20. октобар
4
У МАРТ 1947. =
„ (Наставак са друге стране)
. бавеза према државним радовима на својој територији и да ти радови буду саставни део са „приоритетом“ у целокупвом њиховом плану,
Ма колико да су различити услови у појединим крајевима ипак има проблема који су заједнички за сва места или бар за групе места.
Дозволите да наведем неке од њих:
Помоћ у обради и сетви и" нокосним породицама: ратних инвалида, ратних удовица, ратних сирочади, жртава фашистичког терора и других страдалника у рату.
То је повећање обрадивих површина. Пречишћавање – (тријерисање ни запрашивање семена).
Акција за подизање простих Ђубришта, скупљање, неговање и разумна употреба ђубрива.
Само спровођењем ових мера према плану Министарства пољопривреде Србије, повећао би се допринос житарица за преко 10 до 15.000 вагона ..Организације Народног фронта могу много да помогну нашем шумарству нарочито у заштити и чувању шума, — ту спада а) борба против бесправ“ не горосече; 6) спречити испаше на новопошумљеним површинама и у оним шумама где се паша из шумско-узгојних разлога не може дозволити; в) организовати службу за борбу против шумских пожара и ин“ секатских навала — а поред тога могу да помогну у пошумљавању голети.
У социјалном старању народно-фронтовске организације треба да посвете највећу бри“ гу „колонизованој“ деци, беспризорној деци;
У организацији летовалишта за децу, У помоћи ратним ин; валидима И породицама погинулих бораца;
у помоћи породицама чији се храниоци налазе на отслу" жењу сталног кадра у ЈА;
у помоћи народним властима за правилно искоришћавање расположивих станова.
У трговини и снабдевању народно-фронтовске организације треба да пруже пуну помоћ у откупу пољопривредних про“ извода У контрахирању. које треба да се постави на најширу основу и да обухвати све области и рејоне;
да помогну У Раду нашим задругама;
У борби против шпекулације и црне берзе;
у развијању будности ка рационалном трошењу рациониране робе;
у борби против расипања и неправилног снабдевања;
у будној контроли – против свих неправилности, крађа и злоупотреба у трговачким предузећима; у проналажењу локалних извора робе и у покретању свих облика локалне радиности;
у развијању живљег промета између села и града;
у правилном распореду трговачке мреже.
Народно-фронтовске организације могу да помогну У упознавању нашег народа са рударским богатством наше зе мље;
у развијању љубави према нашим рудницима;
у пуном ангажовању да се реши питање квалификоване радне снаге на рудницима;
У развијању љубави код наших средњошколаца за студирањем рударских наука;
у пуном залагању за редов“ но долажење на посао У РУДнику од стране сељака-рудара;
у највећој бризи и помоћи рударима у погледу снабдева“ ња најнеопходнијим средствима за живот.
Народни фронт треба да развије широку акцију за суделовање народних маса У убирању државних прихода.
У извршењу државних расхода потребно је да сви чланови
"Народног фронта (у установа ма, надлештвима, инвестиционој изградњи) развијају будност и не дозволе да се народни новац расипа и издаје на непотребно.
Да се утиче на задруге и разне организације да не држе новац у касама и фијокама већ у банци и да се развије широка агитација да сваки појединац даје новац на штедњу.
Решењем владе НР Србије вс бр. 79 од 13 фебруара 1947 годи“ не Земаљско предузеће Србије за промет стоком и сточним пронаводима >Промес« мења име и од 25 фебруара 0: Г. фирма преду“ зећа гласи:
Државно привредно предузеће за промет СТОНОМ, СТОЧАНМ пронзводима Н СтОЧНОМ хранон „СТИГ“
Адреса »Стит« — Београд, Боле-
слава Бјерута 12. Тел. 21-904, 21-005, 20-870 и 29-867,
>
Народни фронт треба да се ангажује у уређењу путева и улица у месту у просецању нових путева, у изградњи мањих пропуста и мостова.
У чишћењу јаркова и одводњавању. У уређењу река.
У мелиорацији земљишта изградња насипа, канала,
У борби за добру и хигијенску сеоску кућу, за увођење бољих пећи.
У борби против блата и беспућа (израда тротоара у сеоским улицама и стаза по дворишту). Народно-фронтовске организације треба да мобилишу радну снагу на оправци основних школа и гимназија у селима и градовима.
Да воде што већу бригу о Ђачким интернатима и да им указују сваку помоћ у снабдевању. Да раде на стварању ђачких кухиња при свакој школи у селу, које су се показале као најбоље средство за решавање проблема непохађања основне школе великог броја деце, нарочито сеоске (у нашој Републици неуредно похађа основну школу око 80.000 деце дорасле за школу).
Народни фронт треба да се бори против непохађања основне школе, јер на тај начин одуговлачимо питање неписмености. У 1947/48 потпуно ликвидирати тај проблем свуда где за то постоје услови: школа и учитељ, Организовати превожење деце зими, наизменце, превозним средствима свих оних који их имају. Борити се против конзерватизма у односу на женску децу коју родитељи не шаљу у школу.
Испуњавати сваке године план Министарства просвете 0 ликвидацији неписмености.
Помагати путем родитељских састанака и саветовања напоре просветних органа и просветних радника да се побољша успех у школама и омлади“ на васпита у стваралачком, конструктивном и патриотском духу. Не дозволити да се васпитни систем у школама и У породици размимоилазе.
Организовати културни живот широких народних слојева. Стварати домове културе У сваком граду и варошици и У сваком селу где се то може разгранавајући културни живот по свим секторима; организовати систематска предавања из свих области науке и друштвеног живота.
Створити у сваком селу књижницу и читаоницу, снабдевајући је књигама и брошурама које ће проширивати знања широких радних слојева за испуњење задатака које привредни план поставља пред нас,
Организовати правилно растурање штампе до најмањег села.
Омогућити радницима што више стручног знања путем разних течајева, како би расла продуктивност њиховог рада.
Помоћи организовање домаћичких и других, пчеларских, пољопривредних течајева међу сеоским женама, да би оне својом делатношћу доприносиле развоју пољопривреде и испуњавању привреднот плана, а исто тако и културном подизању села. |
Помоћи да физичко васпитање омладине постане масовно а организовање фискултурног живота, игралишта и других потреба да буде посебна брига наших организација јер је физичко васпитање омладине саставни елеменат правилног целокупног васпитања,
Народно-фронтовске органи-
" зације треба да раде на уре-
ђивању дворишта и прилаза се оских кућа: насипање шљунком, каменом или циглом прилаза кући и зградама. Да ограђују дворишта око кућа. Народни фронт треба да води борбу за здраву пијаћу воду. Да се оправе све постоје“
· ће чесме и очисте канали 84
' та. ' цу тако да оно ' ка,
· У спремању зимнице.
. мена шећера медом
отицање воде, да се калдрмишу приступи чесми, Да се уреде извори, кладенци и стублине и да постану извори здраве воде. Да се организује хит јенско искоришћавање извора.
Да се очисте бунари и избаци из њих муљ и талог са дна.
Ђубришта уклонити даље од бунара и од кућа. Ако нема зиданих ђубришта ископати обичну јаму. Подићи свакако нужник и насути стазу до ње-
двориште и окућнибуде и корисно и лепо за око: сејање травњасађење цвећа, поврћа,. воћа, подизање пчелињака итд.
Пропагирати гајење разноврсног поврћа и воћа и њихову употребу у исхрани, Упућивање у прераду воћа и поврћа. ; Рационално искоришћавање намир ница за правилну исхрану и
укусно припремање хране. Зау домаћин-
Уредити
ству.
Упућивати у рационално млекарство, живинарство, правил, ну прераду утовљених свиња
и кување сапуна-од масних от“
падатака. и Упућивање мајки у правилну
| умеврану. и -нег у деце. У познати
| изучењем п
ва пе > ~
2 О ХЈАМЈВАГ ·
Ромулус-бег и кир Ремус
Због помагања грчког и турског наоружања британски спољни дуг попео се на 5 милијарди фунти стерлинга.
(„Политика“)
да ћемо ускоро добити нову.
их са вештачком исхраном, повијањем, уређењем постеље.
Повести борбу против заразних болести и организовати предохрану од њих. Нега и одвајање болесника од здравих и упућивање на лекарску помоћ. Борба против надрилекарства и враџбина.
Радити на уређењу села: Уређивати сеоске путеве, садити воћке поред путева, обавља“ ти лакше регулационе радове и исушивање мочвари, електрификација, унапређење домаће радиности: увођење ножне преслице, разбоја са брзим чунком, шиваће машине. Неговати народни вез и ткање, ду. борез и плетарство,
Ово су другови, само основни проблеми које треба решавати. |
Они се могу и морају решити. Зато је потребно да се поред среских и градских планова, који обухватају крупније радове, и решавају међусеоске проблеме, да се на бази горе набројаних израде и планови за свако место, село, насеље. Они треба да се израђују УЗ учествовање самих становника, чланова Фронта тих места, села и насеља.
Као што се види, послови који очекују организације Народног фронта су велики, опсежни, али су и могућности велике. Само треба ангажовати најшире масе и све организације — Народни фронт, АФЖ, Народну · омладину и Синдикате. Када нас очекују овакви задаци мора се захтевати чвршћа и разрађенија организација Народног фронта која ће моћи да обухвати све ове послове. А поред тога, захтева се и чвршћа, самосвесна дисциплина, лична одговорност за примљене задатке,
Најзад, другови, време је да и организације Народног фронта предвиђају своје годишње буџете. Не може се читава ствар у вези буџета ограничити само на предвиђања прихода од чланарине и прилог и на расходе на апарат одбора Народног фронта, Несумњиво да је то важно и да се досада и тај посао слабо обављао. Дакле, организације Народног фронта треба да састављају своје буџете, да предвиђају своје приходе и расходе и да их остварују.
Пошто ће организације Народног фронта имати своје планове обнове и изградње, то у оквиру тих својих планова треба да имају јасан план потребне радне снаге и материјала. Значи, као саставни део плана обнове и изградње треба сачинити и БИЛАНС РАД“ НЕ СНАГЕ и материјала, потребних за извођење предвиђених радова, у првом реду.
Најзад организације Народног фронта треба да се брину.
да предвиде начин долажења до новчаних средстава да би набавили онај материјал којим они не располажу и не могу до њега доћи самим добровољним радом. Већ постоји таква иницијатива у многим организацијама. Тако на пример неке организације су добровољним радом извезле и продале песак а за тај новац купиле стакло за зграду дома културе.
Ову иницијативу треба прихватити, предвиђати начин долажења до финансиских срелстава и на тај начин образовати, у оквиру плана, ФИНАНСИСКИ ФОНД ОБНОВЕ И ИЗГРАДЊЕ.
Ми смо, другови, прожети дубоком вером у срећну будућност наше домовине, и нашег народа. Ми верујемо у 0громне стваралачке снаге нашег народа.
Никакве сумње нема да ће наш народ извршити све постављене задатке у овој и наредним годинама петотодишњег плана, јер његов је иницијатор и организатор највећи син нашег народа — друг Тито. Он нас је водио из победе у победу у прошлости, он то чивии у садашњости као што ће чинити и у будућности. Борба нашег народа да наша вемља извојује ову велику победу у привреди под мудрим руководством друга Тита, У складу је са борбом нашет народа за праведан мир у свету, за потпуно уништење жаришта рата у прошлости, за онемогућење ла Немачка једног дана опет насрне на мирољубиве земље и народе који у миру, из- | грађују свој бољи живот,
Народни фронт и даље мора да се бори да фашистички агресори накнаде нашој земљи причињене штете, да се Словеначка Корушка припоји својој матици, да се нашој земљи излиферује материјал и дају средства одређена као репарације. Ми братски
поздрављамо
Совјетски Савез у његовим на-:);
порима за праведан мир. Читав наш народ ће уложити све: напоре _ да Совјетског Савеза и других слободољубивих и мирољубивих народа за праведан и трајан мир, а против ратних нотстрекача и заштитника бежљивих империјалиста.
Праведна борба мирољубивих народа за трајан мир повезује их у несавладиву силу која је способна да се одупре и онемогући све мрачне покушаје фашистичких заштитника
. У свету.
Нека редови Народвог фронта буду још чвршћи за борбу нашег народа да изграђује своју будућност у миру, братству и пријатељству са свим мирољубивим народима.
ПИОНИРСКИ ДАН — ПОЗДРАВ ПРОЛЕЋУ
Београдски пионири , који су се. у досадашњим акцијама, радом
оказали вредниги марљиви,;»у. недељуће у природу -поздравити ново-пролеће >
је иза патената зељеваннети ли па
допринесе борби |
гра-|:.
у
пе реке О о и ОКА.
ЕБЕСТРАПРОФИТ (наставак) (Напомена). У прошлом броју, последњи пасус другог ступца, има неколико погрешака које могу да "изазову забуну. Зато ми поново дајемо тај пасус у и
справљеној редакцији).
Ано поправкном машина или каквим другим усавршавањем метода производње, фабрикант успе да за 8 часова у својој творници постигне израду 12 м тканине, место 10 м, и при томе да се повећа само утрошан сировина у одговарајућој сразмери, а да остали трошкови остану исти, онда ће он имати тих 12 м тканине по следећој цени про- · изводње:
1) сировине 300.—
2) помоћни матери-
јал, погонски материјал, амортиза-
ције и разни ра-
сходи 260.—
3) плате 240. —
цена коштања у-
купно 800.—
+ 331/30/) просеч-
не добити 266.67 Цена — производње
за 12 м. 1,066.67 Индивидуална цена про-
изводње према томе, инди-
звидуална вредност њего
вих 12 м тканине с биће
1,066.67 дин. или за 1 м
88.89 дин. Друштвена цена
међутим, јер је још увек
просечно потребно онолико радног времена и трошкова као и раније, биће и даље 100.— дин. по једном метру. Значи, да ће овај произвођач по сваком метру зарадити екстра још 11.111 дин, Он ће својих 12 м продати по 1.200— каогод и остаци, али ће притом лдобити екстрапрофит у износу од 133.33.
Но, он ће екстрапрофит постизати само дотле док и остали фабриканти не уведу исте или, можда чак и боље методе. А кад они то ураде, онда је оно, што је раније било изузетно само код њега, постало општепросечно (или, моншда чак и заостало) па ће нестати могућности за екстрапрофит, јер ће друштвена цена (друштвена вредност 1 м такве тканине пасти са 100.— на 88:89 — (момшда н ниже).
» СТРУКТУРА ЦЕНЕ то је продентуални састав цене по
елементима хжоји је сачињавају. На пример нека цена
неког _ производа износи 1000.— дин. Од тих 1000.дин. отпада ва:
1) сировине 250.— дин. 25% 2) помоћни
материјал 50.— 5%
3) погонски
материјал 150.— ~ 15%. 4) амортиза-
ције — »„ | 1% 5) плате . радницима 240— „ 24%% 6) разни ад-
микистра-
тивни и дру- ' ти расходи 50— » 5%' 7) добит 250— „ 25%
са Укупно 1.000.— дин. 100% „Код неког другог артинла ти елементи цене могу да се налазе у другој сразмери. Та различита сразмера вредности појединих елемената цене сачињава и прет“_ ставља струнттру цене. Само се по себи разуме да главну упогу играју елементи цене ноштања. Свака уштеда на било којем од њених епемексте значи смањивање цене поштања. А т танвом случају — ако је · утврђена стопа добити мора да се снизује цена а ано је утврђена дена мора да расте добит.
На пример: уштеди се ла сваном од елемената цене хоштања по 1%. Онда ћемо имати (узимамо последњи пример)
1) сировине 247.50 2) помоћни материјал 49.50 3) погонски ма-
теријал 148.50 4) амортизације 9.90 5) плате 237.60 6) админ, и др.
расходи 49.50 Укупга цена
коштања 742.50
Ако је утврђено да се на трошкове (цену коштања) рачуна добит од 25%,
онда на 742.50 треба додати 185.63 и добија се продукциона цена од 928.13, За 71.87 мања него ранија.
Ако је пак утврђена цена, давле цена остаје 1000.онда расте добит са 250на 257.50, У процентима: са 25% на 25.750/0,
|
ОДГОВОРИ ЧИТАОЦИМА
Излазећи у сусрет жељи наших читалаца од овог броја почињемо са одговорима на питања која су стигла редакцији у вези са рубриком »мали политичко-економски лексикон«,
Напомињемо да нам је стигло низ питања на која су дата 0бјашњења у нашим ранијим бројевима, па би их читаоци могли тамо наћи, |
= ИНДИВИДУАЛНА ВРЕДНОСТ ПРОИЗВОДА то је појам под којим се подразумева количина рада (радног времена)
коју је на израду неког производа сУутрошио његов непосредни _ творац. (Под
овом количином рада треба подразумети како живи рад који непосредно троши произвођач код његове израде, тако н опредмећени рад рад који се садржи у сирозвинама, материјама, оруђима рада и другом што се утроши на овај производ).
На пример: — један обућар за годину дана изради .300 пари цнпела. На то утроши коже у израду које је уложено 3000 сати рада, — дретве, чириза, клинаца и разних смола за што је требало рецимо, 600 сати рада, — за загревање и осветлење радионице троши материјал чија је израда коштала 200 сати рада, за кирију плаћа вредност која претставља 600 сати рада, — утрошио је алата у вредности од 40 сати рада а сам је још радио рецимо — 2.400.— сати. Унупна количина рада у његових 300 пари ципела износи. 6.840.— часова. Ако рачунамо да се за један сат рада ствара вредност од 20.— динара онда то износи 136.800 динара. У једном пару се налази 22 сата и 48 минута рада, или — изражено у новцу — вредност од 156.— динара.
То је индивидуална вредност ципела које је он произвео. ж
=“ ДРУШТВЕНА ВРЕДНОСТ ПРО-
ИЗВОДА то је појам под нојим се подразумева друштвено - просечна количина рада потребна да се изради неки производ у потребној количини.
На пример — друштву је потребно годишње 8 мил. пари ципела. Та количина ципела не може да се изради у само једној раднионици, под истим условима, него у више радионица и творница и под различитим условима, друкчијим у свакој појединој творници и радионици. — једноставности ра= ди претпоставимо да су У питању свега три категорије % услова. |
У првој категорији нека се — под најбољим техничжим условима — може да изради годишње – 500.000 пари уз утрошак од 10,000.000 — часова за све; или 20 ча- » сова за 1 пар. !
У другој категорији, под мало слабијим условима, нева се може да изради ' 1.000.000.— пари уз утрошак „ од 22,000.000 часова за свег односно 22 часа по пару. ·
У грећој категорији, под још слабијим условима, нека може да се изради преостала с потребна количина од 1,500.000 пари уз утрошак од 34,500.000 часова за свег односно 23 часа по 1 пару.
Укупно је израђено по- ' требних 3,000.000 пари ци- · лепа уз укупан утрошак рада од 66,500.000 _ часова, што чини гросечно 22 сата ни 10 минута по пару. Ако · речунамо да се вредност створена за један сат рада изражава у 20 динара, онда је просечна, друштвена · вредност 1 пара ципела . равна 443.33 дин, док је индивидуална _ вредност 1 пара ципела за сваку од торње трн категорије следећа: — За ! натег, 20Х 20 = 400; — за П катег. 22Х20 = 440; — за И! категорију 23 Х 20 == 460. 3
На овакав начин је могуће утврдити просечну друштвену вредност производа само у друштву где постоји планска производња управ• љена на подмирење народвих потреба. Међутим, тамо где је производња оставље“ на на вољу изолованим по= јединцима који међу себом коннуришу, друштвена
'
вредност производа установљава се иза леђа произвођача, на тржишту, кроз копебање цена.