20. октобар
Отпочела је изборна кампања за народне одборе У
20 ОКТОБАР
_Реферот секретара Извршног народног одбо
Београду
на састанку градског актива Народног
„ На изградњу станбених зграда у 1947 утрошиће се скоро половина
у казом Президијума Народне скупштине расписани су избори за Градски и рејонске народне одборе у Београду. Да би се све организације Народног __ фронта _ Београда припремиле за предизборну кампању, одржан је састанак Градског актива свих фронтовских организација. Том приликом је Марко Никезић, секретар Извршног народног одбора поднео реферат о развоју и резултатима рада народних ласти у Београду од ослобоења до данас, као и о задацима организација Народног фронта у предизборној кампањи. М. Никезић је рекао: Овај састанак Градског актива свих народнофронтовских организација сазван је У вези са претстојећим изборима за народне одборе у Београду, који су одлуком Президијума Народне скупштине Србије расписани за 27 април ' 1947 године. То је први пред' изборни састанак организација Народнога фронта и треба да на почетку изложи главна питања и смернице кампање коју ће водити Народни фронт за ове изборе. Народна скупштина ·Србије је у фебруару 0, г. донела Закон о избору народних одбора на територији Србије. Тај Закон је после Устава Републике најзначајнији и њиме се завршава организација свих органа наше власти састављених од изборних прет ставничких тела одозго до доле. Закон утврђује да се народни одбори бирају тако, да се у свакој изборној јединици
бира по један одборник, који одговара својим бирачима, њи ма полаже рачуна 0 раду и од њих може (бити опозван, Тиме се утврђује начело личне одговорности свакога члана народног одбора за његов рад у органима власти и омогућава редовно обавештавање и контрола народа над радом његових претставника.
Значај овог Закона је и у томе, што ће на територији Србије у најскорије време бити изабрани народни одбори — окружни, срески, месни и остали — на једнообразан начин, на основу општег, непосредног и једнаког изборног права, тајним гласањем, и 3аменити садање одборе, који су бирани после ослобођења — преко делегата, на масовним зборовима,
И Београд ће овим изборима добити први пут народне одборе изабране на овај начин, и то потпуне народне олборе, док је досада имао само извршне одборе — градски и рејонске, Избори ће се у Београду одржати – истовремено за Градски народни одбор, У који се бира 200 одборника, и за рејонске народне одборе, У које се бира 50—60 одборника, према рејону.
Народни фронт Београда прилаје велики значај — овим изборима поводом којих треба направити биланс досадашњег рада наших народних одбора и мобилисати сав народ Београда на испуњење нових задатака, одређених петогодишњим планом развитка наше привреде.
Развојни пут народних одбора у Београду
Ми на ове изборе не идемо "само са општим резултатима постигнутим у нашој земљи, већ можемо говорити и о раду наших народних одбора у Београду, пошто за њима стоје две н по године рада на ор ганизацији народне власти и решавању _ животних питања Београда у периоду завршавања ослободилачког рата и
прве послератне обнове 1945 — 1946. Народни _ одбори створени
су у Београду 1944 године, одмах после ослобођења града. Још у октобру, чим се формирао Градски олбор Наролно-
“ ослободилачког фронта, он је
| године
" ки одбори.
предложио Главном народноослободилачком одбору Србије састав Извршног народноослбободилачког одбора за Београд и Главни одбор га је именовао крајем октобра 1944 голине. |
У току новембра месепа 1944 створени су рејонски извршни народноослободилач__ Они су изабрани
' на масовним рејонским конфе-
,
· грађана, а на предлог
+
ренцијама, на којима је било од 800 до неколико хиљада рејонских одбора Народног фронта. Током времена вршене су у Извршном народном одбору измене због преласка његових
7 чланова на друге дужности —
~ ла
· у априлу 1945 и октобру 1946 — одлуком Президијума Народне скупштине Србије. У извршним народним одборима рејона вршене су такође, према потребама, промене и одбори попуњавани новим чла-
" новима које су предлагале ма-
совне организације а потвр-
· ђивао ИНО Београда.
=
Пред одборима су били хит ни задаци обнове живота у порушеном Београду- снабдевање храном и огревом, успо· стављање водоводне мреже, покретање саобраћаја, организовање социјалне и здравстве_ не службе, отпочињање наставе у школама и, најзад, као најобминији задатак — грађевинска обнова Београда, "Ради спровођења ових зада«„ така морале су се извршити · многе организационе промене . у апарату који је наслеђен од . бивше Општине. Онакав какав . је раније био и какав је зате, чен, он није могао одговорити задацима, не само због тога што је био неприкладан да у овом периоду подигне Београд из последица ратних разарања, већ на првом месту због тога, што је био створен . ради обезбеђења једне нена. родне власти, супротне оној
власти коју је донела победа. народноослободилачке борбе у нашој земљи.
Карактеристике рада бивше Опоштине биле су централизам бирократије. Све службе биле су сконцентрисане у Градској општини, без додира с народом, без контроле народа, а у општини све у рукама претседника општине и руководећег чиновничког апарата око њега, Прва крупна организациона промена која је унесена поред тога што су на чело појединих грана управе место чиновника дошли одборници, била је у стварању рејонских народних одбора којима је од почетка ИНО Београда предао низ функција из свих области управе, а које су раније имала одељења и дирекције бивше Општине.
Стара власт спроводила је децентрализацију само у оним гранама управе где је хтела да буде заиста ефикасна, где је хтела да чврсто изблиза интервенише у животу грађана. Зато је било 14 полициских квартова и 5 пореских у“ права, а за остало — за питања просвете, социјалне и здравствене заштите, радних односа — није им било стало да буду у блиској вези са гра ђанима, већ је народ имао да се сам сналази.
Наши рејонски одбори међутим од првога дана су имали задатке на социјалној и здравственој заштити грађана, посебно на збрињавању деце, на организацији просвете, организацији _ снабдевања грађевинских послова. Они су се развијали не као помоћни органи Градског одбора, већ као самостални органи народне власти — прави народни одбори, Они су у току 1946преузели на себе скоро без изузетка све послове који се 0обављају у непосредном додиРу с народом, тако да у неким областима управе на њима лежи претежан део посла. Од почетка 1947 године рејонски народни одбори имају своје посебне буџете и стварају своја предузећа: грађевинска, занатска и управе станбених зграда.
Сем поделе на рејоне, постојали су од јуна 1945 до краја 1946 одбори насеља. По сле смањења броја рејона на 7 (од 14 ранијих) било је код нових рејонских одбора низ проблема које су они тешко решавали због повећања рејона, због лошег функционисања тек спојеног а и иначе слабог апарата, због тешких
општих прилика, Сем тога, у
л„ државане су широке
на н" Главни п
току 1945 рејонски одбори су имали да дају велики број уверења и других докумената која су грађанима била потребна после завршетка рата ради регулисања њихових ства ри код судова, војске, у службеним односима и лд, У таквој ситуацији су одбори на-
· сеља обавили велики посао и
растеретили рејонске народне одборе. Одбори насеља нису постали прави органи власти, јер нису имали право одлучивања ни у једној ствари, већ су били само помоћни органи рејонских одбора: у припремању "бирачких спискова, У подели карата за снабдевање, у прикупљању потребних података, давању – обавештења грађанима, организовању савета и тл. Они су укинути одлуком ИНО-а 1 јануара 1947 пошто је сређивањем – прилика престала потреба за њима.
Сем децентрализације вршене су у апарату Градског народног одбора и друге организационе промене, Код бивше Општине, службе које су
по свом карактеру привредне (трамвај, водовод) биле суу саставу администрације, гломазне и задојене старим би-, рократским духом којим је дисала читава Општина, ИНО је у лето 1945 те службе претворио у предузећа. Међутим, нису само старе административне дирекције претворене У предузећа, већ је за решавање задатака који су били пред Народним _ одбором — створен низ грађевинских, трговачких, занатских и других предузећа преко којих наша власт непосредно учествује у привредном животу града.
Поред овога извршен је У појединим гранама управе низ других промена. Тако је нарочито створен велики број нових установа социјалне и здравствене заштите,
Све те мере требало је ла оспособе наш апарат да усвоји нови курс у раду власти, да испуни задатке који су мно го другачији и обилнији но они које је решавала бивша Општина, Помоћ масовних организација народној власти
Своје задатке не би народни одбори могли да изврше без пуне помоћи наших. масовних организација, без помоћи народа. Наше масовне организације су од првога дана пружиле подршку народним одборима на најразноврсније начине,
Народни одбори у Београду нису до данас имали својих скупштина, те су место тога организоване конференције претставника масовних организација, са мање више сталним саставом, на којима су одбори подносили извештај о своме раду. Конференције нису могле да замене скупштине и да донесе одлуке, али је њихов рад био од великог утицаја на делатност народних одбора. Такве конференције држао је Градски одбор три пута у 1946 — по питањима социјалног старања, снабдевања, буџета за 1946, грађевинских радова и обнове уопште, Рејонски народни одбори држали су те конференције чешће и претресли готово све гране рада, а током јануара и фебруара 1947 поднели су извештаје о своме раду у читавој 1946.
После ових конференција оконфе- ренције грађана, на којима су чланови Народног одбора говорили о раду Одбора. На тим састанцима редовно је добијан велики број примедаба на рад народних одбора и низ. предлога како да се ствари поправе, Редовно сазивање _ делегата народних организација и масовне конференције грађана помогли су извршним одборима да, иако без скупштина, стално контролишу свој рад и да се у њему држе заиста главних задатака,
Други начин помоћи масовних организација народним одборима су савети који раде при отсепима рејонских одбора и при одељењима Градског извршног одбора, У њима има данас преко 3000 грађана.
Савети претресају све мере ко је органи власти допосе у појединој грани рада, помажу У томе да се оне што боље 06јасне и спроведу и дају предлоге за измене — све према приликама краја у коме раде.
Огроман рад обавиле су наше народне организације привлачећи на непосредно учешће У раду најшире слојеве грађана. У мерама које наше власти предузимају, узимају учешћа десетине хиљада људи, претварајући те мере у масовне акције, постављајући их кад прворазредне задатке у раду наших масовних оргнизација. У 1945 борба за цене за исхрану Беогдада била је и могу ћа и углавном успешна само због масовног учешћа народа, због чврстог става већине становништва Београда, које је подупирало _ политику — наше власти — за борбу против шпе куланата храном, за непосред но повезивање са селом, за јачање државне трговине и задруга, Рад комисија и судова на изради бирачких спискова не би уопште био могућ без ангажовања целог народа. При наплати порезе помаже велики број грађана, тако исто је са прикупљањем отпадака за индустрију, У организовању помоћи _ социјално-здравственим установама и, најзад, са најкрупнијом ин најдуготрајнијом акцијом на рашчишћавању и уређењу Београда у 1946, У којој је учествовало преко 70.000 људи,
Све то показује да су сваки пут кад је наша власт постављала неко питање од значаја за целу земљу или за Београд, широке народне масе окупљене у народно-фронтовским ор ганизацијама подржале њене ове, ангажујући се баш у оним моментима кад је то било најпотребније, То је и омогућило нашим народним одборима да испуне већи део својих задатака.
роблеми које су решавали
народни одбори у Београду
Који су главни проблеми пред којима су се налазили на родни одбори за ове две и по годинер Ми ћемо се овде осврнути на неколико најважнијих питања која не обухватају сав рад народних одбора, али се на основу њих могу видети основне мере и политика наше власти у Београду. Важном и хитном питању исхране Београда и снабдевања становништва огревом нашн народни одбори су стално посвећивали велику пажњу. То питање није се сматрало решеним тиме што је мерама владе био обезбеђен становништву хлеб, Ни остала исхрана није се могља препустити само приватном сектору, који на трговину храном гледа једино као на средство 60гаћења, а на оскудицу као на повољну околност за себе,
Градски народни одбор је формирао у пролеће 1945 прво своје трговачко предузеће »Гранап« које је у почетку трговало сваковрсном робом, а из кога се доцније издвојио низ других која су се специјализовала за набавку огрева, текстила, гвоздене робе, млека, жита, меса и тд. Напоредо с тим пружена је сва могућа помоћ ким задругама, које су у мањој мери али ипак много урадиле за снабдевање Београда, Захваљујући раду државних трговачких предузећа ни задруга, Београд је у поређењу са општим приликама у земљи био редовно доста добро снаб деван, а цене на нашем тржишту биле су равне или ниже од цена у градовима мањим од Београда. Државна предузећа и задруге предузимали су најразличитије мере да о
радничко-намештенич- |
ро Марко Никезића
фронта
инвестиција предвиђених планом
безбеде исхрану: склапали Уговоре са произвођачима и сеоским _ задругама, засејавали земљишта У сопственој режиди и стварали откупне станице. Захваљујући томе увезли су У 1946 преко 50% од свега по"врћа које је дошло у Београд. Читав увоз поврћа повећао се у 1946 према 1945 за 96%. Воћа су државна трговачка предузећа и задруге у 1946 увезли 539, од укупнога увоза. Читав увоз повећао се У 1946 према 1945 за 67%«. Млека је Градско предузеће у 1946 увезло 55% од читавог увоза. Цео увоз у 1946 порастао је према 1945 за 193%. Приближно тако стоји и са осталим намирницама, И то показује да је најпроменљивији сектор трговине под пресудним утицајем државних предузећа.
Код производа који су под контролом сва крупна трговина је у рукама државе, а исто тако и добар део трговине на мало. Рационираних животних намирница издато је У 1946 два и по пута више него у 1945, одеће и обуће продато је у 1946 једанаест пута више него у 1945. Угља је Београд потрошио у 1946 три пута више него 1945, а дрвета двам по пута више. Укупно, градска трговачка предузећа имају данас око 180 продавница а радничко-намештеничке _ задруге око 160,
Јасно је да ово побољшање није дошло само као последица рада градских предузећа, већ на првом месту и рада који је развио наш народ на 06нови индустрије, рудника и пољопривреде, као и правилне привредне политике наше владе.
Како би изгледало да је ла-
нас стара власт, није тешко замислити: људи који су не кад (били на власти били су претставници богатих слојева “друштва и сами су били трговци и индустријалци, те је пљачка радних слојева од стране владајућих могла уживати само њихову заштиту. Они нису имали разлога да јачају државну привреду кад су могли да јачају своју сопствену. Поред исхране Градски ОДд- _
бор и рејонски одбори присту пили су одмах по ослобођењу, под тешким околностима, организацији социјалне и здравствене заштите у Београду. Здравствена служба је рејонизирана оснивањем поликлиника на сваком рејону, док је пре рата постојала само једна градска поликлиника, Антитуберкулозни диспанзер био је пре рата један, а сада их је шест. Дечјих диспанзера било је 4, сада их има 8, а организована су и саветовалишта за мајке. Обданишта има 21, место 11 пре рата, Колика је брига о деци види се најбоље по томе што је 1946 године уз помоћ Извршног одбора отишло на летовање 8000 деце, док је пре рата у 1935 Општина слала 541 дете, у 1936 години 694 им тако редом. У школским поликлиникама од ослобођења до краја 1946 извршено је 265.000 прегледа, што значи годишње 130.000, док је у години 1940—41 извршено 32.000 прегледа, што значи да сва школска деца ни по једанпут нису могла бити прегледана. Кроз Градску болницу у Београду прошло је 1946 године 4.596 болесника, док је у току 1936 кроз исту болницу прошло 1,268 болесника, У 1946 години извршено је у њој 2.199 операција, док операције пре рата у Градској болници уопште нису вршене. За дечју заштиту дато је укупно 1945 године 14,733.000 а У 1946 години 25,160.000 динара, за разне помоћи у 1945 дато је 22,420,000, а у 1946 г. 29,601.000. динара Најзад, ако оредимо укупна средства коа су дата пре рата у једној години са данашњим видимо да је за социјално и здравствено старање 1940 години 7,500.000, а у 1946 години 92,000,000 динара. Трећи крупан задатак ИНО-а била је обнова саобраћаја и грађевинска обнова Београда. Саобраћај је затечен већим делом уништен: био је спао
број трамвајских кола на: 32%, |
приколица на 37% и аутобуса на.2% од предратног, Радници саобраћаја успели су да од изгорелих н излупаних возила обнове добар број, тако да данас од предратног броја имамо 20% трамваја, 58% при«
утрошено у'
колица и 139, аутобуса, Шауб је овај парк по свом капаци, тету два пута слабији од предратног, У 1946 превзено је 129, више путника него 1938 го. дине.
Грађевинска обнова је уства ри најкрупнији и најтежи за. датак који је стајао пред нама, У 1945 није се могло на томе много учинити и због фи. нансиских средстава и због о скудице у материјалу. На 06нову коловоза и јавних зграда утрошено је 1945 укупно 32 милиона из средстава Извр. шног одбора. У 1946 за радо. ве обнове добивено је 256 милиона од Владе, од чега је 170 милиона употребљено за гра. ђевинске радове: обнову ко. ловоза и: комуналних — зграда (ту не улазе радови које су фбављале у Београду Савезна и Републиканска влада). Поред овога наше Грађевинско — оде. љење руководило је обновом приватних _ станбених зграда, за које је утрошено 270 мили. она динара из кредита које је давала – Ипвестициона — банка, Рађено је на обнови 962 стан бене зграде, од чега је завр. шено 802 са 1122 стана, Сем тога, рашчишћено је у Бес граду 150.000 мз рушевина, од чега 69.000 м“> добровољним радом.
Код Београдског водовода не само да су оправљене ште« те нанесене ратом, већ је новим радовима дневни капаци“ тет водовода повећан за 20% према предратном, услед чега Београд прошле године – први пут није осетио озбиљно о" скудицу воде,
Напоредо са обављањем чи« тавог овог посла на организа“ цији исхране, грађевинске делатности, здравствене и осталих служби, Гралски народни одбор је још 1945 године у« равнотежио свој буџет а 1946 предвиђени приходи су премашени за 38,7%.
Ми сада нећемо говорити 0 резултатима у свима грана, ма рада народних одбора, | ако је свуда извршен велић посао: у просвети, заштити ра да, организанији занатских градских радионица и задруга, оспособљавању планске и фи« нансиске службе, а сем тих ре довних на разним задацима који су се поставили после 34“ вршетка рата — процени рат-= не штете, одузимању ратне добити, изради бирачких спи-« скова у Београду и другим Организације Народног фронта моћи ће се у изборној аги« тацији послужити писменим из вештајем који ће се штампати о раду народних олбора у Београду у току 1946 године, Задаци који стоје пред нама су велики, нарочито са прела« ском па планску привреду, На« ши народни одбори, као орга“ ни месне власти, треба да бри-“ гом о свакидашњем животу грађана, 0 њиховим потребама, омогуће пуно _ ангажовање свакога човека на задацима које има у планској изградњи земље, То значи да треба о« безбедити редовну добру ис“ храну и снабдевање становни« штва осталим потребама по моћу даљег развијања — град“ ских трговачких и занатских предузећа; да треба повећати капацитет локалног саобраћа ја, развити широку мрежу со« цијалних, здравствених и про“ светних установа и, најзад, бавити огромне грађевинске радове на подизању Београда на првом месту станбених зграда,
КОЛИКО ЋЕ СЕ И НА ШТА УТРОШИТИ ПРЕДВИЂЕНА ИНВЕСТИЦИОНА СРЕДСТВА
План за 1947 годину, који је Извршни одбор саставио, тек треба да буде усвојен, али МИ можемо рећи неке појединости | које дају слику о његовом 0 биму и значају,
Од укупних средстава КОЈА су предвиђена за инвестиције биће утрошено;
и“.
на станбену изградњу – 43,09 на градски саобраћај 1559 на путеве и улице. 9,8% на водовод и канализа-
цију 82%
на културне и просветне
установе 66% на градска трговачка предузећа и занатске | радионице 92% | на јавне зграде 26% , на здравствено-социјалне . установе 22% на чистоћу града 18% | на остале потребе о% |
(Наставак на трећој страни)