20. октобар

ПРЕ

—— МАРШАЛ-ТИТО ЗА ГОВОРНИЦОМ

| ЦЕНА 2 ДИН.

СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ!

Зашто Југославија стоји _ чврсто уз Совјетски Савез

„Са невјеројатном упорношћу западна реакција клевеће Совјетски Савез како је он тобоже стављао своју руку утицаја на мале земље у Источној Европи, међу којима и на Југославију. Југославију се опет клевеће да је обичан сателит итд. Да, Југославија, па и друге земље на Истоку иду заједно са Совјетским Савезом баш због тога што знаду да он не угрожава њихову независност. Ми идемо са Совјетским Савезом заједно и послије рата баш због тога што смо се дубоко убједили у томе да од великих савезних сила само Совјетски Савез има разумијевања за наше патње и наше жртве у великом ослободилачком

рату.

Ми и остале мале земље на Истоку Европе идемо заједно са Совјетским Савезом због тога што смо се увјерили да се од свих великих и малих савезних сила на Западу једино Совјетски Савез искрено и упорно бори за учвршћење мира у свијету, који

је народима тако потребан.

Ми идемо са Совјетским Савезом због тога заједно јер из Совјетског Савеза чујемо стално гласове мира, а то одговара и нашим тежњама, дочим са Запада стално чујемо о атомској бомби и претњама са ратом. Видимо како се Енглеска и Америка и неке друге земље ангажују у Грчкој, у Индонезији, У Кини итд. у гушењу народних слобода и демократских права. Видимо да амерички империјалисти отворено прете ратом земљама које неће да се покоре њиховој финансиској и империјали-

стичкој диктатури.

Но у исто вријеме ми идемо заједно и са свима напред-

ним демократским силама на Западу које такође желе мир и

пријатељску сарадњу, које такође воде борбу против ратних Тит

хушкача у својим властитим земљама“.

ГОДИНА УСПЕХА НАШИХ НАРОДНИХ ВЛАСТИ

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

5

Резултати рада Одељењи трговине И СНООдоВИЊИ ИН0-а у прошлој ГОДИНИ

(рада је могуће сумирати резултате — прошлогоди“ шњег рада свих одељења Извршног народног одбора Београда, Као резултат огромног залагања службеника Одељења трговине и снабдевања исхрана ин целокупно снабдевање грађана Београдг у прошлој години били су организовани правилно, а бројке показују У односу на раније године необично велико повећање увоза разних животних намирница и потреба.

Добри резултати у снабдевању Београда дошли су као резултат појачавања делатности градских трговачких предузећа и као резултат побољ-

Значај трећег редовно заседања Народне скупштине ФНРЈ

родне скупштине ФНРЈ,

које је отворено 28 мар та, још није завршено. Преки“ нуто је стим да се у току овог месеца, настави радом од историског значаја: претрезом петбгодишњег плана. Међутим, прва сесија овог заседања обележена је такође веома круп“ ним догађајима у животу наше народне државе, Поред тога, што је донела низ нових закона, Скупштина је претресла и усвојила општедржавни буџет за. 1947 годину и поставила, да“ ље смернице наше спољне политике. У старој Југославији, кад је привреда била у рукама приватних капиталиста, државни буџет се односио само на, ад министрацију. Државни буџет за. 1947 из основа, се разликује од буџета какви су прављени у старој држави, Он у свему одражава слику данашег стања у нашој земљи, у којој је народ постао господар фабрика, рудника... То је буџет привреде, и то нове, планске при_ вреде.

Нови буџет,показује да су старе. методе у финансијама, методе исцрпљивања народа, путем несразмерних намета, код нас потпуно сахрањене, .

»Пред нама је јасно одређен пут планом предвиђеног привредног развитка (Жујовић). Буџет показује како су данас велике наше привредне могућности, јер, се. не заснивају са“ мо на мртвим богатствима, већ и на стваралачкој вољи и снази милионских радних маса, које својим силним, полетним залагањем стално повећавају своје сопствено богатство.

Наш општедржавни буџет предвиђен је на 86 милијарди динара. Образлажући ову. су“ му, која претставља, повећање у односу на ранији буџет, министар финансија Савезне вла де Сретен Жујовић констатовао је да ће, сасвим природно, бити људи за које ће ова сума изгледати огромна и неверо“ ватна, »Али она, ће то бити за онб који заостају, који тешко, или немогу уопште да, схвате нашу стварност«, — каже У вези с тим Жујовић, Тако могу да гледају и тако ће гледа“ ти на ову импозантну цифру нашег бупета. сви они који У својој свести не могу да, одвоце две Југоглавије, стару и Но

Т: редовно заседање На,

ву. Данас Југославија, није вишв назадна и привредно зависна од капиталистички развијених земаља. Она не остаје више на степену на коме је била, служећи само као извор зировина, за ове крупнокапиталистичке земље, као тржиште за њихову робу. Није то више она, заостала земља која је била добродошла, и домаћим капиталистима, као извор јевтине радне снаге. То је нова, земља која се, захваљујући стваралачкој борби својих љу-

_ ди, брзо и сигурно отима из

заозталости у којој је тако дуго чамила. Наше људе, радни-

“ ~, свљаке, честите интелекту-

алце и све оне који дају свој прилог у зноју за стварање но вога, не зачуђава велика сума, буџета, Они у њој гледају само један нови задатак који мо-

· гу и хоће да изврше.

Државни буџет за, 1947 годи.

_ ну сазтављен је према, зада-

цима петогодишњег плана електрификације и индустрија-

_ лизације. То. је финансиска, 0-

снова, за извршење плана, 1947,

. који лежи у основи петогоди· шњег "плана, Истичући његов · такав значај, министар Њујо-

вић' подвлачи да извршење

· плана 1947 захтева, мобилиза-

· цију свих наших снага, одго“

ворност свих за његов успех.

>Мислим · да неће бити гра"Банина налпе земље, који се

не би осетио поносним што ће да учествује у остварењу првог великог Титовог плана, за,

" величину наше земље и наших

народа« (Жујовић). |, Дискусија, о општедржаввом

бупету, у којој су, подносећи

своја експозеа, узели учешћа и министри Савезне владе Бо-

· рис Кидрич, Александар Ран-

- ковић, Милован Ђилаб,

Васа,

' Чубриловић и Фране Фрол показала је успехе које наша зе“

мља,. бележи на свим пољима,

' рада и позабавила 6 ближе

задацима који пред свима, на-

· ма стоје у вези, с извршењом

овогодишњег плана као узло-

· ва да се оствари и петогоди“

шњи. план, за који. је стрек и линију дао друг Тито«

(Кидрич) и који ће бити »наш

најплеменитији дуг према

» свима “оним жртвама које су

оу великом ослободилачком ра“ · ту пале за слободу наше: зе"

мље«' (Ранковић).

__У свом окопозеу о спољној политици, који је дао ван бу-

џетске дебате. на, посебној. за| једничкој седници оба, већа,

Народне скупштине, вођа, на-

. ших народа у рату и. руково_ дилац папе државе у. мирној изградњи маршал Тито дао је

>ПОТ-

Ј . Б

снажну слику наше лоследне борбе за очување мира у. звету као основног принципа на“ ше спољне политике.

Они који нису имали ни мало разумевања за наше жртве и право, који су се бездушно понели према, захтевима народа Истре, Трета и СОловенског Приморја да буде слободан; они који бе још горе односе према праведним захтевима угњетених Југословена из Корушке; они који не само да не брину да наша земља буде правилно обештећена него још и ометају исплату репарација, — ти исти који на сваком за, нас животном питању према нашим народима показују став ни пријатељски ни савезнички клеветају нас да смо постали обичан _сателит« Совјетског Савеза. Маршал Тито је достој но одговорио на све те клевете,

Маршал је вадећи речи из дубине срца сваког нашег човека, одлучно рекао зашто ми идемо са Совјетским Савазом. У име свих грађана ваше земље Маршал је изнео онај лубоки разлог који наше народе

- и даназ, кад се рат завршио.

тесно везује за велику социјалистичку земљу радника и се: љака. Совјетски Савзз, пре све га, не угрожава нашу пезави-

Краљ је

зност, нето као ни независност других народа који у односу на Совјетски Савез имају исто држање, исти став љубави као ин ми,

У клевете које се тамо на, Западу шире о нашој земљи

стада и то да је код-нассу

опште несређено стање и да се од глади умире у масама. Од тих измишљотина _ могаб би да се издвоји као у основи тачан податак да наша земља, због огромних жртава и оштећења у рату, због двеју не" родних сушних година, које су нас једна за другом задесиле после – ослобођења, нема до вољно хране, Оно што имамо ми распоређујемо тако да људи не патв од глади, али нам је помоћ потребна. Само ми

· помоћ не тражимо сао милост.

Напротив, с обзпром на наше жртве и страдања у рату, ми сматрамо да на њу имамо право, Нама је помоћ потреб на, али ради ње ни пред ким нећемо да паднемо на, колена. Нећемо помоћ са, којом бисмо губили и независност, »Ми тутора, нећемо« (Тито),

Оеврћући се на приче 38падних реакционара, о томе да у свету данас постоје два, блока, западни и источни, мар-

шал Тито каже: »То говоре о ни који желе рат«. Ако би се ово што тврде реакциснари сбистинило, ако би стварно постојала два блока, онда _ би стално постојала ратна, опасност, пошто постојање блоко-

ва нужно до-рата доводи, Ме-

ђутим, свом снагом се мора радити да се не остваре тежње оних који желе рат. У свету постоје два фронта. Једно је малобројан, али опасан фронт империјалистичких ратних хушкача, Друго је огроман фронт народа у свим 36мљама који хоће мир. Истичући постојање та два фронта,

Маршал је нагласно да поред Совјетског Савеза, фронту земаља, које хоће мир, пре свега, припада, и нова, Југославија. Кад неко искрено говори 6 миру, он обично мисли на. рад, Свој говор о спољној политици маршал Тито завршио је речима: „Благодарећи пожртвованом и упорном раду наших људи на пољу, у фабрикама, на путевима и новим жељезничким трасама, у рудницима, и грађевинама ми можемо бити увјерени да ћемо савладати све тешкоће које стоје пред нама«.

мртав, живео краљ!

| Рајтер јавља да је грчки краљ Ђорђе умро од срчане капи. 'За краља је проглашен

| | |. „Лобоче —

— Сила су ти, брале,

престолонаследник Пав ле.

|

же —) У

о а = ))

5

У

_ Енглези. Одмах нам нађоше газду, |

шања општих услова привредног развоја наше земље.

У 1946 години у Београду је подељено _рационираних намирница два пута више него у 1945 години. Док је 1945 године увезено 1797,9 вагона воћа, у 1946 години увезено је 3594 вагона. У 1945 години у Београд је увезено 1650 вагона поврћа а у прошлој години 4115,8 вагона. Млека је у 1945 години увезено 4,227.722 литра, а У 1946 години 13,913.806. Потрошња брашна је такође у 1946 години два пута већа него у 1945, меса је четири и по пута више увезено у 1946 него у претходној години, Увоз масти био је шест пута већи него у 1945, а увоз шећера два пута,

Увоз огревног материјала такође је у сталном знатном порасту. Док је од ослобођења до краја 1945 године увезено У Београд 59.140 тона угља ни 139.608 просторних метара дрва, У 1946 години увезено је 185.936 тона угља просторна метра дрва.

Упоредо са појачаним довозом, органи ИНО-а за снаб-

девање града. услели су да смање и цене готово свтма артиклима. Цена угљу сма-

њена је од 800 на 530 динара, цена дрвима од 744 по метру на 520 динара. Радницима и намештеницима омогућена је путем кредита куповина угља

и 304.562

= 34:

дода ата“ јеисиј-= ши“

у току лета при чему. је насОлренннн—

вај начин издато 65.000 тона угља. ј =

Укупна вредност издате индустриске робе (текстила и обуће) у 1945 години износи 56,981.133 динара, а у 1946 години 606,948.463 динара. Вредност продате гвожђарске робе и робе хемиске и других индустрија У 1945 години износила је 44,145.949 динара, а у 1946 години 131,761.918 динара. Из наведених бројки види се да је снабдевање текстилом и обућом у 1946 години било једанаест пута боље од оног у 1945 години, а снабдевање гвожђарском, хемиском и другом робом три пута веће,

Сва ова роба дељена је преко државних, задружних И приватних трговачких радњи. Главни дистрибутер и трговац на велико био је Гранап, који је поред својих продавница У својим пекарама пронзводио дневно просечно по 60 до 65.000 килограма "хлеба. Робни промет Гранапа у 1946 години

износи 15.018 вагона разне ро-.

бе. Издвајањем _ појединих служби из Гранапа створен је већи број градских предузећа. Данас у Београду има једанаест _ гралских – трговачких предузећа са око 200 продавница. На територији Београда и Земуна пословала је прошле године Главна београдска задруга и петнаест рејонских за» друга, које су имале укупно 215 продавница. У увозу поврћа у 1946 години рејонске 38друге учествовале су са 750 вагона, а Главна београдска

· са 600 вагона.

Одељење трговине и снаблевања такође је надгледало рад мензи у којима се хране радници и намештеници, У 1945 години хранило «се по мензама свега 12.800 радника и намештеника. _У прошлој 1946 години број мензи се смањио, приликом њиховог реорганизовања, док се број абонената попео на 22.570.

Упоређујући резултате које је Одељење трговине и снаблевања _ ИНО-а постигло У 1945 години са резултатима рада из 1946 године, може се констатовати да је 1946 година била година знатних успе-

ха. Руководноци и намеште“

ници Одељења трговине и снабдевања' уложили су пуне напоре да грађанима Београда осигурају исхрану и побољшају снабдевање у свим артиклима потребним за. живот. У првој години петогодишњег плана, ти напори мораће се

· још појачати, а још бољи ре“

зултати неће изостати, 4“