20. октобар
Кроз изложбу „Беогрба.
„Гледајући изложбу добијам још више воље за даљи рад на изградњи земље“
Приказ грађевинске делатности У Београду, У доњем делу слике: фотографије порушеног Београда,
Београд је град са богатом и великом прошлошћу. Његови бедеми саграђени још у доба Римљана вековима су се одупирали разним освајачи“ ма, Многи насилници су се мењали, а Београд је излазио из сваке борбе снажнији, већи и чвршћи. Најкрвавије странице његове историје исписане су У овом рату. Фашисти су га Ррушили, разарали истребљивали његове становнике. Но, за све време борбе Београд је стајао у. првим редовима, Слободу је дочекао као престоница моћне братске заједнице југословенских народа.
Од ослобођења су протекле две и по године, две и по године напора да се обнови оно што су фашистички злочинци разорили. Данас Извршни народни одбор града Београда приказује резултате тих великих напора,
Одмах при уласку У пасаж Академије наука дочекују посетиоца исписане пароле и два велика рељефа вајара Боднарова. С једне стране пише: ВУ току наше велике натчовечанске борбе исковано је не само братство и јединство народа Југославије него је створена истинска народна власт“, А с друге стране: „Својим сопственим снагама можемо савладати највеће тешкоће и остварити бољу будућност“.
У изложбеној сали прва слика је велики план Београда. На њему су показане бомбардоване зоне. Ратна штета износи једну милијарду динара. До да нас је Међутим, уложено У обнову града 450,000.000 динара. Обновљено је 963 станбене зграде, 38 индустриских зграда, 64 јавне зграде а 29.144 квадратна метра коловоза и тротоара.
Хлеб, вода, осветљење, кров над главом хиљадама становника, градски саобраћај — то су били проблеми одмах после ослобођења, Изложба сликовито, _ рељефно _ приказује шта је у току две и по године народна власт на томе учи“ нила. Понос испуњава сваког грађанина Београда када баци поглед на те резултате,
Нагли пораст Београда као главног града Југославије после првог светског рата праћен је свим рђавим последица ма непланског изграђивања. Шпекулација са земљиштем #имала је за последицу безобзирно искоришћавање градилишта у центру. О станбеним приликама Мало се водило рачуна. Данас народна власт омогућује планском изградњом станова бољи и удобнији живот својим грађанима. У 1947 години предвиђа се изградња 2000 станова, Посетиоци изложбе зиде где ће се и како изградити станови ове године, и 70: у Цетињској улици Гајрета, Професорској колонији, на Северном булевару; на Вождовцу, у Табаковачкој улици.
У погледу градског саобраћаја учињен је у Бебграду велики корак напред. У 1944 години трамвајском мрежом пре везено је 519.345 путника, а У
66,690:226 путника, По-
_ ском запрегом, који
је први пут 1892 године прошао београдским улицама, стоји макета тролејбуса који ће ове године саобраћати од Славије до Калемегдана.
На здравственом пољу наше народне власти много су учиниле од ослобођења до данас. У 1944 години радило је четири здравствене установе и то већином демонтиране и неспособне за рад. Данас ради 88 здравствених установа. Велики графикон претставља тај огроман развитак здравствених У-
станова од 1940 године до да: нас.
Одељење за народно просве“ ћивање приказало је у сликама и цифрама рад на ликвидацији неписмености која претставља предуслов за правилно спровођење привредног плана. Пре рата није постојао ниједан аналфабетски курс, За последње две године радило је 708 аналфабетских течајева на којима је описмењено 2764 човека. |
На крају изложбе приказани су снимци планова Београда из 1867, 1878, 1898 и 1923 године, авионски снимак данашњег Београда, као и идејни план будућег уређења Београда са назначеним конкретним задацима. По њима многи делови гра» да промениће свој изглед и тиме ће Београд добити модеран и леп изглед и постати прави репрезентативни град престоница Федеративне Народне Републике Југославије.
На супротној страни, слике претстављају активност наших радника: оправља се калдрма, скидају се трамвајске шине, намештају се жице за тролејбу“ се, Рад се наставља, ми кора чамо у бољи и срећнији живот.
#
За четири дана од како је изложба отворена безброј радника, омладине и интелектуалаца прошло је кроз изложбу и записало своје утиске, у ко» јима се изражава опште допадање за приказ резултата на обнови града, „Гледајући ову изложбу добијам још више воље за даљи рад на изградњи наше земље“ записала је Мил“ ка Воркапић, радница Градског текстилног предузећа, Други трудбеник је написао: „Ова изложба показује напоре рад“ ника, њихов свакодневни рад, а они сами тек овде виде шта су све урадили“, „Гледајући ову изложбу и,ако се човек у дуби видеће огроман напредак, како се све дало у покрет за обнову“. А један пионир крупе ним словима написао је невешто руком: „Напред, поносни Београде! Напред!“
Изложба „Слобеначва Корушка“
Рељефно приказује борбени пут словеначких народа
у недељу, 6 овог месеца, отворена је на Техничком факултету у Београду, изложба _ »Оловеначка _ Корушка« коју је организовао Народни фронт Југославије,
»Оловеначка Корушка је један део наше земље који се још увек налази под туђином.
зложба има за циљ да се наше народне маве што боље уповнају са темељитом документацијом наших праведних захтева које емо предложили савезницима« тим речима, отворио је у име Народног фронта, министар Савезне вла.де Бане Андрејев изложбу »Оловеначка Корушка«,
На овој изложби приказана је графиконима, документима, ин сликама историја корушких Словенаца. од 1Х века па до оружане народно ~ ослободилачке борбе у другом свет еком рату,
Упркос стогодишњем — гер"манском притиску, Оловенци у Корушкој издржали су У борби за свој опстанак, ·
Али та наша земља, која ев кроз векове борила ва слободу, после првог светског рата неправедним и фалсификованим плебисцитом постала је поново жртва Рерманског империјализма, 6
Германиватори су затворили све словеначке школе, али су Корушки Словенци ва очувањо свог језика. развили ,велику делатпост на друштвеном културно « просветном раду. Отварђане су многе читаонине, стварани певачки хорови, народна позоришта итд. Изложене словеначке _ књиге, брошуре и новине убедљиво говоре о националној свести Корушких Оловенапа, д њиховом културном животу И отпору против германизатореког притиска, Друштво СВ, Мохора, чија делатност лдатира још из прве половине Х12 века, издало. је и _разделило од 1852 до 1918 „године | по словеначким земљама _ више од 16:000.000 књига редовног надања, ћ Више милиона књи“' га ватредног издања, Велики број песника, писаца, слика» ра, научника и композитора дала је Корушка словеначком
ри. Њихова имена данас врдче као светионици на мучном путу којим су прошли Корушки Оловенци. Она и данас дају Корушчанима снаге да надрже и одоле најгорем о блику германивације — фа шизму,
У ослободилачком рату на ших народа Корушки Оловенци показали су за кога, су св определили. Они су у партизанским борбама дали свој истински плебиспит.
Данас се питање наше браће поставља на заседању министара иностраних послова у Москви, Корушки народ заједно са осталим народима Југославије о њему је рекао своју реч, борбом и Ервљу, својим _ доприносом _ победи над фашивмом.
Усмене новине за гра-
ђевинске раднике
5 осада је било више покушаја да се теренским радницима, за време рада, држе предавања, дају концерти и приредбе. Но, ти покушаји нису доносили видних резултата. Дом културе Трећег рејона први је отишао корак даље у тражењу новог начина културнот и просветног рада са грађевинским радницима. Он је организовао усмене новине за
"раднике који учествују У #з-
градњи Теразија. Програм У смених новина, поред преда-
-вања, Имао је и забавни део:
Пе песме и. музику. арочито. треба истаћи да су поред предавача на српском, били и предавачи на шиптарском језику. Постављени звучници преносили су програм на радилиште Теразија, Маса радника, већином Шиптари, окупили су се око микрофона, многи су седели по степеницама теразиске терасе и са великим интересовањем пратили програм, : ба ко Ове усмене новине које ће
"свакако организовати и оста-
ли рејбонски домбви културе и културно - просветни _ одбори синдиката, помоћи ће умногоме да борба за културни и про светни развитак широких сло“ јева ди Бије интензивнији и са-
народу И „еловеначкој. култу ~ дрожајнији карактер, ·
.
НАВАРЕ а
' ЗАВРШЕНИ СУ РЕЈОНСКИ ОМЛАДИНСКИ, ФЕСТИВАЛИ
Приредба културн
„ИВОЛОЛА Р
У оквиру фестивала Народне омладине Београда, Омладинско културно друштво „Иво-Лола Рибар“ прошле суботе иступило је са својим програмом на позорници Коларчевог народног универзитета. После дуже паузе ово је прва масовнија приредба друштва, На програму су биле тачке, углавном састављене из хорских песама, рецитација, соло певања и фолклора. Хор је изашао са неколико песама. Од последњих приредаба до данас об је несумњиво знатно напре= довао, и сада показујући јед“ ну добро увежбану целину са одличним гласовним ,квалитетима. У УП Мокрањчевој ру“ ковети јасно је изражена тех“ ничка спремност и потпуна из вежбаност хора, зашта треба захвалити и диригенту Милану Бајшанском. Једини недостатак изгледа да је мали број басова, који је у извесним тренуцима допуштао да га потпуно савлада велики број јеких али још сирових сопрана.
Миро Чангаловић, Владета Димитријевић и Драго Старц показали су да друштво располаже и одличним солистима. То нарочито важи за Миру
Чангаловића који је несумњи-
Во певачки таленат, Но овде се и поткрала грешка друштву. Миро Чангаловић је од десет тачака, колико их је било у првом делу програма, изводио нет. Тиме је програм изгубио разноврсност. У идућим приредбама требало би избегавати
оволико ангажовање добрих појединаца, поготово на фестивалима чији је циљ масовност. Три тачке биле су посвећене рецитацијама, И овде се видело да друштво има врло талевтованих, младих рецитато“ ра. Поред Василија Пантелића и Радивоја Ђукића треба особито истаћи квалитет Милана Пузића, Он је песми „Порука сивом господину“ од Б. Ћопића, која захтева много утанчаности у брзим и наглим прелазима, дао невероватну живост, Уосталом, то најбоље показује и аплауз публике којим је био награђен.
У другом делу програма ступно је фолклор са сплетом србијанских народних игара и сплетом македонских народних игара, То су уједно и најуспелије. тачке целог програма.
Као последња и најбоља тач-
са овим садржајем:
(цена 7 динара) (цена 4 динара)
динара)
4) Аркадије Гајдар: Гек“ (цена 4 динара) Ген“ (цена 4 динара) не“ (цена 5 динара)
д В. Васиљенко:
4 динара)
динара)
ча“" (цена 7 динара).
1) Јосип Павизић: „Сјеница“
2) „Насрадин-хоџа“ и други дечји позоришни комади
3) Арсен Диклић: „Мали Риста тракториста“ (цена 6
Чук и 5) Аркадије Гајдар: уЧук и
6) Милица Недељковић: „Часови разредног стареши-
„Командантова заповест“ · (цена
8) Светолик Милосављевић: „Кремен-див“ (цена 5 ди-
нара 9) В. Њемцов: уШесто чуло“
(цена 4 19) Воја Царић; „Зечја при-
ка била је сплет македонских народних игара. Игре македонског народа су не само необично живе него и необично тешке за извођење. Ову тешкоћу савладала је читава група, као јединствена целина.
То је што се тиче програма. (С друге стране на овој приредби могла се уочити једна негативна појава коју би тре-
· бало што пре отклонити. Реч
је о публици, Све карте много пре почетка приредбе биле су
ал
ог друштва
ИБАР“
распродате. Међутим, на приредби је било доста празних места. Овако нешто не би тре“ бало да се дешава. Велики број грађана Који је тражио карте; није могао да присуствује овој заиста успелој приредби, само за то што су многи узели Карте не водећи довољно рачуна 0 свом слободном вре“ мену, док, међутим, други који су хтели да гледају нису могли да набаве улазнице. Душан СЛАВКОВИЋ
у
Нултурни догађаји у прошлој недељи
|. ==
ПРЕМИЈЕРА „ТУЂЕ ДЕТЕ" У ИЗВОЂЕЊУ ДРАМСКЕ СЕКЦИЈЕ ДРУШТВА „БРАНКО ЦВЕТКОВИЋ“
|Дуллурно-уметничко дру“ штво железничара и бродара „Бранко Цветковић“ дало је премијеру „Туђе дете“ од Шкваркина, у сали Синдикалног дома у Немањиној У Лици,
„Туђе дете“, комедију у три чина и пет слика, написао је руски писац Шкваркин 1938 године, а посвећена је младим градитељима пруге У четвртој години прве пјатиљетке. Ово је дело извођено још пре рата код нас, а после ослобођења давано је 1945 године У Љубљани, Драмска секција
· „Бранка Цветковића“ са успе-
хом је савладала глуму и Позоришну технику, тако да је у појединим сценама превазишла оквир дилетантског извођења. ПРИРЕДБА КУЛТУРНОУМЕТНИЧКОГ ДРУШТВА „ЈЕДИНСТВО"
свечаној сали Коларчевог уни.
вервитета, _ културно-уметничко друштво графичких радника и наме» штеника одржало је приредбу у 0 жвиру првомајског такмичења, Културно уметничко друштво »Јединствоч осковано је још пре 40 годи, на, Данас у својој средини има још три певача-оснивача друштва.
Ова приредба требало је да покаже културну манифестацију свих чланова друштва. Приредба је била врло добро посећена, али извођење програма није било на рисини, Приредба је имала веома лак, забавни карактер, 6ез уметничког – продубљавања. Руководство друштва требало би да поведе више рачуна о томе, н да
НАЈЛЕПШИ поклон ВАШЕМ ДЕТЕТУ!
ДЕЧЈА МАЛА КЊИГА
Издање „ПРОСВЕТЕ“ Четврто коло ПУШТЕНО ЈЕ У ПРОДАЈУ
5
Може се наручити и треће коло, од којег има на лагеру још само мали број комплета,
: гин
НЕНА КОЛУ СМАЊЕНА ЈЕ НА 50 ДИН. Корице у три боје
Нњижарима и ревизорима рабат 20%. Наруџбе слати: „ПРОСВЕТИ“, издавачком предузећу Србије, Добрачина 30, или Штампарско- | издавачком предузећу Народног фронта Србије, Влајковићева 8, Београд.
кроз »Јединство« унесе дух којим се данас морају одликовати наша културно-уметничка друштва.
ПРЕДАВАЊЕ ОСКАРА ДАНОНА О ГЛИНКИ И ЊЕГОВОЈ ОПЕРИ „ИВАН СУСАЊИН“
Друштво за културну сарадњу Ср, бије са Совјетским Савезом приреди= ло је у дворани Руског дома музичи час посвећен Опери »Мван Суса. њин« од Глинке. Циљ овог музичког чаба „био је да се публици пред премијеру опере прикаже и протумачи ово уметничко дело великог руског композитора Михаила Ивановића, Глим ке.
Као илустрацију предавања чланови Опере Нада Штерле, Меланија Бугариновић, _ Никола с Јончић и Жарко Цвејић уз пратњу Богдана Бабића на клавиру, отпевали су неколико одломака из опере >Иван Сусањин«,
уз објашњења Оскара Данона.
Совјетска интелигенција верно служи својој отаџбини, издање »Приврздни преглед«, _ ћирилица, стр, 86, 80, цена 17 динара.
Душан Костић: Пјесме, издање >Про свете«, ћирилицом, стр. 100, формат 80, цена 30 динара. |
Ново законодавство о инвалидима, ба коментаром, _ издање >Службеног листа ФНРЈ, стр, 178, формат 89, цена 18 динара,
Максим Горки: ДЕЛА — књига И приповетке, издање »Кулутре«, ћири= лицом и латиницом, стр. 355,80, цена 40 дин.
С. Кафтанов:
Приповетке „Сјеница“, „Часови _ разредног — старешине“, „Кремен-див" и песма „3Зечја прича“ награђене су на конкурсу „Дечје мале књиге“. Илустрације су радили: Слободан _ Гавриловић, Ђорђе Побачев, Новица Ђукић, Милица Недељковић и ДрагуЦигарчић, р