20. октобар
МУ '
____________ннннннннннцнинниешеешш= 16 МАЈ 1947
СТРАНА 2 20 ОКТОБАР
дашто је нереалан бинанснски план неких градских привредних предузећа —
1
> и -<
=
ПАР ~ оу =.
[] роблеми градске, кому налне привреде не могу . се одвојено третирати од проблема привредне целине у нашој земљи. Комунална привреда има своје посебно место, "посебан значај и своје одрее задатке у планској из градњи земље. Међутим, чињеница је да је наша градска привреда у приличној мери за= емарена. етогодишњи тлан је главни задатак пред којим се налази наша земља. Остварење и пре матење Петогодишњег плана треобразиће нашу земљу од привредно-технички заостале у напредну, индустриски разви-
јену н јаку државу. Индустри= јализација и електрификанија _ даће _ основну _ мате
ријатну базу за привредно изтрађивање земље, Али, у току спровођења плана индустријализације п електрификације ми ћемо подизати п животни стандард наших радних маса. Баш по тој линији подизања жи-
. вотног стандарда градска привреда има своје одређене задатке, Пре свега градска при вреда треба да учини велике напоре у циљу задовољења потреба широких потрошачких радних маса, а исто тако ну циљу културног и социјалног подизања.
„Питање стила рада у натој комуналној привреди, као и питање плана наше комуналне привреде, јесу за нас врло важна и непосредна питања која треба решавати са исто толико озбиљности и исто толико пажње као што морају да се решавају и питања индустријализације и електрификације наше земље и питања организационих форми, стила рада и плана наше крупне привреде“ (Б. Кидрич).
Међутим, преглед оствареног и предвиђеног промета по финансиском · плану за први квартал 1947 године градских привредних предузећа у Бео· траду показује да не постоји у довољној мери ни стила ни до-
"'бро проученог плана. Ло се "најбоље види из података о 7“ трее; вном и оствареном "о , на коначног остварења финансиског плана преду_ већа.
Према прегледу оствареног
и предвиђеног промета по фи' нансиском плану за први квартал 1947 године стање изгледа овако (да наведемо само неколико карактеристичних случајева)ј: Мање остварено према плану: Градско саобраћајно предузеће за 28,46 од сто; Водовод 100 од сто; Градска економија 100 од сто; Градско предузеће за промет лековима 33 од сто; Градско предузеће за воће и поврће 23,65 од сто; редузеће за канцелариски ма“ теријал 39 од сто; Градско Угоститељско _ предузеће 26,70 од сто; Предузеће за израду четака 48,34 од сто; Кројачка радионица 43 од сто; Преду" зеће' за безалкохолна пића "92,54 од сто; Аутомеханич- ка радионица 91,80 од сто; · Комунално грађевинско предузеће „Пут“ 48 од сто; „Комграп“ 32,90 од сто; „Авала“ 84,06 од сто; Градско браварско-лимарско инсталатерско предузеће 63 од сто; Стаклорезачка радионица 65 од сто и тако даље.
С друге стране извесна градска предузећа показују да су премашила предвиђени план и да су више остварила од пред= виђеног плана. Од предузећа овакве врсте на првом месту
_ се налази Градско предузеће _ ва колонијалну робу. Оно је пребацило план ни више ни мање него за 99,92 од сто. На друго место долази Предузеће за текстил и обућу, 82,50 од · сто. Од осталих предузећа _ знатно су премашила план; _ Градска народна штедионица „за 22995 од сто; Комунално | грађевинско предузеће „Дом“ за 45,79 од сто. Остала преду_ зећа имају нормално премаше_ ње плана. Средњи резултат по одељењима даје следећу слику: Ко“ мунално одељење мање је о. стварило план за 59,89 од сто; _ Финансиско одељење, у групи ' предузећа која су мање оства_ рила план, 18,66 од сто, преду“, зећа која су премашила План 9,98 од сто; Одељење трговине и снабдевања мање остварила 90,19 од сто, више остварила 36,33 од сто; Одељење индустрије и занатства мање остварила 46,76 од сто; ебацила план 3,29 од сто; Грађевинско одељење, у групу одељења која су мање остварила план, просек је 66,24 од сто; у гру_ пи предузећа која су први шила план (само једно) 45,39 сд "сто и Занатско грађ. одељење 40,58 од сто, односно 0,91 од сто. •
Као што се из ових подата-
ка види проценти су ненор-
мални било да је план мање остварен или премашен и показују да се не ради занста плански, простудирано, водећи рачуна о реалним могућностима сваког предузећа, Наведена су предузећа са високим резултатима у пребацивању или подбацивању У остварењу плана, јер су они врло карактеристична за реалан закључак о пословању наших градских предузећа. Нема сумње да су то нереални резултати и недопуштени у оваквим размерама. Једно предузеће може са више или мање успеха пословати; његов резултат
зависи од стила у раду, од правилне организације рада. ли, финансиски план је у-
ствари план рада предузећа; то је финансиски израз читаве његове делатности. Од правилног и реалног постављања. плана зависе и његове могућности пословања. Уколико је план више проучен, детаљно разрађен и одговара. стварном капацитету предузећа и резултати ће бити стварнији, На првом месту финансиски план мора бити темељно израђен. Нормална отступања од плана могу се кретати највише до 15 од сто, било да је план мање остварен или да је прематио његово остваривање. Ни у ком случају не би се смело десити да се план пребаци за 99.92 од сто, као што се то де шава Градском предузећу за колонијалну "робу или Градском предузећу за текстил и обућу, које је премашило план за 82,50 од сто. То значи да су њихови планови нереално постављени, да нису узети У обзир сви елементи за састављање реалног финансиског плана, који би одговарао стварном капацитету предузећа и његовим тржишним могућностима. Или обрнуто: Градски водовод уопште није остварио предвиђени финансиски план за први квартал 1947 године. Истина то су зимски месеци, када се из оправданих разлога не врши преглед утрошка воде због опасности да од мраза не попрскају атарати, али, према резултатимагу априлу не види се да је учињено потреб-
но залагање да се потражива-_
ња за јануар, фебруар и март остваре. „Шумадија“ није такође реално поставила промет и није узела у обзир, на пример, да је хартија рационирана, што је, несумњиво, утицало на смањење њеног промета.
Треба нарочито указати на слабу организацију рада Градског угоститељског предузећа. Оно је и 1946 годину завршило са губитком. За први квартал 1947 године оно је мање остварило план за 96,70 од сто. Предузвеће се нерационално води, руководство не поклања довољно пажње организацији рада по ресторанима. Добре резултате су показала предузећа: Градска штедионица, која је премашила план за 22,85 од сто и успела да оствари знатан износ непредвиђених прихода. Завод за стерилизацију млека пребацио је незнатно план за 5,83 од сто, али је тиме постигао видне резултате. Завод је у прошлој години био пасиван, али је тенденција да буде мање пасиван, да повећа своје приходе што је, спроводећи добру организацију и контролу над извршавањем задатака, и успео да постигне,
При оцени остварења финансиског плана треба водити рачуна да су многа предузећа имала тешкоће објективне или субјективне природе. Такав је случај са обућарском радионином која није добила потребан материјал од надлежног министарства. Аутомеханичарска радионица није имала такође потребан материјал, разне делове и тако даље.
Према резултатима постигнутим. у првом кварталу ове године може се извући закључак да је финансиски план У појединим предузећима нереално постављен. Постављање плана није било у сагласности са' реалним капацитетом предувећа и његовим стварним могућностима. Поједина руководства имају често и неправилна схватања финансиских планова и не придају им онај значај који треба да имају. Финансиски планови су често произвољно прављени. Један од разлога је и недовољна будност управе привредних предузећа и слаба координација
| рада са предузећима из своје
надлежности, тако да није вршена темељита анализа тих планова.
__ За правилно и успешно пословање неопходно је потребно да се спроводи контрола над извршењем постављених задатака, редовним праћењем читавог процеса њиховог 0-
„ стваривања, Добро организова-
на контрола омогућује да се
грешке и недостаци одмах уоче и да се благовремено отклањају. Није довољно да се учињени пропусти уоче тек при крају, јер грешке и недостаци у организацији неповољно Уутичу на остварење плана, на правилан ток и одвијање самог посла, Контрола у нашим градским предузећима није правилно спроведена а у извесним предузећима није уопште спроведена, ИМ то је један од разлога који је утицао на резултате оствареног и предвиђеног промета по финансиском плану за први квартал 1947 године. Још једно питање које је у директној вези са пословањем градских привредних предузе. ћа. Тиче се редовног уплаћива. ња планске добити. – Основна средства за комуналну акумулацију јесу, осим разних 06лика опорезивања) пре свега добит комуналних – предузећа.
еђутим, уплаћивање планске добити није ишло најбоље. Сва предузећа прекорачила су рокове за уплату добити, а и рокове Поткомисије при ИНОгу за спровођење у живот уредаба о акумулацији и ценама. Уплату добити предвиђене за први квартал 1947 године (јануар, фебруар и март) нису уплатила предузећа Градско угоститељско предузеће 2.168,356, Градска посластичарница 94,565
динара и Аутомеханичка _радионица, Оваква аљкавост и несаве-
сност у спровођењу уредаба и испуњавању рокова не сме се више дозволити, јер изазива поремећај у остварењу финансискогт плана, привредног плана уопште.
Резултати оствареног и предвиђеног плана промета по финансиском плану за први квартал ове године пружају нам драгоцено искуство и потребне елементе који нам могу послужити за бољу организа цију рада, за реалније постав-
љање и остварење финансиског плана за наредни квартал, Одговорна руководства, у првом реду у самим предузећима, морају детаљно да проуче и изврше темељиту анализу мање остварених односио премашених резултата из првог квартала. Нарочито треба да проуче проценат ко: јим је план остварен, да испи= тају свој досадашњи рад и Изврше анализу општих резултата на испуњењу плана; потреб. но је да нарочито испитају отклоњиве узроке који ометају извршење плана; да даду реалну оцену досадашњег рада и да на основу свега тога предузму практичне мере ва бољи рад свога предузећа у идућем периоду. Посебну анализу захтева упоређење предви ђених ставова и њихово ствар. но извршење за протекли пе риод. Изгледа, да се поједина предузећа нису користила стеченим искуством из првог квартала, јер су нереално поставила своје планове, То се види из остварених резултата у априлу.
Ми смо прешли у планску привреду, а то зпачи да морамо радити по плану. Привредно предузеће не може данас радити без плана и то без темељито проученог плана. У нашој комуналној привреди постоје још увек извесне слабости; недостаје код наших привредника дух – привређивања, дух оперативног руковођења да би се више смањио административни начин руковођења. Запажа се да се градском привредом не управља оперативно, да се не врши потребна контрола над извршењем Лостављених задатака. То су слабости којих се морамб Што пре ослободити да се не би по. новиле исте грешке; на грешка. ма и стеченом искуству можемо много научити да убудуће не би грешили, МЕ
М. МИЛОШЕВИЋ
Фронтовци Сарајевске улице (Х основне организације Ш рејона)
а 5
на добровољним радовима
Организације Народног фронта у Београду стварају своје планове
| рема постављеним задаци-
ма на Првом конгресу Народног фронта Србије све организације Народног фронта у Београду приступиле су изради овогодишњих планова,
· који се састављају за време од
1 маја до 3- децембра ове године. Рејонски одбори Народног фронта прикутиће планове основних организација, унеће у њих допуне, поправити их и припремити рејонске планове. Ова оријентација организација Народног фронта на рад по плану је нова, јер су све досадашње акције спровођене у облику кампање, без неког нарочито створеног тачно одређеног плана. За рад по пламу Организације још немају ловољно искуства, Које ће тек стећи У остварењу овогодишњег плана,
Овановне организације Народног фронта на својим конференцијама стављају обавезе својих планова на дискусију, а фронтовци дају своје сугестије, исправке и допуне плана.
ПЕУРЕДПО Ф
1НАНСИСКО ПОСЛОВАЊЕ
омогућава злоупотребе у предузећима
|| гопекторат Контролне комисије Србије за град Београд извршио је У последње време преглед пословања У неколико привредних предузећа на основу пријава радника који дрнавну народну имовину знају да цене и чувају,
Неким нашим руководиоцима привредних предузећа није ја. сно да су они у свом раду без уредног књиговодства унапред осуђени на хаотично стање у предузећу, на низ проневера и разих других мапверзација, но. је по неки несавесни људи моту да учине. Кад знамо да нам књиговодство пружа основ за лано проверавање свих пословних обрачуна, да нам служи за про. веравање извршења привредног плана, за анализу структуре и развоја имовине, трошкова; це. на ноштањф промета и успе-
ха, онда је јасно, да ће сваки.
онај руководилац ноји је искре. но пришао извршењу поверене му дунности настојати да сву предузећу води уредно књиговодство, саобразно закону о једнообразном рачуноводству.
Међутим, наши органи при. ликом задњег прегледа нису могли установити да је такав случај У Заводу за хемиско чишћење и бојење одела »„Морава и у Фискултурној задрузи Србије.
Тано у „Морави“ све књиге које се воде нису оверене. Главни дневнин ношен је на о. веру код Пореског одељка У рејона, апи није запечаћен воском; нити је печат утиснут (на_ водно тада воска нису имали, ма. ко јетобило 24 фебруара о,т.. Ма да су књиге двераване 24 фебруарофу књижење у њима вр. шеено је почев од 1 јануара о. т, а оно је фактички вршено после 24 фебруара, јер су тада књиге и набављене, У дневнику је књижен само улаз по рачунима робе, док излаз није уопште књинен. Изпаз из мага. дина врши се по цедуљицама са потписом примаоца без ичије овере. Утврђено је, да ове цедуљице нису до сада нигде ињинене, а нити су издаване у дупликату или _ трипликату. Дневник је атуран само са 28 марта 1947 т. Прегледом мата_ цинске сплунбе утврђено је, да се требује и издаје материјал помоћу реверса без ичијег налого и ако налог треба да бу. де потписан од управника предузећа, сто тако не постоји ни довољна провера о потреби тор издатка. Сем тога, ничим се не правда издати матери. јап, а то је опет доказ да се о материјалу не води рачуна, те
~ вато п.управних. Бранислав- Низ
нолић може да наже, да нема увида да ли се сав материјал употреби у предузећу, али он мисли да се рационално упо„ требљава“. Тано на пр. бензин који је најважнији матери. јап у овом предузећу узима се без требовања и не постоји никаква евиденција колико се троши бензина, Управнин Нино. лић мисли да та радници узимају „тек за упаљаче“. | Још је гори случај у Фискултурној задрузи Србије. Задрута има сталног стручњава за књиговодство,
једнообразно Пре доласка вњиговође, књиговодство је во. дио сам сенретар Задруге, ноји је био и главни руководилац у самој радионици. Иако, као човек са трговачном | анадемијом, мора да познаје основне ствари из рачуноводства исти је на пример вршио обрачуне по налнулацији. за прерађену робу, са радницима усме_ но) а о тим обрачунима у квњиговодству нема никаквих мате. ријапних докавсу што је и: омогућило да су у Задрузи вршене непрекидне ситније па и крупније крађе.
Касније, када се почело водити КњЊИгГОВОДСТВО, од августа 1946, оно је све по данас вође. но тако да се на основу њега не може добити ни приблинно, а камоли тачно стање и пословање ове Задруге. Тано, на пример, на »„Рачуну радиони. це , који у књиговодству Задру.
ге показује успех у виду доби.
ти од динара 730.000— нњижена је једна ставна од плин. 100.000.— која се овде исказује нао добит на уштеди материјала, ма да за овај рачун нв постоји никаква спецификација радова, нити калнулација. Став. на је прокњижена по сећању и нагађању, а руководилац Задру. ге ставио је, да би се на нени начин и кроз вњите показало успешно пословање Задруте, и. ако за то нема никаиве варана ције. Сенђетар Задруге Светолик Дреновац и поред нњиговог ђе вршио је и даље обрачуне и задужења усмено и у нњитоводству нема никаквих донуме. ната о раду саме радионице, Приликом · билансирања — за 1946 годину направљено је инвентарснко стање робе, које се није сложило са стањем у књи. гама. По матацинским књигама појавио се вишак на сировинама за динара 308.000.— Ењиговодство се није трудило да пронаљ ђе на основу чега му се појазвио такав вишан,. него та је јед_ ноставно вњинило кав Уна фробе- и тако. слоњило крајњи
вњиговођу,
збир, што је сигурно за њих
било довољно.
Роба се издаје по требовањима фиснултурних друштава, али се нигде не види да је дотично друштво и примило требовану ребу. Убшште се у пословању Задруте не може видети коме је роба издавана и да је потврђиван примитан издате робе, ма са чије стране, Тако се даје могућност да се роба — износи, исплати по одређеним максимираним ценама а да после не дође у руке наших фискул. турних друштава него појединим црноберзијанцима, који је препродају по својим ценама. Издата готова роба из магаци. на не вњиши се и по вомадима, него само изражава У новцу, тако да је уопште немогуће доћи до резултата нолино је чета Задруга досада израдила и нако је уопште њезино посло, вање, јер поред само ових ненолико наведених примера крајње аљкавости а можда и злонамерности, није било могуће установити коначно стање, нити у ствари извршити нонтро. лу пословања ове Задруге. До коначних резултата моћи ће се доћи тен након поновног књижења свих постојећих докуме. ната. Због тога није ни чудо да је досада У овој Задрузи непревидно нестајала роба, роба се крала, Нестапо је 5,50 мет. ба. лон свиле, 2 пара гојзерица 3 кгр ђона, табла ђона за 30 па. ри пенџета итд.
Данас, каца смо прешли на планску привреду, када имамо Уредбу о финансиском посло-
вању, Закон о једнообразиом рачуноводству, не смемо. дозволити да се У нашим при.
вредним предузећима води тако неуредно финансиско пословање. Неуредно финансиско пословање је база за разне злоупотребе. Предузеће, Чоје нема
уредно уведене књиге које по Закону мора водити, које не води уредно #њиговодство, би.
гурно да неће моћи и не моме да изврши производни плањ а од извршења производног плана, сваког па и најмањег нашег
предузећа, зависиће остварење ·
читавог Петогодишњег плана Зато се данас немарност, аљна. зост поема финансиском посло. вању и не може разликовати од саботаже, па и међе које ће народна власт предузимати биће једнако стрбге према свима онима, који због неурђедног фи. нансиског посповања онемогуУЛУ контролу рада предузећа, онемогућују извршење нашег привђедног плана,
. Лепосава, ОРЛОВИЋ
Основне организације, Кад џ рејонски олбори _ Народног фронта _ формирале су према одлукама Извршног одбора На, родног фронта Србије _ више секција, које треба да обухћа те сву многострану делатност Народног фронта и које имају велики значај у проширивању организација Народног фрон«
та пади испуњавања задатака у Петогодишњем плану. Орга« низације Народног фронта при, ступају изради планова после избора за нова руководства, Организације Народног фронта праве своје локалне планове _ према – специфичним „потребама, не испуштајући из вида главни задатак — борбу за испуњење савезног и рећубликанског плана и учешће на радовима градског значаја, на. рочито на извођењу грађевин-
ских радова. У Трећем рејону основне ор.
ганизације Народног фронта већ су направиле планове и предале их рејонском – одбору
Народног фронта, Извршни од. бор Народног фронта Трећег рејона, на основу тих планова,
саставио је оквирни рејонски план. План ће ради употпу. њавања и исправљања извесних
недостатака продискутовати на рејонском пленуму фронта, ко-
ме ће присуствовати повереници Народног фронта из појединих предузећа и помоћи својим опажањима и примедба. ма да се план још боље употпуни са обавезама за помоћ производњи и радницима, Навешћемо изводе појединих обавеза из плана рада десете
основне организације Народног фронта Трећег рејона који је најбољи у Трећем рејону.
„Добровољни радови наше '
основне организације
1) Рашчистићемо рушевину У Сарајевској улици број 5, ни велисати је и планирати;
2) даћемо ралне јединице за довршење калдрмисања Саре јевске улице;
3) пописаћемо све поломљено
дрвеће и по добијању садница посадити ново;
4) вршићемо негу гробова по улицама нашег блока у којима су сахрањени пали борци наше
Народноослоболилачке – армије и братских народа СССР.
На свим горе наведеним ра“ довима даћемо 1785 радних часова, а у назначеним радо“ вима учествоваће 285 фронто“ ваца наше освовне организа“ ције,
На радовима савезног, републиканског и градског значаја даћемо такође 1785 радних 94 сова са 285 фронтоваца,
Социјално старање
1) Организоваћемо _ месечне посете дечјим домовима И 06" даништима;
2) пружићемо помоћ прили“ ком слања деце на летовали“ шта;
3) помоћи ћемо рад Црвеног крста код сакупљања прилога и других потреба,
Злравствено-хигијенска секција
1) Спровешћемо агитацију 38 негу злравља родитеља и ЊЕ Хове деце, сваки случај 060" љења доставићемо Народном одбору Трећег рејона;
2) _ обилазићемо _ болесне фронтовце, а децу до седам година наших фронтоваца 02 водићемо лекару на периолич не прегледе;
3) спровешћемо акцију за с" државање чистоће дворишта И споредних просторија, а #40" чито зграла које припадају •" прави народних добара.
ж
На свим раловима и аккаје“ ма, које буде изводила ла та основна организација 19 укупно 11.050 радних часова.
На овим радовима учествова“ ће 300. фронтоваца ваше 00108“ не организације“;