20. октобар
Докуменат који сведочи о великом залагању народних власти
јМјотућност иницијативе он непосредно учешће на“ родних маса у решавању комунатних, привредних ин другик проблема града У коме живе долазе |уу нашој земљи свакодневно до изршжаја. _ У првом реду, учешће народних маса у градској управи долази до изражаја приликом #3бора за градске народне одборе, које народ слободно бира и опозива. Али, учешће народа у управљању и решава њу градских проблема не са“ стоји се само у томе. Народни одборвици су обавезни, за све време док им мандат – траје, да полажу рачун о. своме раду, било усмено на масовним конференцијама грађана било повременим издавањем писменог извештаја о своме раду.
Извршни _ народни _ одбор града Београда имао је у току 1946 године три широке конференције са делегатима рејонских извршних одбора и масовних организација, на којима је поднео извештаје о раг ду. Рејонски народни одбори одржавали су овакве конференције чешће — сваких ме сец — два дана. Да би најшире масе грађана биле обавештене о раду одбора, о задапима које је он рештавао им какви су успеси у томе постигтути, изишла је ових дана из штампе књига „Извештај о ралу Извршног народног одбота Беогргда у – 1946 години“. То је исцрпан извештај о раду сваког одељења Извршног од“ бора, о огромним напорима за организовање власти и по стављање здравих темеља за развитак свих оних делатности, које имају да послуже подизању животног стандарда најширих маса грађана.
Највећи део "напора Извршног народног одбора У 1945 години био је усмерен на организовање власти у граду и на рештвање оних задатака од којих је зависило нормализо“ вање живота у граду. Одмах по ослобођењу морало се приступити рашчишћавању рушевина и нечистоће, од којих је претила _ опасност — заразних болести, које би се врло лако могле претворити у епидемије међу изгладнелим и здравствено оронулим грађанима, Требало је хитно збринути велики број ратне сирочади, социјално _ угрожених и болесних грађана, требало је бар ублажити социјалну беду — створену ратом и експлоататорским системом — а која се сала показала у свој својој величини, Требало је истовремено радикално раскидати са старим административним, дефектним и нерентабилним начином привређивања у комуналној привреди и проналази“ ти нове форме за њено орга“ низовање.
Тек када су успешно решени ови основни задаци, могло се, У 1946 години, прећи на сређенији рад. ;
Већ у 1946 години Извршни народни одбор је имао уравнотежен буџет и сређене финансије, Били су испуњени У слови да се предузму широке припреме за обнову и изградњу града. У те припреме долази, пре свега, обнова дели. мично порушених станбених и јавних зграда, оправка улица и обнова паркова, оспособљавање јавних купатила итд.
Грађевински радови, који су изведени у току 1946 године, претстављају полазну тачку за радове у 1947 години, који треба да означе прву _ етапу подизања Београда у петого“ дишњем плану наше земље.
Стабилизовање _ привредних прилика у земљи омогућило је да се ојачају и развију градска привредна предузећа
која су већ постојала и да се створе нова, да се пронађе стил рада и да се питање вођења комуналне привреде постави плански. Док је У 1945 години било 19 градских трговачких радњи, у 1946 их је било 180. У току ове и следе ћих година предвиђа се даље отварање градских трговачких радњи и њихово проширење. 1946 године Извршни народни одбор је отворио им известан број градских занатских ра дионица, са циљем да се по бољшају занатске услуге и да се регулишу њихове цене на тржишту. Успеси, које су ДО данас постигле градске занатске радионице, показују потребу за отварањем нових 32" натских радионица на свим секторима занатства где је то могуће.
На пољу социјалног и здрав“ ственог старања Извршни народни одбор је готово на свим секторима _ много _ пута
прешао доратни ниво. _ Треба имати у виду да се на социјалну помоћ мора гледати као на нужно зло којим се лечи заостала беда, а права помоћ радном народу састоји се У томе да се свим људима – аопособним за рад нађе запосљење да се омогући женама да уђу у производњу, да се за после инвалиди који су делимично изгубили радну способност; здравствена служба пак, има за задатак да заштити њихово здравље путем широке мреже здравствених институција, .
Крупан напредак учињен је и на пољу просветне политике. Широка мрежа аналфабетских течајева ствара услове за културнији живот грађана, за овладавање новом _ техником и за бржи напредак наше земље, –
Извештај Извршног народног одбора је први писани и публиковани докуменат власти нашега града, који сведочи 0 огромним напорима и залага“ њу за нормализовање живота за сношљивију и'бољу булућност грађана, Он сведочи " 0 великом доприносу који СУ народне масе дале као помоћ народној власти.
У њему су грубим потезима изнете и ' перспективе будућег рада — рада у 1947 години, као трвој години нашег плана _ електрификације и индустријализације земље. Тај рад ће бити усмерен првенствено на изградњу станбених зграда, бржи развитак град ске _ привреде, на уређење градског саобраћаја, ширење социјалних и здравствених Установа и на културно _ уздизање најширих народних ма" са у граду.
пе тавла ЈАНКОВИЋ
У ЈЕКУ
руководством Одбора за обнову станбених зграда године обновљен велики број ратом оштећених зграда,
20 ОКТОБАР-
ГРАЂЕВИНСКЕ · СЕЗОНЕ
Грађевинска сезона из дана у дан узима све шири замах. Под
биће ове чиме
ће станбена криза у Београду бити знатно ублажена. Зграда на
углу улице Змаја од Ноћаја и »7 јула« ускоро ће моћи, када
радови буду завршени, да прими већи број грађана који сада немају стана
Потреба за што правилнијим односом према установама за социјално
ако основни циљ, ради кога је проведена реорганизација социјалног осигурања, постављено је начело да се лекарска и остала служба осигурања приближи осигураницима. Све старе организационе и правне форме, које су условљавале више него компликовано и бирократско осигурање, а из чега -су проистицале све негативне појаве које су свакодневно пратиле старо осигурање, замењене су новим, правилнијим и бољим.
Провести потпуно и успешно овај принцип и на тај начин истински приближити осигура ње осигураницима, данас је један од најважнијих задатака пред којима стоје наше нове установе социјалног оситураља. Али, да би у томе успеле, потребно је не само имати добре и нове прописе, већ је – исто тако потребно створити и остале потребне услове у којима ће рад ових установа доћи до пуног. изражаја и дати очекиване резултате. Као нарочито важне навешћемо неке од њих, код којих у практичном раду долази до потешкоћа.
У првом реду, треба навести да је ово провођење зависно великим делом од административног и здравственог апарата. Добро стручно изграђено, савесно и са потребном иницијативом, оно мора још схватити и суштинску промену која је настала у нашем социјалном осигурању, па се и његов однос према осигураницима, а и У осталим пословима мора искључиво заснивати на томе.
Али, сам успех у раду исто тако је повезан и зависи добрим делом и од самих осигураника и послодаваца и њиховог односа према осигурању. Међутим, из досадашњег рада установљене су и надаље се појављују велике потешкоће, које проистичу из неправилног односа појединих осигураника и знатно отежавају рад у уста. новама осигурања. Примера ради треба поменути здравствену службу социјалног осигурања У Београду.
У провођењу лекарске службе дошле су до изражаја извесне појаве, које стварају знат но тежим, п онако тешке услове под којима се обавља“ лекарска служба.
Као прву, треба свакако напоменути неравномерну оптерећеност у поликлиникама. И ако је филијала организовала лекарску службу преко целог дана, м одредила радно време
осилурање
лекарима од 7—19 часова, велики део посетилаца поликлиника није правилно схватио значај оваквог распореда, јер га не користи правилно. Наиме, највећи број пацијената долази од 9—12 часова, чиме с једне стране неравномерно оптерећује амбуланте, из чега пак произилази дуго чекање, нервоза и протести, а и сами лекари под овако тешким условима нису у могућности ла правилно и савесно врше своју дужност. С друге стране, то проузрокује нерационално коришћење лекара и просторија. Тако се догађа да су пре подне све просторије у поликлиникама недовољне и појачан лекарски кадар није у могућности цео посао да савлада У овом времену, док су, на при. мер, од 7—9 часова, а и поподне амбуланте полупразне. Чак и осигураници, уместо да користе поподневне сате, када не раде, као по правилу долазе пре подне, чимг не само оптерећују амбуланте, већ отсуствују са рада, губе наднице, а и привреда трпи. Знатан је број оних који читаво пре подне изгубе да би обавили неки мали посао у поликлиници, а који се може лако и брзо обавити у времену када њихово предузеће не ради. Првенствено осигураници, а и остали оболели морају правилно схватити кориспост распореда лекарске службе преко целог дана и користити поликлинике у најпо-
годнијем времену, што омогу--
ћава бољи рад, а што је уосталом и њихов интерес. Слична је ситуација и у лечењу тежих болесника, које је лечење Филијала организовала превозом лекара“. У стан код болесника. С обзиром на велики број осигураника и подручје Београда, развучено са удаље“ ним насељима и слабим комуникационим везама, осам леКара је упослено само на овој служби, да би се она што пре и успешније обављала. Међу“ тим, поред објективних тешко. ћа, појављују се и такве тешко“ ће које су за сваку осуду. Свакодневно се дешава да лекари, који су упућени у стан, не нађу код куће болесника. Или, 30ве се лекар ради контроле здравља, или пак само да отвори боловање, а није редак случај да се болесник, који се није сматрао способним да дође у амбуланту, затече на послу У кући, дворишту, кувању ручка и осталом. Овакви и слични
претстављају велику тешкоћу у раду рејонске лекарске службе. Има случајева да се на оправдане позиве сувише касно долазило, па и ноћу, или се уопште тога дана није ни стигло, док је лекар био код оних који су били у могућности да оду до своје поликлинике и тамо обаве посао,
Велике потешкоће у раду установа социјалног осигурања проузрокује неправилан _ став послодаваца услед неблаговременог и неуредног вршења својих обавеза према оситурању. Мако се више пута апеловало и упозоравало и путем штампе, огласа и чланака, многи послодавци не само да су касно пријавили своје намештенике за осигурање већ их нису уопште ни пријавили. Не треба посебно доказивати од колике је то штете за саме осигуранике и какве потешкоће такав поступак проузрокује код у: станова социјалног осигурања.
Да би се овоме стало на пут установе су принуђене да проведу још већу контролу, што повећава не само чиновнички апарат а тиме и материјалне издатке, већ ствара застој У
"раду и самих предузећа. С дру-
ге стране, као што је напоменуто, то ствара велике тешкоће и застој у овом пословању уУстанова осигурања, што се несумњиво одражава и на остале гране послова. Ово тим пре, када се узму у обзир и потешкоће које произилазе из чињенице да поједина предузећа, односно послодавци, неуредно плећају и доприносе осигурања. Из изложеног, јасно се виде потешкоће које се појављују у раду установа социјалног осигурања. Оне имају далекосежне последице не само на ове гране службе, већ и на остало пословање „а тиме отежавају правилан и успешан рад на остваривању задатака које је држава пред своје социјално 0осигурање поставила.
Међутим, све изложене тешкоће могу се врло лако отклонити. Са више добре воље и правилнијег односа према осигурању, а нарочито вршењем своје дужности, створиће се сви потребни услови за правилно функционисање наших уУстанова, а то ће се моћи остварити ако сви схватимо да то зависи од свих нас и нашег доприноса,
А. ЂОРЂЕВИЋ илининваннининиикиацианитеететоалике ранио ллолитилававмининамитке ие аучеиттоватиуче севанска.
и 7; 7 #76, МЕ | МУ о 72727,
ПЛ АСТИ)
У
ИСПРАВКЕ:
1. На крају објашњавања Просетне стопе добити у прошлом броју стоји — »Та стопа добити је х.« Треба да стоји — »та стопа добити је —« (Ова се реченипа везује са следећим _— појмом »ИНДИВИДУАЛНА _ СТОПА ДОБИТИ), 2. У објашњавању индивидуалне стопе добити завршетак последње реченице иза цифре 102, стоји »дати износ који претстав+ ља разлику између индивидуалне цене коштања и просечне цене коштања, увећане за просечну добита. Уметнута запета треба да испадне, јер се не ради о разлици која је увећана за просечну добит већ о просечној цени коштања с увећаној за износ просечве добити. -
РЕДОВНА ПЛАНСКА ДОБИТ то је добит коју, по планским предвиђањима треба да постигне и моме да по. стигне неко. предузеће у оквиру износа просечне до. бити, израчунате на основу просечне стопе добити и просечне цене коштања,
На пример, планом предвиђени просечни трошкови производње за произвођење јединице неког производа износе 80, просечна стопа добити 6%. У овом спучају највиша могућа планска редозна добит је 80х6= 4,80,
100 односно 480.000— ано је предвиђена производња 100.000 јединица. Међутим, ако предузеће, због техничке заосталости или других узрока, индивидуално има и предвиђа веће трошнове не. го што су просечни, — на пр. по јединици 82, — уместо 80, тада ће оно моћи ла предвиди по јединици само 2,80 добити, односно 280.000 ако је предвиђена производ-= ња 100.000 јединица.
Ано су пан индивидуални трошнови производње по јединици производа 84,80 тада то предузеће неће показати никанву редовну планску добит.
ж
ПЛАНСКИ ГУБИТАК показује се тада када су тро. швови производње у неком предузећу топини да превазилазе просечну плански предвиђену цену производ. ње (у нашем горњем примеру 84.80). На пример, ако су планом предвиђени инди. видуални трошкови предузећа 85,30 тада то предузе. ће показује по свакој јединици производа плански губитан с од 0,50, односно 50.000 ако је предвиђено да се произведе 100.000 јединица. »
ППЛАНСЕА ЕКСТРА - ДОБИТ. Као што моме бити да су нека с предузећа технички заостала па имају индивидуалне трошкове производње веће од просечних, исто тако може да буде да су нека предузећа по свом ортанском саставу на вишем нигоу од просечног и да код њих трошкови производње стоје испод просечних тро. шнова. Код њих ће се показати поред планске редов. не добити још ни планска екстра-добит с која „прет. ставља разлику између про. сечних трошкова производ. ње предвиђених планоџ и трошнова производње дотичног рационалнијег пре. дузећа“, (Нидрич).
На пример, планом су предвиђени трошкови производње по јединици неког производа 80, а неко предузеће, због боље техничке опреме и рационалнијег про. извођења, може да производи уз индивидуалне трошнове од 78, по јединици. Показује се 2, екстра-добити по јединици, или — ако је предвићена производња од 150.000 јединица — поред редовне планске добити јошпи 2 150.000 = 300.000 екстра-добити. Пошто је већа рацио. нализација тога предузећа фактор који постоји још код планирања, с њим се уна= пред рачуна и та екстра. добит се плански унапред може да предвиди. Зато је та екстра-добит уједно и ПЛАНСКЕА.
НАТПЛАНСКА ДОБИТ сепо ,„ назује као резултат побољшавања технике пронзводње у тону самог процеса произ. водње, услед чега се у току рада и индивидуална њцена коштања смањује испод раније планом придвиђане индивидуалне цене кошта. ња,
На примеђ планом су предвиђени просечни тро-
ава
4:
шкови производње од 80, по јединици производа, — предузеће је рацноналније од просечног и предвиђа инцивидуалне трошкове проинза водње од 78.—. Предузеће моте, дакле, да предвиди м планску редовну добит и планску енпстра-добит. Ме. ђутим, у току рада предузе. ће постигне да трошкове производње смањи још више» — рецимо са 78, — на 77, — с чим се раније није могло рачунати премда се то. ме тетжило. Сада ће ово предузеће поред планске редовне и енстра-добити показа« ти још и НАТПЛАНСКУ ДО. БИТ од !, по јединици производа или — ако је пред.
виђена производња од 150.000
јединица — 150.000 натпланске добити.
Натпланска добит може да се појави и као разлика из« међу плански нормираних трошкова управе и продаје (што не улази у трошкове производње пи фабричку цену коштања) и индивидуала них трошкова.
Натпланску добит може да има н предузеће за ноје је предвиђен плански губитан! На пример, планом
препцвиђена просечна цена коштања по јединици про. извода износи 80, — просеч-= на добит 6%==4,80, — цена производње 84,80. Међутим технички и остали услови неког предузећа су такзи да су трошкови производње по јединици · промзвода 85,30. Значи по свакој јединици се предвиђа плански губитак од 0,50, или — ако је пред. виђена производња од 100.000 јединица — годишњи план= ски губитак од 50.000.—,
Ако се у тону рада усавр. шавањима постигне смањење трошнова _ производње, са 85,30 на 85, — ондаће, мако мн ова цена коштања према просечној цени производње од 84,80 показује гу-
битан оп 0,20, — ово предузеће показати, натпланску добит.
Плански је предвиђан губитак од 50.000, међутим, стварни губитак је 20.000. Значи да је предузећу и заједници уштеђен издатан од 30.000,
ЗЕМЉИШНА РЕНТА — Под зе-
мљишном рентом треба под= разумевати приходе које вла-
сник земље има на основу своје својине на њу; прихо. де од земље који но гооиз= пазе из његових рс ах нал пора нити из његове ек-плоатације земље, него из окол« ности да баш он поседује земљу и да други не може да дође до земље. Према томе откуда потиче рента се раз. ликује као АПСОЛУТНА И ДИФЕРЕНЦИЈАПНА РЕНТА.
ж
АПСОЛУТНА РЕНТА. У средњем веку готово сва земља припадала је феудалним господарима, На њој су ради. ли зависни сељаци и кметови обавезни да господару земље дају један део плода. Већ тај феудалчев приход» који је потицао из његове својине на земљу, је рента. Када се јавља капиталистички качен производње он по чиње да пропире и у пољо. привреду. Феудални – зе. мљопоседници (ледмлордови и други) све више напу= штају систем искоришћавања кмета путем кулука и оброка; протерују кметове са земље и земљу дају у закуп капиталистима, поји на тој земљи производе на тај начин што унајмљују протеране кметове лише. не земље, као најамне раднике. Власник земље долази, данле, до прихода не раде. ћи баш ништа, чак се и не бринући о земљи. Тај при-
ход, који му тако долази само на с основу његовог монополпног права својине
на земљу, јесте апсолутна рента.
Апсолутна рента постоји само тамо где је земља приватна својина и сопстве« ник је даје у закуп. У Совјетском Савезу, на примор» где је приватна својина на земљу укинута, и нико не може давати земљу под закуп не постоји апсолутна рента, која је у суштини порез што га друштво плаћа на монопол приватне својине на земљу.
и КУ] О