20. октобар
16 МАЈ 1947
Шта отежава
производни
У Закону о Петогодишњем плану развитна народне привреде ФНРЈ, чије су доноше_ ње наши народи поздравили са одушевљењем и чврстом решеношћу да све његове ставке буду испуњене па чак и премашене, јасно је речено да „непроизвод_ не издатке у привреди треба снизити', и да „потпуним искоришћењем радног времена треба створити предуспове за повећа_ ње плата и боље награђивање трудбеника свих натегорија“,
Првомајски период такмичења показао је да и поред многих залагања и успеха, један део радништва није довољно озбиљно схватио своје задатке у испуњењу плана. На крајње резултате мајског дела овогодишњег танмичења и на његов исход утидали су многи елементи, Чиње. ница је да су ти резултати мотгтли бити знатно бољи да је о, браћена већа пажња отклањању свих оних узрока воји су изазивали застој у раду и такмичењу. Изостајање са посла, било да је оно оправдано или не, и нерационало _ коришћење сваког минута радног времена, то су два момента из мноштва друтих који су веома утицали на крајњи резултат мајског дела тавмичења у Београду У коме су производни планови свих пре. дузећа у просену испуњени за 99,82 од сто.
У мајском делу такмичења дневно је изостајало са посла неоправдано 3,6 од сто радника; даљњих %2 од сто од укупног броја радника за своје изостанке имало је оправцање, а поред тога још #14 од сто радништва налазило се на боловању. То значи да 11,94 од сто радника Београда није радило током тан_ мичења. Ако овим процентима додамо и проценат раднина који су забоцњавали и ноји износи 2,44 од сто од укупног броја радништва за сваки радни дан, тек онда ће бити могуће да до. бијемо јасну слину узрона који су проузроковали оних (0,18 од сто неиспуњеног плана, односно кедостатак оних великих процената премашивања плана.
Од свих предузећа Београда проценат изостајања био је најмањи у Београдској индустрији»
- на стругари „Макиш“, фабрици охартије „Београд, „Југоштам_ пи“ и Заводу за израду војне одеће. У овим предузећима проценат задоцшњавања раднина креће .се до 0,4 од сто, што, У поређењу са осталим предузећима, претставља велики успех.
Висока цифра оправданих изостанака говори нам јасно да је критеријум за „оправдано и. зостајање“ са посла био преши_ рок и да су за оправдање изостанана постојале широке могућ, ности.
Чести су случајеви, можда би се могло рећи да је и општа појава да се ни радно време није користило рационапно, само за производњу, чему оно сме једи. но да слуши, и дасу У оквиру тога времена свршавани разни непродунтивни послови који немају ничег заједничког са про= изводњом: одржавање конференција, куповина и продаја намирница, деоба бонова, налпбе и рекламације итд. итд. С друге стране многобројни разговори по ходницима и губљење времена у посматрању туђег посла (што је думност само мајстора или партивође), затим разговори двојице радника који раде на суседним машинама, све је то утицало ако не на сам квантитет рада а оно на квалитет производа, Забушантство је појава која је почела да узима приличне размере по предузећима и због које су укупни успеси предузећа умањени, јер део добрих и савесних радника мора да надовнади пропусте оних који не. мају те особине.
У предузећу „Октобарска слобода“ мајстор једног одељења
сва
ПРИВРЕДНИК“
———
процес
проводио је 50 од сто радног времена у канцеларији разгова_ рајући 'са чиновницима. Због тога покварени разбоји нису на време поправљени и када је због његове немарности машина поправљена тен после два сата, мајстор белени да је поправка трајала свега пола сата. Последица таквог рада је неиспуњење норме од стране радника (иако је због тога крив не радник већ мајстор), а самим тим и сниме_ на недељна плата,
Чести су случајеви да пословође не припреме благовремено потребни материјал, због чега настаје застој у раду, а сасвим је јасно какве су последице застоја само од пет до десет минута: то су стотине неискориш. ћених радних сати, хиљаде недовршених послова и застој у производњи. Правилна организа_ ција посла, благовремена припрема материјала и правилан распоред кадрова на радним местима од огромне је важног сти за успешан производни процес. за испуњење плана. А шта се дешава: у Индустриј мотора у Раковици мајстор.новач шест дана није имао помоћника због чега није могао да ради, док је У исто то време један плаћени
радник У другом одељењу чекао посао. Шта то значиг То значи да није постојала
жоординација у раду између пословођа одељења, два радника нису радила по шест дана, трошкови производње су повећани, посао није на време обављен.
Уобичајено је да се због потрешне исплате или ма које друге случајне неправилности ре. вламације подносе у радно време, уместо по завршеном послу. Колико се на тар начин плаће. ног радног времена утроши ни у шта!
Решеност радништва Београда да у остварење Петогодишњег плана унесе и добру вољу и пожртвовани рад, свест о томе да ће се на завршетку плана подићи ниво нмивота свих наших грађана, приморава радне људе ла се боре против ових много. бројних, ситних, али ипак у целини великих, недостатака, про_ тив лоших навика које утичу на исход производње тиме што поскупљују производне трошкове" ометају правовремено испуња. вање постављених планова; умањују реалну вредност надница и навикавајуу на избегавање дужности или на аљкаво сврша_ вање послова.
Број оправданих – изостанака мора се смањити само на оне који се никако не могу избећи (о неоправданим не треба ни говорити — њих не сме бити). Због свега тога треба појачати контролу над изостајањем, узети оштрије мерило при правдању. Код овога не само што управе с предузећа треба да показују будност појачавајући контролу, не само што управни одбори синдикалних подружница треба да котролишу своје синдикално чланство. већ и цело. купни радни колективи, сво радништво, мора да контролише се. бе, мора да указује на све покушаје неоправданог изостаја. ња са посла, на све покушаје забушанства и јавашлука, 'убијајући њихову појаву у зачетну.
Доношење Петогодишњег пла. на било је производ спонтаних жеља свих људи наше земље да се победи привредна заосталост, да се земља подигне и стави у ред најнапреднијих, да се побољша и улепша живот свих ње, них синова.
За испуњења тога циља, као услов, постављају се даљи задаци од којих су само један део: борба против забушанства и борба за подизање радне дисциплине. Мање празних разговора, мање изостанакф исправно мерило при давању боловања, а више
рада, више напора, више организације! Б. ВУЧКОВИЋ
· Исељавају ме, а ја директно укључен у државну при
Тде то2
· Код Гранапа. Купујем све што даје.
"ме уштеда је на 100
20 ОКТОБАР,
СТРАНА 3
Рационализатори! ___ Сарадња ђачких
београд-ких предузећа
2
СТОЈАДИН _— ЈОВАНОВИЋ, аутомеханичар Градског – саобраћајног предузећа, проглашен је за рационализатора за“ то што је оригинаљном реконструкцијом и _ комбинацијама на пумпама за убризгавање нафте омогућио да наши аутобуси и даље саобраћају. Извршио је потпуно комплетирање аутобуса „Ман“ бр. 13. који је био потпуно растворен и и мао само шасију и каросерију. Јовановић је остале делове (предњи трап, мотор, куплунг, мењач, кардан, диференцијал, управљач и кочнични уређај)
прикупио по кругу предузећа „из делова који су били бачени у старо гвожђе. Његовим 33 лагањем овај аутобус завршен је за 425 часова, чиме је уштеђено 40% радног времена,
ЂУРА ФИЛИПОВИЋ, рад ник Београдске текстилне индустрије, добио је звање рационализатора зато што је у спео да на ударној полузи штофарских разбоја замени кожни материјал са пљоснатим гвожђем. Овако конструисани део издржљивији је десет пута од досадашњих, у којима је била употребљена кожа, а поред тога цена овом пљоснатом гвожђу је сведена на половину у поређењу са раније |употребљаваним делом. Стварни економски ефекат при експлоатацији тога дела биће двадесет пута већи него досад.
ВЕСОВИЋ ПЕТАР, радник
Београдске текстилне индустрије, успео је да упрости, убрза и појевтини поступак 0' бељења. За бељење 100 комада платна тежине 1.183 килограма _ досад је У предузећу трошено 3400 динара – (хемикалије, наднице израде и оп шти трошкови), По Весовићевом поступку за исти рад се утроши 2.400 динара, према токомада 1.000 динара. С обзиром на производни план га 1947 годину, уштеда ће бити око 130.000 динара. Поред матери“ јалне користи коју Весовићев поступак доноси, важан је и моменат да су у Весовићевом поступку избачене из употребе хемикалије које се данас тешко добављају. Весовић је проглашен за рационализатора.
ДУШАН
ЖУРЖУЉЕВИЋ, аутогеноварилац Бродоградили шта на Чукарици, проглашен је
за рационализлтора због тога што је пронашао справу коју сам покреће при варењу — котловских цеви. На тај начин он свакога дана штеди један куб“ ни метар оксигена и дисугаса, Употребом већ истрошених е-
лектрода за електрично зава-
ривање, које ду биле расходоване, уштедео је предузећу о ко 65.000 динара,-
ЧЕДОМИР бравар Бродоградилишта на Чукарици, проглашен је за рационализатора зато што је на: правио машину за _ оштрење тестера за гвожђе. На тај на чин постигао је велику уштеду у материјалу, јер су досада
тупе тестере за гвожђе бацане,
ПРОКА МИШЉЕНОВИЋ, металостругар __ Бродоградилишта на Чукарици, проглашен је за рационализатора зато што је израдио моторне маказе за се чење лима, На овај начин успео је да замени рад пет људи, постигавши уштеду у времену за 80%, док је продукцију повећао за 400%.
225
ЉУБОМИР РИСТИЋ, вар Градског саобраћајног предузећа, истакао се У току пр вомајског такмичења на изради вагона 104, 105, 106 и 107, на монтажи кошева, где је пре-
бра-
бацивао _ норму за 40%. На монтажи грудних греда пребацио је норму за 35%. На из: ради пескаонице пребацио је норму за 26%.
ТОДОРОВИЋ,
родитеља и
наставника
важан чинилац у васпитању школске омладине
одитељи претстављају је“
дан од фактора који треба да помогне напредак школе, бољи успех и дисциплину ученика. Па, како остварити што тешњу „повезаност и сарадњу школе и родитеља»
Школа свакако игра крупну улогу у ударању темеља новом васпитању и образовању омладине, али да би она то са успехом постигла, потребно је да обезбеди свој систематски утицај по свим питањима васпитања на породицу и читаву околину у којој дете живи. Ради постизања тога циља просветне власти су нашле и организационе форме, те су тако основани школски савети при школама и педагошки активи за децу претшколског узраста при просветним органима народних власти. И школски савети и педагошки активи обухватају све чиниоце који утичу на васпитање и рад наших ученика: наставнике, родитеље, ученике и претставнике масовних организација. Главни њихови задаци састоје се У отклањању супротности између школе, дома и животне стварности путем педагошке пропаганде међу родитељима. Актуелна предавања и родитељски састанци су најважнији облик овога рада. Заинтересовати родитеље за школски живот њихове деце, објаснити им нове демократске смернице наше школе, упознати их са основним педагошким принципима, обавештавати их о свакој новини у школи која је заведена ради постизања бољег успеха, позивати родитеље да се заиста укључе у заједнички посао — све је то веома важно да би се могли извршити главни задаци које пред школу поставља народ и држава. '
Овај облик сарадње између дома и школе, родитељски састанци, које су школски савети сазивали преко масовних организација Народног фронта и АФЖ-а, а и личним позивом преко ученика, дали су добре резултате. У школској 1946/47 години број посетилаца на родитељским састанцима (који је раније био 15909, родитеља), попео се на 50—75%, а интересовање за основне школске проблеме у великој мери се повећало.
Родитељски састанци се сазивају по нашим школама ради расправљања општих и појединачних проблема.. Питање слабог успеха на крају Т полугодишта била је тема свих родитељских састанака у школама. Изношење свих мера за поправљање слабог успеха и попуњавање празнина у знању ученика пред родитеље било је исто тако на дневном реду свих састанака. О недисциплинованости и неуспеху из по јединих предмета, нарочито У нижим разредима, дискутовало се на посебним састанцима родитеља. Слаб успех већине ученика није више брига искључиво школских власти. Тим важним проблемом у нашој земљи за-
интересовани су и родитељи и,
широке масе грађана. У мањој мери се данас дешава да У школу на родитељске састанке долазе само родитељи добрих ученика, да се претежно интересују какве оцене добијају њихова деца. Али код родитеља још нису сасвим нестала стара схватања према којима сав свој интерес своде на оцену, па се још увек дешава да су родитељски састанци пред крај школске године или полугодишта најбоље посећени. Слика родитељских састанака по нашим школама ипак је знатно измењена. Успело се У окупљању родитеља око школе. Међутим, рад школских савета и родитељских састанака још није добио свој пун и одређен садржај. Школски савети нису довољно улазили у васпитне и образовне задатке, нису заинтересовали у пуној мери све родитеље, а помоћ родитеља у решавању школских проблема није у потпуности остварена.
Не би се могло рећи да родитељи не схватају свој део одговорности за васпитање и добар успех своје деце у школи. На родитељском састанку у Првој женској гимназији родитељи су се у својим излагањима самокритички освртали на своје прилично лабаво интересовање за рад своје деце, и на свој однос према школи. Изражавали су жељу да упознају све васпитне методе и све напоре наставника у васпитању омладине, како би их и они, са своје стране у томе помогли. У Другој мушкој гимназији родитељи су на састанку ука-
зивали, искрено и добронамерно, на поједине недисциплиноване поступке своје деце У школи, па и на саме пропусте наставника. Било је примедаба и на рад наставника у школи, на претрпавање ученика домаћим радом и неконтролисање тога рада. ·
На родитељским састанцим појединих разреда у Трећој мушкој гимназији родитељи су износили рђаве особине и навике своје деце и саветовали се са наставницима, како да се то поправи. Међутим, нађе се у неким школама да поједини родитељи не схватају или неће да схвате од колике је важности ова и оваква сарадња са школом. Они још не схватају да брига око детета није отклоњена тиме што је дете уписано у школу.
Родитељски састанци у нашим школама су, у већини случајева, добро организовани али нису довољно садржајно припремљени, Материјал за диску“ сију није каткад брижљиво одабран, постоји још много досадних теоретисања. Дискусија, према томе, није увек стварна ни актуелна.
Специфичне прилике у једној београдској (Четвртој мешовитој) гимназији захтевале су да се родитељски састанци и саветовања са наставницима не одржавају у Београду због удаљености места у којима ученици и родитељи станују. Наставници ове школе одлазе у поједина места у околини Београда и тамо одржавају састанке са родитељима из тога ме ста и околних села. Досада је одржано 10 оваквих састанака (у Врчину, Рипњу, Раковици, Реснику итд.). Масовне организације и народне власти тих места помажу наставницима у организовању састанака на којима родитељи добијају оба« вештења о успеху ученика, њиковом понашању, здравственом стању. У исти мах се и наставници упознавају са условима и породичним приликама под којима ученици живе. Досада су се директор и наставници ове школе састали са 90% родитеља својих ученика. Родитељи са села срдачно примају наставнике и прихватају упутства о потреби надзора над радом ученика. Они су свесни да су њихова деца преко читаве зиме, због путовања и дру“ гих тешкоћа, мало радила.
Поред родитељских састана“ ка и појединачних обавештавања родитеља, постоји и други облик сарадње родитеља и школе — „дан отворених врата“. То је новина у нашим школама, а уведена је по узору на совјетске школе. Она је остварена у свим школама где то смогућују реални услови за рад, У одређене часове, једнога дана седмично, наставници примају ђачке родитеље и обаве штавају их о успеху и владању њихове деце. Саветују се са њима о мерама које треба У појединим случајевима предузети. Ти се часови обично одређују у доба после завршетка рада, да би били приступачни радноме свету. Тако родитељи могу чешће, без дангубе и замарања, долазити у школу и увек знати како напредују њихова деца. На тим часовима могу видети писмене задатке и остале радове своје деце, и сазнати за њихову уредност или аљкавост, Кроз наше школе у ове дане прође велики број родитеља. У Првој мушкој гимназији школу посете овога дана и по 80% родитеља. У неким школама посете су слабије, а у некима се дан отворених врата не одржава редовно.
Иако школа није успела да окупи све родитеље, јер се известан број родитеља односи пасивно и према овој врсти сарадње, ипак се осећа живљи интерес родитеља за рад ученика у школи.
Неоспорна је чињеница да сви родитељи желе, како се они сами изражавају, да њихо“ ва деца добро напредују У школи, па према томе сви ови облици сарадње би требало да обједине бригу родитеља и напоре наставника и да родитеље што више приближе школи и школском животу. У неким школама; где се овако радило, осећају се већ извесни резултати: уредније похађање школе, систематскији рад ученика, боља дисциплина у школи и на улици. Истрајним настојањем у овоме правцу добиће се, свакако, плодни и позитивни резултати.
Дар. ГРАБОВАЦ