20. октобар
“
СТРАНА 4
; Послушан жор “—
„Атсрика плаћа грчке монархофашисте и диктира профашисти и и антисар,атски тон, а лсбуристичка влада услу- | жно прилаже рекрутовану храну за топове —омладиице, које у осамнаестој години одводе из својих домова, да би („Борба“)
у били плаћеници „Ујка-Сама“
— Јаче, дечаци, јаче! Хоће ујка-Сам да чује фортисимо!
0) ПОЛО 6
Леко деце
на улици
ре неколико месеци је
питање недовољне сарадње између дома и школе живо третирано на конференцијама школских савета, омладинске организације и директора, а њиме се бавила и наша штампа. Међутим, сада се констатује да је посета родитеља по школама врло добра и да је интерес родитеља за успех њихове деце врло жив и гталан,
Могло би се рећи да је сада рад по нашим средњим школама већ ушао у нову фазу са више организованости, плана увида, система и контроле. О свим моментима се води рачуна. Омладинска организација се све више и више везује за проблем учења, јер је и даље (иако је Омладинска пруга у градњи) до краја школ ске године остао главни задатак учење са паролом »добар ђак може изградити добру пругу«.
Ми смо помоћу народних организација успели да решимо много тешких проблема и то успешно. И сад се срећемо. са једним новим моментом кога ваља реш“лати, Тиче се: васпитања омлагине на у-
лици.
Огроман проценат – наше школске омладине има довољан надзор код куће, у свим
школама већ је успостављена нормална дисциплина у школи, Али од школе до кућеиобратнор Препоручено је родитељима да се упознају са распоредом своје деце да би знали кад треба њихова деца да се врате, а кад да иду у школу. Но, не може се у овоме, нарочито данас, кад су родитељи запослени, потпуно успети. Ствара се могућност да се избегне надзор. Не би то било опасно кад би омладина сретала добре примере на улици. Међутим, бива обратно. Радни свет је ангажован својим послом и даноноћно ради. А известан број народних непријатеља напада на нашу демократију и овим путем врбовањем омладине у своје прљаве сврхе. Сачекују они ученике, врбују, их У своје групе, организују лоповске гру пе и руководе њиховим радом. Организују бекства »у свет«, воде их по кафанама, баровима, уче их да пуше, да пију, а где је ово, тамо је прекинут сваки контакт са учењем.
Зар нисмо ми сви имали прилике У мрачним улицама да сретнемо или да видимо групице међу којима има по је дан одрасли и то обично увече кад се ученици враћају кућама. А нама је по школама познато, јер нам то и ученици признају, да их често врбују одрасли да их воде у биоскоп, ла путују с њима, чак их Каткала и аутомобилом зову. То, вису ученичке фантазије, То је стварност... |: .
Разумљиво је како је то ва-
"жан проблем, кад знамо да је
известан проценат наше омладине без надзора или са недовољним. надзором. _ | Отуда се намеће проблем кога морају. решавати сви почев од народних власти па до последњег фронтовца, Ако је ма где потребна будност ин интересовање сваког доброна мерног грађанина, то је овде потребно. _. Мо _ Не смемо се односити. индиферентно према ономе што ради наша омладина на улици. Обратимо пуну пажњу на сваку групу и на свакот омладинца, на његово понашање на улици. а ; Схватимо да је то дужност свакога од нас, нарочито данас кад се сви проблеми решавају снагом свих нас, И то баш данас, кад немамо довољно соба
за дневни боравак ученика У
школи, ђачких домова и интерната где бисмо могли сместити сву децу која немају до“ вољно надзора, У каснијој фази, кад свега овога будемо имали, овај проблем неће бити тако горући као данас.
Ђурђе С. СМИЉАНИЋ
директор Осме мушке гимназије
——
Искористимо што боље простор
| рата је величина стан бених просторија била редовно одређивана малограђанским предрасудама, а не стварним потребама станара. Ако се објективно размотри како су мало искоришћаване неке про“ сторије у великим становима видеће се да те просторије нису уопште биле ни потребне. Велики стан служио је само за „репрезентацију“ и као огледало имућности. Насупрот пространим. и зрачним собама по оваквим великим становима налазе се и мале, ниске, мрачне и нездраве собе за служинчад.
Као елеменат оправданости за градњу оваквих великих ста: нова не могу да се узму ни захтеви удобности, интимности или репрезентативности, Убу“ дуће велики станови моћи ће да се додељују само великим породицама.
Приликом изградње станбених просторија разумљиво је да треба обратити највећу пажњу приликом градње инсталација свестраној уштеди, Вода, електрика и загревање су насушне потребе сваког станара и оне су потребне у стану. Међутим, уколико више станова користи једно централно
20 ОКТОБАР,
а за 1
ПОВОДОМ 'АНКЕТЕ О ГРАДЊИ СТАНБЕНИХ ПРОСТОРИЈА
при градњи већих станова
грејање утолико ће његова градња бити јевтинија и месечни улог станара за издржавање инсталације биће мањи. Тако исто колико више станова користе једну исту инста' лацију воде, електрике или плина, утолико њихова градња и послуга њима кошта мање, Из ових разлога је природно да треба градити зграде са већим бројем станова, са централним грејањем и другим скупним инсталацијама за све станове.
При оцени искоришћавања простора за купатило неможе да се тврди да је градња купатила за сваки стан посебно штедљивији поступак него ли градња заједничког купатила за неколико станова. Уређај купатила скуп је а стварно се мало користи. За прање руку и умивање није потребно купатило. Купање се обавља про-
сечно једанпут недељно. Нека се претпостави да се свака о: соба купа шест пута месечно. Тада породица од четири члана двадесет четири пута у месецу "употребљава купатило. Ако свако купање траје један
сат то би значило да купатило служи свега 24 сата у тридесет дана. Због чега, дакле, урећаји купатила не би послужили и другима ако већ једној породици не служе стално. Купатила у сваком поједином стану нису неопходна и треба тражити могућност да се на њима постигне што већа уштеда У простору који ће да се кори“ сти за изградњу већег броја
станова. Како се решавало питање степеништа показује пројект
једноспратне станбене зграде у једном од наших индустри“ ских места, План предвиђа куЊу са двадесет станова. Сваки стан има у приземљу кухињу, способну за лневни боравак, са улазом из улице и степениште из кухиње за спрат, одно· сно спаваоницу. Поставља се питање: зашто градити посебна степеништа У сваком стану када једно једино степениште У
приземљу и на спрату такве куће може да послужи за осам станова. Три степеништа узела би можда 15 квадратних метара простора и послужила за 24 стана. У горњем случају свако степениште узима од сваког појединог стана бар по три квадратна метра простора што значи да се на степеништа троши не 15 него 60 ква-
ЈУНОК У ЕНОФ За ЗАР А ЗА ЊЕ ГОИЗеО ДЕО КЕСЕ У шредузељима
роизводна саветовања по
одељењима, новина која је до сада установљена у малом броју предузећа, показала су необично добре резултате. Помоћу тих саветовања пости ћи ће се знатно побољшање организације такмичења и правилно испуњавање _ производних планова,
Привредна саветовања су уствари кратки оперативни са станци у појединим одељењима предузећа, на којима се гово“ Ри о производном процесу, 0 успесима и неуспесима и о начинима помоћу којих ће се недостаци у ранијем раду отстра нити. Производна саветовања по одељењима до сада су п>» казала велика преимућства у раду на усавршавању произ-
водног процеса и на уклањању узрока застоја при послу.
На
НАЈЛЕПШИ поклон ДЕТЕТУ!
ВАШЕМ
Цена колу
производним саветовањима говори се о свим оним чиниоци ма који утичу да се посао пра: вилно одвија и да се постигне што већи успех у производњи. На састанцима радници говоре о организацији посла, > својим радним местима, о грешкама и пропустима који су се појавили у раду и о начинима уклањања свих тих пропуста. Привредна саветовања, са дру ге стране, могу да послуже свим радницима који — имају склоности ка новаторству да своје склоности управе правим путем, да сконцентришу своје напоре на проналажење и усавршавање машина од. којих ће сам процес имати стварно највише користи.
У вези са организовањем привредних _ саветовања по одељењима пред синдикалне
Издање „ПРОСВЕТЕ“
Четврто коло
излази из штампе почетком априла са овим садржајем:
1) Јосип Павичић: „Сјеница“ (цена 7 динара)
2) „Насрадин-хоџа“ и други дечји позоришни комади (цена 4 динара)
3) Арсен Диклић: „Мали Риста тракториста“ (цена 6: динара)
4) Аркадије Гајдар: Чук и Гек“ (цена 4 динара)
5) Аркадије Гајдар: „Чук и Гек“ (цена 4 динара)
6) Милица Недељковић: „Чакови разредног старешине" (цена 5 динара)
т В. Васиљенко: „Командантова заповест“ (цена 4 динара)
8) Светолик Милосављевић: „Кремен-див“ (цена 5 динара) 9) В. Њемцов: „Шесто чуло“ (цена 4 динара) 6
10) Воја Царић: „Зечја прича" (цена 7 динара).
Приповетке „Сјеница“, „Часови разредног — старешине“, „Кремен-див“ и песма „Зечја прича“ награђене су на конкурсу „Дечје мале књиге“, Илустрације су радили: Слободан Гавриловић, Ђорђе Побачев, Новица Ђукић, Милица Недељковић и Драгутин Цигарчић.
групе постављају се нови задаци. Синдикалне групе, које су и до сада имале бригу о правилном организационом постављању посла унутар групе и о другим проблемима који су били ван саме производње (организација синдиката, рад подружнице, _ саветовања са радничким инспекторима ИТД.) треба привредним саветовањи“ ма да посвете већу пажњу него до сада. Руководиоци синдикалних група могу састанке својих група да искористе и за кратка привредна саветовања од којих ће производни процес имати велике користи. У такмичењу привредна саве: товања одиграће позитивну и корисну улогу.
Привредна саветовања — не треба да буду дужа од 45 минути и довољно је да се одр-
МАЛА ДЕЧЈА КЉИГА.
КОРИЦЕ У ТРИ БОЈЕ
Књижарима и ревизорима рабат 20%. Наруџбине слати: „Просвети“, издавачком предузећу Србије, > Добрачина 30, или Штампарско-издавачком предузећу Народног
фронта Србије, Влајковићева 8, Београд
Може се наручити и 1] коло, од којег има на ла у још само.
, Т
мали број комплета.
ричемо његове злочине и све, |
жавају десет дана једном. Управни одбори синдикалних подружница и управе преду: зећа треба да потпомогну рад на овим привредним саветовањима, било директно, шаљући своје претставнике на савето-
"вања, или индиректно, помажу
ћи организовање саветовања и дајући савете у ком правцу треба да се крећу разговори за време часова саветовања. У Београду су за сада оваква привредна саветовања најбоље организована у Бродоградилишту „Чукарица“, где се сваких десет. дана састају радници из појединих одељења и разговарају о начинима помоћу којих најбоље може ла се организује рад у одељењу, да се уведу или укину поје: дина радна места и да се пропусти, који су учињени за протеклих десет дана, уклоне. Одмах после првих састанака на Бродоградилишту се 'осетило – приметно побољшање организације посла. .
Као што је то учињено у бродоградилишту – „Чукарица“,
"тако и по свим осталим преду“
зећима Београда треба преду-
"зети све за организацију при· вредних саветовања,
која. ће да се радни процес упрости и усаврши и да се учињене грешке не понављају из месеца у месец, већ одмах, на захтеве самих радника и на
помоћи
начин који они буду пронашли, уклоне. Руководиоци синдикалних
група, управни одбори синдикалних подружница и саме управе предузећа треба да пот помогну организацију оваквих привредних саветовања по свим одељењима предузећа, јер од правилног функционисања ових оперативних састанака умногоме ће зависити успех у производњи и такмичењу, јер ће ти састанци помоћи да се брзо уклоне недостаци и побољша производња,
28 МАРТ зец
дратних метара и да свако т. кво степениште умањује про, стор стана. Да ли 20 степену. шта или само 3 није свеједно "с обзиром на питање потрр. шње материјала и уштеде нор, чаних средстава. Природно је да би на простору одређеноу за 20 станова, градњом тру степеништа уместо двадесет, у уз друге уштеде простора, мо. гао да се добије простор » лаља четири стана. Свестрана штедња треба ду буде руководно начело код ствадања одлука о градњама, У скорој булућности не Може да буде оправдања за градњу кућа 'од двадесет станова са двадесет степеништа Када се може да гради кућа са трџ степеништа за двадесет четирц стана. Штедња у трошењу гра. ђевног материјала, у расподе. ли изграђеног простора и ноћ. чаних средстава је разумна џ нужна штедња. |
Станару треба дати толикб простора колико ће он свако. дневно искористи. То је здрав однос према стору, материјалу и новцу,
На овакав начин постигнут уштеда треба да омогући из градњу већег броја станова ид истих средстава. Поред овога, један део уштеђеног новца треба да се утроши и за из градњу оних уређаја који слу« же свим станарима у кући.
Познато је да садање праос“ нице рубља у кућама нису 0. лакшавале рад праљама. Сва: ка домаћица радије пере у ку. патилу избегавајући да силази У подрумску перионицу из про: стог разлога што су те перионице изграђене, аналогно де војачким собама, као робијашнице за прање. У кућама с централним ложењем периони= пе немају ни централно грејање ни топлу воду за прање, већ се морају посебно да греју
_ Котлови и просторије. Добија
се утисак да се намерно отежавао тешки посао. радница праља. Решавање проблема пери»
нице на горе наведени – начт стварало је негативан — однос према помисли да се за све
станаре ове куће уреди зајед. ничко кућно купатило, можда са две, три или више када "И тушева,. Међутим ако се пита: ње таквих уређаја рђаво решевало до сада данас морају 1а се створе и друга, нова схва“ тања, о тим уређајима.
Перионице, купатила, тера: се, туш уређаји и друге инсталације у кућама за становање треба да се граде смишљено. Ове просторије морају бити добре, лепе и угодне јер мора. мо стати на пут схватању да свако подземље може бити мрачно. Напротив, светла, ваздуха и удобности треба да у несемо иу подруме наших зграда уклањајући из њих „влагу | смеће. У такве подруме могла би онда да се сместе и дечја 'итралишта која могу да бУДУ лепа иако би се налазила ГО" тово у подземљу у коме је по: требна и вештачка вентилаци“ ја. Све те полуподземне при“ земне просторије, могу да 6у' ду лепе исто онако као стани“ це подземља московског Ме
троа. Драго ШКОРИЋ
Слабо прорачунато
Ухапшени завереник прот ив Мађарске републике Бела Ковач, који је вршио и шпијунажу против Совјетске ар“ мије, својим признањем у току истраге довео је у врло незгодну ситуацију своје узрујане америчке „адвокате“.
— Овако нисмо насел
и још ни са је тврдимо да је невин, а он признаје
(4. у:
дном нотом: ми по“
утрошеном про |