20. октобар
ПРИПРЕМЕ ЗА ПРЕТСТОЈЕЂУ РРАЂЕВИНСКУ СЕЗОНУ. У
Улога градсвих грађебинс __ занатсрих предузећа
ЈИ али народни ·– одбор града Београда створио је државна трговачка, грађевинска, комунална, индустриско-занатска и грађевин. ско-занатска предузећа. О томе какву су улогу одиграла, и одигравају наша државна трговачка, грађевинска и комунална предузећа, писано је доста и сваком грађанину је данас јасно шта она значе у заштити "животних интереса, народа.
Ми бисмо се данас позабавили само једном граном 3заналских предузећа, чија, ће улога у извршењу задатака у првој години планске привреде бити свакако велика и озбиљна, а то су грађевинско-занатека предузећа,
У прошлој години у саставу Комуналног грађевинског предузећа биле су и занатске службе као: молерско-фарбарска, електричарска, инсталатерска,
. и столарска. То је за прошлу годину било и оправдано, с обзиром на несређено стање у звнатско - грађевинским струкама, а и сами радови у почетку сезоне нису задавали неке нарочите тешкоће. Међу. тим, почетком друге половине 1946 године добијају се и замашнији кредити за израду и обнову великих. објеката и новоградњи. Са ширењем својих послова, шире се и занатске службе у,предузећу, и оне почињу да сметају предузећу у даљем развоју,
Мрипремајући планове за 1947 годину, ИНО Београда доноси одлуку да створи три грађевинска, предузећа и да занатске службе, које су се веома развиле, одвоји у посебна предузећа,
Тако, на пример, од молер. ско-фарбарске службе, која је почела са 10 радника, ствара, се предузеће са, 80 радника, данас, у мртвој сезони. Стварају се друга грађевинско-занат. ска државна предузећа као: браварско-лимарско и инста ' "латерско, електро • техничко, столарско, стаклорезачко, гипсарско, керамичарско и градска индустрија цигле и црепа,
На овај начин ми емо Комуналном грађевинском предузећу омогућили да се оно потпуно правилно развија, ас друге стране створили могућност да државна, занатска, предузећа одиграју исто тако ва жну улогу у извршењу петогодишњег плана, извршавају“ ћи "постављене Задатке на време, квалитативно и квантитативно, а придржавајући се одређених цена. На овај начин мора бити координација рада између занатских предузећа и предузећа која ће изводити грубе радове. Занатска, предузећа неће само радити за ко мунално - грађевинско предузеће, она ће изводити и радове за трећа лица, што значи да грађевинско-занатска предузећа неће изводити само радове локалног значаја, тј. у дело
. кругу задатака ИНО-а, већ да су то предузећа способна да преузимају Радове свих државних установа и предузећа,
. као и све радове приватних лица.
позвиљи вија, ВЕЧЕ ЋЕ а
Грађевинско-занатска предузећа неће имати за циљ само извођење нових радова већ поред тих задатака, дужност је сваког од поменутих преду“ зећа да врши и остале радове репаратурне природе. То значи да ће своје услуге по про.
" писаним ценама давати свако-
ме ко им се обрати, водећи строго рачуна о квалитету израде. Руководство занатских предузећа је изабрано од наших најбољих занатлија, који су у досадашњем с" раду показали пуно организаторске способности, иницијативе у раду и Умели правилно да руководе народном имовином, знајући чија. је она и како се њоме управља. Управници · грађевинско-занатских предузећа спремни су за с наступајућу грађевинску сезону. Како ће извођење ових радова захтевати ширење предузећа и нову стручну радну снагу, поједина предузећа већ отпочињу и са курсевима, Тако су већ отпочели курсеви у електро-инсталатерском и у молерско-фарбарском предузећу. У индустрији цигле и црепа припремни радови су у завршној фази. Очекују се топли дани, па да се отпочне и са печењем цигле.
Да. би се рад одвијао по пла.ву и да би се послови сврша.вали у постављеном _ року, ИНО је донео одлуку да се при Одељењу индустрије и занатства оснује Управа грађевинско-занатеких предузећа.
Са једне зграде у Јовановој улици
20 ОКТОБАР |
праве име. - пи
Задатак Управе грађевинскозанатских предузећа, је да. контролише извршење свих задатака од стране ИНО-а; да изналази савршеније облике Унутрашње организације; да саставља и инвестиционе и финансиске планове и одређује задатке предузећима у оквиру постављених планова добијених од административно-оперативног руководиоца; да помогне повећање и рационализацију производње; да се стара о правилном административном и финансиском пословању; да се стара о правилној расподели и уздизању ка: дрова као и да организује службу евиденције и контроле целокупног пословања преду“ зећа.
На овај нгачин створена су предузећа грађевинско-занатског карактера, која ће допуњавати извршење нашег привредног плана и омогућити да се наша политика правилно спроводи.
Ми смо уверени да ће наши радници - занатлије правилно водити државно предузеће ,и да ће својим радом потпуно одговорити постављеним задацима, јер су свесни да државни сектор у периоду планског привређивања претставља један виши степен дру: штвеног развитка.
Душан А. ПАВЛОВИЋ повереник Одељења, индустрије ин занатства Из-
вршног одбора,
Резултати конкурса за израду типских станбених зграда у Београду
звршни народни одбор по[И сле своје седнице од 14
јануара, на којој је одлучио да се у грађевинској сезони 1947 године приступи подизању станбених зграда, расписао је конкурс преко Грађевинског одељења за идејне скице станбених зграда. Рок предаје предлога био је 30 дана, односно 20 фебруара, а право учествовања имали су не само стручњаци, већ и сви грађани, Код израде идејних скица водило се рачуна о следећим елементима: прво, да се уз минимални утрошак средстава о" могући удобно становање; друго, да се за израду станова користи највећим делом онај материјал који неће ометати развитак нашег основног плана индустријализације и електрификације земље; треће, обратити највећу пажњу за најсолиднију израду у пиљу смањења доцнијих трошкова око одржавања зграда; четврта, водити рачуна о брзини извођења градње, као и њеном појевтињењу (за ово је у првом реду важно омогућити _ претфабрнкацију извесних грађевинских елеме-
ната који морају бити максимално стандардизовани),
Конкурс за добијање најбољих решења типских станбених зграда у Београду успео је и по броју учесника, Оцењивачком суду предат је 81 рад на преглед и оцену.
После извршеног прегледа урвих приспелих радова оцењиЗвачки суд поднео је извештај и предлог за расподелу предвиђене суме за награде и откупе најбољих радова. Извршни народни одбор на основу тог предлога донео је следећу одлуку: Прво, да се у целости усвоји извештај са решењем и предлогом Оцењивачког суда за расподелу предвиђене суме за награде и откупе учесницима конкурса, чији су радови усвојени као најповољнија решења типских станбених зграда и да се награде,
Првопласирани радови:
Рад под шифром „97516“ чи ји је аутор инж, Мирко Миличић из Загреба са сумом од 25.000 динара.
Рад под шифром „СЗБ 33333“
„Што јес, јес
_ трн
+ НЕ На ~
БК ,
— Мени је, господо, као сведоку познато да се сви мешају у наше ствари осим Ен-
глеске и Америке,
(латиницом) чији су аутори
Гинж, Иван Витић, инж. Борис 'Катунарић, инж, Нада Витић,
чланови Пројектантског завода Хрватске у Загребу, са сумом од 25.000 динара.
Рад под шифром „48919“ чији су аутори Урош Мартино= вић н Надежда Мартиновић из Београда, са сумом од 25.000 динара.
Другопласирани радови:
Рад под шифром „13333“ чији је аутор арх. Михаило Мијатовић из Београда, са сумом од 20.000 динара,
Рад под шифром „12345“ чији су аутори арх, Казимир Остроговић и арх. Божица Остроговић из Загреба, са су: мом од 20.000 динара.
'Трећепласирани рад:
Рад под шифром „10912“ чији су аутори Вуко Бомбардери н Димитрије Пуљић из Београда, са сумом од 10.000 динара, Предложени су за откуп У висини од 5.000 динара за сваки рад и то; раса " тифрамаг 10252,
КЕ (црно) и 12839,
Друго, да се приреди изложба свих приспелих радова за конкурс ин објави преко днев-
ве штампе широка анкета, на
којој треба да учествују сви грађани и да оцене својим примедбама квалитете приспељих радова, чиме бин помогли да се поједини предлози практично користа пред градњу станова.
У. следећем броју „20 окток бра“ донеће се стручна онена конкурса од ваших архитектонских стручњака и упознаће се грађани пред изложбу са изгледима будућих станбених зграда као и са новом ан-
се састанак дописника „20
октобра" у библиотеци ре-
дакције, Влајковићева 8. Уредништво +20 октобра"
~
~ а па и ћи
помири аи и Маи
ГРАМА
ПРОСЕЧНА СТОПА ПРОФИТА, то је просечан проценат добити, који сви калпиталистички фабриканти по" стижу на своје уложене капитале без обзира на количину вишка вредности који производе у својим поједи" начним фабрикама, Просечна с стопа се остварује тако, што конкуренција међу капиталистима доводи до: изравнања. разлике ин“ дивидуалних стопа профита.
На пример: У трима гранама привреде органски састав капитала је различит. У | се капитал од ! милно на дели на 600,000 постојаног и 400,000. променљивог, — у П на 750.000 постојаног и 250.000 променљивог, — у Ш на 900.000 постоја“ ног и 100,000 променљивог. (Ради лакшег рачунања узимамо да је свугде стопа вишка · вредности 100% и да је време обрта свугде једнано 1) Тако ћемо имати —
| капитал од ] милиона 600.000 _ постојаног, 400.000 променљивог, '400,000 вишка вредности што би износило 40% _ индизидуалног про фита,
П капитал од 1 милиона 750.000 постојаног, 250.000 променљивог, 250.000 вишка вредности што би износило 25%, индивидуалног профита 11 напитал од 1 милиона 900.000 _ постојаног, 100.000 променљивог, 100.000 вишка вредности што би износило само 109% индивидуалног "профита.
Све то, разуме се, уз претпоставку да сваки капиталиста прода своје про изводе по њиховој индивидуалној вредности,
Али, пошто је сваком капиталисти стало до што ве ћег профита, сваки ће свој капитал улагати у ону грану у којој је % добити највећи, а бежаће из оне гра“ не где је % добити мали, То Ње имати за последицу пораст производње, према томе и пораст понуде производа оних грана у нојима се производи највећа маса вишка вредности: Са мим тим ће доводити до опадања цена тих производа. Обрнуто у гранама које дају малу масу вишка вредности. Пошто одатле капита“ ли беже, производња ће опадати, понуда тих производа такође, а то ће довести до снакања њихових цена, То ће кретање ићи управо дотле док се % н зараде не изједначе. Тачка на ко јој ће се изједначити биће уствари просечна стопа профита, – која изражава процентуални однос свеунупног с вишла вредности» произведеног у свима ка питапистичким предузећима, према свеукупном капитаплу у друштву, уложеном У свима гранама производње.
Према нашемторњем при“ меру, та (би стопа била 750.000 (укупни вишак вредности) помножено са 100 н подељено са 3.000.000 (цело вупним напиталом), То је једнако 25%.
Закон просечне профитне стопе доводи до нушног отступања цена пронзвода од њихове _ вредности. Путем просечне стопе профита ка питалисти у ствари сав друштвени вишат вредности де: ле међу собом сразмерно својим капиталима., Разуме се, ова „деоба“ се не врши по њиховој вољи, нето, баш напротив, против њихове воље, чан и без њиховог знање, иза њихових леђа, под притиском стихијске власти закона вредности у друштву снархичне пронзводње,
Збот тога што се улата' ње средстава у пронзводњу т капитализму зрши према изгледима на профит дешаРа сет многим земљама, да — по себи » важне тране производње — чисто успед тога што имају висок , органски састав капитала, па према томе дају малу индивидуалну стопу про-
— буду запостављене, Тако, на пример, рударство, металургија, машниске ин дустрија итд "и,
» нам Ди
ЦЕНА — то је у новцу изражена вредност производа. Но, нако је цена новчани израз вредности, сама цела по којој се неки промнзвод продаје не само да моте, нето == у анархичкној, непланској производњи — редовве мора на отступа ед вредности. То отступање дене од зредности делује хао ратулатив, кхејт про-
извођачима казује да ли производе уз просечни у. трошак радног времена или не, да ли су произвели мање или више него што се тражи од неке врсте производа. . На пример, ако је, да се произведе 1000 нг дрвеног угљена, потребно да се У" ложи 100" сати друштвено просечког радног времена (у то време треба урачунати и време утрошено на израду алата и средстава која се утроше за време дон се производ ствара), онда је вредност 1000 кг дрвеног угљена равна 100 часова рада, Ако се један час рада изражава у износу од 10 динара, онда вред“ ност 1000 кг дрвеног угљена изражена у новцу износи 100 (часова) помножено са
10 (динара) једнако – 1000 динара. Али, ако је овог угљена произведено мање
него што се тражи, онда ће његова цена бити виша; ако га пак има више него што се тражи, онла ће његова продајна цена бити нижа од његове вредности.
»
ЦЕНА КОШТАЊА. Под овим изразом _ подразумевс – се збир свих издатака који су нушни да би се произвео некакав користан предмет. Капиталистичка цена коштања изражава оно што производња стаје капиталисту, Она обухвата његове издат“ не у износу вредности Утрошених средстава за производњу — и најамнине пла“ ћене радницима и намештеницима запосленим око производње и магацинирања.
ж
ЦЕНА | ПРОИЗВОДЊЕ ИЛИ ПРОДУЕЦИОНА ЦЕНА је цена која се добије када се на цену коштања дорачуна износ просечног профита, На пример: Производња 500 м неке тнанине стаје 1) вредност си-
ровина и по-
моћног матери“
јала 5000.— дин. .2) плате рад-
ницима 2500.— =» 3) амортиза-
дија машина
и зграда 500.— =» 4) управни тро-
шкови 500.— =» Цена коштања 8500.— дин,
више 25% просечног профита 2125— а»
Цена производ“ ње 10625.— дин. Продукциона цена ! метра 21,25 дин.
ж
ПРОДАЈНА ЦЕНА, то је — као што већ и само име каже цена по којој се производ продаје. У продајну цену поред трошкова проинзводње и управе, и поред про сечног профита, долазе још и трошкови паковања, транспортовања, продаје итд.
ж
ЕКСТРАПРОФИТ то је добит коју појединачни капиталиста · фабрикант постиже на тај начин што — усавршивши своје методе производње — успе да индивидуалну вредност свога производа снизи испод друштвене вред“ ности,
На пример: нека се просечно производи 10 м неке тканине за 8 сати рада Уз следеће трошкове:
1) сировине 250.— дин. 2) помоћни материјал. погон: « ски _ материјал, амортизације н разни расходи 250— = » 3) плате 240— = „ 4) профит 33 /3%' 250— =» Укупно 1000.— дин,
У овом случају просечна друштвена вредност 1 м износи 100.— динара,
Ако сада поправком машина фабрикант успе да за 8 часова у својој творници постигне израду 12 м тка: нине и притом да повећа само утрошак материјала у одговарајућој сразмери, а да остали трошкови остану исти, онда ће он имати 12 м тканине уз издатке: 1) сировине 2) помоћни материјал, погонски мате- | ријал, амортизације и разни расходи
3) плате 4) више 33 1/3% про сечне добити
300.—
60.
240.—
ЈН а
Цена производње 1000,(Наставак у следећем броју)