20. октобар

25 АПРИЛ 1947.

20 ОКТОБАР ===

пре а

с Ј:

Македонско коло

Јов Градског фест

Народне омладине -

| |едесет три радне бритаде продефиловало је чврсигурним кораком. Трин по хиљада омладинаца и омладинки манифестовало је своју спремност да учествује у радовима на изградњи наше земље. То је било У недељу пре подне на Бањичком Пољу,

Свечано, уз одушевљење хХиљада омладинаца и омладинки у влажну земљу зариле су се прве лопате, Отпочели су радови на изградњи фабрике тешких машина — алатљика. То је било у недељу — после подне у Железнику.

Завијајући, отегао се пиштави звук зурле, Бубањ = је кратким и тупим _ ударцима позвао на игру, Шест девојака и: шест младића у, македонским народним ношњама · у хватило се у коло. |

Бубањ је почед да удара све брже и брже. Мушкарци су се одвојили и игра је постајала све живља, Чини ти се као да ноге не додирују зеМмљу. Одједном _ је све замрло. Престаља је свирка и играчи су стали. Нагло, као кад набујала вода пробије брану, стуштио се аплауг, _ Дуг, буран аплауз. — То је било у недељу увече и у понедељак увече на Коларчевом народном универзитету. Фестивал — то је нова форма културно-просветног рада Народне омладине. Доскора се овај рад одвијао кроз приредбе које су се одржавале сва ка посебно, по рејонима, школама, предузећима. И програм и извођачи били су готово У-

стим, наест

век исти,

Неплански, неорганизован ' рад са свега око 2500 омладинапа. Почетком ове године при-

ступило се организовању фестивала. Сала је, близу 10.000 омладинаца и омладинки било ангажовано на _културно-просветном ралу. Никле су нове драмске секције, нови хорови, основани оркестри, формиране фолклорне групе итд.

Културно-просветни рад У омладитским организацијама кренуо је новим, правилнијим путем.

Једна позитивна страна фестивала. Али не и једина,

Квалитет је уздигнут. А радничка омладина, нарочито Ученици у привреди, сада СУ озбиљно и систематски почели да раде на културно-просветном пољу.

Друга позитивна страна фестивала, Али, има их још.

На приредбама за време такмичења нису извођене само тачке већ познатих композитора, аутора прича и песа“ ма. На фестивалима су исту“ пали и омладинци са својим

—саместалним радовима.

После четири месеца таквих припрема изишло се на позорницу Коларчевог народног Универзитета. Тачке су биле 0 дабране, Најбоље са рејонских фестиваа, узете су за градски фестивал,

Програм је био дуг, разноврстан и богат — хорови, фолклор, рецитације, оркестри. Са уметничког гледишта — било је тачака и на недовољној У“ метничкој висини. Али је би“ ло оног основног, Жеља и на

' пори да се на културно“просветном раду обухвати _ што већи број омладинаца.

нови нове

образовани |

Публика је много и често пљескала. Највише ученицима у привреди. Дечацима који су сметено и збуњено излазили на позорницу, Уосталом, они су то и заслужили. Први пут у историји радничке класе мали ученици у привреди иступали су на велику позорницу са својим тачкама.

Градски фестивал је потпуно успео. Народна омладина Београда показала је како треба радити на културно-

просветном пољу. аи тата тата

ШТА ЋЕМО СЛУШАТИ

ИДУЋЕ НЕДЕЉЕ НА КО-

ПАРЧЕВОМ НАРОДНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ

О д 28 априла до 4 маја на Коларчевом народном универзитету одржаће се следећа предавања;

У понедељак, 28 априла у 18.15 часова, у амфитеатру: инж. Вујнца јевђевић шеф хидро-бироа предузећа за електрификацију истока: ИЗВОРИ Е: ЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ 3ЗА ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈУ. Прездавач ће говорити о изворима са горивом и 9 изворима хидро-енергије. Упоређење тих

извора, предности и мане, Особине наших горива и вода. Топлотни и водо-привредни оптимум. Консум и

избор извора 'знергије. Предавање ће бити пропраћено приказивањем пројекција. У уторак, 29 априла у 18.15 часова, у амфитеатру одржаће др Владимир Вујић, професор Универзитета предавање О ХИСТЕРИЈИ. Предавач ће говорити 0 лаичком и _ медицинском појму хистерије — како се она испољава и како се објашњава.

У среду, 30 априла, нема предавања,

У четвртак, 1 маја, нема предавања.

У петак, 2 маја у 18.15 часова, У великој дворани: др Коста Грубачић, члан Комитета за школе и науку одр. жаће предавање: ВАСПИТНЕ МИСЛИ У ГОРСКОМ ВИЈЕНЦУ«. Васпитни утицај »Горског вијенца« у ослободи-

· дачкој борби нашег народа. Особине

које красе новог човека изражене У >Горском „вијенцу«. Истински патриотазам и хуманизам, херојство ми поштење, братство и јединство наших народа, општенародни морал и друга мисли васпитног значаја. Горски вијенаца као драгоцен приручник у ва» спитању наше омладине,

У суботу, 3 маја у 18.156 часова, У амфитеатру: Бранко Степановић, геолог "Завода за геолошка испитивања ФНРЈ. ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ У ПРИРОДИ И У ЖИВОТУ ЧОВЕКА, Предавач ће говорити 9 начину појављивања подземних вода у природи и о њихо вој улози у гкономији и природи. Значај подземних вода у животу људи, Борба за воду. Обичне минералне и термалне подземле воде, њихова економска и здравствена вредност. Ис-, траживања и рационално искоришћавање минералних вода. Улога подземних вода у остваривању нашег плана индустријализације. Предавање ће бити илустровано пројекцијама.

К. Маркс: КАПИТАЛ, књига прва, издање »>Културе«, ћирилицом и латиницом, страна 747, цена 120 ди нара.

Барбара Ринг: МАЛИ НОРВЕЖАНИН, Задружно издавачко предувеће, ћирилицом, стр. 143.

Е. Боронина: ПРИЧЕ ЗВЕРИЊЕГ ДОКТОРА, Задружно издавачко преду“ зеће, ћирилицом, стр. 47.

К, А. Тимирјазев: ЖИВОТ БИЉКЕ, књига прва, свеска прва, библиотека Природа и завичај«, издање Државне штампарије »>Свјетлост«, Сарајево, ћирилицом, стр. 24, цена 10

динара,

„ЈУНАЧКЕ ПЈЕСМЕ О БОЈЕВИМА ЗА СЛОБОДУ, издање Државне штампарије · »Овјетлост«, _ Сарајево,

ћирилицом, стр., 76, цена 9 динара. ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА У СЕЉАЧКОЈ РАДНОЈ ЗАДРУЗИ, издање Задружног мадавачког предузећа, ћи.

рилицом, стр, 69,

СТРАНА 98

"тација неуморно- тренира.

Од недеље

Од недеље до недеље у Београду. Низ значајних спортских такмичења и сусрета. Недеља, која је пружила неколико карантеристичних резултата, прено којих се не моме прећи, као преко момената, који су у скло. пу обичних дневних спортских збивања — дошли и прошли.

Три велике победе у футбалу у знаку 2:0

Гри значајна _ футбалска сусрета. У суботу дошао је у Београд милави тим

„Еварнера“ са Ријеке и — Јозо Матошић. Радило се о два бо-

да! „Еварнер“ је упожио све, ма да је могао и више, али мрежа „Црвене звезде“, као

зачарана, није никако хтела да се затресе. С друге, пан, стране, лопта се у два маха копрцала у мрежи. „Црвена звезда“, победила је противника са 2:0 и, тренутно, са једном утака мицом више. била 24 часа на врху табеле!

Друго београдско фиснуптурно друштво отишло је у Сара= јево. Показало добар футбст, победило противника и вратило се у Београд са два бода. „Металац“ је тукао свога против. ника са 2:0!

Сусрет „Партизана“ и »Хајдука“. Игра на великој висини, прави фФутбалски дерби. Реша. вало се о победи два системф о победи два равноправна футбалска тима. Победио је, ипак, бољи. „Партизан“ је тукао свог достојног ривала са 2:0!

Недеља успеха футбала у Београду завршена је у знаку победа са 2:0!

Можда се пливачки . рекорди Европе спремају у — Београду

| | рабниназа се такмичење за првенство Европе, Није далеко ни Балнанијада. Због тога наша дрнавна репрезен~

ставнути чланови дрмавне ре. презентације, сенку водене стазе басена Државног института за фискултуру у Београду и стварају све више могућности за изненађења на европском првенству.

Милославић је пливао 100 метара леђно за 1118 м1 У истом басену, Мара Станојева, премашује прошлогодишње нај. боље резултате на 100 метара леђно. Прешла је стазу 1:32,, што значи за 3/10 боље време од најбољег времена досада показаног! '

Да је басен Државног института за Фискултуру верифициран, ми би данас имали у Београду европски рекорд. Но, не треба да жалимо, јер ће то ве. гроватно и бити. Члан државне репрезентације, Церер, „преле-

Са једног пливачког првенства: танмичари чекају на знак да „просеку“ воду

тео“ је стазу 200 метара прено за 2444! Овај успех над. машује све досадашње резултате у Југославији. Шта више, то је једно од најбољих времена У Европи. ИМ, није то несиромност, веровати да се можда саћа у Београду негују и при: премоју рекордери Евроле, ..

На стаднону ЦДЈА водила се вепина борба у пепој игрн, хоја је пружила доказ о високим квалитетима противника. — Хиљаде им хиљаде са стајања прате узбуд љиву штру „Партизан“— Хајдук“

На првенству Европе у кошарци пола репрезентације из Београда

епрезентација – Југославије.

за првенство Европе у кошарци, отпутовала је за Прат. У танмичењима, која ће се одвијати од 26 априла до 4 маја, танмиче се најбоље снаге Евро. пе. Ми у овом такмичењу учествујемо са пуно оптимизма, јер су снаге, одмерене на ме. ђуградском турниру кошарке, одршаном недавно на Ријеци, јер су одабране наше најбоље снаге.

Највише чланова наше репрезентације, дао је Београд. „Партизан“ паје пет чланова.

Из „Црвене звезде“ четири репрезентативца. Остали градови и друштва дају осталу четворицу. Ово показује, да је у Београ. ду низ одличних такмичара, који наше боје са пуно успеха, пропотирају у иностранству.

За Први мај: Живописни и велики део у дефилеу испуниће | београдски фискултурници __

Први мај велики празник трудбеника већ је пред нама. У целој земљи врше се припреме. Прослава ће се обавити много свечаније, него рапије.

У тој велнкој прослави труд“ беника, _ фискултурници имају свој велики допринос. Нарочито у Београду, Неколико хиљада фискултурпика, узеће учешћа у дефилеу, За њих је одређен посебан део, који ће показати снагу и масовност фискултурних организација у Београду, као склоп радног народа.

На челу колоне фискултурника, ићи ће 40 фиснкултурника и фискултурница са заставама, То су одабрани ударници са Омладинске пруге, ударници из производње, Такмичари за значку фискултурника, приказаће, у самој поворци, живу слику такмичења. Ту ће имати почасно место 100 такмичара, који су положили највише норми за значку. Дванаест београдских дру“

штава, наступиће иза ове колоне.

Друштва су одабрала из својег чланства најбоље, те ће у дефнлеу ићи 1000 фискултурника у спортским дресовима разне 60је, После ове колоне наступиће гимнастичари у две групе; једна ће изводити вежбе у дефилеу, а друга ће ићи у корак са заставицама н венцима.

Нарочито ће бити лепа следе. ћа тачка: седам _ београдских друштава одабрала су 1200 фнснултурника, који ће, у дефилеу, изводити фигуре, мењајући места, што ће поворци дати један леп и жив колор.

Веслачи ће наступити носећи чамце, са укрштеним веслима и тај покрет означаваће иницијале наших руководилаца. Завршетак параде фискултурника биће са 200 бициклиста и 200 мото циклиста,

Да би овај свој део прославе извели што успешније и показали што јачу снагу фискултуре, београдски фискултурници врше смотре и увежбавања,

Х

ивот м РАДУ СССР Х

——

Како се обнавља Одеса

јр. две године — становници Одесе прославили су 150годишњицу свога града. У току једног и по столећа, а кајвише у годинама Стаљинових ипјатиљетки, тај се град претворио У врло велики 'индустриско-при“ станишни, научно-нултурни и лечилишни центар Совјетског Савеза. Слава Одесе нарочито је порасла у годинама Великог отаџбинског рата, Истрајност и храброст бранилаца Одесе задивиле бу цео свет. Они су 69 дана задржавали фашистичке хорде на међу историски значајне одбране. Совјетски народ високо цени хероизам бранилаца Одесе и зове тај град градом — херојем.

Данаб, у миррђ Одеса још већма уздине своју ратну сла: ву, неуморно и херојски радећи. Фашистични отимачи нанели су граду, његовој привреди и комунапном | газдинству 0огромне губитке, Они су експлозијама бацили у ваздух, разорили и порушили највећа инду“ стриска предузећф; више школе, научночистранивачке _ институте, станбене зграде. Одмах по, сне ослобођења, град-ратнив постао. је град-неимар. Нису прошле ни пуне три године от" како се Одеса обнавља, апи је већ врло много постигнуто,

Одеско пристаниште не може се познати. Крај скелета зграда, које је непријатељ био уништио, подигнуте су нове зграде и пристанишни објекти. Бао и пре рата, поглед поново наилази на зграду брекватер дугачан преко 1.200 метара — о громан објект од армираног

бетона за отклањање утицаја |

морских таласа, Није било ни најмање пако обновити тај велини хидротехнични објент, Гњурачи су морали да проведу на морском дну пуних 14.000 часова, Да би се подигао бренватер, извршени су обимни радови на чишћењу морског дин којом је приликом из мора извађено 4.000 тона грађе, последње време обновљено је више обје“ ката за пристајање лађа. Подигнута је станица на обали мора и обнавља се познати Воронцовски светионик. У пристаниште стижу велини океански и други бродови из свих крајева света. Утовар и истовар бродова врше моћне дизапице, У

поређењу с предротним стањем

број тих дизалица повећао се

двоструко, а општи капацитет — десетоструко, Пристаниште је већ надмашило предратни

ниво радова на утовару и исто: вару. План за прву годину нове пјатиљетке надмашен је захваљујући напорима колентива трудбеника пристаништа. Али нису само они извојевали ту по беду. Целокупна одеска “ндустрија знатно је преваз: "ла програм прве године новог петотодишњег плана и дала скоро двапут већу продукцију него 1945 године,

У Одеси се израђују дизалице великог капацитета, биоскоп“ ска апаратура, машине за руднике угља, витамински _ сокови, конзерве, машине намењене графичкој индустрији итд, Прои зводња _робе за широву потрошњу стално се повећава, Одесна предузећа индустриског задругарства израђују врло вепиви број разних артикала, почевши од дугмади па све до најфинијих свилених чарапа. Нека индустриска предузећа фабрика јуте, на примећ повећала су прошле године свој производни капацитет више него петоструко. Тај снанни пораст продукције у одесним предузећима најбоље сведочи о брзом и полетном темпу обнове завода и фабрика, Напоредо с обновом порушених индустрисвих предзећа, граде се и нова, Аутобуски завод, чијем се подизању 'приступило 1946 године, већ је почео да даје про“ дукцију.

Све је то наравно, скопчано 6 велиним тешкоћама. Оне се осећају у раду на обнови станбених зграда, као и у делатности на успостављању најширег Функционисања _ културно-просветних и научних установа, Ани совјетски људи не узмичу

пред тешкоћама. Захваљујући огромној истрајности становни“ ва Одесе и изузетно свесрдном старању совјетсне владе о што бољем уређењу града прошле тодине је обновљено 2.450 станова, пет школа, шест библиотекст позориште музичке коме“ дије, два биоскопа, дворац културе, неколико десетина клубова, клинића, породилишта, се“ наторијума и других социјално“ вултурних и комуналних уста• нова. За годину дана отворено је 388 нових трговина,

Сад их >»

у Одеси има 1.530. У 72 највеће одеске шноле отворени су би фен за децу. У пуном обиму раде 18 виших шнола. 35 нинума, 20 научно-истранивач“ них института, још средином прошле године отворен је у о6новљеној згради чувени екнспе“ риментални научно-истраживачни институт — очна клиника с кадемика Владимиџа Филатова. Обновљена је и у најмањим појединостима рестаурирана зграда бившег Воронцовског дворца која има огромну историску и архитектонску вредност.

У Одеси је прошле године о творен тролејбускни саобраћај, прородила је плинарсф, становништву стоје на распопонжењу десетине нових модних атељеа, нао и разне радионице чији је задатак да служе што бољем задовољењу његових мивотних потреба,

Прошле године постигнути су велики резултати, али још лепши су изгледи Одесе у непо средној будућности. Мали је број градова који се могу упоредити с Одесом по своме планирању и архитектури, Не зову Одесу без разлога „јужном ле потицом“. Али она ће бити још лепша, нживописнија и величанственија. Према — генералном плану _ реконструкције _ Одесе, дуж морске обале биће саграђени у правцу јужног предгра“ ђа Аркадије нови квартови, кејови и булевари, Центар града добиће излаз на море, а у том циљу подићи ће се нови мостови и степеништа. Исто тако, О деса ће добити нову путничку станичну зграду на морској обали. За подизање нове железничке станице утрошиће се 18 милиона рубаља, Стадион ноји се гради на обали мора биће, несумњиво, један од најлепших спортских објената у Совјет ском Савезу, в ћјатиљетке територије деских завода и фабрика биће богато зеленило, у

Капацитет одесне индустрије И ИнЕео ће порасти. Само предузећа за израду стругова израђиваће 1950 године у Одеби онолико стругова колико је пре Октобарске револуције израђивано у целој царској Русији.

Александар КАРПОВ, претседник Одескот градског И совјета депутата трудбеника

свих одо- тех-.,

При крају нове

~ ~

и