20. октобар
“ њ
пред
Па одлуци – Извршног „ДЕ одбора Народног фронта Србије 16 и 17 марта ове године одржаће се у Београду Конгрес Народног фронта Србије. Рад Конгреса имаће велики значај за наш народ.. На њему ће се, поред избора _ новог — јединственог фронтовског _ руководства за читаву територију Србије, са Војводином и Косовом и Метохијом, — донети и низ одлука у вези са будућим радом Народног фронта кога треба дош јаче преоријентисати на привредна питања. |
= '
> У условима народноослободилачке борбе, као и непосредно после ослобођења, У периоду обнове и изградње земље, поред Јединственог одбогра Народног фронта Србије, постојали су и главни одбори Народног фронта Војводине и Косова и Метохије. Такав организациони однос наше политичке организације био је Условљен борбом у току народноослободилачког рата, која се у разним крајевима наше земље одвијала под специфичним условима, а и начином рада у периоду обнове и изградње земље који је такође имас специфичан карактер за поједине наше крајеве. '
___ Остварени резултати у двогодишњим напорима на обно“ ви и изградњи омогућили су планско привређивање у нашој земљи које треба и мора да буде јединствено за читаве територије појединих народних република. А јединство у планском привређивању изискује и јединство у политичком руковођењу, јер оно треба да изврши мобилизацију маса на конкретним задацима из оквира
државног привредног плана. · Једно јединство условљено је другим. Зато је данас потребно да се измене организациони “ облици фронтовског руковод· ства; да се изабере јединствено политичко руководство за целу територију · Србије, а то треба да нам донесе Конгрес · Народног фронта. ·
='
У свом досадашњем раду Фронт се углавном бавио, ка-
" ко се то обично каже „политичким“ питањима. Па и кроз. тај и: такав рад, до-
бровољним радем својих чланова, Народни фронт је оства. рио огромна. дела у нашој земљи. Не само у већим и мањим градовима, већ. и У најзабаченијим селима, он је мобилисао масе на добровољном раду на обнови и изградњи земље, развијао њихову политичку свест, спремајући их за извршење нових задатака, КУлЛтурно' их уздизао и отварао им перспективе бољег живота у
срећнијој будућности. Таквим радом пошумљене су многе голети у свим крајевима наше земље; у Недељи путева Фронт је мобилисао неколико стотина
хиљада људи на уређењу путева и чишћењу канала. поред путева; исушене су многе мо чваре, начињени пропусти, из: грађени и обновљени мостови, подигнуте многе школе и фискултурни терени, у градовима рашчишћаване рушевине, уређивани травњаци и паркови, а у свим крајевима спроведено је неколико крупних сабирних акпија. Све је то. дало огроман материјални допринос нашој земљи.
Међутим, тек је минула изборна кампања открила праву снагу фронтовских маса. Она нам је показала чиме су све те масе наоружане за остварење своје срећније будућности. Велика живост, масовно учешће на предизборним _ конфергнцијама и изборима, велики прилив нових чланова у фронтовске _ организације; _ правилан критеријум за изборе људи У руководеће органе Фронта и
делегате за Конгрес; активно учествовање у раду конференција Фронта: дискусија по поднетим извештајима, давање нових личних и колективних обавеза, — све је то доказало да се политичка свест маса знатно уздигла и да је Фронт у стању не само да дела на политичком пољу ради мобилизације маса за извршење задатака из оквира државног привредног плана, већ, да је способан и да сам ствара; да поред државног привредног плана може да постави и свој план. У оквиру тога плана би Народни фронт, не запостављајући ни политичка, ни културно-просветна, ни друга питања, — извршивши пуву преоријентацију рада, по-
светио највећу пажњу привредним проблемима. Не само изборна кампања,
не само нов велики прилив чланова у Фронт, већ и конкретне обавезе које су поједини фронтовци и фронтовске организације преузимале у току ове кампање, јасно нам потврђују да се фронтовска организација активизирала и да се кроз такав рад _организационо учвршћује. Поједине месне, среске и окружне фронтовске организације, правилно схватајући основни задатак народно-фронтовских _ организација данас, посвећујући највећу пажњу привредним проблемима, извршиле су наглу преоријентацију свога рада кроз преузимање обавеза у 0 квиру свог фронтовског · плана рада. У многим селима на фронтовским конференци-
"јама, народ је узео на себе
да изврши низ, на изглед ситних а уствари крупних, залатака, који су од огромног значаја за даљи напредак наше земље. Преузимане су обавезе за унапређење воћарства, пчеларства, за пошумљавање голети, за заједничко обрађивање имања, за изградњу купатила, амбуланата, јавних чесама, бунара, паркова, ограда, вртова, летовалишта 3за децу, фискултурних игралишта, за регулисање · мањих потока, , изградњу мањих мостова, путева за боље везе села са селом, поправке прилаза њивама, за уређење дворишта, школе, дечјих вртова, за стварање читаоница, растурање штампе итд. итд, ; .
· Треба напоменути да ове обавезе не обухватају ствари из државног · привредног плана, већ. су то. углавном планови
Ганлиа
БЕОГРАД,
РВ = (ШРИ Кон ИИ и оУ-Де јели ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
14 МАРТА 1947
ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ 23-0085 и 20-445
1
ошкгрес Народног Фронта Србије
обавезе које ће На-
и нове родни фронт преко својих организација, добровољном
радном. снагом чланова Народног фронта, извршити — поред активног учешћа на помагању
за остварење државног при: вредног плана.
Сви ови планови сеоских, среских, окружних – фронтовских организација, као и организација свих осталих већих и мањих градова, послужиће Извршном одбору – Народног фронта Србије да пред Конгрес изнесе нове задатке Народног фронта за читаву територију Србије, а ти задаци треба да обухвате сву делатност Фронта. То је други крупан задатак који стоји пред Кон-
гресом Народног фронта Србије. | ж
Према томе, пред Конгресом леже велики и одговорни задаци. Он треба да изврши још јачу преоријентацију рада Народног фронта у правцу спровођења у живот државног привредног плана и извршења задатака које треба на Конгресу да прими. Та преоријентација У раду даће Народном фронту нови импулс, нову снагу, и он ће, још са већим полетом, још са већим поуздањем, кренути на извршење оних великих задатака које је пред наше народе поставио друг Тито У овој ГОДИНИ.
Др Благоје Нешновић, секретар Извршног одбора Народног фронта Србије
_______________________ А
Јнача] 156
ародна скупштина НР Ср-
бије, на своме последњем заседању, донела је изборни закон по коме ће се вршити избор за народне одборе: месне, среске и окружне (градске), као и обласни на Косову и Метохији и скупштина за Војводину. У низу закона, донетих после.ослобођења овај је закон један од врло значајних. То је закон по коме ће се вршити први редовни, општи избори за народне одборе У нашој Републици. Овај Закон треба до краја да проведе у дело, да оствари велике тековине наше ослободилачке борбе: демократску народну власт, Савезни устав и Устав наше Народне Републике поставили су ова начела народне борбе као основне законе. Овај пак закон треба да доследно и до краја омогући нашим народним масама да редовно и слободно бирају своје народне власти у селу, у срезу, округу, граду, области и покрајини. Овај закон; остварује онакво уређење за које је наш народ 1941 године пошао у борбу. По овом закону ће бити изабрани први редовно бирани народни одбори. Он обезбеђује учешће ' народа У својој власти, он ће „да обезбеди да по њему изабране народне власти'буду У правом смислу народне власти.
Овај закон осигурава тако широко учешће народа у бира"њу својих месних, среских, 0“ кружних, _ обласних, покрајин-
= 5
Атлантска повеља у пракси
,
ских и градских народних одбора, како ниједна земља на свету, осим СССР-а, не даје својим грађанима.
Да видимо шта цифре о томе говоре,
У старој Југославији, на пример, на изборима 1938 године у Београду са Земуном и ПанјЕвом од 380.000_ становника ласало је свега 51.754 грађа
'на, што чини једва 13,61% гра-
ђана Београда.
Данас је пак код нас дошло до пуног изражаја демократско начело: да народ сам собом Управља. То се потврђује следећим цифрама:
Ако пођемо од приближног броја становника Београда са Земуном, који се на основу издатих карата за снабдевање, Централне пријавнице и других података може као највероватнији претпоставити, — од 330.000 становника, а знамо да је на новембарским изборима гласало 251.810 грађана, онда произилази да 76,15% грађана Београда учествује у бирању својих народних власти.
Дакле, док је у старој Југославији у Београду свега 13,61% грађана одлучивало судбином свога града, дотле данас, у нашој _ демократској држави, 76,15% грађана Београда учествује у његовом управљању. ' Ако у овој анализи цифара идемо још даље, доћи ћемо до још интересантнијих података. На пример, од 51.754 бирача на изборима 1938 године у Бео-
Дин ~ ~
— Узми је, Саме! То ти је џабалук! Читаву земљу ти продајем за 300 милиона долара!
граду, за владину тадању странку — ЈРЗ, под познатим условима терора и претњи, гласало је свега 39.683 гласача, из чега произлази да је тадању власт, чак и под терором подржавало свега 10,44%, док је за нашу данашњу народну власт на новембарским #изборима“ гласало 76,15% од свих
трађана, или 96,94% од укуп-
ног броја уписаних бирача (укупно има 259.237 а гласало је 251.310).
Ето, тако изгледа у цифрама наша данашња народна власт, према власти у старој Југославији. Ове велике тековине извојевао је сам народ и он ће и да их чува. Овај Закон о изборима народних одбора јесте једно од средстава да народ сам бира своје власти од врха до дна, да осигура своје право контроле свих власти и да остане извор и утока власти, У светлости демократских начела, која овај изборни закон спроводи у живот, биће интересантно задржати се на неким његовим конкретним одредбама, које ова начела оживотворују. ·
Члан 7. Закона даје право бирачима да могу „опозвати цео народни одбор или појединог одборника... и пре исте"ка њихових мандата“. Ова законска одредба одређује и рокове у којима се морају извр-шити нови избори за бирање нових одборника, односно од„бора, на место опозваних. И'наче, мандат одборника траје 2 године код месних народних |одбора, а 3 године код виших.
~. Тако широко право бирачи.
ма не даје ни један изборни закон Капиталистичких земаља.
Најшира слобода је ·загарантована у погледу кандидовања и бирања. По члану 12 могу гласати и бити бирани сви грађани ФНРЈ, уписани у бирачке спискове, што практички значи да у Београду преко 76%, грађана могу бити бира. ни и могу бирати,
Одредбе члана 13 и 14 обезбеђују слободу гласања бирачима, Кроз изборне јединице и изборне комисије, (чл. 15 до 32). Закон прописује изборну технику избора, која има за циљ да обезбеди сва она пра: ва дата законом бирачима.
Закон- даје, даље, најширу слободу ' истицања кандидат ских листа за народне одборе. Политичке странке, народне организације и сами бирачи могу излазити са кандидатским листама. Доста је 10 предлагача за сваког кандидата на листи за месни одбор, односно 30 предлагача за срески односно рејонски одбор, 40 за градски одбор Београда па да кандидатска листа буде постављена (чл, 33 до 41),
Изборне резултате утврђују среске, односно рејонске и
градске изборне. комисије, (чл. ·
68) како за изборе месних, та-
односно _
првог закона за паролно одборе
ко и среских, окружних, градских и обласних одборника, односно покрајинских посланика. Изборне резултате комисија објављује на огласној табли свог народног одбора (чл. 76), а укупан резултат избора обе јављује се у „Службеном гласнику НР Србије“ (чл. 79),
Жалбе. противу изборне неправилности и неправилних од“ лука изборних комисија, може сваки заинтересовани бирач, односно политичка и народна организација изјавити вишој изборној комисији (чл. 77 до 78).
У циљу шире приступачности контроле бирача над изборним органима и њиховим радњама, Закон је ослободио такса све исправе, предлоге, жалбе и друге поднеске који се подносе у вези са изборима.
Новоизабрани народни одбори састају се на прву седницу најдаље за месец дана од дана избора. Седницу отвара најстарији по годинама одборник (чл, 81).
Најзад, изборни закон у својим чл, 86 до 90 прописује казнене санкције за повреду против закона.
Све ово што је изложено ни“ је ново у нашој стварности. Народни одбори постоје од 0слобођења, постојали су и пре ослобођења на територији раније ослобођеној. Народни одбори су постављени баш на о• вим начелима која су изложе“ на. Па шта је онда ново
Ми знамо, да је после осло“ бођења прва брига морала би“ ти посвећена изградњи основних установа државног апара» та и постављању основа правног система нове државе. И приступило се, одмах после ослобођења целе земље, изборима за Уставотворну Скупштину ФНРЈ и доношењу Савезног устава и савезних закона, После тога се прешло на правну изградњу народних ре“ публика, а сада на народне од“ боре. Међутим, живот је тражио и организовање основних ћелија државе — места, срезова и округа. Због тога се морало приступити стварању народних одбора привременог карактера, бираних не по истом поступку и у исто време,
Сада пак, овај Закон о изборима народних одбора поставља народне одборе као органе народне власти редовно биране, на општим изборима, на основу једног закона, и у њему одређеног поступка, Јед» ном речју, народни одбори се постављају на јединствену стабилну правну основу у целој земљи, они постају јединствени систем народне власти. томе је политички и правни значај Закона о изборима народних одбора наше Народне Републике,
Нинко ПЕТРОВИЋ, претседник
Извршног народног одбора