20. октобар
· : ___СТРАНА 8=== 20 ОКТОБАР
СОВЈЕТСКИ УМЕТНИЦИ ___У БЕОГРАДУ
ит батине
_ ВИСАРИОН _ ШЕБАЉИН
| исарион Јаковљевић Шеба.љин, који је ових дана 6о. ____равио у Београду, спада међу | познате и истакнуте совјетске 4 композиторе, међу заслужне ј трудбенике велике музичке кул туре СССР. Аутор је симфоније „Лењин“, надахнуте текстом Мајаковског, четири симфоније, низа квартета и многих других дела. Пети — Сло· венски квартет В, Ј. Шебаљина написан је за време Вели-
ког отаџбинског рата Композитор је био руковођен тежњом да музички изрази чвр-
сто јединство словенских наро-
Пред почетик Роди
Пионирскол позоришта Првол рејона
ечје позориште код нас низ
је се схватило онако како треба. О њему се зна толико да оно негде постоји и да служи за увесељавање и разо ноду деце. Међутим, то је врло погрешно мишљење. У свим земљама у којима се култура цени и гаји дечја позоришта сматрају се као врло корисно васпитно средство. Чувени педагози истицали су одувек да први утисци и сазнања код деце остају најјасније оцртани у дечјој памети и провлаче се као црвена нит кроз читав чо~
да у данима борбе против фа- 5 · 7 У 1 о з пет шизма, јединство које се сада, Црвени кутић синдикалне подружнице Железничке управе Црвени кутић синдикалне подружнице Опште државне болнице _ вечији живот. отуд долази по завршетку рата, многостра- , велики значај који имају де 5 чја позоришта.
но изражава у плодној сарад- Код нас.од ослобођења до данас, повремено је радило са
њи протканој мирољубивим и ћ ћ
ПРИ АККИ_ стремљењима, рвени кутипи по предузепима су места мо једно дечје позориште, чи, ђује мелодије слови ких ка је је претставе организовав Главни одбор Црвеног крста
рода. У њему је искоришћена рај %
јетск разоно А а И К Л рно п ро ве НО а | Србије. Позориштем је управ-
" = . ~
Нина. Ра Зе У ту с Т Г рад, љала Софија Бељикова, слух Словенски квартет узор веште жбеница Црвеног крста,
6 1 . Оснивањем домова култ
и оригиналне обраде народних [ | рвени кутићи су просто- врења на Чукарици, у Мнве- на зидовима слике са две-три _ радио-аматере. У њој се нала- који па свом вадатку а о
. . . . > - ,
млодија, рије од једног или два стиционој банци, Министарству пароле које се односе на же- зе два-три стара апарата од центри културно-уметничког и
Одазивајући се великим до- | одељења где се развија основ. _ правосуђа ФНРЈ и тако даље. лезничко особље и особље ау- _ којих ће један оправити те ће идеолошко-васпитног рада по
гађајима у животу совјетског | Ни културни рад синдиката по Црвени кутић радног колек- _ топута. Ту су и дневни листо- _ преко гласноговорника по 0- свим рејонима, ово и овакво народа, Шебаљин је пре крат- | мањим предузећима и по оде- тива Железничке станице има _ ВИ И часописи, шах. с сталим просторијама службе. дечје позориште ушло је у оког времена написао кантату | љењима великих предузећа. — библиотеку од 500 до 600 гтруч Радни колектив Железничке _ Ници моћи да слушају радио _ квир рада Дома културе Првог „Москва!, посвећену претсто- | Ова одељења треба да су У- них књига, романа, приповеда. _ станице броји нешто више од о вести и саопштења. рејона. Оно мења само своје јећој прослави 800-годишњице | крашена и угодна, аветла и чи. _ ка, песама, дела о народноо~ хиљаду чланова а продаје 700 Улогу и значај црвених ку- име и сада се зове Пионирско престонице СССР. Шебаљин | ста, да делују освежавајуће. слободилачкој борби,. Књиге _ примерака стручног часописа _ тића управа и синдикална по- позориште Првог рејона. У сасада приводи крају рад на не- Она треба да имају више сли- круже из руке у руку. Радни- – „Саобраћај“ и 400 примерака дружница Железничке станице _ радњи са штабовима пионира колико дела, од којих је најве- | ка,мање парола, тако дау њи- ци и намештеници Железничке _ листа „Рада“, За 1 мај спреми- _ потпуно су схватили, Али то и Главним штабом пионира, ће опера „Ратни другови“, У | ма радни народ после замор- _ станице много читају. Црвени ли су и отворили поред библи- _ није тако још у многим пре- _ Пнонирско позориште Првог њој се обрађује велика тема | ног рада нађе одмора и разо- кутић смештен је у двема ле- _ отеке још једну просторију са _ дузећима. Међутим, црвени ку- — рејона спрема две приредбе, за и8 првих година совјетске вла- | ноде. Због тога је потребно пим светлим одајама са при- клупама где се одржавају пре- тићи су основна потреба за – 18 мај и 1 јуни. Пионирско по“ сти — херојска борба народа при отварању црвених кутића кладним намештајем. Орман за _ давања и кружоци,. ИМ ова сала правилно одвијање културно- зориште састављено је из две против интервената и неприја- водити рачуна сем о избору књиге, два-три стола и неко: украшена је са неколико сли- просветног рада, те им ваља приватне балетске школе, које теља револуције. просторија јоши о намештају лико столица сачињавају би- _ ка и парола. Поред ове две о- _ посветити пуну пажњу и бр- _ воде Даница Живановић и Че-
који треба да буде складан и блиотеку. По столовима цвеће, с даје имају још једну собу за _ же прићи њиховом остварењу _ лејева Гортински.
удобан. Црвени кутићи треба Како дечја позоришта имају да располажу и са библиоте- велики васпитни значај за поком из које ће сваки радник : дизање и одгој наше младежи моћи да узме на читање књиге, то је потребно да се сада ре-
да буду снабдевени дневним Проблеми културно-уметничкоћл | друштва организује Пионирско позори“
листовима и часописима. Да би ште. У првом реду треба да се
радници ЊУ з С Вна одмора 66 организује управа позоришта МАСУ ПАН Ли а ррвеним Р Н . у коју би ушли сем техничког кутићима треба јо редвиде- 99 руководиоца још и чланови
ти и разне друштвене игре, пионирског штаба, просветни
КУОННИНРИ СТОНА ЕТАПИ УтД У радници школа и рејона. Да просторијама првених кутича Београду постоји 19 син. _ хрватског борца Горана Кова- _ „Горан“ пије досада показало _ би опо добило свој сталан капио а ~ а ве че пореш дикалних културно-умет- чића. веће резултате још и због то- _ рактер мора да се између остаружоци, те тако п пе а ; | аснваазке толаттње- _ ЛОГА тела 5 одмора НЕ разоноде радници начких „друштава. Једно од „Горан“ је учествовао са свим га што не располаже друштве = оне Јан БУКОВЕОЖНАН ] Ле њих је „Горан“, културно-у- својим секцијама на многим а- _ НИМ просторијама, Од оснива- _ балета који ће изабрати таленмогу да се м културно м про" _ метничко друштво Савеза др- кадемијама, приредбама, усме- _ а па до данас, друштво се се- _ Товану децу и створити дечји у етно уздижу, Црвени Куда“ жавно - административних И | ним новинама и другим кул- _ ЛИЛО по разним крајевима Бе- _ балетски ансамбл. Деца се мои морају Те ва И аи. правосудних установа. турним и политичким манифе- _ ограда и мењало седам пута _ ГУ регрутовати не само са Прместа где ће радни: ; . ; ' = ! није. Иг рат г реј ссакањи. 7 Друштво је основано крајем стацијама разних синдикалних ПРОСТОРИЈЕ. Иначе друштво има Це а. 5 7 ој УБ . 1945 године и његов је рад и фронтовских организација. _ МНОГО услова за развитак. Из- уона: ДОК бе но створе Мог еограду је отворен при- првих месеци био усмерен на Почетком октобра 1946 годи- бором добрих руководилаца кости за развој других дечјих личан број ЗБНЈЕ кутића, а прикушкање чланства и опга не основана је литерарна сек- хора, драме и фолклора на до- позоришта. Настава би могла многа предузећа ће их уск : : –. пир је пу стигне и ве- бити бесплат ире ЗЕ Зеза ускоро | низовање друштва. Почетком _ ција, која одржава своје ре- _ бром је путу да постигне и ве- бити бесплатна, а пионирске
ће и боље резултате. Хором _ организације могле би много управља Даворин Жупанић ди- _ Помоћи у томе да се привуку ригент београдске опере, драм- _ Пионири који воле и имају смиском секцијом руководи Реља сла за балет и глуму. Као и
НА са од Добро Уре- | 1946 године друштво је отпо- _ довне састанке на којима се кеј 3 а пријатни цр- · цело са радом, и то са хор- читају оригинални радови чла-
вених кутића је Кутић радног у . ; , : ском, драмском 2 доцније са _ нова секције са критичким о-
Висарион Шебаљин
5ге колектива Београдске желе- ; " код | ! - свртима. Састанцима прису-
или радон. (Веле Ка ЕРЕ РА и ствују и наши познати и Ђурић, члан драме београдског _ СВАКОМ позоришту, и овом покомпозиторским ом В.Ј. .. = 5 ИПРРУ бат АЕ Ето Шебаљи: Е НИ УЖОВО Поред овог црвеног кутића _ братство и јединство наших _ жевници. позоришта, а фолклором Агата _ Зоришту требало би обезбеди Шебаљин ус о Ру: ди постоје још добро уређени па Роа Е= Жиц, ти сталне просторије у којима једном од највећих совјетских Јо пе лоРРОЛУр цр- рода, друштво је узело Формирањем новог Савеза би се одржавал бе. Повени кутићи у пивари „Бео- _ своје име „Горан“ као успоме- И ел о државале вежбе. 110 | „ оје „Ор У службеника државно - админи- поред овог неправилног _ ред тога треба створити једну
установа за музичко образовање — Московском _ државном конзерваторијом _ „Чајковски“.
“ -. : у град, Комбинату шећера и ну на мучки убијеног младот стративних и правосудних“ у- става појединих синдикалчих техничку. секцију која би во“ станова, друштву је приступи- подружница Савеза и недо- дила рачуна о декору, о наме ла културно-уметничка група статка просторија, културно-у- штању кулиса, о сцени, елек=
У разгово с претставницима р РУ р Ше Па Е 6 С метничко друштво „Го у. нашег музичког живота еба , ившег Савеза службеника пра- 2 Ј »„поран У: трици, рефлекторима, костимиПешике гори | ~ заштолош ние ерене ул устао порно ради па остварењу сво- _ ма | музичком образовању у СССР, У У с по Пака да Је у оквиру Наши пионири немају пи биавез службеника државно- — такмич | с мату кмичења синдикалних кул- | оскопских ни позоришних
о делатности совјетских ком2 административних и правосуд- турних НИЧКИ: то; орга- 5 | уметничких друштава етста Пи си биоскопске летње баште; них установа броји око 7.500 _ које се одржало од 19 ле 30 ја: пе оивете поља и ИЕ
низацију тог великог музичког . и комбината који, поред конзер- чланова, а културно-уметнич- | нуара ове године, похваљено шу земљ 6 6 : МОМА , | ко друштво „Горан“ једва има за рад на фолклору. Његова — вЕ У требало би повести ваторије, обухвата десетора- С првим летњим данима зумевања пришли споразуму са око 60 сталних чланова хора. фолклорна група п Ко : више рачуна да се бар ово, прзредну школу (припрему 3% било је предвиђено да Градским филмским предузе- Савез са оволиким бројем чла- ла'у игру чист вала арот» во дечје позориште, стави на
здраву основу и оспособи за
конзерваторију), музичко У-| се отворе и нове биоскопске с ћем за уређење летње баште нова могао би међутим дати не — них игара. булућ . јудупи конструктиван рад.
чилиште и аспирантуру. Две и летње баште, и то: на Кале- у Стаљинградској улици. 60, него много више чланова, по хиљаде ученика под руко- | мегдану, у Стаљинградској у- | ; - те би његово уметничко водством 400 наставника уопе- | лици иу школи број 18 у Ше- Днеке када Фелмчелуки рад – ве имало анста велики пер. де у том комбинату ко- ј је 6 ПИ ОВ ОРУ БЕС АНТА Ман шно раде у т М у стом рејону. Предвиђен је био азоноде, већ и као о- Управни одбор синдикалји стално даје Совјетском Са- |. и кредит од 200.000 динара, СТО разоноде, веп них подружни вога С 8 | го- крепљење за даљи рад, отва- Дру: ца овога Савеза везу, као и друге конзервато да се уреди летња башта у Ше- ни глед : - рање летњих башти за прика- су изгледа довољно схвати“ рије и музичка училишта, нове стом рејону. Међутим, ми се | 3 кадрове музичара, већ налазимо на прагу лета _ Зивање филмских претстава од ле значај и улогу културноСпарни и врели дани све више _ ВЕЛИКОГ је значаја. То би тре- _ уметничких друштава и услед Ученик славног композитора бало имати на уму и прићи са _ непланског запосљења својих
Мјасковског, Висарион Шеба- | узимају маха, скоро ће сасвим у ! 5 ; тај Ј Рр' више одлучности да се оспо чланова ометају правилан ра- „Ллександар Невски“
љин стекао је музичко обра- | овладати, Шта је са биоскоп- собе летње баште. М мали кре- _ звој самог друштва. Многи ак-
зовање у _ конзерваторији, | СКИМ летњим баштама» дит од 200.000 динара могао би _ ТИВНИ чланови „Горана“ зау~ =- – |
чијим радом данас руководи. Други рејон, на чијој се те- – ја послужи за најнужније по- _ Зети су другим радом по по- совјетски исшоријски филм
Рођен пре 45 година у Омску | риторији налази летња башта У требне радове. Масовне орга- _ ЛДружницама, те нису у могућ
Паша ), ми Бе ПН бара Стаљинградској улици, не. мо“ низације сигурно би се одазва- ности да одг оворе својој ду- А тександар Јарославић _ Невски насловним оса ванредно значај“
Монике пезос пије еја ома Јеша АИ ИО Пру 5 ле добровољном радном сна- жности у друштву. Осим то- једна је од најзначајнијих љич- — них псториских аикбна: "отаорову, И:
социј р УЦИ ЕЈ цени уступио Градском филм гом и помогле својим радом на, га, синдикалне подружнице у- ности руске древне историје. вану Грозном и другим. Режисер фил“
Јјђ У ансне низу СВОЈИХ до ском предузећу ову башту за уређивању ових башти. Више · ско постављају свој план ра- Новгородски владајући кнез Алек- | ма је Ајзенштајн, једла од највећих
стигнупа, високо уздигла и му-| биоскопске претставе. Најзад одлучности и воље па би се и- _ Да и учауриле су се у себе, та- _ 0450 живео је у ХИП веку. Русија уметника совјетске кинематографије.
ну и културу. је некако смислио и затражио _ пак успело да Београд добије с КО да уметничко друштво ни- гобреја“ Месне 3 петине већи а Одговарајући дух вромена и места о тој култури, њеним на» 12.000 динара, месечно за у још бар две летње баште овога је омасовљено као што би то део. налазио 155 ит патње радње, личности са израженим оке
стојањима и остварењима го- | Тири пута недељно, колико 08 — дета, могло да буде. Монгола, а и други суседи освајачи _ масовне сине не а
- ворили су пред нашим компо- | се одржавале ове вечерње биозиторима, диригентима, пева- | скопске претставе. Сума при"чима и новинарима В, Ј. Шеба- | лично велика! љин и други истакнути совјет- Одређени кредит од 200.000 ски уметник — Николај Семјо- | динара за уређивање баште у новић Голованов, главни дири- | Шестом рејону није довољан. гент Радио-Москве и редовни| То чак није довољно ни за по"професор Московске конзерва- | правку летње баште на Калеторије. Том приликом, на при- | мегдану,. А кад се узме у 06јему који је Друштво за кул- | зир још и то да нема довољно турну сарадњу Југославије сај филмских апаратура, да и ове СССР приредило у част совјет- | са којима се сада ради нису ских уметника, дошла је до | исправне, онда остаје да Беоснажног израза обострана же- | град има и даље само две летља за сарадњом у области му- | ње баште: биоскопа „Звезде“ зике. Посета В. Ј. Шебаљина | и „Београда“.
и Н. С. Голованова Београду, | _ Наравно, све ово што је нама да врло кратка, дала је по- ведено морало би претстављавода да се очекује дуже задр- | ти озбиљне сметње за испуњежавање обојице уметника код | ње предвиђених планова, Али, нас по њиховом повратку из | ако се надлежни из Другог реИталије куда су отпутовали. јона позабаве озбиљније пита-
Културно-уметничко друштво нападали су често руске земље, 1240 — таљи резултат су Ај У е, јзенштајновог Р године, при ушћу Ижоре у Неву, кнез _ жисерског знања и искуства и доброг
Пн о ЈЕ по буао рада осталих учесника у стварању
не На по Е прозвали _ филма. Уметници су успешно изврши“ и 5 2 год У Русију о ли задатак и својим радом уврстили
су продрли тевтонски ритери. У фил- »Александра Невског« међу значајне
му је приказана борба руског народа совјетске историске филмове
са овим суровим немачким завојева- ј
чима, ји ОС
Овај историски филм снимљен је са знањем и смислом. Требало је гледао-
цима испричати о Александру Невском. Невеки је био _ војсковођа — борац . МУСЕ против освајача, човек који је знао
да организује војску и да је води, човек чија је енага лежала уствари Иван Сергејев: ПРИЛОВ, издање КУР у снази обичних људи — сељака који турз, ћирилицом и латиницом, стр. + 1 ЛИ и водили 226, цела 17 динара.
рбе. Творци ставили :е- . би у задатак да покажу поје ис лет Не ти БЛВНТА ава та оно што је заиста пејањеније де ствених синдиката Југославије, 78"
а Ј да . 8 љ а
се зна о Александру Невском, дога ИРА Уа пена 8 линен
Е Тиме_би, свакако, био учињен њем од колике је важности 0- ђајима _ његовог времена и оним о: Мван Сергејев: КРИЛОВ, издање Кул _још један корак на путу му- | могућавање радном народу да бичним људима — стварним творцима __МИЈА _ ДРВЕТА, | надање _ рада, | зичке сарадње која је тако по- | за време лета има биосколске ар Стручна о библиотека – Једиответа | | МЕ ; он. ~ : у дра Невског игра Ни- (иката, лат . 6, Ц требна и значајна, А препставе, онда би са више ра Фолклорна геупа културно-уметничког друштва „Горан« колиј Меркасов, кога смо видели у 15 дишу — бон стр 6 . 6 = 5
.
“