20. октобар

Ја по

Ји

16 МАЈ 1947 _

Врата и

~“ О НАШУ

„„репрезентацију у будућем сусрету вија"

голмани за...

! па |

ј МА

Чехословачка—Југосла=

И НЕ НИ У рАји ЕМ ри И = чини ~ ЗА пе ел 4

ПРВИ МАСОВНИ ИЗЛЕТ РАДНИКА И НАМЕШТЕНИКА БЕОГРАДА НА ФРУШКУ Т0ру

озив Месног синдихалног

већа Београда радници ма и намештеницима за пола зак на први излет ове летње сезоне у Врдник прихваћен је са великим одушевљењем,

На први излет у Врдник кре. нуло је 645 радника и радница из разних кожарских, дрводељских и комуналних предузећа, Рано ујутро 100. м. испред железничке станице почели су се окупљати радници. Око 5.30 часова, ујутру била је окупљена већ велика група старијих и млађих радника и омладине весело разговарајући како ће провести свој први излет. У 6.15 часова жренуо је посебни воз из Београда кроз сремске равнице према Фрушкој Гори.

Одмах по доласку воза У Врдник кренуло се у шуму и након пешачења од 45 минута група је застала и разместилта се крај једног пропланка У хладу по шумарцима. Тамбура. шки оркестар културно»умет. ничког. лруштва „Никола Тесла“, после закуске, прихватио се својих инструмената и весел ла маса трудбеника ухватила се у коло, дајући одраза своме олушевљењу на овом из лету. Поред општег весеља, које је владало међу радницима, културно„уметничко _ друштво „Никола Тесла“ извело је свој кратки уметнички програм фел клорних игара и хорских песама, што је нарочито одуше= овај

вило излетнике који су програм посматрали на природној позорници лепе Фру=

шке Горе,

Неке групе, које воле плани. нарство, кренуле су даље У брда према врху Змајевца И Венца, одакле се простире леп поглед на читаву околину и на Дунав.

После програма настављено је весеље. Једна група дрводељаца из културно-уметничког друштва „Градимир“ својим лепим хорским песмама 3214 бављала је излетнике. Предвече се појавила жеља код излетника да погледају утакмицу која се одигравала У Врднику између __Фд. „Рудара“ и Фд уМнђија“, док су понеке групе још остале у шумама, а неки сишли да разгледају насеља рудара, шетајући се стрмим улицама Врдника. На самој станици приређено је заједнич-

ко весеље са радницима и ме» штанима Врдника. Ово је. био завршетак једног веселог дана у природи који су радници провели далеко од Београда. Задовољни што су провели леп н весео дан у природи, из летници су се песмом освежени враћали да сутра наставе рад У својим предузећима на испуг њавању задатака у производе њи.

Ово је први излет на овако масовној бази, и свакако да је на овом. ивлету било и пропу“ ста у самој организацији иза лета. Одговорни другови ис пред месних одбора нису и= мали преглед свог чланства, нити су из подружница одредили одговорне другове за свог ју групу ,што је доводило до непотребних објашњавања са одговорним другом из Месног синдикалног већа. Исто тако убудуће пре поласка на излет, треба се унапред повезати са Месним синдикалним већем или месним народним одбором из летишта, што би умногоме до= принело "бољој организацији излета.

Други излет, 18 маја, биће приређен _у Сремске Карловце и на Стражилово, На дру= том излету подружнице које крећу на излет треба да одре-= де одговорног друга за своју групу, који ће бити жива спо= на између организатора излета и излетника. Затим, већ у= напред треба да се пријаве они излетници који желе да иду на планину, да планинаре, сво. ме вођи групе јер је то по» требно из тих разлога што имамо другове из планинарског одбора Фисас-а, који су нам се ставили на расположење и желе да покажу радницима ле. поте наших планина и драж планинарства. Поред ових ма= совних излета даље од Београда месни одбори и Пподружиице треба да организују излете на Авалу, где Месно син дикално веће има своју излетничку кућу, коју је преузело од Фискултурног савеза Србије, а исто тако и недељне излете у Кошутњак. –

Ови излети умногоме ће допринети здрављу наших радника и зато треба организацију излета да схватимо као свој стални и. непрекидни залатак.

М. ПАВЛОВИЋ

лтуре |

"у Петогодишњем плану

За изградњу спортских објеката и набавку материјала утрошиће се 900 милиона динара

план _елек-

етогодишњи трификације и индустри-

јализације | земље _ омогућиће стварање срећнијег и лешцег живота за све народе наше републике, Фискултури је у Пе тогодшшњем плану посвећена велика пажња јер, како је то рекао друг Кардељ делегатима

конгреса ФИСАЈ-а „није Уопште могућно замислити нити благостање и безбедност народа, нити благостање и срећан живот људи без подизања здравља и физичке снаге човека.“ Наша физичка култура постаје, са изменом наше друштвене стварности, прека потреба 1нироких народних маса, које су је свесрдно прихватиле, тако да се данас широм наше домовине фискултуром ба» ви велики део народа а наро= чито Народна омладина села и града.

Закон о Петогодишњем плану посвећује велику пажњу фискултури и народном здрављу. Ча. 19, тач. 6 поменутог закона гласи: „Фискултурном

"одгоју омладине посветити ве-

лику бригу и инвестирати за изградњу разних _ спортских грађевина и набавку неопходног материјала за развој фис= културе 900 милиона динара.“

Правилна расподела ових инвестиција прешла је У лужност Комитета за фискултуру при Влади ФНРЈ, који ће преко фискултурних комисија при претседништвима влада народ= них република, Фискултурног савеза Југославије, Народне омладине Југославије и Јединствених синдиката Југославије правилно извести све припреме за почетак радова.

Са стварањем нове државе, са истинском народном влашћу, приступило се и правилном решавању и омасовљењу физичке културе код нас, што раније, за време предратних режима, није никада чињено. Наше народне власти увиделе су да смо ми у фискултурном погледу прилично заостали, да смо без спортских грађевина и реквизита. Због тога се одмах приступило –састављању планова за градњу фискултурних стадиона и набавку реквизита. Комитет _ за фискултуру при Влади ФНРЈ поделио је свој петогодишњи план за расподелу добијених инвестинија од 900 милиона динара у три дела. Инвестипије се деле на: савезног, републиканског и локалног зна“ чаја,

Објекти савезног значаја

На објекте савезног значаја утрошиће се 480 милиона динара. Са тим новцем уредиће се скакаоница на Планици и биће подигнут спортски дом за љубитеље спорта и госте из иностранства. План предвиђа изградњу вештачких клизалишта у Љубљани, Загребу и Београду, која ће омогућити тренинг нашим клизачима на леду У свако доба године. Биће саграђени пливачки стадиони у Бедграду пи зимска пливалишта у Загребу и Београду, чиме ће се омогућити омасовљење пливачког спорта.

Веслачки стадиони у Београду и Дубровнику даће потстрека и воље за даљи разви-

о ж живот

ми РАДУ СССР ж),

ТА провски рејон налази се у оном делу Москве ноји је одавно познат под именом Замоскворечје. Границе рејона

ј делом дуж

пружају се већим реке МЕаиве, По површини и

броју становника Еировски рејон спада међу средње рејоне совјетске престонице, али на његовој територији раде велини заводи и фабрике. Ту је и жепезничка станица која прима возове из Донбаса, тако богатог угљем, У привредном животу Москве Бировски рејон игтра видну улогу. Велини део његовог становништва сачиња, вају радници, иншењери, техничари и њихове породице. Сломшено је и разнолико газдинство рејона с његовом мрежом комуналних предузећа, радионица које су У слунби сваиддневних потреба грађанства, школе, магацина, нуптурних Установа, итд. Привредним и културним животом рејона руково,

де с Рејонски – совјет депутата труцбеника и његов Извршни одбор. Дужност им је да се

старају 0 потпуном задовољењу

Совјет Нировског рејона има 18 депутата које - су трудбеници изабрали општим, једнаким, тајним и непосредним, гласањем. Во су ти људи којима је поверено часно звање депутатаф Сви су се они истакли својим вршењем јавних _ дужности или радним подвизима. Донказали су на делу своју оданост отаџбини, показали су се одлични организатори и руководиоци маса, Такав је, например, мајстер једног завода за прерацу кона Александар Јерманков. На. ставницима Еировског рејона надо и његовим становницима, добро је познато име заслужног педагога Јелене Золотове. Радни успеби истакли су и иннењера Владимира Шпеничнико ва, директора завода „Црвени блон“, наставницу Марију Софрондву и мноте друге делута« те Рејонског совјета.

Рејонски совјет је највиши ор= ган власти у рејону. Свака два месеца он одржава своје заседање, на коме се разматра“ ју најважнија питања рејонског

свих потреба трудбенина.

нивота. У временским размацима између заседања Извршни одбор обавља тенуће – послове, з сарадњу сталних комисија. с Рејонски совјет има осам сталних комисија: станбену, ко. мунапну; трговинску, школску, здраветвену. прехранбену, индустриску и буџетску. Треба истаћи да сваки рејонски совјет сам одређује број комисија и целокрућ њихових проблема, полазећи увек од месних околности. Номисије обично одржавају заседања једном месечно, а радом тих заседања руководе депутати који располажу вели. ким радним искуством и по. знати су као заслужни јавни радници, Делатношћу индустрисне комисије нашег Совјета руководи сдепутат " Наталов ин. жењер — стручњан за питање _ енергетике. Школска комисија раци пед руководством _ искусног педагога Софронове. Индустрисна комисија ставипа је ту скоро; после свестраног разматрања предлог о прерађивању отладана из текстилних и мивачћих _фабрина. Номунапна комисија разрадила је план пребацивања хомуналних предузећа Еировског рејона (нупатила, перионица итд.) · на плинско гориво и већ је спровела тај план, На иниција-

тиву свога претседнина шкоћ.

сна комисија је организовала индивидуалну наставу за децу која су услед рата им евавуа. ције заостала у, шноповању. Де-

так наших веслачких кадрова, Такође ће бити изграђена и мотобициклистичка писта. На новосаграђеном модерном стрелишту и на спортским ваздухо“ пловним базама које ће бити изграђене у Вршцу, омогућиће се солидна предвојничка обука наших омладинаца.

Неколико малих _ стадиона послужиће за, међуградске сусрете и мање међународне при“ редбе. За велике приредбе биће 'изграђен велики стадион, У Београду који ће моћи да при= ми око 80.000 гледалаца. Овај стадион биће трећи по величини у Европи. Поред стадиона налазиће се Институт ва фискултуру. Најповољнији те рен за изградњу овога стадио“ на налази се на Бањици,

Предвиђена је такође из градња зимских дворана за фискултуру и спорт. Поред о вога биће подигнути смучаре ски домови и станице на Копаонику, _ Платку, Јахорини,

"Шари и Дурмитору,

Инвестиције републиканског значаја

Инвестиције републиканског значаја исто су тако важне за омасоввљење _ фискултуре по народним републикама. Према плану предвиђа се изградња Школе за фискултуру У На родној Републици _ Словенији, затим стадиона у Марибору; отвореног пливалишта и смучарске станице,

У Хрватској ће бити изграђени следећи фискултурни 06јекти: стадиони у Загребу; Сплиту и Осијеку; зимско и 0творено пливалиште на Суша“ ку, Дубровнику и Загребу; фискултурна школа у Загребу и смучарска скакаоница на Платку.

Фискултурна изградња На родне Републике Србије предвиђа градњу: стадиона у Новом Саду, Нишу и Приштини; мотобициклистичке _ писте У Београду, стрелишта у Крагујевцу; смучарске станице на Бесној Кобили; отворена плиз= валишта у Нишу и Приштини,

У Народној Републици Босни и Херцеговини предвиђа се наградња стадиона у Сара“ јеву; изградња зимског и отво= реног пливалишта у Сарајеву, затим школе за фискултуру; стрелишта и.спортске визду= хопловне базе у Сарајеву.

Изградња у Народној Репу= блици Македонији треба да о• бухвати следеће спортске гра“ ђевине и објекте: стадион У Скопљу и Битољу, фискултурни дом у Скопљу, смучарске станице на Мавровим Ханови= ма и Солунској Глави; мотоби“ циклистичку писту у Скопљу отворена пливалишта у Ско: пљу и Битољу и водну станицу У Охриду.

За Народну Републику Црну Гору предвиђена је изградња стадиона у Титограду, фискултурни дом и отворено пливалиште у Титограду, водна станица у Херцегновом и смучарска станица у Колашину.

Објекти локалног значаја

За објекте локалног значаја који ће се градити при већим окружним и среским фискултурним центрима предвиђена

; :

путат Софронова укључила је у тај рад већину педагога на. анег рејона. Стапне номисије припремају за

сав неопходан материјал наредно — заседање Рејонског совјета. Комисије проучавају

разна питања; израђују предло. ге ита. Као зшто је већ речено, на заседањима Рејонског сов. јета разматрају се најважнији проблеми мивота рејона: годишњи план, буџет рејона, при. премање школских зграда за следећу годину, радови на што бељем уређењу рејонснке теритарије итд. Размотрили смо на једном заседању петогодишњи план развоја нашег рејона. Према том плану, – Вировеки рејон добиће до краја своје пјатиљетке неколико десетина вишеспратних ућа, Станбена површина повећаће се за 45.000 квадратних метара, Још 5.000 станова биће пребачено на снабдевање плином,. Површина

мод зеленилом троструко ће се проширити, Пруте метроа и тролејбуса _ постаће знатно

думе. Много ће се радити на асфалтирању улица, , " Теј обимни план захтева од свих нас свакодневни марљиви рад и умешно руноводство. Остварење плана претставља нај. важнији задатак Извршног одбора Рејонског совјета. Извршни одбор, изабран Рејонског совјета, има једана ест чланова, међу које спадају претседним, четири_ његова

Београду има

од,

је сума од укупно 80. милиона динара.

Такође је предвиђена изградња фискултурних објеката при свим већим индустриским центрима и у радничким насељима. Ови објекти биће типизирани и изграђивани добровољним радом, помоћу масовних организација, при чему ће Народна омладина Југославије и Јединствени синдикати дати знатан удео. Нарочита пажња биће посвећена подизању фискултурних школа, јер је оспособљавање стручних _ кадрова од велике важности за развој фискултуре,

Од недеље до недеље

Фискултурне реквизите, које су досад биле набављане једино из иностранства, производиће се у нашој земљи, јер ће зато бити подигнута фабрика.

Изградња фискултурних грађевина и објеката као и домаћа израда реквизита омогућиће омасовљење фискултуре, омогућиће да фискултуру прихва= те најшире народне масе и да је сматрају својом здравственом и животном потребом, На тај начин пословица: „У здравом телу здрав дух“ добиће прави и потпуни смисао.

Младен БАЛАБАН

КРОЗ СПОРТСКЕ СУСРЕТЕ У ВЕОГРАДУ

лута Два коментара о успесима и пропустима

|| павни одбор Фискултурног савеза Србије доделио је заставице ипохвале фискултур ним организацијама на терито“ рији Народне Републике Срби: је, које су се својим залагањем и радом, како на омасовљењу фискултуре,) побољшању тех= ничких квалитета такмичара и уздизању кадрова и доприно= су у изградњи земље кроз мај= ско такмичење, највише и:такле. Најбоље друштво у Ср= бији је „Јединство“ из Сме дерева, средњошколски _актив гимназије у Пироту, сеоска ак-= тив „Сутјеска“ у Бачком Добропољу и огранак „Торпедо“ у Београду. Похваљена друштва су: „Црвена звезда“ из Београда и „Борац“ из Чачка.

Најбоље друштво у

Београду у „Црвена звезда“ има 4445 чланова, који активно раде

кроз 16 секција и 12 огранака. За значку фискултурника такмичи се 3.085 фискултурника, који имају досада 3.217 испуњених норми, Систематски тре нира 1666 чланова, те је на крос друштво извело највише такмичара: 4.883. За – Савезни слет спрема се 600 фискултурника, У оквиру „Недеље за значку фискултурника“, која се завршила 16 маја, „Црвена звезда“ позвала је сва београл= ска друштва и активе: ко ће више такмичара извести на такмичење, који се досада нису такмичили, ко ће имати најдисциплинованије такмичаре и ко ће спровести најбољу организацију такмичења,

„Црвена звезда“ је служила ва пример београдским дру: штвима и у првом делу мајског такмичења је била похваљена, Објективно судећи, ово друштво је можда могло још више постићи, али је карактеристично да је „Црвена зве зда“ једино друштво У Београду које се похваљује. У дванавст дру“

штава, великих друштава, којима, више мање, стоје на ра-

заменина и одговорни секретар. Извршни блбор заседава једном недељно. Питања 0 хојима се расправља на његовим седни= нама многобројна су и разноли. на, Навешћу, примера ради, дневни ред једне од скорашњих седница Извршног одбо~ На тој седници прошли су нроз завршну фазу предмети о старатељствф _ разматрине су пријаве о помагању иноносних мајки као и мајки са више де. це; проучене су претставке по питању додељивања станова товорено је б припремама за трговину освежавајућим _ напицима у тону пета итд. Извршни одбор утврдио је резултате иза вршења плана снабдевања станова плином у првим месецима 1947 године, До краја ове годи« не биће пребачен на снабдева ње плином 2.641 стан на територији Нировског рејона,

Значајне задатке — извршују, исто тано, одељења рејонског Извршног – одбора опште, планско, одељење за народно образовање, одељења за за штиду _ здравља _ финансиско, одељење за социјално обезбе. ђење, одељење за заштиту ма тера, нултурно, трговачко и друга. За време Великог отам« бинског рата у Москви се знат. но повећао број индивидуалних повртњака и помоћних пољопривредних газдинстава разних предузећа и установа, Настојећи да пружи помоћ тим повртњацима и газдинствима, Извр-

сполагању многи услови, које друштва у унутрашњости немају: терени, _ руководиоци, реквизите и томе слично, Поједина фискултурна друштва из Београда нису чак ни водила евиденцију о успесима у мајском такмичењу нити су послала извештај о томе,

Једна златна значка фискултурника у Бео. граду

Пре неколико дана, Центар за значку фискултурника регистровао је један успех У Београду: Вељко Ронац поло“ жио је све норме за златну значку фискултурника.

Вељко Ронац је истакнути свестрани фискултурник и'руководилац, Он је члан Репу: бликанског центра за значку фискултурника и члан разних спортских одбора ФИСАС-а. Прошле године био је, као инструктор, на радовима на из градњи Посавских канала. Сала је на терену као оргапизатор и предавач на течајевима за. среске. руководиоце, -

ж КЕ

Данас у Народној Републици Србији „има десетине и десетине носилаца златне значке фискултурника, У Београду, међутим, досада само Вељко Ронац! То је врло карактери“ стична чињеница, која се нарочито истиче, када се узме у: обзир, да су такмичари у Београду У повољнијим приликама, него у појединим местима у унутрашњости, Из прегледа, који је објављен о броју такмичара и броју положених норми у Београду, може се јасно закључити да су београдска _ друштва _ посветила недовољну пажњу такмичењу. Дакле, један важан задатак су оставили да се сам од себе развија. Треба, као пример, истаћи друштво „Јединство“ из Смедерева, које је такмичење организовало много боље и данас има 176 носилаца значке фискултурника! А сва београдска друштва укупно једног јединог! ,

шни одбор створио је пољопри. вредно одељење. Пре неколико година основано је и одељење за одликовања. Оно припрема документе и материјал за одли. новање матера са више деце, као и за одликовање Медаљом за предан рад у годинама рата,

Извршни одбор руководи та. кође и привредним и трговачвим _ предузећима _ рејона. У његов делокруг спадоју рејон« сни индустриски труст, кому“ нални труст, станбена управа, труст за путеве, установа која се стара о зеленилу итд.

Врата Извршног одбора ши. ром су отворена сваком трудбенику, Свано моне да се обрати Извршном одбору у вези с ма којом својом личном ствари. За пријем трудбеника по личним питањима одређени су нарочити часови и тај се при. јем врши свакодневно. Сваког радног дана пријем посетилаца траје најмање четири часа, Посетиоце примају претседник Извршног одбора, његови заменици и одговорни секретар, У часовима пријема они се не ве никаквим другим радом.

Старање о добру трудбеника, о процвату Совјетске државе проншима целу делатност сва. ког совјетског човека, ма на. ком се он положају налазио. У знаку тог старања развија се делатност сваног рејонсног совјета и његовог извршног одбора,

Николај ПАЧУГИН

СТРАНА 9

(