20. октобар
28- МАРТ 1947,
(Наставак са друге странеј_ бора Народног фронта, а не да цео посао падне на Извршни одбор и да се остали чланови одбора осећају као гости.
3. На основу Статута Народ-
ног фронта Србије који је усвојен на Конгресу требало би при Градском одбору и рејонским одборима формирати јаче секције за поједине врсте радова у којима ће Народни фронт бити ангажован. _ Задатак је нашег Народног фронта, а првенствено одбора наших организација, да што пре израде план рада и одређених обавеза који треба да буду изнесени на широке конференције и после дискусије и примедаба примљени као дефинитивне обавезе,
_ Са овим задацима Народни фронт Београда улази у прву годину извођења великог петогодишњег плана индустријализације и електрификације, који ће изменити увелико лице нашега града-као и целе наше земље,
Ослоњењи на успехе постигнуте у 1946 години, вођени нашим дичним руководиоцем,
· претседником Народног фрон-
та Југославије другом Титом, а потпомогнути Главним одбором Народног фронта Србије и његовим претседником другом Благојем Нешковићем, можемо бити уверени да ће Београд дати свој допринос из-
| градњи наше домовине ФНРЈ..
Новонзабванн чланови Градског одбора Народног фронта Београда
“ ИЗВРШНИ ОДБОР " _ БПретседништво
"_ Претседник — Сретен Стоја-
новић, вајар; потпретседник —
: Вељко Петровић, књижевник и
· академик; " Риста Стефановић,
потпретседник _директор · Народне банке; потпретседник · - Љубица Михић, учитељица;
секретар — Добривоје Радо-
· сављевић, потпретседник ИНО • Београда; благајник — Гавро
Милачић, пензионер. Чланови:
1у Павле Павловић, помоћник Министра рада Н. Р. Србије; 2) Миодраг Југовић, директор
1 мушке гимназије; 3) Јудита |
Аларгић, члан МСВ; 4) Тодор Стојановић, претседник Удружења занатлија; 5) Михаило Мартиновић, пензионер; 6) Никола Гајић, члан ИНО Београда; 7) Миленко Радуловић, трговац; 8) Др Момчило Жеравчић, доцент Универзитета; 9)
. Зора Богдановић, учитељица;
'
;
|
10) Данило Маслеша, секретар мсв; 11) Милица Продановић, управник Универзитетске библиотеке _ „Светозар _ Марковић“; 129) Милан Иконић, службеник Привредне банке; 13) Милан Стаменић, свештеник; 14) Милутин Стајковић, кројач; 15) Славка Ђурић, потпретседник Шентралиог одбора Црвеног крста; 16) Велибор Глигорић, директору Драме; 17) Марко: Никезић, секретар ИНО Београда; 18) Момир Бошковић, радник; 19) Драгољуб Илић, 20) Грга Јанкес, претседник МСВ; 21) Саво Поповић, претседник Окружног суда; 22) Станка Веселинов;. народни по, сланик; 23) Никола Премовић,
| пензионер; 24), Данило Пурић, претседник „Градскоћ
одбора Народне омладине,
"Остали чланови“ Градског бдД-
бора Народног фронта
"ју Радмило Раденковић, рад-
· јан Весић,
вик-ударник у Градском саобраћајном предузећу; 2) , Кирило Савић, професор Универзитета и министар Савезне владе; 3) Лепа Перовић, члан Кон. тролне комисије ФНРЈ; 4) Сторадник-ударник У предузећу _ „Београд ; 5) Божидарка Максимовић, директор Т женске гимназије; 6) Драгутин Дробњак, пензионер; 7) Мираш Јовановић, „секретар Н. ф. Четвртог рејона; 8). Раде Максимовић, инжењер; 9) Фрања Здунић, железничар — 32“ мун; 10) Живота Јовичић, службеник Кланице; 11) Љубица Летић, металска радница; 12) Др Ксенофон Шаховић, про“ фесор Универзитета; 13) Богиња Томић, домаћица; М) Михајло Животић, претседник Н. О. Петог рејона; 15) Павле Тишма, директор гимназије У Земуну; 16) Драгослав Мутаповић, помоћник Министра по“ љопривреде Н. Р. Србије; 1) Јован Ловрић, помоћник јавног тужиоца за град Београд; 18) Петар Глумац, посластичар из Земуна; 19) Мило Јовићевић, начелник Претседништва савезне владе; 20) Загорка Јовановић, инспектор Контролне комисије Србије за Београд; 91) Љубомир Карановић, ралник у предузећу „Радоје Дакић“ — Земун; 22) Божидар
20 ОКТОБАР
Босфорска лошка
Америка даје Грчкој и Турској помоћ за модернизацију, а У својој земљи ће потрошити 25 милиона долара за прогањање напредних елемената.
гр ао а
— Не разумем, комшија, оволике паре троше на модернизацију света, а ратоваше против најнапреднијег човека.
Томић, потпретседник МСВ Земуна; 23) арх. Бранко Максимовић, професор; 24) Никола Степановић, службеник Н. О. Шестог рејона; 25) Душан Павловић, члан ИНО Београда; 26) Даринка Јевтић, учитељица; 27) Бранислав Јанковић, учитељ; 28), Драгољуб Живковић, члан ИНО Београда; 29) Јован Марковић, службеник Одељења индустрије и занатства ИНО Београда; 30) Данило Поповић, свештеник; 31) Душан Прибићевић, адвокат из Земуна; 32) Владимир Љубојевић, управник предузећа „Пролетер“; 38) Јелена Перовић, секретар Народног фронта Шестог рејона; 34) Зора Гогић, радница у "предузећу „Мван Милутиновић“; 35) Момир Томић, директор Београдске филијале 33СС; 36) Славка Цветковић, члан Извршног одбора Народног фронта Земуна; 87) Иван Шекс, радник у Индустрији мотора — Раковица; 38) Маја Јанкес — члан Градског одбора АФЖ; 39 Родољуб Станић, члан ИНО Београда; 40) Катина Медак, домаћица из Земуна; 45) Вучко Ивковић, помоћник инспектора Контролне комисије Србије — Београд; 42) Милан Мршевић, адвокат; 43) Јелена Маслеша, библиотекар Универзитетске библиоте-
· ке 44) Таса Здравковић, гу-
вернер Народне банке; 45) Јелена Ружичић, радница у пре дузећу „Дом“; 46) Павле Сарајлић, радник-ударник у Отсеку за чистоћу; 47) Јулка Шпановић, члан НО. Петог рејона; 48) Драги Радојев, радник-ударник у Бродоградилишту; 49) Димитрије Анокић, трговац из Земуна; 50) Милка Ађански, радница у фабрици хартије „Београд“; 51) Бранко Пешић, секретар Градског одбора Народне омладине; 52) Др Вид Гаковић, лекар; 53) Миленко Ђорђевић, бравар; 54) Благоје Белић, каменорезачки радник; 55) Др Ђура Прикелмајер, лекар; 56) Радован Дацић, члан ИНО Београда; 57)
Милош Јовановић, помоћник јавног тужиоца Србије; 58) Милипа Божовић, домаћица;
59) Данило Опсеница, члан ИНО Београда; 60) Јелена Ср-
· нић, домаћица; 61) Мирко Ва-
нић, секретар Народног фронта Другог рејона; 62) Милица Парошки, чиновник Централног одбора Црвеног крста; 68) Слободан Булатовић, члан рејонског одбора Народног фронта Трећег рејона; 64) Олга Вучковић, кројачка ралница У задрузи „Будућност“; 65) Бора Марковић, кројач; 66) Љубомир Тодоровић, члан ИНО Београда; 67) Јелена _ Поповић,
члан ИНО Београда; 69) Др Ђура Милошевић, члан ИНно Београда; 69) Драгоје Ђурић, јавни тужилац за град Београд; 70) Душанка Радаковић, земљорадница из Земуна; 71) Лепа Михајловић, радница У предузећу „Комуна“; 72) Милутин Марковић, пензионер; 79) Оскар Данон, директор опере; 74) Ката Шаго, радница-ударница у предузећу „Радоје Дакић“; 75) Бранко Вељковић, учитељ; 76) Дуња Влаховић, помоћник (начелника Министарства просвете Н. Р. Србије; 77) Сава Несторовић, радник у 0обућарском _ предузећу „Партизан“; 78) Деса Влајнић, управник предузећа „Елка“; 79) Илија Манојловић, радник у столарском предузећу „20 октобар“; 80) Десанка Анђелић, професор Пете женске гимназије; 81) Олга Телебаковић, домаћица; 82) Зага Шуваковић, домаћица; 83) Петар Ивковић, новинар; 84) Милош Миличковић, помоћник повереника граБевинског одељења ИНО; 85) Др Стефан Ђелинео, професор Универзитета; 86) Лепосава Орловић, секретар Народног фронта Првог рејона; 87) Милан Живковић, апотекар; 88) Милеса Продановић, секретар Градског одбора АФЖ; 89) Жика Павков, столар; 90) Вера Урошевић, домаћица.
о повећању продуктивности грађевинских радника
Ва“ у почетку грађевинске сезоне мора да се обрати велика пажња појачавању продуктивности · грађевинских радника чиме ће се успети да же са расположивим, недовољним бројем стручних кадрова, обаве што већи послови и + скористе у потпуности све по“ стдјеће могућности. Поред са ме радне снаге мора се организовати правилна мобилизација и правилно искоришћавање свих помоћних техничких средстава.
У првом реду, руководиоци на градњи „морају да поклоне пажњу најрационалнијем искоришћавању радничких способности,. Потребно је да се сва= ко предузеће побрине, у оквиру постојећих могућности, да штеди снагу,радника, јер од ње зависи како квантитет тако, и квалитет његовог посла Ово би се,постигло на тај, начин, што би се радници, који станују далеко од градње, до места рада. превозили или би им се омогућило становање у близини градилишта. Оснивањем мензи у непосредној близини новоградње, подизањем барака за становање на самим градилиштима, оснивањем стручних курсева и свим оним мерама за које технички руководиоци посла сматрају да би користиле при побољшању посла, рад на новоградњама би могао да се обавља брже и солидније, При томе не треба заборавити чињеницу да бисмо коришћењем свих ових могућности грађевинским радници“ ма побољшали и потребне хигијенске услове, Без много инвестиција може се организовати разношење материјала ва
грађевини механичким путем, чиме би се уштедела радна снага, а сама продукција повећала, Усавршавањем техничких средстава, садања продук“ тивност грађевинских радни“ ка Могла би да се повећа за 25 до 50 од сто,
Новом организацијом грађевинства уопште, треба избећи да посао грађенинара буде сезонски пбсао. Због тога је потребно да се за време летње сезоне заврше сви они послови који не могу да се раде у зи му, углавном спољни радови, лок би обрађивање (унутра шњи радови) могли да се обављају у зиму.
С обзиром на недостатак
""ррађевинског материјала, по-
. требно је што рационалније и-
7 скоришћавати сва расположи-
ва средства, Зато је, као прва мера, неопходно увођење тачне “процене потребног материјала 'ва разне врсте објеката и по. слова. Сав материјал мора да "се искористи стопроцентно. За
бетонске радове, на којима је до сада грађа немилосрдно Утпропашћивана, треба спровести најрационалније коришћење материјала. То је дужност не само пројектаната, већ и над“ зорних инжењера и техничких пословођа, а такође и самих радника.
Веома је важно питање завршавања објеката у предвиђеном временском размаку. Ако објекат није завршен у пред“ виђеном року, изазива се поскупљивање радова и неспоразуми са осталим занатлијама
од чијег рада такође зависи редовно завршавање послова. Техничке _ пословође морају
благовремено ода изврше све
поруџбине, а сва предузећа или занатске радионице које су примиле извесне послове морају такође да заврше свој рад до утврђеног рока, Градилишта морају на време да буду снабдевена довољном количином потребног материјала. Због тога је потребно упростити начин _ дистрибуције материјала. И Да би наше грађевинарство пошло крупним кораком напред, грађевински стручњаци морају да се боре за увођење нових метода рада, нових ор“ ганизационих и техничких у савршавања послова на градилишту и по предузећима која припремају материјал за њега. Да би се продуктивност повећала потребно је, У првом реду, подићи културно-просветни ниво грађевинских радника. Стручном уздизању рад“ ника на курсевима такође треба посветити велику пажњу. Да би се сви ови задаци решили са успехом, морају да се уложе пуни напори како од стране радника, тако и од Ру“ ководилаца градњи, мајсторазидара, пословођа, управа грађевинских предузећа, а нарочито управних одбора синдикалних подружница. Новаторима и рационализаторима У грађевинарству треба такође посветити велику пажњу, истицати њихова имена и обавештавати јавност о њиховим успесима, Све добре и корисне новине морају се одмах примењивати, Време старог дунђерлука прошло је; грађевинарство данас захтева да се у њему примени све оно што је добро и корисно. ' Милић БОРИ САВЉЕВИЋ,
ПолитН
СЛОБОДНА | КОННУРЕНЦИЈА је привредни принцип својствен капиталистичком начину производње у његовом младићком добу. Она се укратко — састоји у тежњи капиталистичких произвођача да постигну што већу добит и да своје такмаце потисну и — ако могу — униште. Пошто произвођач може освојити пијацу само нижом деном за исти квалитет и квантитет робе, то конкуренција присиљава сваког произвођача на то да рационализира с своју проинзводњу и да појача експлоатацију раднина.
Пошто је обим рационализације усповљен величином капитала, којим располаже поједини капиталист и капиталистичко _ удружење, нонкуренција је уједно и она — привидно спољна сила — која гони капиталисте да не страће сав профит ноји постигну, него да један део профита акумулирају, и тано увећавају своје капитале. У исто време, пошто економски слабији не могу да изводе рацнонализацију У оном степену у коме је изводе нрупнији, слабији морају да пропадају им губе своју самосталност,
Најзад, пошто конкуренција значи борбу произвођача на тржишту робе, она значи и потпуну анархију У производњи, немогућност да
се производња доведе У снпад са потребама Бру штва. =
КОНЦЕНТРАЦИЈА КАПИТАЛА је процес гомилања, увећавања капитала у рукама једног капиталисте или једног капиталистичког удружења. Концентрација капитала даје ономе у чијим је рукама већу с конкурентсну моћ и сигурност.
ж
ЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА ЕАПИТАПА то је процес, који је тесно везан за процес концентрације. Централизација значи или сливање разних појединачних капитала према томе и предузећа у руке једног капиталиста услед пропадсња других, или пак уједињавање капитала и крупних предузећа и уапиталистичних удружења у савезе као што су картели, капиталистички синдинати, трустови и концерни.
Слободна коннуренцијт доводи до уништавања 09громног броја ситних и средњих произвођача роба, ситних и средњих с капиталиста, Њихови _ капитали прелазе у руке крупнијих. Постепено преостају само најнрупнији, који међу собом стварају савез ради уклањања _ међусобне конхуренције, ради с утврђивања заједничких јединствених монополских цена за заједничко исисавање читавог народа и за заједничку борбу против неокг другог, њима сличног, конкурентског савеза.
Тако слободна сконкуренција, доведена до краја, нетира саму себеми на место конкуренције долази монопол картела и трустова, а сам капитализам, као систем, прелази из свог младићког стадија, стадија спободне конкуренције, У старачни стадиј, стадиј империјапизма, — када место спободне конкуренције јевтинијим ценама, средство међусобне борбе постаје отимање о колоније и изворе сировина, како би се конжуренту онемогућило да дође до средстава за произзводњу, која борба нужно води у освајачке и поробљивачне ратове,
Огромни и моћни картели и трустови користе своју економску пи фФинансиску моћ да потпуно овладају државом и државним апаратом. На место демократије, ноја одговара раздобљу слободне конкуренције, они уводе и монопол у попитици, тј. уводе своје више или мање отворене диктатуре, чији су најоштрији 06лици фашистичке диктатуре.
ж
ЕРИЗЕ ХИПЕРПРОДУЕЦИЈЕ су појаве својствене само капиталистичком начину производње. Пошто сваки капиталиста трамзи за што већим профитом; он све више повећава своју производњу не водећи уопште рачуна о друштвеним потребама, нио томе да ли још ко производи исти сртикал. Уколико води рачуна о овоме, то само с гледишта како да ове друге уништи,
лавина -—== -
Та ПЦ 77272),
ЈЕ да
и ДУ] 2 '
С друге стране, капиталист није добротвор, који би производио за све оке којима треба. Он производи само за оне који ће купити, тј. платити.
С треће стране, листи конкуренцијом економски упропашћују огромну масу људи, бацају их у положај беде, с снизују наднице да (би повећали свој вишак вредности, смањују број запослених у поређењу с проширењем производње, тако да — иако постоје људи којима су производи потребни — •квир тржишта у сразмери према обиму _ пронзводње бива све мањи.
Тако нужно мора да лдоће до тога да се произведе много више него што може да се прода. Производња прераста тржишну · потребу и — имамо хиперпродукцију. Али та хиперпродукција је само релативна хиперпродукција; поређењу према тражњи на тржишту. Међутим, у поређењу са стварним потребама људи, можила, чак нијо довољно произведено. Зато се дешава да на једној страни стоји огромна маса готових производа који чекају купца, а на другој страни још огромнија маса гладних и неопскрбљених, чији број расте, који нису у стању да купе, јер су незапослени и без зараде због тога што је произведено више него што капитаписти могу с добити ла продају. Зато се дешава да капиталисти, да би одржали цене на висини, уништавају велике копичине производа У исто време док маса људи нема ни најосмовнијих средстава за живот. учинта-
(НАПОМЕВА. — Намера ове рубрике је да пружи помоћ У погледу разумевања економских
мера у нашој земљи. Међутим,
ми смо добили и питања која мемају везе са овим нашим циљем, питања која су више катедарска питања — за школу. На њих нећемо _ засад моћи да дајемо одговоре, јер прелазе оквир ове рубрике),
ж
НОМИНАПНА НАЈАМНИНДА то је новчани износ најамнине. На пр. плата од 3000 динара и т. сл.
=
РЕАЛНА НАЈАМНИНА — то је најамнина изражена У количини продуката коју радник може да купи за износ примљене најамнине. На пример: У једном случају радник прима 60 динара дневно, За ту најамнину може да купи разних потребних му продуката У жоличини од рецимо 5 инг. У другом случају радник прима исту најамнину у номиналном износу од 60 динара, али су животна средства поскупила за 20% и он ће моћи да купи од истих продуката само 45иг. Значи да му је номинална најамнина остала иста, али је реална најамнина опала за 20%. Исто тако може да се деси да номинална најамнина порасте, а да реална не порасте или чак да опадне. Рецимо ако радник почне добијати надницу од 100 динара, али намирнице поскупе за двапут. Тада би требало да има 120 динара да би могао набавити онолико продуката колико је могао раније са 60 дикара. в
РЕЛАТИВНА НАЈАМНИНА то је уствари однос мајамнине према износу вредности коју радник својим радом ствара. На пример, радник за један радни дан од 8 сати ствара вредност од 80 динара, а прима најамнину од 60 динара, Значи да је његова релативна најамнина три четвртине вредности коју ствара, или да се вредност коју он ствара дели између њега и капиталисте на 3 према 1. Узмимо да се производна сната рада променила и да радник за 8 сати рада ствара вредност од 120 динара, а прима и даље најамнину од 60 динара. Онда је њетова релативна најамнина 1; вредности коју ствара.
Номинална, реална н репативна најамнина су Рразличити појмови зе једну и исту најамнину, само несматрану у разним
-сима и облицима.
Зара
одив-