним организацијама. Треба читав рејонски одбор Фронта мобилисати и поћи у основне организације и на лицу места им пружити помоћ, Рејонски одбор треба да руковоли изборном кампањом и да свакодневно слива искуства са одржаних конференција, да би се могла на време пружи“ ти техничка И политичка помоћ основним организацијама.
На неким изборним конференцијама било је низ слабости: реферати о значају избора за органе Народног фронта и даљи задаци фронтовске организације у испуњењу привредног плана нису довољно политички објашњени, већ су се сводиљли на техничку припрему избора. Било је ту и та мо неправилног тумачења Правилника о избору, на пример колико треба предложити кандидата. Овакво криво постављање доводило је људе у за-
буну, па су неки мислили да је правилником одређен број кандидата. Негде су криво
протумачили одлуку Главног одбора Народног фронта о 0ријентацији активности оних фронтоваца који су запослени у предузећима и установама. Место да политички објасне значај фронтовског рада, тамо где се одвија производња, п да људи заиста схвате да ће тамо највише користити — једноставно су им рекли: идите У предузећа, и дпирали су се када су ти људи предлагани за делегате за рејонску конференцију. . Било је случајева да се није схватила основна организација као целина, већ свака улица предлаже своје, што ДОВОДИ разједињавању основне организације. Појавиле су се негде И личне зађевице, а има и кортешког агитовања, На појединим конференцијама, где се истичу "кандидати, претседништво КОНференције предлагало је кан-
ЗА #
| 20 сео
| | пРАМА. | ПРЕТПЛАТУ
Цена претплати је:
за унутрашњост
дин. 24.дин. 45дин. 90.—
тромесечна шестомесечна годишња
за иностранство тромесечна дин. 48шестомесечна дин. 90.—
годишња дин. 180.—
инв она
дидате цедуљом, врло уско (на пример: све оне из ранијег уличног одбора, па чак једне исте људе и за извршни одбор основне организације и за делегате за рејонску конференцију). Овакав начин истицања кандидата наилазио је на негодовање и отпор бирача. Отпор свесних фронтоваца против уског и недемократског постављања кандидата, учинио је да се кандидују и бољи људи и шири број кандидата.
Овакви наших фронтовских организација могу да користе само непријатељима Народног фронта, којима није стало до јединства нашег народа и привредног јачања наше земље. И у овој изборној кампањи они покушавају, ту и тамо, на разне начине, да унесу забуну у на родне масе измишљајући разне лажи. Они нису остали ћутке ни на нашим конференцијама где су покушавали да разбију јединство Фронта. На неким конференцијама су иступали отворено клеветајући наше народне власти, Фронтовци су у њима видели оне који су изгубили бирачко право, а сад на нашим изборним конференцијама предлажу једни друге за кандидате. Има их који су, се на вешт начин увукли у Н. Ф. ин покушавају на све начине да се увуку у фронтовска руководства не бирајући средства, не презајући да фалсификују и потписе предлагача. Наше фронтовске организације треба у овој изборној кампањи да развију агитацију У широким масама, и учине све да на руководство основних фронтовских организација и
и слични пропусти,
виших фронтовских _ руководстава дођу најбољи људи.
Најбоље људе изабраћемо ако бирамо оне који су ин досада најбоље и најнесебичније радили у организацији Н. Ф. У улицама треба бирати оне који су се истакли кроз такмичење и друге акције, а у предузећима и установама ударнике ин најбоље раднике.
Избори за органе Народног
_ 20 ОКТОБАР
кампању
фронта треба да организационо учврсте, политички ојачају и бројчано повећају фронтовску организацију.
Снагом јединственог Народног фронта најбоље ћемо остварити наш привредни план, а са тим ојачати моћ наше земље. .
Момир БОШКОВИЋ члан Извршног одбора Народног фронта Београда
Изборна конференција...
— Другови, он је дао 600 радних часова,
акцији за село...
— Господо другови, он је циц, свилене чарапе — све за народ.
истакао се у
лиферовао маст, бело брашно
Предизборни иктивност по рејонима Боб
риближује се дан када ће
чланови Народног фронта
Београда изабрати органе основних организација и делегате за рејонске конференције, По свим рејонима „извршене су све припреме за изборе, који ће се одржати 2 марта. Предизборне конференције за избор кандидата за извршне одборе основних оргализација и кандидата за делегате за избор рејонског руководства одржене су по свим рејонима у Београду, по свим па и најзабаченијим улицама и насељима. По предузећима и установама изабрани су кандидати за делегате за рејонску конференцију,
ЕЈ
У Првом рејону одржано је 40 конференција, Бираће се 30 чланова извршних одбора основних организација и 461 делегат за рејонску конференцију. ђ
У Другом рејону је одржано 40 конференција, на којима је учествовала велика маса грађана. Бираће се 395 чланова извршних одбора основних организација и 430 делегата.
У Трећем рејону била је веома жива предизборна активвост, Одржано је 37 конференњија. Бираће се 906 чланова извршних одбора и 708 делерата. ! · У Четвртом рејону за све конференције вљадало је велико интересовање грађана. Бираће се 470 чланова извршних одбора основних организација и 483 делегата, |
У Петом рејону било је укупно 59 конференција. Бираће се 409 чланова извршних одбора основних организација и 425 делегата.
У Шестом рејону владало је велико интересовање и одржано је укупно 127 конференција по основним јединицама и предузећима. Бираће се 260 чланова извршних одбора основних организација и 282 делегата, .
У Седмом рејону била је веома жива предизборна кампа ња и на конференцијама је на-
"род масовно учествовао. Одржано је 68 конференција. Бираће се 253 чланова извршних одбора основних организација
и 569 делегата за рејонску кон-
ференцију.
У Земуну у току предизборне активности одржане су многобројне конференције, по основним организацијама, предузећима и установама, Бираће се 138 чланова извршних одбора основних организација и 327 делегата за рејонску Кон-
ференцију. +»
На све конференције народ
сован за изборе и за истицање најбољих људи у руководеће органе Народног фронта. Хиљаде грађана учествовало је на предизборним конференцијама, које су биле живе, занимљиве и садржајне. Грађани су измеЂу себе предлагали кандидате и истакли велики број активиста који су се на делу показали одани и пожртвовани фронтовци, На предизборним конференцијама видео се и најшири демократизам ин слобода предлагања _ сваког – честитог грађанина, који може да одговори часним дужностима одборника и делегата.
Изборне комисије су навршиле огроман посао око сређивања спискова чланова Фроњ та и омладинаца н примања кавдидатских листа са потписима грађана,
Пред изборе се појачао прилив нових чланова у редове Народног фронта. Колико је Народни фронт масовна организација види се по броју чланова уведених у спискове. Број чланова . Народног фронта У Београду, који су уведени У спискове за гласање, износи
Купатила за очвршћавање
ГРОДО
преко 157.230, а број наца преко 30.300,
омлади-
»
У малој и задимљеној кафани на Булевару Црвене армије број 102, одржавала се предизборна конференција Девете изборне јединице Четвртог рејона, Мала просторија била је препуна људи, жена и омладине, тако да неки нису могли да уђу.
Предлажу се кандидати за Извршни одбор блока, као и кандидати за делегате. Сваки грађанин хтео би да неког предложи који је добар и ваљан фронтовац и кога су сви видели како ради и како се залаже. — Предлажем као кандидата за делегата Раду Јовановића, — чује се један глас и после тога радостан пљесак,
— Молим друга да објасни зашто је предлаже и какав јој је рад ни заслуге за Фронт, пита једна жена.
— Зато што сви знамо и видели смо да ради од јутра до мрака, да је неуморна н у улици је сви поштују као вредну и пожртвовану, — одговара предлагач,
— Прима се, одушевљено ддобравају присутни.
У београдским купатилима често се дешава да вода није
загрејана. ..
= УХ, бррр-. овакво смо је масовно долазио, заинтере- | ти бесплатном - |
ПО О
__ СТРАНА 3
"
а] ОКАРИЛОН—
УРЕДНИШТВО НАШЕГ ЛИСТА У ЖЕЉИ ДА ЧИТАОЦИМА, У ВРЕМЕ ПРЕЛАСКА НАШЕ ЗЕМЉЕ НА ПЛАНСКУ ПРИВРЕДУ, УЧИНИ ПРИСТУПАЧНИМ НАУЧНЕ ИЗРАЗЕ И ПОЈМОВЕ ИЗ ПОЛИТИЧКЕ ЕКОНОМИЈЕ, ПОКРЕНУЛО ЈЕ ОВАЈ МАЛИ ЕКОНОМСКО - Политички ЛЕКСИКОН, ПРИЈЕМ ОВЕ РУБРИКЕ ОД СТРАНЕ НАШИХ ЧИТАЛАЦА СВЕДОЧИ О ТОМЕ ДА ЈЕ ОНА БИЛА НЕОПХОДНА. АЛИ, ДА БИ РУБРИКА МАЛИ ПОЛИТИЧКО . ЕКОНОМСКИ ЛЕКСИКОН« БИЛА ЈОШ КОРИСНИЈА, ПОТРЕБНО ЈЕ ДА ЧИТАОЦИ УПУЋУЈУ СВОЈА ПИТАЊА и ЖЕЉЕ У ВЕЗИ СА ОВОМ РУБРИКОМ, КАКО БИ УРЕДНИШТВО МоГЛО, ПОРЕД СИСТЕМАТСКОГ ИЗЛАГАЊА ПОЈМОВА ИЗ ПОЛИТИЧКЕ ЕКОНОМИЈЕ, ДА ОДГОВОРИ И НА НИЗ ДРУГИХ ПИТАЊА У ВЕЗИ СА ОВОМ ТЕМОМ (НА ПРИМЕР: ТРАЖЕЊЕ _ ОБЈАШЊЕЊА ЗА ИЗВЕСНЕ ИЗРАЗЕ КОЈИ СЕ УПОТРЕБЉАВАЈУ У ЧЛАНЦИМА КОЈИ ТРЕТИРАЈУ НАШЕ ПРИВРЕДНЕ ПРОБЛЕМЕ И ПРИВРЕДНЕ МЕРЕ НАШЕ ВЛАДЕ).
ПРОДУЕТИВНОСТ
ЦМ
ПРОМЕНЉИВИ (ВАРИЈАБИЛНИ)
ЕДПИТАЛ је онај део капитала, који се улаже у куповину радне снаге, Радна снага делујући у процесу производње с једне стране претвара средства за прео' изводњу у производ дакле преноси вредност средстава за производњу на произзгод, а с друге стране истовремено — својим ра дом ствара нову вредност, коју додаје већ постојећој врећности средстава за производњу и која се појављу“ је у производу као разлика вредности средстава потрошених за његову проинзводњу и вредности коју про: извод сада има. Та нова вредност је увек већа од вредности која је уложема у радну снагу. Значи да се у тону процеса производње
повећала величина вредности оног дела капитала, који је уложен у радну
снагу. Значи да тај део капитала мења своју величи“ ну. Промекљив је. Зато се он назива променљивим или варијабилним капитапом,
ж
РАДА је ствађалачка издашност рада, која се огледа у количини производа (или извр" шеног посла) у току одређене јединице времена, Већа продуктивност рада зна“ чи да ће се нехжи посао обавити (или неви производ произвести) за мање времена и с мање трошкова. Продунтивност (производ“ ност) рада зависи од умешности у раду, од организације (поделе) посла, од •руђа која се у раду употребљивају и, на концу, од природних услова под којима се рад обавља, Нарав“ но је да се продуктивност рада мења са сваком промеком која наступи у факторима од којих она за виси. ж
ПОТРЕБАН (НЕОПХОДАН) РАД.
За разлику од појма друштвено - потребног радног времена које одређује вредност пронзвода — под потребним радом подразумева се рад који је нужан да се произведу средства не“ опходна за одржавање живота и радне способности радних људи; под епређеним друштвено · културним условима; тј, рад нужан да се надокнаде, поново произведу животна средства кбја радни људи из дана У дан троше.
На примеђ — човек про сечно тиви 50 година, За то време потрошиг:
стан чија изградња стаје 5000 сати радаг
намештај за чију израду треба 2000 сати рада
постељину која стаје 3000
сати рада;
веша, одеће, обуће што стаје 7500. сати рада;
хране која стаје 30000 сати рада;
куптурних потреба – 5000 сати рада;
укупно 52500 радних сати.
Ано је човек за рад спе-
собан само 35 година, онда он треба за то време да да 52.500 часова рада, или за једну годину 1500 за сова, или за један радни дан (ако у години рачунамо 300 радних дана) 5 сати да 6и кадоннацио, ипи створио оно што трошт, Тих 5 сати рада пновио 1500 годишње ипи 52.500 У тону 35 година чине неопходну количину рада, ини потребан рад без кота је немогуће да људи дођу по нужних средстава за ви вот. · Количина потребног рада зависи с једне стране од нултурног нивоа људског живота, тј. оп тога с мопико и каквих пронзвода радим људи троше, а 2 друте стране од продултивности рапа _ који те производе ствара.
С повећањем броја и неличине добара која се тре: ше расте количина потребног рада, Али, у исто време с повећањем продунтизности рада количина потребног рада опада. Због тога
ВИШАК РАДА, то је
· та, трана производње, — за
ВИШАКЕ ВРЕДНОСТИ је
је повећање продуктивности
рада услов за побољшање.
живота, за богатији и леп-
ши живот, Но и то само та-
мо где народ ради за себе! ж
рад који траје преко потребног ра: да, тј, преко времена потребног да се произведу животна средства која рад- | ни човек троши.
Дужина времена за које може радна снага да делу“ је да ради, није ограничена дужином радног времена потребном да се произ веду животне намирнице за дневни радников живот. То што, на пр, 1 кг хлеба ста-. је само пола часа рада не смета да радник буде сит 2 и 3 сата кад га поједе. То што стварање средстава која човек потроши са 24 сата стаје, рецимо, само 5 сати рада не значи да човек нема више снаге за рад него само за пет сати. Ако дакле, средства која човен троши за 24 сата ста ју 5 сати рада, а он ради
преко пет сати онда он даје вишак рада, још у прадавна времена
људи су постигли такав степен развитка продунтивности рада да им је од укуп' ног расположивот | радног времена један део — додуше врло мали — претицао преко потребног Рада за око време. У току вишка радног времена они су стварали вишак производа, који им је служио за побољшање живота.
За време ропства у старом веку вишак рада су господари робова изнуђавали из робова и тај вишак: је служио за њихов луксузан живот, док робови од тога нису имали ништа, У сред“ њем веку феудални госпопари су од зависних сељака и кметова такође отимали вишак рада у виду кулука оброка, горнице и разних других данбина. У капитализму капиталисти узимају вишак рада од радника у виду вишка вредности (про фита), а од сељака путем игре цена, закупа, зеленашких камата итд. Тано отет вишак рада је извор њихо: вог богаћења и раскошног живота,
У поретку где је народ постао свој господар, где је узео власт у своје руке и где су основна средства за производњу =— рудници, крупне ни ватне с творнице итд. постала општенародна, — дртавна својина (као што је то данас код нас н као што је већ давно и много шире остварено У земљи социјализма СССР) = вишак рада слути за друштвену планску акуму" лацију, за подизање нових, = за привреду ин живот важних — подузећа, објека-
подизање куптурних, пресветних; здравствених уста“ нова, за стварање фондова оситурања итд.
%ж
она вредност ноја се ствара У току вишка рада и коју капиталистички власиици сред“ става за производњу (фабриханти, земљишни зеље" поседвици итд.) трпају У свој џеп не дајући радницима за то никакву лаж наду.
На пример капнталист плаћа с раднину 40 дина“ ра за осам сати рада, (5 динара на сат). Али тих 40 динара можда претстав" њају вредност од само 4 сата, Радник дакле даје 8 сати за 4 сата, која је при мио у зиду најамнине. За она 4 сата вишка рада раж мини је исто тако стварао вредност пао ин за првих 4 сата потребног рада. Апи ту вредност, заједно с про" изводом у којем се она напази, задржава себи зла“ сник фабрике, хапиталист, Еапиталист дакле за употенку вредност од 40 дин, добија вредност од 80 дин. — 40 динара више! Тих 40 динара зише то је вишан вредности, Вишак вредности
је извор профита. ·