20. октобар

Може ли се решити питање регистра. ције кКултурно-уметничког друштва · „НИКОЛА ТЕСЛА“ ·

ош пре три месеца, прикупивши потребна документа, управа културно-уметничког друштва „Никола Тесла" послала је једног члана управе у Унутрашње одељење ИНО-а ради добијања дозволе за рад друштва. Одговор ји био следећи: „Потребно је да молбу потпишу члалови старе управе (пре 1941 годипс); потребан је записник са последње седнице пре рата; потребно је да Месно синдикално веће стави своје мишљење.“ итд. итд. Знајући да је архива друштва пропала за време окупације и да нисмо У могућности да прикупимо пот. писе оних који су водили друштво пре рата, делегат управе друштва дао је одговор У томе смислу, нагласивши да не треба тражити потписе оних од којих је друштво зависило пре рата и који су били неминован терет друштва. Међутим, разумевања у Унутрашњем одељењу није било, После разговора са друговима из синдикалних форума, који су дали своју потврду о неопходности што бржег регистровања друштва, као секретар друштва упутио сам се поново у Унутрашње одељење ИНО-а. У дискусији, која је тамо настала, да бих се боље споразумео, дотакао сам се и нашег Устава, односно онога дела о синликату, додавши да мишљење Месног синдикалног већа постоји на приложеној молби. Међутим, и овога пута одговор је био исти као и раније. Другарица, која је тамо радила, позвала се на Закон о удружењима, нагласивши да смо задоцнили са тражњом 06нове рада друштва. Одговорио сам да није важно да ли ће то бити обнова рада или почетак новога рада и да је главно да се ради. Другарица је саветовала, да због тога што нема за сада оснивања нових друштава, наше друштво треба да се фузионише са неким другим, Изразивши своје чуђење и нагласивши да ће ла реферише о томе како наше друштво постоји без одобрења, због чега ће. вероватпо, бити забрањено. Интересантно је да један члан — службеник Унутрашњег одељења ИНО-а као да не живи у данашњици и да нема појма о ономе што се писало у дневној и синдикалној штампи, из које се могло да види да је друштво ове године освојило прелазну заставицу Месног синликалног већа, да је једно од најмасовнијих друштава у Београду, да доследно спроводи линију Јелинствених синдиката итд. итд. На крају разговора другарица ми је рекла да доћем у понедељак, олносно кроз четири дана, за које ће време она 0 нашој ствари, „разговарати .

Када сам кроз четири дана дошао, она ми је објаснила да је разговарала са другом који познаје прописе ове врсте пословања и да јој је он рекао како смо ми морали да имамо неко одобрење раније, одобрење привременог карактера, које ја морам да донесем. Одго-

ворио сам да такво уверење ми нисмо никада имали, јер да смо чекали одобрење, ко зна кад би отпочели са радом. Рекао сам другарици да више не

могу да долазим због тога што другарица овде за столом, не познајући суштину ствари, доноси одлуке које се тичу :

чланова културно . уметничког друштва „Никола Тесла“, не знајући за онај велики труд који чланови друштва улажу у свом раду и не обраћајући

ЈЕ

нимало пажње мишљењу Месног синдикалног већа, као највишег синдикалног форума У

Београду,

— Друже, друже! Дај ми твој број телефона. Ја ћу 0пет да разговарам по вашој ствари и јавићу ти.

"Дао сам свој број телефона као и телефона синдикалних форума на које треба да се обрати, али сумњам да ће ми овакав чиновник, формалиста и бирократа, ма кад моћи да да позитиван одговор. Зато је једино решење даљег опстанка уметничко - културног — друштва „Никола Тесла“ да своју ствар преда у руке синдихалних форума и наше народне

штампе. Милот КИЋЕВИЋ

Душ пут једног писма

[ радско предузеће за текстил и обућу Гратекс својим писмом број 5098 од 8 априла 1947 године тражило је од Државног осигуравајућег завода — Дирекција за Народну Републику Србију, пословница Београд, — да извр“ ши осигурање једнога дела и мовине којом Гратекс располаже, а У смислу члана 6 основног Закона о државним при вредним предузећима. Ово писмо је отпремљено од Гратекса 8 априла 1947, а кад је приспело „ДОЗ-у“ не знам, али из писма број 714 од 22 априла које је „ДОЗ“ упутио Гратексу види се да је писмо број 5098 од 8 априла било ре-

шено тек 22 априла, то јест по- -.

сле 14 дана. Да су у питању само 14 дана па да се некако и оправда, али није то све. Писмо број 714, које је „ДОЗ“ написао. 22 априла, предато је на

пошти тек 10 маја тј. 18 дана касније, што доказује поштански жиг на писму.

Из овога се види да У Државном осигуравајућем заводу ради неки чиновник бирократа, коме ни најмање није стало до тога да ли ће народна имовина бити осигурана или не. Мислим да би Дирекција државног осигуравајућег завода требало да поведе рачуна о таквим чиновницима и предузме

Да ли надлежни чиновници који

"раде са таксама

оводом изласка 1 броја часописа _ „Фискултура , требало је да се добије одобрење за „поштарину плаћену · у готову“. Направио сам молбу и однео у дирекцију Пошта у Палмотићевој улици Пошто

менутог часописа, друг заменик шефа из поштанског одедења вратио ме је да донесем три примерка часописа, Када сам донео 3 броја „Фискулту“ ре“, тада ме је вратио да па

ани _ напишем На готову“. Враучиним и онео тражене примерке, нашто ме је заменик шефа, увек исто лице, упутио да на молбу прилепим таксену марку од 10 динара и на сваки број часописа по. 5 дин. таксе и прилепим таксе“

насловној „такса плаћена тио сам се да и то после једног дана д

познају законе

ну марку од 30 динара у го тову за решење. Када сам донео ове таксене марке у вредности од 55 динара шеф ми је саопштио: „Па то је државни часопис! Не треба такса!“ Вратио ми марке и послао ме у архиву да заведем молбу. архиви ми је шеф архиве тражио наново малопре скинуту таксу. Када сам му објаснио случај, одговорио ми је да сам у праву.

Интересује ме зашто они који раде са таксама добро не проуче Закон о таксама и дају сва обавештења одједном, а не да овако јурим пет шест дана без икакве нарочите потребе. Уместо да се убрзава рад и постане експедитивнији, појединци бирократишу и отежавају посао.

Друга је ствар то ја купио марке од новца. Ако сваки дан купим по, десетак марака, онда ћу ја због туђих неисправности целу моју плату дати на таксене марке које ми после нико неће да прими. Треба одржавати курсеве по струкама, тако да свако постане мајстор своје струке да други не испаштају због туђе лењости, незнања и

аљкавог односа према раду. Балабан МЛАДЕН Топличин Венац 10

што сам државног

потребне мере, Када се ради о осигурању народне имовине од пожара и од провале, где се рачуна на сваки сат, онда се појединци у државној служби не могу и не смеју неодговорно односити према раду који им је поверен. Ђуро ВУЧЕТИЋ

намештеник Градског предузећа за, текстил

Пе % #53 3 85

АВИ 22222 ДАР ДР ВР РА А ВР РА ДРЈ ДР Ар МУ ај ПР МР МР ДР МР МАР АРА

па

ЈЕ 55

а н

РАРДР ДАРА ДРВАР АЈ ВАР АРАДУ ДАР ДР АРГ АРАГ АР ВР ДР ДР ВРРАУ ДР АРАРАРАР ИТ АРАТА

БРОДОМ „БЕОГРАД“

до Ђердапа

— Организацији излета треба посветити више пажње –

трчећи, сав зајапурен, са великом торбом на леђима, стрчао је низ кеј последњи путник и показавши карту, Ушао у брод.

— Готово! Полазак! — викнуо је дебели морнар и гурнуо мали, узани мост који је везивао брод са кејом.

Пиштаво је засвирала сире на. На командном мосту дру“

„Београд“ у Ђердапу

ги капетан брода окренуо је машински телеграф који је лако зазвонио. Брод је задрхтао, заклатио се, бацивши са стране воду која се на површини претворила у пену. Ускоро са видика су нестали људи што су дуго и стрпљиво махали марамама, Брод је ушао у воде Дунава.

Радни колектив Бродоградилишта на Сукарици подигао спомен-плочу палим друговима

Велики Дан победе, 9 мај, прославио је радни колектив Бродоградилишта на Чукарици једном лепом свечашћу: тога дана откривена је спомен-плоча радницима и ученицима који су пали у народноослободилачкој борби. Дивно урађена спомен-плоча од црног мермера, са петокраком звездом на врху, постављена је у средини Бродогради лишта. На врху спомен-плоче исписане су речи: „Слава бродарским радницима палим као жртве дивљег фашизма и палим борцима на бојном пољу за слободу.“ Затим су исписана имена погинулих радника и ученика. Из Бродоградилишта је погинуло њих 41 и то: четири ученика, четири бравара, три машин-бравара, два метало + стругара, 11 бродоковача, два заваривача, два ливца, два бродо-тесара, четири столара, два фарбара, један

кројач, један лимар, један тапетар и један физички радник и један благајник. Испод имена налази се „Повеља“ написана у стиховима, коју је написао столар Чеда Поповић. У Повељи пише:

„Почивајте мирно ви хероји славни, Бродарски радници, див јунаку равни, Пред сенама вашим кунемо се ево, Захвалан је вама наш колектив цео...“

Спомен-плочу је открио претседник синдикалне подружнице електричар Дамњановић, У присуству целог радног Колектива, чланова породица изгинулих радника и делегата радника из Ријеке и Трста. О" младина Бродоградилишта положила је диван венац.

Ова скромна спомен-плоча у кругу Бродоградилишта сто-

Радници бродоградилишта пред спомен-илозом

ји данас не само као захвалност палим друговима, већ и као путоказ за нове снаге и прегнућа целог колектива за остварење Петогодишњег плана, новог и бољег живота за који су најбољи радници и дали своје животе.

П, ДИМИТРИЈЕВИЋ

Истекао је рок предаје докумената за радне књижице

рајњи рок предаје доку-

мената за добијање радних књижица од Инспектората рада био је утврђен за мај. Међутим, управе предузећа, односно персонални референти предузећа, нису схва. тили довољно озбиљно _ овај распис и нису на време доставили потребна — документа надлежним инспекторатима ра да, Инспекторати рада доби ли су од појединих предузећа тражене документе, али је редак случај да су предузећа слала папире за целокупно 0собље. Поред тога што многи персонални референти нису _ До вољно схватили сву – озбиљ ност овога задатка, општа је појава да управни одбори синдикалних подружница нису ни једним својим _ гестом помогли брже обављање овога нужнога и потребнога лосла. Уместо да синдикална ор ганизација да пуну помоћ персоналном референту и да проагитује У предузећу за брзо _ достављање — докумената, објашњавајући значај радних књижица, подружнице су про“ пустиле да ма шта ураде, схва тајући да оне у томе послу нису нимало заилтересоване. ИМ не само то. Чак се ни раднички инспектори по предузећима нису заинтересовали да се документа за добијање радних књижица прикупе на вре м достављање

е. Најнеуредније Првом

докумената било је У рејону.

Сва она предузећа која пи до данас нису послала тражена документа треба то, да У' чине у најкраћем року, али Инспекторат рада треба н мора да предузме и примену санкције према онима који нису поступили по датим директивама, према онима који не схватају довољно озбиљно своје обавезе и добијене расписе. У суботу око 4 часа после подне обновљени „Београд“ је кренуо на своје прво путовање у слободној домовини. Преко 700 чланова Савеза финансиских службеника, заједно са службеницима свих одељења Извршног народног одбора, пошло је бродом на излет до Ђердапа, први масовни излет ове врсте.

На горњој палуби на дугачке клупе поседали су путници, На задњем делу брода, до самог краја, сместио се џез-ор-= кестар „20 октобар“. И већ по сле прве мелодије парови су почели да се окрећу. С друге стране брода, сасвим напред; У

неколико група окупили су се.

путници и отпочели да певају. Хармоника је лагано прати“ ла мелодије. Весело, смејући се, људи су уживали у излету.

Са обе стране, почевши од прамца вода се лагано растварала, правећи пролаз "броду. А назад, сасвим далеко, вода

се ковитлала, пенила, да би се

најзад умирила иу лаганим, лаким таласима, изгубила из видика.

__ Рано изјутра брод је ушао у Ђердап, Ниски, благи брежуљци изненада су прерасли у велике, окомите стене које су се сасвим приближиле једна другој. На појединим деловима клисуре, брдовите косе го“ тово су, чини тисе, пригрлиле једна другу. С леве, румунске стране, сасвим близу воде, У стене се увукао узани пут који би, тек када би се брда раставила, ушао у ширину поља на коме се испружило село са белим торњевима. Неиспавани, сањиви људи изашли су на прамац и, заузевши сва сло“ бодна места, упрли поглед У Ђердап.

— Дивно! Погледај! — го“ ворили су зарадовани људи. Лица су мењала изглед, по“ стајала светла, очарана. Лепота природе упијала је погледе, узбуђивала срце.

У понедељак изјутра брод са излетницима вратио се у Београд. Излазећи, путници су живо разговарали. На једном де“ лу брода окупила се већа гру“ па и прича.

— Сјајна је ствар овакав излет, — каже један омањи ч0-

век, — Мислим да би требало чешће ићи бродом до Ђердапа. — Али, додаје други, орга-“ низација је била доста слаба. Зашто је брод примио преко 700 путника када унутра може да спава само половина од 07 вог броја. Људи су исцрпени од неспавања или су назебли спавајући напољу. А и за јело је требало чекати по сат два пред трпезаријом.

— Све је то тачно, упада У разговор један морнар. Али, да ли сте видели шта су пут“ ници урадили на броду. Бацали су пикавце на тепих и на цираду. Морали смо и једно и лруго да склонимо како их не би потпуно упропастили

Ипак излет је углавном У спео, Ако се убудуће буле водило више рачуна о организа“ цији, ови излети ће бити право уживање и пријатан одмор, радном свету Београда.

д, с"“ и,