20. октобар
СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!
БРОЈ 124 ГОД. ту
југа годИиШш!
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
БЕОГРАД, 1! АПРИЛА 1947
у
НМЕЛПЕГЊНАИМ ЛИСТ НАРОДНОГ ССРОНТА БЕОГРАДА ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23.003 и 20-443 |
ица потписивања уговора
између Југославије и СССР
аши народи су у априлу и
мају 1945 године прожив | љавали најславније дане у својој историји, празновали су једну побједу за другом, празновали су завршетак величанствене четворогодишње ослободилачке борбе и стварање истински народне државе. У низу успјеха и побједа, које су тих. дана славили наши народи, 11 април, дан потписивања Југословенско-совјетског утовора о пријатељству и узајамној помоћи заузима видно мјесто. Тог дана је, прије двије године, маршал Тито, у име наших народа, потписао у Кремљу уговор, који по своме значају отскаче од свих уговора које је наша земља потписала.
__Уговор између Југославије и СССР дошао је као логична посљедица побједе наших народа у народноослободилачком рату и братске сарадње и за| једничке борбе, коју су наши и оОовјетски народи водили против општег непријатеља Хитлерове Њемачке. Уговором су остварене вјековне тежње наших народа да са словенском браћом, у првом реду са руским народом, успоставе чврсте политичке, културне, економске и војничке односе. За потписивање овог уговора нијесу били потребни неки нарочити дипломатски преговори, јер су пут ка потписивању уговора утрли наши народи у току четворогодишње борбе, запечатили су га крвљу наши и совјетски борци, који су се борили раме уз раме за нашу општу побједу. Због тога слободно можемо рећи да у историји међународних односа ниЈЕ било сличних уговора, као што је то уговор између наше земље и Совјетског Савеза, који је произашао из унутрашњих потреба народа и једне и друге земље.
Протекле двије године, од дана потписивања уговора, још су више продубиле братске односе између наших и совјетских народа. Међународни догађаји који су се одиграли послије завршетка рата показали су од' коликог је великог значаја наше пријатељство са Совјетским Савезом. По свим питањима од животног интереса за наше народе, која су се расправљала на међународним форумима, Совјетски Савез је увијек подржавао наше оправдане захтјеве, У првом реду због тога јер се упорно бори за учвршћење мира међу народима и јер разумије интересе и потребе малих народа, који су дали велики допринос за побједу над фашистичком Њемачком, као што је то случај са нашом земљом. По питању наших граница са Италијом, као и по питању репарација, и по питању Корушке, и у низу других случајева, Совјетски Савез је показао велико разумијевање за оправдане захтјеве наших народа. Наши од“ носи са Совјетским Савезом, продубили су се и на економ“ ском и културном подручју. О томе најречитије говори одлуКа совјетске владе да прими наше студенте као своје стипендисте на совјетским универзитетима, као и боравак совјетских умјетника, научника и књижевника у иашој земљи.
Наш уговор са Совјетским Савезом, као: и слични уговори са Пољском, Чехословачком и Албанијок, претстављају ве лики допринос учвршћењу мира у читавом свијету. Ови уговори омогућавају нашим народима да се посвете стваралачком раду, да приступе економској изградњи земље, да приступе остварењу првог петогодишњег плана. Они, су гарантија наше националне безбједности и нашег несметаног развитка ка бољој и љепшој будућности. С друге стране ови уговори, засновани на принци> пу учвршћења мира међу народима, помажу. демократским снагама у читавом свијету да се одлучније одупру ратним хушкачима који желе да изазову нови рат. У томе је њи“ хов велики значај не само за словенске народе, већ и за и-
Ј. В. СТАЉИН СА МАРШАЛОМ ТИТОМ ИВ. М. молотдвом У МОСКВИ ПРИЛИКОМ ПОТПИСИВАЊА УГОВОРА О ПРИЈАТЕЉ. СТВУ, УЗАЈАМНОЈ ПОМОЋИ И ПОСЛЕРАТНОЈ САРАДЊИ ИЗМЕЂУ СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА И ЈУГ ОСЛАВИЈЕ
стинске демократске снаге у читавом свијету.
Значај нашег с пакта са СССР-ом, најречитије је истакао друг Титољу свом енспо= зеу' пред Народном скупштиом, говорећи о нашим односима са братским Совјетским Савезом, „да. Југославија па и друге земље на Истоку иду 32једно са Совјетским Савезом баш због тога што знаду да
он не угрожава њихову неза-
висност. Ми идемо са Совјет-.
ским Савезом и послије рата баш због тога што смо се дубоко убједили у то да од вес« ликих савезних сила само Сов-
јетски Савез има разумијевања_
за наше патње и наше жртве
у великом ослободилачком ра-
ту. Ми и остале земље на И-
стоку Европе идемо заједно са' Совјетским Савезом због то-'
га што смо се увјерили да се од свих великих и малих савезних сила на западу једино Совјетски Савез искрено и Уу-
порно бори: за учвршћење ми- |
ра у свијету; који је народима тако потребан. Ми идемо са Совјетским Савезом због тога заједно, јер из Совјетског Савеза чујемо стално гласове ми-
ра, а то одговара и нашим те-.
жњама, дочим са запада стал-
но чујемо о атомској бомби претњама са ратом“. : Наши народи данас, више него икада, виде од коликог је значаја уговор о пријатељству и узајамној помоћи, који је прије двије године потписан У Москви, чврсто ријешени да чувају као зеницу ока братство и пријатељство са великим Совјетским Савезом. В. ВЛАХОВИЋ
Београд шред мзосоре за народне одборе
вадесет седмог овог месе. ца врше се избори за народне одборе у Београду на. основу општег, непосредног и једнаког изборног права тај-
ним гласањем. Нови одбори 32,
мениће досадашње, који су бирани после ослобођења, шреко делегата, на масовним 360-
ровима,
Због тога ови избори претстављају један од најзначајнијих догађаја у животу нашег града. Тога дана ће Београђа. ни бити у могућности да одаберу и пошаљу у народну власт своје најбоље п = нике, поверавајући им бригу о развитку свога, града — главног града Југославије.
Досадашњи Извршни народни одбор, који је учинио огром не напоре на сређивању прилика, у граду и који је и поред недостатака и грешака услед лоше заоставштине бивше Општине, створио солидан основ За полет и нови живот града, показао је сву разлику између народних одбора и раније београдске општине.
Пре је Београдом владао претседник коме су стајали на расположењу органи за, извршење његових наредаба. Он је могао да спроведе најштетније одлуке, које су погађале грађане кроз деценије, а да га, ни глава, не заболи, Корупција је била основна одлика свих општинских одељења и у на“ род: је ушло као појам да је општинско оно што се може красти, равносити и присваја. ти, Сам појам општинекога, и“ зазивао је слику нечег о чему нико не треба. да води бригу, где се праве афере, где се кују планови за општу пљачку. __Из рада досадашњег Извршног народног одбора ми смо св брзо уверили да је пп као прететавник народних маса, унво нови дух, утврдио оенс“
· ве заједничке бриге око 0оп_ штег добра и на тај начин
успео да уз помоћ грађанства, раскрчи град, осигура снабде.
вање и сачува грађане од шпе кулације која би иначе начи- |
нила пустош, На изложби, кода је ових дана, отворена, види се сав напор који је учињен. Саобраћај је обновљен, водовод појачан, здравствена, 38штита, и социјално старање по дигнути на висок ниво, просветно-културни рад узима све шире размере, а предузе-
ћа која су створена за ово
кратко време оснажила, су се и стоје као сигурна, гаранција за нормалан живот који ће бин. ти осигуран сваком радном чо
веку и грађанину Београда. |
Данас није општинско ОНО што је ничија брига, аего је данас народни одбор онај коме народ даје у дужност да води рачуна о заједничкој евофини и заједничком добру. Ла би то било у потпуности спро. ведено, ми ћемо овога лута бирати две стотине чланова,
Градског одбора, чији ће Извр- ·
шни одбор полагати рачуне градској скупштини, а чланови Градског одбора, грађанима, по својим изборним јединицза“ ма. Тако ће народ имати увек пуну контролу над радом Градског одбора.
За разлику одраније општи. не где је све било чињено Та ко да сав рад буде што даље од очију народа, концентрисан у рукама једне личности и једног броја одборника, који су гледали своје себичне ннтересе, пи који су чест) били
тако јавни да је и појам од“.
борника, постао предмет пот“ смеха, данас, када, је власт да та у руке народу, створени су и други, демократскији обли ци народне власти. Док су не. када. по квартовима седели са“ мо полицајци који су служили за угушивање сваке критике и сваке слободне мигли, данас
имамо рејонске- народне -одбо-
ре. У те одборе на овим избо- | рима има сваки рејон да по-
шаље од 50—60 својих. надбо-
љих људи, за које зна да ћо. дати све од себе да, бл радили , У духу народних потреба. Док. је некада, ретко који грађанин. остао поштеђен макар од ши-. канирања по езартовима, где.
је неви безимени члан кварта
судио као кабадахија, сада. ћо . у рејонским одборима седети. људи из наше најближо сре, дине и за свој рад ће полага- .
ти рачуна и одговарати нама, који смо их изабрали,
. Нови народни одбори су нај јачи темељ народне власти, Они имају огромне дужности да, извршујући народну вољу, уреде град, створе хигијенске услове живота, побољшају станбене прилике, здравствену службу и социјалну 88-
штиту, Они су дужни да уз
мобилисање маса преко Народ ног фронта, подигну културно просветни ниво града, пада у део да побољшањем саобраћаја и чистоће, осигурањем снабдевања и стварањем општих услова за здрав
живот великог града, сачувају | од администра.
грађанство тивно-компликованих, бирократских и неприступачних чиновника који још не схвата. ју да су они ту само зато да служе народу. На њима лежи
· дужност претварања Београда, .
од архитектонског ругла у нови град архитектонске целине и монументалне лепоте, какву заслужује по своме ванредном положају. Али оно што се од њих највише очекује, то је да, уносећи се дубоко у проблеме града, индустриски град, искористе сав елан народних маса, за остварење петогодишњег плана, "јер од'тога, зависи и,наша, будућност, од тога зависи наша, слобода,
Кроз«народве: одборе-м „Бе“ Мо
Њима, |
стварају од Београда, ·
мо сви да решавамо наша, Локална, питања, водићемо рачуна и контролу да ли се извршује народна воља. која сз креће од градских потреба, и јединствене: воље народа — за изградњу земље. у остварењу петогодишњег плана, којим ће наша, земља да се уврсти У ред напредних и богатих земаља. Зато чланови народног од. бора, морају да дуду људи ко ји су задојени духом на;ретка, људи израсли из народне средине и они који су на делу показали да им је опште до» бро прече од лична користи, Чланови Градског н рејон ских народних одбора, Београ,, да. не могу данас бити они који сматрају да су то уносни положаји. На, та места морају да дођу људи који знају да је то част и дужност, Част јер су добили поверење народа да говоре и раде у његово име, а дужност — да то пове“ рење и оправдају. Зато треба. | У народне одборе послати оне | људе који су на досадашњим делима, проверени, оне који су увек готови да дају сву своју снагу за. добро народа, онз ко. ји ће најбудније чувати све тековине народне борбе п бити евесни да су одборници глав> ног града нове Југославије, у кога су уперене очи свих на-
" ших народа.
Пред нама члановима, Народ ног фронта, данас је најпречи задатак: да сви до једног изађемо на изборе, да будемо једнодушни и дисциплинова» ни, да не цепамо наше гласове и да их дамо за оне који неће жалити напора, да тежње наших народа што боље и што пре буду остварене кроз први петогодишњи“ план индустријализације наше земље,
Сретен СТОЈАНОВИЋ, претседник Народног фронта ·
ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН.
„ОД НАС ЗАВИСИ КАКВИ ЋЕ БИТИ НАРОДНИ ОДБОРИ“...
Па продаборини Нонрон јама
у“ Београду
|ђеоград се налази пред веома значајним даном, Расписани су избори за рејонске и Градски народни одбор. Велика народна организација, Народни фронт, отпочела је < припремама за изборе. По свим, и најзабаченијим улицама Београда и Земуна отпочеле су предизборне конференције, Органи власти који су најближи народу треба да буду изабрани на претстојећим изборима.
У вечерњим часовима масе грађана се разилазе на предизборне конференције. Говорници износе развитак и постанак народне власти, резултате досадашњег рада као и задатке и. значај избора за "остварење петогодишњег плана, Нису то реферати и говори далеко од стварности већ су они слика великих напора и савладаних тешкоћа које је народна власт у Београду пребродила, ослањајући се на најшире народне масе грађана, окупљене у Народном фронту.
Београд је почео да живи предизборним животом. По улицама се појављују саопштења рејонских изборних комисија о подели појединих рејона на изборне јединице, По
свим организацијама Фронта влада најживља – предизборна активност, не
Предузећа и установе, које се налазе у јеку великог такмичења за остварење – плана, одржавају кратке али садржајне конференцие на којима се износи значај избора.
+
Око саопштења рејонске изборне комисије о подели рејона на изборне јединице сакупљали су се и дискутовали грађани. Разгледају у којим се изборним јединицама налазе њихове улице, дискутују 0 важном догађају — изборима који ће се одржати 27 априла.
Човек средњих година посматра плакату и говори свом пријатељу:
— Ево, сад ћемо изабрати нама најближе и најбоље људе. Сећам се како је то некада било, кад је требало бирати општинске одборе. До шестојануарске диктатуре било је неких назови избора за општинске одборе, а после тога сви су: одборници постављани по милости министровој, декретима, постављењима, без воље народа, Баш власт која је У сталном додиру са народом, народ није могао да бира. А јасно је зашто. Не би бирао оне који су га јашили, разне среске начелнике и њихове слуге. 5.
— Да, много је добио и извојевао наш народ кад има власт у својим рукама, одговара му пријатељ, Данас је ипак све то другачије. Нису одговорни само одборници за свој рад, већ је и наша дужност да их бирамо, контролишемо и активно учествујемо у решавању разних проблема.
Удаљују се живахно разговарајући и претресајући тешке успомене из прошлости.
Млађи човек разгледа саопштење и пита једну жену.
—- Јесте ли ви бирали некала одборнике за општину града Београда»
Жена се љутито обрецнула и одговорила:
— Шта је теби. Зар не знаш да нама нико пре рата није давао право гласа, почев од мужа па све до краља и владе. Само ова власт је и нас жене признала за људе, Да видиш само како ћемо и ми жене гла“
, сати. Нећемо давати да се про_ шверцује њи један покварењак
у #
У кафани Каменовић одржава се предизборна конференција, Препуна је народа, неки стоје на вратима, не могу да уђу. Сви људи пажљиво слу-
(Наставак. на другој страњи)
4 реци ве