20. октобар
2625
Дом ученика Мушке занатске школа
Градског саобраћајног предузећа у Дубровачкој 4.
ОТВОРЕН ЈЕ
Градском саббракајном
; 5 предузећу постоји Му' шка занатска школа у којој се оспособљава кадар занатлија свих врста заната заступљених У овом предузећу. Стручно 0бразовање ученици добијају у · радионицама самога предузећа а теоретско знање у Мушкој занатској школи која је организована према правилима Ми “нистарства индустрије, | Један део ученика ове шкоде социјално је обезбеђен, односно, родитељи их школују, међутим, има већи број ученика који су деца бораца и жртава фашистичког терора. Због њих је Градско саобраћајно тредузеће морало да отвори дом,
Досада је дом био смештен у једној дрвеној бараци, али здравствени услови за живот ученика нису били добри. Предузеће је настојало да про-
__ нађе могућности за стварање дома који ће стварно имати све хигијенске услове једног дома ученика у привреди.
У Дубровачкој улици број 4 оспособљена је зграда у којој је три спрата уступљено Мушкој занатској школи за ин_ тернат. На тај начин, нађене су просторије за 80 кревета. Уз спаваће собе, које су видне и простране налазе се мале учионице и просторија за оставу одела и спрему. Ученици су под надзором три васпитача. и
На свечаном отварању Дома ученици Мушке занатске школе Градског саобраћајног предузећа обавезали су се да ће бити марљиви у раду, смањити број _ изостанака, – поправити
слабе оцене, а зграду Дома и
цео инвентар одржавати у и-
справном стању. Примајући о-
ву обавезу они су позвали на такмичење све ученике који станују У домовима Првог рејона, а у исто време и све ученике мушких занатских школа
у земљи,
3“ је скоро недеља дана
прошла откако су ученици Индустриске школе У Раковици дали обавезу: »До првог маја даћемо новој 0Омладинској прузи 500 кључева за радионице и моторна возила«. Већ средином марта половина те обавезе је испуњена.
Кроз школску _ радионицу чује се само шкрипа турпија којима се обрађују кључеви. А напољу, У дворишту претрпаном старим материјалом, са мајстором _ Колићем — послује група најбољих ђака. Док рет ке капи кише пролећу и капљу на расквашену 'земљу, око старих, полупаних немачких топова _ послују омладинци, Припремају материјал за кљу чеве.
— Ето, разоружали смо фашисте, а сада од њихове старе ратне машине наоружавамо нашу индустрију и Омладинску пругу, — добацује кроз смех мајстор Колић који је и прошле године радио као руководилац сна Омладинској прузи.
Школу, која ће их оспособити за мајсторске Кандидате, посећује 120 омладинаца, депе бораца из свих крајева наше земље. Овде се школују наши нови кадрови. Свакодневно они проведу четири сата у У чионици, у којој слушају теориске предмете, а четири сата у радионици, где практично примењују стечено знање. Деветнаест ученика, који су са успехом завршили своје школске задатке, већ учествују У производњи,
До пре кратког времена руководство шокле је лутало, тражећи начин на који ће најбоље моћи да оспособи омладинце за стручан рад. Сада је процес обуке потпуно реорганизован, али још увек огроман број проблема није решен.
Тешкоће
• Око 70 од сто ученика дошло је у школу без икаквих ранијих школских квалификација. Већина је била неписмена. Го-
дине старости ученика су тако-
Ученици већ раде на машинама
ће неједнаке. Поред деце од 12 до 14 година, раде омладин ци од 17 до 18 година. Заједно са ученицама, који имају по два до четири разреда гимна-
Потомци Леониде
Подмитљиви Г казани су америчком. гендарног краља Леониде,
рчки монархисти и њихови савезници приКонгресу као директни потомци лекоји је бранио Термопиле,
ЛЕОНИДА: — Мене је код Термопила преварио издајица,
ји поломи 7
и данашњи изроди шта издају број варод његови су а не мог.
Проблеми
;
НАНО СЕ ОСПОСОБЉАВАЈУ
ученици Индустриске школе у Раковици
зије, уче и омладинци који су јуче описмењени.
Мако се рад у школи одвија кроз такмичење, иако сви ученици и професори улажу максимум напора при савлађивању напора, иако је школа добила прелазну заставицу од Народног одбора Седмог рејона, као најбоља школа у реДону, ипак је на крају првог семестра преко 70 од сто свих ученика имало слабе оцене. На крају семестра у школи је било четири одлична ученика (то су већином они који имају по неколико разреда гимназије), 96 врло добрих, 24 добра, 60 слабих и шест неоцењених.
Марко Вујић, мајстор који у радионици увек остаје пре-
ковремено, да би припремио материјал за рад ученика, гледајући малишана од десетак година који трчкара по радио „ници, каже: ј
— Шта можеш од њега... Време му је да се игра. Природно је да не може да ради и да стиче знање Као ови старији и овбиљнији, Многи од њих изразили су жељу да про мене занимање, јер за овај посао немају смисла, Требало би им изићи усусрет. Као што су сами себи, прошавши кроз све радионице фабрике, овде бирали струку, ако им се ипак не свиђа рад код нас, и ако немају смисла за тај раљ треба им омогућити да уче вешто друго.
Шта кажу најбољи ученици Четири награђена ученика;
Радован Миловановић, Тодор
Десница, Мирко Карајичић и Велимир Зорић најбољи су ђаци Индустриске школе.
Радован Миловановић, најбо
У месецу фебруару у бродоградилишту „Чукарица“ пребачен је план за 3,36 процената
3) захваљујући пожртвованом , залагању радника, и поред тешких временских прилика, радни колектив Бродоградилишта Чукарица испунио је и пребацио план у току месеца фебруара за 3,36 процената. У односу на месец јануар, успех је повећан за 0,88 процената. _ Закашњавање је смањено на свега 0,18 од сто иако је било дана када није било саобраћајних средстава за Чукарицу.
Прелазну заставицу одељења освојило је тапетарско 0дељење, које је пребацило план за 13,82 од сто. Остала одељења као дрводељско, столарско, ковачко и бродо-ковачко показала су одличне резултате. По норми рађено је за 32,91 од сто а у акорду 13,46 од сто, док је тапетарско одељење постигло 100 од сто нормираног рада у акорду, што претставља несумњиво велики успех,
И на другим секторима, који су ушли у оквир такмичења са сплитским _ бродоградилиштима, радни колектив Бродоградилишта дао је врло добре резултате. Тако је, почетком фебруара, у циљу подизања стручних кадрова и стручног усавршавања образовано и већ раде шест стручних курсева са 119 слушалаца. На културно“
просветном пољу радници су
узели активног учешћа,
Ради правилног извршења плана и отклањања грешака у току рада, средином фебруара установљена су производна, радионична саветовања у свим одељењима која се одржавају четвртком уз учешће свих радНик Бродоградитива, Мукарива
наших стручних школ
На часу хемије у П разреду Индустриске школе
а. ; Предраг ДИМИТРИ ЈЕВИЋ
МЕ
љи међу најбољима, указује на недостатак штампаних уџбе ника или табака као највећу тешкоћу у раду.
Претседник Народне омладине, Милорад Попивода, мисли
да и сами омладинци треба да уложе већи труд у раду.
Морамо _ да појачамо са модиспиплину. Морамо да будемо темељнији и озбиљнији при раду. Неједнакост у годи“ нама чини велике тешкоће. Ми старији трудимо се да дамо
пример млађима и, како-тако, |
успевамо да школа напредује.
Сада се слажемо са професо-.
рима и поштујемо их. = Спремамо се за Пругу, —
каже Радован, и зато улажемо више воље у рад.
При изласку из школе упитао сам Попиводу јесу ли задовољни смештајем и исхраном. — Стану немамо шта да замеримо, али је храна слаба, а то утиче на наш рад негативно. Ми разумемо да хлеб треба штедети и са тим се миримо. Али зашто нам кувају неукусна бљутава јела, па чак ни таквог јела не добијамо у довољ ној количини»
Заштор
Нашим најмлађим, кадровњ ма који ће да нас смене, морамо да посветимо већу пажњу него што се то понегде до сада чинило. Б. В.
— Кажу да неке машине стоје неискоришћене, Шта да ра-
димог
— Остави ти те машине; свршимо ми акта, да нам се не би пребацило да ништа не радимо... ћ
|
По свим подружницама
Месног одбора Савеза ма
комуналаца одржане су
годишње скупштине “
М сви одбор Савеза комуна-
лаца, у чији састав улазе подружнице Градског саобраћајног. предузећа, Водовода, Белих Вода, Комуналног одељења, Отсека за чистоћу града, Градске економије, Расадника на Вождовцу, Градских купатила, Отсека за гробља и Управе паркова' Топчидер, завршио је са одржавањем годишњих скупштина по подружницама и изабрани су нови управни одбори подружница.
Извештаји који су на скупштинама прочитани, углавном, дају слику рада бивших подружница, недостатке, као и тешкоће на које се наилазило у прошлом периоду како у подружницама, тако и у самим предузећима.
Критика чланства, указивање на пропусте и грешке, била је врло жива и у дискусијама су учествовали многобројни чланови, који су на убедљив начин критиковали неактиван или неправилан рад и однос синдикалне подружнице према чланству, или управе предузећа према синдикалној подружнини. АРЕНИ ЕЛЕНА НЕИМАР
Ускоро биоскоп „БЕОГРАД“ ПРЕМИЈЕРА
совјетског уметничког филма
љ|| планинама Југославијо“
О НАРОДНСОСЛОБОДИЛАЧКОЈ БОРБИ НАШИХ НАРОДА ПРОТИВ ОКУПАТОРА И ЊИХОВИХ ПОМАГАЧА
ји и играђен је
АНЂА ДРАГОЈЛО МИЛИЦА
' Филм је сниман прошле године у Југославизаједничким радом совјетских и наших филмских радника и глумаца
=
Сценарио: Режија: Пом. режисера:
л>
Оператер: Музика;
=>
У главним улогама: |
СЛАВКО БАБИЋ — Н, МОРДВИНОВ МАРШАЛ ТИТО — И. БЕРСЕЊЕВ 0,
= Т. ЛИКАР._
. МДИВАНИ
. РОМ
. СВЕШЧНИКОВ
. ПОПОВИЋ „ ТИСЕ- ·. БИРЈУКОВ
ЖИЗЊЕВА БОРОЗАН
– Б.
ин еноиниввиннннниниинннннинен инв нанио аи
Док се такмичење у произ“ Е водњи скоро у свим подружницама одвија нормално, док проценат пребацивања плана производње и датих обавеза стално расте, док се норме успостављају у свим предузећима и одељењима тих предузећа и док се исте стално пребацују, дотле је рад на културно-про“ светном и фискултурном пољу, скоро у свима подружницама врло слаб или готово никакав.
Културно-просветни рад слабо се развија и, може се рећи, да ни једна подружница није посветила довољно пажње културно-просветном раду и није га неговала онако како би то требало,
Извештаји о културно-про. светном раду, који су изнети пред чланство, махом су састављени из бројева и цифара, 7 а нигде се не помиње колико је чланова оспособљено за самостално читање новина и књига, колико је другова оспособљено за писање чланака за зидне новине и томе слично. По томе се види да је скоро · свима подружницама био циљ, 4 не васпитати и оспособити своје чланство. за самосталан рад, већ дати што већи број читалачких часова, зидних новина ; итд, што је У сваком случају погрешно.
Нарочито је слаб културнопросветни рад у Отсеку за чистоћу града. У овоме Отсеку је запослено око 1.200 радника, а само неписмених има око 350—400. То су махом чистачи улица, Акцијом за сузбијање неписмености, која је поведена, како од стране народних власти тако и од стране Јединствених синдиката, обухваћен је известан број радника аналфабетским течајевима, али нај-
већи део још тим течајевима није обухваћен. Нова подружничка управа, треба највећу “
пажњу да посвети овом питању
и да све неписмене у. најкра-
ћем року укључи у аналфабет-
ске течајеве, « Месни одбор треба најхитни-
је да укаже сву помоћ подру-
жничкој управи Отсека за чи-
стоћу баш на културно-про-
светном пољу и да у најкраћем
року описмени све неписмене
из овога отсека. Фискултура, која је такође и један од најглавнијих наших и
задатака, такође се веома слабо развија по подружницама, или се уопште ин не развија. «То је нарочито уочљиво из поднетих извештаја о фискултурном раду.
Градско саобраћајно предузеће, које има око 2.000 радника и намештеника, нема фискултурни актив, односно има га само на папиру, изко ова подружница има све услове да формира један од најбољих фискултурних актива у Београду. Такође би одличан фискултурни актив могле формирати подружнице Водовода и Отсека за чистоћу, То би било утолико лакше, што Савез комуналаца има и своје Ф. д. „Београд“, о дкога би се увек могла добити драгоцена помоћ У овоме правцу. . у
Месни одбор, као и нове подружничке управе треба питању фискултуре и културно“ "просветног рада по предузећима и фабрикама да посвете нај= већу пажњу и да настоје да целокупно чланство овога Савеза буде обухваћено фискултуром и културно-просветним радом, како би се исти одвијали онако како треба да се одвијају и да би стварно били од користи и чланству и нашој новој друштвеној заједни-
· пе, Лазар ДЕКИЋ