20. октобар
пи,
пр А ти
И „Рија
тј БРАНЕ МР
конференције је питање миров“ ног уговора са Немачком, као и расправљање о свим оним проблемима који су уско повезани са припремом мировног уговора и дефинитивним регудисањем послератног положаја ове бивше агресорске силе. Разумљива је онда пажња читава светска јавност покла“ ња овој конференцији,
Први дани овог историског васедања протекли су у раеправљању о демилитаризацији ин пуној ликвидацији војно-индустрискаг _ потенцијала – Немачке и евим оним условима и обавевама које су, у вези с тим, примиле на себе савезничке земље на Криму и у Потсдаму. Одлуке Кримске и Потсдамске конференције, које су познате нашој јавности, и у чијим о: сновама лежи идеја о стварању таквог мировног уговора са Немачком који би онемогућио њено поновно васкрсавање као милитаристичке силе, издржале су, у теку пређеног периода од капитулације немачких 0ружаних _ снага да данас, ' збиљну и свестрану пробу.
Резултати спровођења у лело ових одлука У различитим окупационим зонама су такође познати. Снажном и необоривом аргументацијом _ министар спољних _ послова _ Совјетског Савеза, Молотов, већ на првој седници на дан 10 марта, по» ново је подвукао разлику Ко ја У овоме погледу постоји У совјетској и у западним окупационим зонама Немачке. Су: протно ономе што је досад Урађено У совјетској зони У смислу доследног спровођења примљених обавеза и задатака на пољу демилитаризације и демократизације, у западним зонама овај проблем тако рећи није ни додирнут, Напротив, као што је познато из извешта ја штампе западних земаља и изјава и разних говора појединих истакнутих западних политичапра, практично спровођење потсдамских одлука у по гледу демилитаризације и уништења војно - мндустриског потенцијала Немачке на Западу свело се ни на шта. „У за: падним зонама — рекао је Молотов — Контролни савет је нредвидео да се ликвидира 1554 фабрике које улазе у војни потенцијал Немачке, а урећаји су уствари демонтирани само у три војне фабрике, док је У исто време у совјетској зони лемонтирано 676 војних и других предузећа забрањене индустрије". Прсти англо · америчких монополиста, који се свим силама труде да спасу своје немачке ортаке и да Учврсте свој доминантан – положај у немачкој индустрији и привреди, осећају се на свим подручјима економске, политичке ин друштвене делатности у западним зонама. Недавно спајање америчке и енглеске зоне, супротно лажним изјава: ма да је предузето У духу познате одлуке о третирању Немачке као једне јединствене е" конамске целине, лежи, исто тако, на линији интереса и тежњи англо - америчког капитала и свих реакционарних кругова. Запада да сачувају своје предратне и створа нове позиције у немачкој привреди. Нашу земљу рад Савета ми-
„Јаки“ докази
вистара спољних послова У Москви н те како интересује. Ми се и на овој конференцији појављујемо као земља - првоборац која има шта н у име чега да тражи. Поред оног ин тереса који је општи, заједнички за све савезничке, слободољубиве и демократске народе, а који се укратко састоји у тежњи да се изврши пуна ликвидација немачких агресивних снага и ом немачком на“ роду и будућој немачкој држави да дефинитивно _ крену путем демократског развитка, ми истичемо и извесне своје посебне, властите интересе и тражимо њихово пуно и праведно задовољење.
Из читавог низа питања и проблема који се тичу непосредно наше земље истаћи ћемо овог пута само два, То су: питање наших репарационих потраживања и питање Словеначке Корушке и пограничних делова Штајерске,
Што се тиче репарација, супротно одлукама Берлинске конференције, које су предви“ деле наплаћивање нашег репарацноног дела из западних 30на Немачке, ни до дана данашњег наша земља од запад них савезника није добила ништа. У своме последњем експозеу о спољној политици, 0држаном у Доњем Дому пред полазак за Москву, Бевин је нашао и неколико речи разу“ мевања за репарациона потраживања Југославије, за коју је рекао да спада у земље које су ратом највише разорене и да није никакво чудо што тако упорно тражи репарације. Ме: ђутим, од лепих речи и обећања до дела претстоји огроман корак. Досадашња пракса је ишла потнуно у _Раскорак са одлукама у Потсдаму и треба ло би је ликвидирати у интересу правде и'испуњења зада те речи.
Питање Словеначке Корушке и пограничних делова Штајерске такође је за нас од бит“ ног интереса. Последња тачка, о којој ће Савет министара У Москви да расправља, јесте регулисање будућег“ положаја Аустрије, Нико не пориче да олредбе познате декларације Московске _ конференције из 1943 године о Аустрији треба данас спровести у дело. Успо стављање демократске, слободне и независне Аустрије је, У првоме реду, на линији инте: реса нове Југославије и југословенских народа, за које је, кроз историју, аустриска дРжава одувек била жариште свих агресивних | антисловенских подухвата пангерманизма. Али, приликом расправљања овог питања, морају се безу“ словно ревидирати им све старе неправде и у корену сасећи сви могући предуслови за поновно оживљавање немачке агресије у правцу Балкана и југоисточних земаља Европе.
На конференцији заменика министара спољних послова, која је недавно завршила свој рад у Лондону, наши праведни захтеви, као и толики друг ги раније, нису наншли на потребно разумевање од стране наших западних савезника. Једину подршку по овом питању Југославија је добила од Совјетског Савеза, и тако је његово коначно решење остало и даље отворено.
Интелиџенс сервис успео је да дотури једног плаћеног
баније, ·
врага, опет морам поново!.
ки — Само да не замуцам пред Анкетном комисијом, Дакле, ја, тај и тај, бивши борац Демократске армије.. сведочим против Југославије и Албаније... да су» да су шта да 6У% .
агента, Фотиса Кондопоноса, у редове Демократске арми; је, који је, пошто се тобож предао „кснтосим ; дочио пред Анкетном комисијом против Југославије и МЕ
лажно све-
Став који су реакционарна западна штампа и извесни политичари, па чак и званичне личности, заузели по овој ствари не претставља за нас никакво изненађење, Тенденција да се извесном броју европских земаља, са истински демократским унутрашњим уређењем које се никако не допада западним монополистима, оспоравају редовно, свуда и у свакој прилици њихова законита права, одавно је постало једино ме рило и метод у спољној политици западних сила,
Међутим, с друге стране, исти ти носиоци ове и овакве доследно антидемократске спољне политике показују већ дуже времена, а нарочито последњих неколико недеља, управо дирљиво разумевање за потребе Немачке и немачког народа. Њих, на пример, ни мало не занима и не узбуђује животни стандард земаља и народа Које је опустошила и до голе коже опљачкала хитлеровека солдатеска, али зато показују не малу бригу, и преко штампе и у својим парламентима, за животни стандард Немаца, Њих ни мало не брине обнова индустрије и привреде у бившим поробљеним земљама Европе, које су на својим плећима издржале сав терет окупације и рата, али су зата и те како заннтересовани у поновном оживљавању и подизању – немачке индустрије.
Питање ревизије потсдамског уговора постало је такође У задње време омиљена тема 34падне реакционарне штампе. Док су раније проналажени разни изговори и измишљани разни „објективни“ разлози, који тобоже онемогућују ислуњење примљених обавеза У Потсдаму, данас „Тајмс“ отворено пише да Московска конференција има за задатак да расправља о „измењеном издању Потсдамског споразума, који је издржао преко 18 месеци и коме су исправке хитно потребне“, а лондонски „Економист“, коментаришући значај склапања ангдо-француског Уговора о савезу, и нехотице открива његов прави смисао, тврдећи да Француска „слободно може да критикује Потсдамски уговор, јер њена влада није учествовала у његовом склапању“. Данас се Винстон Черчил не може похвалити да једино он ради на оживљавању немачког империјализма и једне „јаке“ Немачке, Њему у индат прискочили су разни Хувери, Ванситарти и Бевериџи. Овај последњи, који важи као „велики енглески социјални реформатор“, посетио је ту скоро Немачку и, по свом повратку, није се ни мало устручавао да изнесе свој план н своја схватања о условима које треба испунити да би се Немачка „У будућности одрекла тежње за
ратом“.
Ево, укратко, неких од тих „услова“: „1) Индустриски живот и општи животни услови Немачке не треба да буду подвргнути вештачким ограничењима 2) има много разлога који говоре у прилог цепања Немачке на низ држава; 3) ми не смемо дозволити да Немцима овлада мучно осећање неправде због граничних питања, а нарочито због источне границе“, Позивајући се на искуство које је овај „високо ннтелигентни народ имао са ужасима тоталитарног деспотизма“, Г. Бевериџ, на крају свог излага-
“ ња, изражава своју племениту
наду да ћемо Немце на овај на. чин успети да „преведемо“ на вут мира.
„Високо интелигентни о народ“, који је, као што је познато, још до недавно дивљао по окупираним земљама Европе, заиста је добио „високо интедитентне“ адвокате. Али, на роди који су претрпели све ужасе рата и немачке окупације умеће и из овога да извуку потребне закључке, |
Московска конференција министара спољних послова, упркос свих интрига међународне реакније, мораће, у духу Крима н Потсдама, да свестрано размотрп сва питања која стоје у вези са регулисањем будућег положаја Немачке, Песимизам који се вештачки и плански протура у вези са конференцијом кроз разне органе штампе западних монополиста нема неког већег реалног основа. До споразума и до праведног мира мора доћи, јер се за то упорно боре Пра Мите снаге света. ) ипијелан и доследан став у ај Савеза и његова мирољубива политика гарантују да ће се тај циљ и естварити,
са
Делегат Градског одбора Фрон. та Сретен Стојановић поздравља конференцију Фронта у Другом рејону
Десетог марта по свим рејонима Београда и у Земуну одржане су конференције на којима су изабрани делегати из основних организација, предузећа и установа, изабрали рејонске одборе Народног фронта, делегате за Конгрес Народног фронта Србије и делегате за градску конференцију. Протекли избори за органе Народног фронта у Београду покренули су и активирали најшире масе грађана, чланова Народног фронта, и од огромног су значаја за даљи рад Фронта. Интересовање за изборе код свих чланова било је велико, јер су сви схватиљи да од сваког појединца зависи каква ће бити руководства која треба да изврше задатке у годинама планске изградње. На изборима су учествовале најшире масе грађана, У свим рејонима учешће је било преко 90%, што показује велику снагу и масовност Народног фронта, Избори су такође значајни, јер су још више учврстили и проширили редове Народног фронта, привлачењем нових чланова. Стотине најбољих људи активиста из улица, ударника, новатора из предузећа било је изабрано или у извршне одборе основних организација или за делегате. Избори су показали да се знатно подигла политичка свест чланова Фронта, па су зато бирали најбоље људе из своје средине, испробане на многобројним задацима.
Из броја уписаних чланова Народног фронта Београда на дан избора, који износи 182.294, види се колике су огромне масе грађана окупљене у ову нашу јединствену политичку организацију, какву наши народи раније нису никада имали.
Пред изборе је велики број нових људи пришао Фронту, што је још више проширило организације Народног фронта. Број нових чланова износи 36.546, Те нове људе, који су пришли, потребно је прихватити, помоћи им да схвате задатке, обухватити их у свакодневном раду и увести их У живот н рад Народног фронта. Потребно је постићи да и ти нови чланови живе пуним фронтовским животом, Зато пред сваким активистом Фронта стоји задатак да убеђивањем, у свакодневном појединачном раду, уведе и те нове иланове у живот Фронта и активира их на конкретним 3задацима. Народни фронт је, поред тога, овим изборима добио огроман број нових активиста, који су ушли У руководеће органе основних организација или учествовали у изборима рејон“ ског руководства као делегати, У 213 основних организација У лицама у Београду изабрано је чланова Народног фронта, који су бирани одоздо, од самот народа, У демократским тајним изборима. За рејонске конференције изабрано је 3.685 делегата из основних организација, предузећа и установа, Све ове бројке показују колико огроман број људи учествује у руководећим органима Народног фронта и од коликог су великог значаја били протекли избори,
На изборима је учествовао и велики број жена, што показује да наше жене активно учествују У политичком животу. Ведики број жена изабран је и
за чланове извршних одбора
за делегате за рејонске конференције. Све рејонске конференције по својој живости, по заннтересованости, како делегата тако и грађана који су их бирали, по масовности делегата, претстављаде су велики догађај за ор" гаџизације Народног фронта. Код свих делегата владала је једнодушност и решеност да за виша _ руководства Народног фронта изаберу најбоље и нај заслужније људе.
Делегати су кроз плодну и живу дискусију износили свВО> ја запажања и предлоге за будући рад. Многи радници = ударници давали су на конференцијама нове и понављали своје старе обавезе, које су да“ ли у својим предузећима, Објашњење задатака у вези са петогодишњим планом и предлози за даљи рад Народног фронта испреплитали су се са обавезама и резултатима које су износили радници и омладинци. У част избора Народна омладина Првог рејона извела је радну акцију, на којој је присуствовало – 1.500 омладинаца, после које је одржан митинг са кога је упућено писмо рејонској конференцији, У КОме омладинци саопштавају да су се обавезали да ће послати четири бригаде са укупно хиљаду омладинаца на Омладинску пругу Шамац—Сарајево и једну бригаду на изградњу пионирске железнице. Читање писма омладинаца на конференцији у Првом рејону изазвало је буру одушевљења међу присутним делегатима. У
Трећем рејону омладинци су на конференцији саопштили да ће осим три радне бригаде, за које су се обавезали, послати још једну за изградњу Омла_ динске пруге. |
· Кроз дискусије по рефератима о раду рејонских одбора Народног фронта, оцртали су се и главни задаци и улога организација Народног фронта у испуњењу привредног плана.
У свом даљем раду организације Народног фронта ће се преоријентисати на задатке спровођења.-привредног плана у' живот, Свака организација треба да покаже пуну иницијативу стално обухватајући нове људе и усмеравајући све своје акције ка остварењу овог великог задатка,
Као што се види, општи задаци Народног фронта при преласку на планску привреду нису лаки, они траже савршенију организацију, још шире обухватање људи, чвршће руководство и јаку политичку свест. Кроз протекле изборе организације Народног фронта Београда изашле су још масовније и организационо снажније, што претставља гарантију да ће оне успети да изврше све своје задатке, |
ФА.
НОВИ ИЗВРШНИ ОДБОРИ НАРОДНОГ ФРОНТА РЕЈОНА
јр јонски одбори Народног
фронта, које су изабрали делегати основних организација, предузећа н установа на конференцијама 9 марта, конституисали су се на седницама и изабрали своје извршне одборе, Први рејон: за претседника Извршног одбора Народног фронта Првог рејона изабран је др Ђура Прикелмајер, лекар, за потпретседника Јеремија Кокорош, радник, за секретара „Лепосава Орловић, а за благајника Божидар Торбица. ·" Табела статистичких по фронта у Београду и Зем људи и жена у поједини као и број
: Ранко
ПИ Е
о69| А | аља | ла
55 -
М
за | лао | 22 | за | 54
2578 18229, 215 • 588/47542% 25052.
14 МАРТ 1947,
Са избора за рејонске одборе Народног фронта
Други рејон: претседник др Вид Гаковић, лекар, потпретседник "Ђура Касић, металац, секретар Мирко Ванић, радник, благајник Момчило Јеротић, намештеник, Трећи рејон: претседник Из. вршног одбора Народног фронта Мишко Жокаљ, судија, потпретседник Живко Чурубић, троструки ударник ложионице, секретар Милан Агбаба, радник, благајник Сретен Станић, обућар.
Пети рејон: претседник Бранислав Јанковић, школски инструктор, потпретседник Тома Хут, механичар, секретар Милош _ Миличковић, _ секретар Народног одбора Петог рејона, благајник Војин Војиновић, члан Народног одоора.
Шести рејон: претседник Милорад Ћорић, чиновник Министарства индустрије, потпретседник Чеда Петровић, радник, секретар Јела Перовић, благајник Адам Градиштанац, учи тељ.
Седми рејон: претседник Пак та Тутунџић, професор Уни“ верзитета, потпретседник Ђура Маузер, радник, секретар Бранко Драча, радник, благајник Миша Ђукановић, управник УП задруге,
Земун: претседник Павле Тишма, директор гимназије, потпретседник Фрања Здунић, радник — управник предузећа, секретар Никола Бабић, радник —_ металац, благајник Стеван Марковић, банкарски чиновник.
ДЕЛЕГАТИ ЗА КОНГРЕС НАРОДНОГ ФРОНТА СРБИЈЕ
Први рејон: Божа, Миленковић, Невенка Мијин, др. Ђура Прикелмајер, Лепосава Орловић, Глиша Јовановић, Родољуб Станић, Мила Продановић, Сретен Стојановић, Мио-= драг Југовић.
Други рејон: Јудита Аларгић, Данило Пурић, др. Вид Гаковић, Лазар Кресоја, Мирко Ванић, Милан Стаменић, Мамбић, Божа Матовић, Светислав Мародић.
Трећи рејон: ШЏавле Мавловић, Марко Никезић, Милан Агобаба, Лаза Стефановић, Светозар с Лазаревић, Драго Памучина, Мило Јовићевић, др. Милорад Џавловић, др. Мишко Жокаљ, Миленко Вратоњић, Богдан Ранковић, Стојан Весић, Љубица Михић и Јелена Срнић.
Четврти рејон: Милан Живковић, Тихомир Константиновић, Момчило Костић, Јелена Хамовић, Марко Динкар, И“ лија Манојловић, Зага, Јовановић, Зага ШЉуваковић, Јо ван Катанић, Мираш Јовановић. Мети рејон: Милена Шијан“ Бубало, Милош Миличковић, Станка Веселинов, Мица Про дановић, Стеван Лајтман, Ђу« ра Кокотовић, Матилда, Баруж Брана Јанковић, Милан 'Ће« рић, Драгиша Зарић.
ТПести рејон: Милун Ми» ханловић, Иван Мирковић, Дуња Влаховић, Владимир Ву. кић, Јела Перовић, др. Мило Рад Шошкић и Грга Јанкез.
Седми рејон: Добривоје Рах досављевић, Панта 'Тутунџић, Бранко Драча, Данило Масле“ ша, Радован Јакшић, Милка
Ађански, Миладин Шакић.
Земун: Никола Бобић, Пав= ле Тишма, Александар Јова+ новић, Дара Миловановић, Стојан Свиларић и Илија Рај тић, | .
#65 |58 (6 и ЕЕЕЈЕ4 345 575 Еј „ 5 х о 5 | БЕО ВН 556 Е: 20255 р 45 355 4АН|< Х Н 5 2 54 005 , 85 65 дос 558 555 ВИ 6 5»
5 9
5 | 525 | лег | 55 |лве | | 576 | ма | 22 | | ов | 225 | бо |498 |___ | |
а Ф 8 5
ЈУ
о ЕБУ
|з== | 27 | 5 | ма | [554 | рЕ |___| а | 527]
479 4202 5685
К
2740 322
датака о изборима за органе Народног Уну, из које се види колики је број М рејонима учествовао изабраних чланова Извршних одбора
на изборима основних ор“
канизација и делегата за избор рејонских одбора
ага